SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?

Počasni predsednik kompanije Tarket Nikola Pavičić kaže da postojeći model rasta privrede Srbije, ne može više da se primenjuje, jer on vodi u sunovrat. U novom konceptu razvoja Srbije do 2020. definisani su prioriteti - jačanje izvoza, energetike, poljoprivrede i izgradnja infrastrukture, bez koje srpska privreda ne može da funkcioniše, podseća on.

"Sad je potpuno jasno šta treba da radimo. Problem je, ono što mene najviše plaši, to što je u sprovođenju novog koncepta razvoja potrebna politička volja i dogovor da se on sprovede u delo", ocenio je Pavičić. Strah stranaka da će izgubiti vlast na izborima u proteklih 10 godinu jako puno je koštao Srbiju, ali sada je došlo vreme da se napravi konsenzus vodećih političkih partija za sprovođenje novog koncepta razvoja, ocenio je Pavičić.

Dušan Petrović ministar trgovine i poljoprivrede

Predsedništvo Demokratske stranke večeras je donelo odluku da Dušan Petrović, partijski potpredsednik i nekadašnji ministar pravde bude kandidat za ministra trgovine i poljoprivrede u rekonstruisanoj vladi Srbije.

Premijer Mirko Cvetković će sutra saopštiti konačan spisak članova njegovog kabineta nakon što Mlađan Dinkić, lider partije G17 koja je članica sadašnje vladajuće koalicije, objavi imena kandidata za ministre iz ove stranke.

Dušan Petrović (45) je bio ministar pravde u vladi Vojislava Koštunice (2007-2008). Diplomirao je prava u Beogradu i do 2000. godine bio je advokat u Šapcu, a potom do 2004 predsednik opštine Šabac.

Tokom 2003. i 2004 bio je poslanik u republičkom parlamentu, od marta 2006. je bio zamenik predsednika Demokratske stranke, a od decembra 2010. ponovo je izabran za potpredsednika.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/239996/Dusan-Petrovic-ministar-trgovine-i-poljoprivrede

Dušan Petrović ministar trgovine i poljoprivrede

Jedina osoba koja ce bolje od Dragina da zastupa interese VG, odnosno od Milosavljevica da zastupa interese Mishka i omoguci istom da pokupuje zemlju koja je oduzeta Jerkovicu, Saricu & Co

Lilihip ::

Dušan Petrović ministar trgovine i poljoprivrede

Jedina osoba koja ce bolje od Dragina da zastupa interese VG, odnosno od Milosavljevica da zastupa interese Mishka i omoguci istom da pokupuje zemlju koja je oduzeta Jerkovicu, Saricu & Co

Nepoželjno ulaganje od 5 mlrd. evra?

Autor/izvor: SEEbiz / Danas

BEOGRAD - Tokom prošle godine predstavnici velike kompanije iz jedne od razvijenih zemalja sa dalekog Istoka ponudili su vladi Srbije da izgrade hidroelektranu Đerdap 3.Međutim, od naših vlasti nisu uspeli da dobiju čak ni projekat tako da su odustali od posla.


http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/energetika/nepozeljno-ulaganje-od-5-mlrd.-evra%3f,107068.html

BEOGRAD, 30.03.2011 (TANJUG)


Poražavajući položaj medija i novinara u Srbiji


Štrajk u kragujevačkoj novinskoj kući Svetlost i niškoj RTV5, gde zaposleni 13 meseci nisu primili platu, poslednji su u seriji štrajkova koji potresaju medije u Srbiji ovih dana, kao posledica loših privatizacija, dugovanja zarada i bahatog postupanja poslodavaca.

Štrajkovi su aktuelizovali problem tihe, ali konstantne agonije srpskog novinarstva poslednjih godina, koja prolazi bez interesovanja javnosti i u medijskoj tišini.

Tranzicija i privatizacije donele su probleme svima pa nema medija u Srbiji u kome nije bilo otpuštanja, a novinarska profesija je postala najslabije plaćena u zemlji.

Od početka privatizacije bez posla je ostalo preko 4.000 zaposlenih u medijima, od kojih su oko 2.000 poslenici pisane reči. U toku je otpuštanje oko 400 zaposlenih u velikim beogradskim redakcijama. Proces racionalizacije i zatvaranja medijskih kuća time ni izdaleka nije završen i ne nazire se vreme uplovljavanja u mirnije vode.

Ekonomska kriza i trka za profitom privatnih medija dovela je do novog cunamija koji ne samo da smanjuje broj zaposlenih nego odnosi i najkvalitetnije novinare iz redakcija. Vlasnici pored otpuštanja, iskusnim novinarima kroz nove ugovore samanjuju plate i indirektno ih istiskuju iz redakcija.

Na njihovo mesto dolaze mladi poslušni predstavnici "kasetofon generacije", novinara koji nekritički prenose stavove političara i tajkuna, ili trče za tračevima i skandalima "rialiti društva" s Farmi i Dvorova, ne bi li, po zahtevima poslovodstva, podigli pale tiraže i gledanost.

Van Beograda mediji u ropcu, posle razorne privatizacije špekulativnim ili sumnjivim novcem, s prepolovljenim redakcijama, koje često nisu primile platu po godinu i više dana, isčekuju završne udarce od gazda, bez bilo kakve kontrole lokalnih vlasti ili Agencije za privatizaciju.

U većini privatnih medija doprinosi se ne uplaćuju na pun iznos plata, a u pojedinim medijima se ne uplaćuju uopšte, pa zaposleni ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu.

Biznismeni koji su kupili medije sa zavidnom imovinom, privremeno izigravaju izdavače, ne plaćaju zaposlene ne bi li ovi otišli i čekaju protok zakonskog vremena da promene delatnost i postanu vlasnici unosnih nekretnina.

Štrajkovi u Svetlosti, niškim Bratstvu i RTV5, zbog nerešenog položaja, velikih dugova novinarima i neizvesne sudbine, ne nailaze ni na kakav odgovor vlasnika, niti političkih vlasti, kao da se njih to ne tiče.

Zvaničnih podataka nema, ali po proceni predsednice Sindikata novinara Srbije Dragane Čabarkape u Srbiji je ugašeno ili upropašćeno u procesu sumnjive privatizacije više od sto glasila. Privatizovano je 25 štampanih i 31 elektronski medij, a već je raskinutio ili poništeno 12 za elektronske i devet ugovora o prodaji štampanih medija.

Zaposleni su pritom ostali sa nagomilanim dugovima i kreditima koje su uzeli bivši vlasnici, a od kojih ni vlasti ni Agencija za privatizaciju ne traži da nadoknade štetu.

Takav slučaj je i sa Radio Despotovcem gde je Agencija raskinula ugovor s kupcem koji duguje zaposlenim 12 plata i niko ga ne goni, ali je zato država blokirala račun Radija i gura ga u stečaj, jer bivši vlasnik nije uplaćivao doprinose u 2010. godini.

Širom Srbije, sa izuzetkom većih centara, preostale su samo privatne TV i radio stanice koje slušaoci zovu "razglasnim stanicama" jer emituju oglase i čestitke za svadbe i rođendane. Mediji koji opstaju po unutrašnjosti pretvoreni su u transmitere saopštenja političkih partija i lokalnih tajkuna.

Slična sudbina je zadesila sve regione gde je ostao mali broj medija sa još manjim tiražima. Kriza je učinila da tek 30 odsto stanovništva čita novine koje su u trci za tiražima uglavnom tabloizirane i banalizovane.

Kriza je sada samo produbila i ubrzala umnožavanje problema, dajući vlasnicima opravdanje za otpuštanja ili smanjenje ionako minimalnih primanja. Otpuštanja i kresanje plata bez pravih razloga i objašnjenja su moguća jer u Srbiji ne postoji kolektivni ugovor u medijima i nijedna vlast od 2.000 godine nije stvorila uslove za socijalni dijalog.

Zato nije čudno što vlada strah novinara od gubitka posla i pristajanje na minimalne plate, pa čak i višemesečna kašnjenja, jer znaju da kada se jednom nađu na ulici, teško da će više moći da se zaposle u struci.

S nagomilanim privrednim i socijalnim problemima propadanje medija i stradanja novinara prolaze nezapaženo u društvu. Žalosno je, međutim, da izostaje reagovanje i solidarnost kolega u velikim medijima. U privatnim, poslodavci inače ne dozvoljavaju da se o tome piše, kao što sprečavaju i sindikalno organizovanje zaposlenih.

REVOLUCIJA!!

Više Tito nas je voleo nego sada vi!
Rintam kao stoka za 150 evra - tajkuni mnogo više mesečno troše na kera!
Zvoni tvono uzbune! Za spas Srbije!
Pazite šta radite jel sve se vraća
Lopovska bando mislite samo na sebe...

ČETVRTOG APRILA OMLADINA UZVRAĆA UDARAC
https://www.facebook.com/omladina.uzvraca.udarac#!/omladina.uzvraca.udarac?closeTheater=1

Intervju: Žarko Zečević
Navijači me „sahranjuju”, a vlast ne reaguje
Košarkaš i kreator fudbalske slike Partizana govori o ocu koji je sahranio zaklane roditelje, navijačima koji su ga „sahranili” uz stadion, „saradnji” sa zemunskim klanom, sreći, ljubavi, ženi, deci...

Čemu su Vas učili roditelji?
Majka me učila skromnosti i lepom ponašanju, a otac mi je govorio o poštenju i upornosti u radu. Bio je strog prema sebi, a i prema drugima. Ali, nikad nije bežao od tuđih muka i problema. Pomagao je znanima i neznanima. Bio mi je uzor u svemu!.....
Kako ste punili kasu?
I u tim uslovima imali smo izvanrednu marketing službu. Drugi izvor prihoda bili su transferi igrača u inostranstvo, a treći je bio u tome što sam organizovao razne lutrije, a formirao sam i više firmi, za niz delatnosti, u okrilju Partizanove sportske kuće.
A kako ste se branili od sumnji da tu nije sve čisto?
Uopšte se nisam branio. Te optužbe me nisu pogađale. Znao sam kako radim, pa nisam imao razloga za bilo kakav strah uprkos svim inspekcijama koje su tada dolazile u Partizan, a bilo ih je i više od 20 u toku mog rada u klubu. Ne znam ko mi sve od inspektora nije listao dokumenta, dolazila je i policija, a tu se uplitala i politika....

Izvor
Retko sposoban čovek

Dulić će napokon biti i ortoped
Administrativni odbor parlamenta odobrio je zahtev ministra Olivera Dulića da obavlja dopunski rad u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika "Železnica Srbije". Dulić će, prema ugovoru o dopunskom radu, koji je sačinio sa Zavodom, a koji je predočen članovima Odbora, obavljati dopunski rad u toj zdravstvenoj ustanovi jednom nedeljno po tri sata, a najviše do trećine svog punog radnog vremena.

On će biti angažovan na poslovima kliničkih pregleda lekara konsultanta - ortopeda i učestvovati u Programu kontinuirane edukacije iz svoje specijalnosti. Ministar je ugovor sa Zavodom sklopio za 2011. godinu, a za taj posao primaće 6.000 dinara neto po jednom dolasku. Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost sa punim radnim vremenom, ali može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom aktivnošću bez saglasnosti Agencije ako time ne ugrožava nepristrasno obavljanje i ugled javne funkcije. Agencija može na zahtev funkcionera da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti, ali funkcioner, uz zahtev Agenciji, mora da dostavi pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju.


Izgleda da mu je mala plata kao ministru, pa honorarno...

Sprema se izgleda za opoziciju, ako ne bude vise u vlasti da ima od cega da zivi

Ministar podneo ostavku zbog nezakonitog zapošljavanja supruge

BUKUREŠT -
Ministar rada Rumunije podneo je ostavku iz "moralnih razloga", posle otkrića da je pod neprihvatljivim okolnostima zaposlio svoju suprugu.

http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/ministar-podneo-ostavku-zbog-nezakonitog-zaposljavanja-supruge_250026.html

Kod nas zaposle i užu i širu familiju, komšije i drugare iz kraja sa kojma se grudvao i piškio u pesku kad je bio mali i ništa.
Pa i da ode u javnost, kao onomad kad Dinkićeva žena, pa i majka kasnije, dobi posao da savetuje svog sina, ovome ne pade ni na kraj pameti da da ostavku. Pa u Srbiji svi tako rade. I ono čuveno "Nisam radio protiv propisa". Naravno, kada ih je i on pisao, bar ove pravne, a moralne?

Rumunija, a videsmo i Hrvatska su daleko ispred nas. Pitam se šta je problem u našoj Srbijici pa smo osuđeni na večito tavorenje?

Rogy ::

Pitam se šta je problem u našoj Srbijici pa smo osuđeni na večito tavorenje?

NAŠ NAROD

Komšije “šijemo“ i u krizi

Kriza je porazila Srbiju na mnogim poljima – izgubljeno je 220.000 radnih mjesta, a prosječne plate su pale za petinu. Pokazatelji djeluju još strašnije kada se uporede sa situacijom u bivšim jugoslovenskim republikama, a to poređenje nedvosmisleno pokazuje da smo prošli najgore.
I druge bivše republike bilježe „minuse“ na mnogim frontovima. Makedonija je jedina u kojoj zaposlenost nije manja, ali blizu naše „sječe“ radne snage još je jedino Hrvatska. U njoj je onih sa ovjerenom radnom knjižicom danas 10,9 odsto manje nego u septembru 2008. godine. Hrvatska je na ovoj listi jedina stala uz Srbiju i u slučaju pada zarada. U njoj su plate, međutim, „mršavije“ za svega 3,4 odsto. Zaposlenima u ostalim zemljama okruženja i tokom kriznih godina zarade su rasle.
Zaposlenost
Srbija je u septembru 2008. godine upošljavala 1,99 miliona ljudi. U martu 2011. godine na radnim mjestima je 1,77 miliona građana. To je pad od čak 11,2 odsto. U Sloveniji je tokom krize broj radnika smanjen za 7,3 odsto, u Crnoj Gori ih je manje 5,4 odsto, a u Bosni i Hercegovini 1,4 odsto. Makedonija je jedina bivša republika u kojoj je tokom ove dvije i po godine broj zaposlenih povećan i to za – 6,5 odsto.
Stručnjake, nažalost, ovaj presjek ne iznenađuje previše. Srbija je, kažu, propustila da uradi mnoge stvari koje bi spriječile ovako loš rezultat.
- Imamo tako drastičan pad zaposlenosti jer smo zakasnili sa privatizacijom. Ogroman broj ljudi je bio zaposlen u tim firmama, a mnoge su ovih godina prestale da rade – smatra ekonomista Miroslav Zdravković, koji je i prikupio i uporedio ključne pokazatelje za bivše republike. – Oko 200.000 ljudi sada radi u preduzećima kojima prijete stečaj i likvidacija, tako da broj zaposlenih može još da se smanji. Nismo vodili računa o podsticaju proizvodnje, pa su ostale republike imale rast zaposlenih u industriji, a kod nas je taj broj prepolovljen.
Plate
Drugi srpski poraz su – zarade. Da su male i da iz dana u vrijede sve manje na svojoj koži osjeća većina građana Srbije. U ciframa to izgleda ovako – prosječni građanin Srbije u početku svjetske ekonomske krize svakog mjeseca je primao 430 evra. U martu ove godine taj prosjek se „istopio“ i sveo na 346 evra, što je pad od 19,5 odsto. Hrvatska zarada je u istom periodu spala sa 732 na 707 evra.
U ostalim bivšim republikama plate su, koliko-toliko, rasle. Statistika pokazuje da je skok bio najveći u Makedoniji. U ovom periodu one su porasle za petinu – sa 276 evra dostigle su 332 evra. U Crnoj Gori zarada je porasla za 17,9 odsto – bila je 429, a sada je 506 evra. Slovenački prosjek je ojačao za 7,2 odsto i stigao je do 970 evra. I u Bosni i Hercegovini je plata „teža“, doduše, za svega 3,3 odsto i danas iznosi 409 evra.
- Ti podaci uopšte ne traba da čude i ja nisam iznenađen – kaže ekonomista Aleksandar Stevanović. – Srbija je na pola puta između socijalizma i kapitalizma i nije u stanju da se nosi sa spoljnim poremećajima. Ova kriza je otkrila sve slabosti, ali bi se sve to desilo jednog dana i bez krize. Plaćamo to što narod ne želi reforme, a država ih ne sprovodi. Ovo je dug koji plaćamo jer nismo uradili ono što smo morali. Ne čudi ni što je Makedonija toliko bolja. I oni i Crna Gora, a dijelom i Hrvatska, odmakli su u tržišnim reformama. Srbija i Bosna i Hercegovina su najmanje uradile.
Fond zarada
Kada se ukrste podaci o manjem broju zaposlenih i padu zarada, nije baš nikakvo čudo što je Srbija rekorder i po padu ukupnog fonda zarada. Podaci pokazuju da je on smanjen za više od četvrtine, precizno 28,5 odsto. U septembru 2008. godine je iznosio 857 miliona evra, a sada je spao na 612,4 miliona evra. Značajan je pad i u Hrvatskoj – 14 odsto, dok je u Sloveniji manji za svega 0,7 odsto. U Bosni i Hercegovini je veći za 1,8 odsto, u Crnoj Gori za 11,6 odsto. U Makedoniji je veći za čak 28 odsto, ali je i logično s obzirom na činjenicu da su oni imali najveći rast zaposlenosti i zarada.
Nezaposleni
I na kraju prilično nelogičan podatak. Kada bi se efekti krize mjerili po broju nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, Srbija ovaj uragan jedva da je osjetila. Iako svi znamo da su radnici ostajali bez posla munjevitom brzinom, broj zvanično nezaposlenih se povećao za samo 4.000 ili 0,6 odsto. Dostigao je cifru od 730.000. Objašnjenje smo potražili u Nacionalnoj službi zapošljavanja.
- Podsjećamo vas da Nacionalna služba zapošljavanja evidentira, u skladu sa zakonom, nezaposlena lica koja dođu lično i prijave se na evidenciju – šturo su nam odgovorili. – Naša je pretpostavka da se određeni broj ljudi, kada ostane bez posla, pasivizira i ne traži aktivno posao, ili prelaze u zonu „sive“ ekonomije i ne dolaze na evidenciju.
Ta pasivnost evidentno ne krasi građane ostalih bivših republika. U Slovenija je tako broj registrovanih nezaposlenih povećan za 57.000 što je čak 96,6 odsto. Hrvatski zavod je zabilježio 98.000 više nezposlenih što je 48,6 odsto, a bosanski 48.000 što je tačno 10 odsto. U Crnoj Gori je broj nezaposlenih veći za 4.300 što je 15,5 odsto. I opet je Makedonija najuspješnija, jer je jedino u njoj broj nezaposlenih smanjen, za 3,3 odsto – ili 10.000 ljudi.
- U Srbiji su nepouzdana osnovna dva statistička podatka, stopa rasta bruto domaćeg proizvoda i stopa nezaposlenosti – smatra Miroslav Zdravković. – Mi ne možemo da budemo sigurni da li je nezaposlenih 500.000 ili milion. Možda od 700.000 sa evidencije, 200.000 zapravo radi u „sivoj“ zoni. Nije nemoguće da je u vremenu krize smanjen broj onih koji se prijavljuju na biro. U drugim republikama, međutim, broj manje zaposlenih je približan većem broju nezposlenih.
I inflacija najveća
Nemamo se čime pohvaliti ni po pitanju rasta potrošačkih cijena koji je u Srbiji, opet, najveći. Međugodišnja inflacija, aprila ove u odnosu na april prošle godine, u Srbiji iznosi čak 14,7 odsto. Godišnja inflacija u Makedoniji iznosi 4,8 odsto, a u Crnoj Gori 3,7 odsto. U Bosni i Hercegovini su u prva tri mjeseca ove godine, u odnosu na isti period lani, cijene porasle tri odsto, a u Hrvatskoj 2,6 odsto. Godišnji rast potrošačkih cijena u Sloveniji je 1,9 odsto.
Možda je i gore
Podatak od 220.000 manje zaposlenih u Srbiji proizilazi iz zvanične evidencije. Procjene Međunarodnog monetarnog fonda su mnogo poraznije. Oni vjeruju da je tokom krize bez posla ostalo blizu 440.000 ljudi. Brojka je daleko veća od naše zvanične evidencije, jer je među njima 245.000 zvanično zaposlenih, dok je preostalih, ravno 195.000, radilo u – „sivoj“ zoni. I oni potvrđuju da je brojčano najveći gubitak u industriji. Tamo je radilo oko 526.000 radnika, a dvije godine kasnije zvanično zaposlenih je ostalo 447.000. To je pad od čak 79.000, što je 14,9 odsto. Gledano kroz procente, najviše se „urušio“ agrarni sektor. U poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu radilo je 232.000 ljudi, a ostalo je 163.000 zaposlenih. To je 29,9 odsto manje.
Bolno
Optimizma među ekonomistima nema mnogo. Da bi nam bilo bolje, poručuju, moramo da preguramo reforme. I to bolne.
- Svašta smo mi propustili da uradimo – kaže Aleksnadar Stevanović. – Propustili smo da uredimo privredu. Propustili smo da liberalizujemo tržište radne snage. Nastavili smo da štitimo dužnike, a ne povjerioce. Država se i dalje mješa tamo gdje joj nije mjesto. Nismo privatizovali javna preduzeća, a morali smo to da uradimo. Ako hoćemo da nam bude bolje, moramo da promjenimo ponašanje. Dokle god stanovništvo ne želi bolne reforma i država ih ne sprovodi, s razlogom ćemo biti siromašni i nezadovoljni.

Izvor

Država prepustila firme kriminalcima da ih unište

Privatizacije u Srbiji sve češće propadaju zbog malverzacija njihovih novih vlasnika koji u poslove ulaze sa sumnjivim kapitalom, a država se ne trudi mnogo da stane na put uplivu prljavog novca u srpske firme.

Kupovanje društvenih firmi u procesu privatizacije, fiktivno osnivanje novih, prikazivanje lažnih potraživanja i faktura i prebacivanje novca na račune novoosnovanih firmi – klasičan je put kojim se ispumpava novac u privatizaciji. Novi vlasnici se koriste i otuđivanjem imovine u procesu privatizacije, dok je opterećivanje hipotekom – standardna varijanta.

Hapšenje biznismena Mila Đuraškovića zbog zloupotrebe položaja i malverzacija oko privatizacije firme FAM klasičan je primjer kako se od privatizacije zgrće novac. Sumnja se da je sa saradnicima 2007. godine kupio 70 odsto akcija kruševačke fabrike za proizvodnju ulja i maziva FAM, da bi u naredne tri godine, oni simultanim poslovima iz ove firme izvukli 32 miliona evra. Kapital FAM-a je izvlačen ka ostalim Đuraškovićevim preduzećima – „Šeru”, „Nibensu”, a 15 miliona je Đurašković kao dividendu uzeo za sebe. A u Srbiji takvih primjera nije malo.

Primeri privatizacija kod kojih je došlo do zloupotreba

• Azotara Litvanci (2008)
Većinski vlasnik iz Litvanije kupio fabriku za 13,1 miliona evra, a zatim jedan pogon za 32,5 miliona evra, što nije bilo dozvoljeno kupoprodajnim ugovorom.

• Posavina (2010)
S. P. je osumnjičen da je kupio 70 odsto društvenog kapitala preduzeća „Posavina“ AD za 53.309.000 dinara, a njegovi saradnici su se kod banaka zaduživali i opterećivali imovinu firme hipotekama za kredite.

• Ribarsko gazdinstvo (2010)
Uhapšen je Tomislav Đ., vlasnik preduzeća, zbog sumnje da je sa još šest osoba oštetio „Ribarsko gazdinstvo” za oko tri miliona evra tako što je, suprotno ugovoru, otuđio više od 60 odsto imovine preduzeća.

• Betonjerka (2010)
Uhapšeno šest osoba zbog sumnje da su stekle protivpravnu korist od 2,5 miliona evra zloupotrebom u privatizacijama preduzeća „Betonjerka” u Aleksincu i PIK „Čačak”.

• IKL (2010)
Zbog zloupotreba u privatizaciji preduzeća IKL policija uhapsila četiri osobe pod sumnjom da su stekli imovinsku korist od 9,2 miliona evra.

• Srpska fabrika stakla (2009)
Uhapšeno je troje bivših direktora Srpske fabrike stakla u Paraćinu zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja oštetili firmu za 96 miliona dinara.

Izvor

Koji su to lopovi, bez imalo savesti i morala. Đubrad jedna najgore vrste.
Pazite šta kaže novi-stari ministar
Портал Национални бренд Србије, за чију израду је Министарство трговине платило 38.000 евра, почеће да ради ових дана, каже Душан Петровић.
Министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде изјавио је да је његово министарство, када је реч о том порталу који треба да промовише производе из Србије, урадило све по закону и да је време да се на ту причу стави тачка..
Da li sam samo ja lud i naivan pa ne razumem ili su zaista potrebni žestoki potezi prema ovakvoj vlasti.
Znači 10-godišnja, još jednom: DESETOGODIŠNJA prosečna plata Srbije je poklonjena nekom stranačkom kumu, za šta? Za pišljivi virtuelni sajt koji neće imati tri posete dnevno i koji NIKADA, ama baš nikada sebe otplatiti neće.
Sigurno će uzeti još toliko za održavanja i slično.

Stalno isti izgovor "U SKLADU SA ZAKONOM" To nam kaže majmun Dulić, ovi iz delte kada su ih pričepii za muljažu sa carinom, pa sad i ovaj post Milosavljevićki Milosavljević

Zakone ste i pravili da možete da kradete, đubrad jedna, i posle samo "sve je po zakonu". Sunce li vam vaše pa ko je te zakone podnosio i usvajao, ja , moj deda ili vi, bagro neopevana. Imate li bre trunke savesti i stida?

Dokle, bre dokle, samo da mi je znati? A narod, ko narod, ponovo će sve da im pozlati na izborima. Pametan li je to narod?

Mito pršti na sve strane

Zašto Srbija stalno dobija packe od Evropske unije zbog korupcije rasprostranjene na svim nivoima? Agencija “češlja“ sve imovinske karte

RAD Agencije za borbu protiv korupcije rezultirao je i prvim krivičnim prijavama! Podnete su u petak protiv dr Nenada Borojevića, bivšeg direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i Zorana Bekića, nekadašnjeg načelnika Odeljenja pedijatrijske onkologije i predsednika Komisije za citostatike Ministarstva zdravlja. Razlog: nisu pre dve godine prijavili imovinu vrednu 350.000 evra.

Borojević nije, kako je utvrdila istraga, prijavio stan u Beogradu od 41 kvadrata u Studentskoj ulici 9, kao što nije prijavio ni veći broj ugovora o autorskom delu sa nekoliko poznatih farmaceutskih kuća. Ove kompanije su, tvrdi se, na njegov tekući račun uplatile blizu šest miliona dinara i 20.000 evra. Takođe nije prijavio Agenciji ni depozite na štedne uloge u više banaka, u ukupnom iznosu od 53.630 evra.

Bekiću se stavlja na dušu da nije prijavio autorske ugovore sa nekoliko kompanija, u iznosu od 5,7 miliona dinara i 25.000 evra, kao što nije prijavio ni štedne uloge u Alfa banci, jedan od 40.000, a drugi od 10.650 evra.

- Agencija redovno proverava imovinske karte, iako je možda u početku nekima delovalo da neće. Taj postupak traje, idemo stavku po stavku, proveravamo kuće, brojeve računa, upoređujemo sa podacima Poreske uprave i podacima iz katastra. Najočigledniji primer da nešto nije u redu je kad se ne slažu prihodi i rashodi - kažu u Antikorupcijskoj agenciji.

Kada posumnja da se nešto ne slaže, Agencija obaveštava MUP i Tužilaštvo, koji dalje vode istragu. Osim što je inicirala ove dve krivične prijave, Agencija je podnela i niz prekršajnih, ali je od toga, kako stvari stoje, za sada slaba vajda.

Prekršajne prijave podnete su i protiv pet-šest političkih partija, koje nisu dostavile izveštaje o troškovima tokom izbornih kampanja na lokalnim izborima. Odgovore su dobili u samo dva slučaja:

- U prvom se radi o Jedinstvenoj Srbiji, gde su nas iz Prekršajnog suda u Beogradu obavestili da je mesno nadležan Prekršajni sud u Jagodini! U drugom slučaju prijava je podneta protiv SPS, koji nije došao na sud, već je dostavio izjašnjenje o kojem nas niko nije obavestio. Kada je sudija tražio da na njega odgovorimo, zastupnik Agencije rekao je da ne zna o čemu je reč i da mu treba vremena da pogleda. I tako je ročište otkazano zbog nas, a ne zbog SPS koji se nije pojavio.

Tako, plastično opisano, u Srbiji izgleda borba protiv korupcije. Iz Agencije, ipak, poručuju da pomenute dve krivične prijave daju nadu i da će nastaviti da proveravaju imovinske karte.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku o „sitnoj“ korupciji pokazuju da je 8,1 odsto građana Srbije imalo direktna iskustva sa ovom boljkom. U 52,2 odsto slučajeva kao mito davan je novac (prosečni iznos 15.330 dinara), dok je u 33,6 odsto slučajeva davana hrana!

U više od polovine slučajeva ispitanici su podmićivali lekare, u gotovo 40 odsto policajce, pa medicinske sestre, službenike u katastru... Većina je nudila sama novac, poklon ili protivuslugu da bi ubrzali neku proceduru ili dobili bolji tretman.

- Naravno da „bode“ oči sitna korupcija, ali najveći problem u Srbiji je korupcija u vrhu, koja se piramidalno širi nadole. Kada bismo iskorenili najkrupniju korupciju, lakše bi se obračunali sa sitnom. Jedna gnjila jabuka kvari sve ostale - kaže Vladimir Todorić, izvršni direktor Centra za novu politiku (CNP).

Žarište korupcije, po njemu, leži u propustima u sistemu javnih nabavki. Rasprostranjena praksa je takozvano aneksiranje ugovora, zloupotreba postupaka po hitnosti i dogovaranje ponuđača. Koncesije i javnoprivatnog partnerstva nema u Zakonu o javnim nabavkama iz 2009, a komunalne delatnosti, kao bitan segment javnih nabavki, nisu dobro regulisane.

- Vrednost javnih nabavki godišnje je oko četiri milijarde evra, što čini oko 15 odsto društvenog proizvoda. Svaki procenat uštede ima veliki značaj. Za razliku od kupovine za sopstvene potrebe, onaj ko kupuje državnim parama nema motiv da najefikasnije troši novac i podložan je korupciji. Osnovni mehanizmi za promenu postojećeg modela ponašanja su ozbiljniji pravni okvir, stroža budžetska i eksterna finansijska kontrola, transparentnost postupaka, efikasna konkurencija među ponuđačima i delimična centralizacija nabavki - smatra Todorić.

Prema njegovim rečima, čak 40 odsto javnih nabavki je van otvorenog postupka (vrše se preko pregovaračkog postupka bez objavljenog javnog poziva i na druge načine), a 14 odsto ide na proceduru nabavki male vrednosti.

- Problem s korupcijom jeste što se sve transakcije veće od 15.000 evra kontrolišu kada je u pitanju pranje novca, ali zato se stotine miliona evra koje idu u privatizaciju ne kontrolišu, jer Agencija za privatizaciju nije na spisku onih koji su obavezni da dostave izveštaj Upravi za sprečavanje pranja novca - kaže Todorić.

Posebna priča su subvencije javnih preduzeća, finansiranje političkih partija, činjenica da vlada do sada parlamentu nije predala nijedan završni račun budžeta...


NEMOĆ RAĐA BES

U izveŠtaju Evropske komisije o Srbiji ne koristi se izraz „sistemska korupcija“, kažu u Centru za novu politiku. Međutim, koriste se izrazi koji mogu imati slično značenje. Na primer: „Slabosti u vladavini prava i preovlađujuća korupcija nastavili su da smanjuju pravnu sigurnost...“ Ili: „Korupcija ostaje široko rasprostranjena u mnogim oblastima i nastavlja da predstavlja ozbiljan problem“.

- Opšti utisak građana jeste da su davanje mita i zloupotreba položaja dominantni obrazac ponašanja, što proizvodi apatiju i osećaj nemoći. Razočaranje, ako dugo traje i ako se protiv njega ne bori aktivnim merama, može lako da preraste u bes i bude instrumentalizovano - zaključuju u Centru za novu politiku..

MALOVIĆEVA NAJAVLJUJE OBRAČUN
MINISTAR pravde Snežana Malović najavila je u subotu da će, kao koordinator borbe protiv korupcije, od svih državnih organa i institucija zahtevati da pojačaju aktivnosti i u kratkom roku istraže sve sporne javne nabavke i druge koruptivne pojave u društvu.
- Zahtevaću završetak pretkrivičnih postupaka o kojima je dosta u javnosti bilo reči. Mi dugujemo odgovor društvu na određene slučajeve koji su apostrofirani, i to je naša obaveza. Istrajaću na tome da se ti slučajevi rasvetle - rekla je ministarka. - Neću da kažem da je naša intencija da oni završe u sudskoj proceduri, ali tamo gde postoje dokazi, svakako će biti pokrenuti postupci.


Dačiću hapsi!
Čini mi se da predizorni politički marketing već počeo. Jure lekare, a u premijerskoj i ministarskim foteljama sede najviše korumpirani. Ponovo jadni nisu shvatili šta ovi iz EU misle pod korupcijom. DOKLE bez odgovornosti?
Dačiću hapsi bagru!

Izvor

Šta li je ovoj ženi (??) u glavi?
Da ne znate da je "ministarka" šta bi pomislili?
Posebno ako obratite pažnju na "zavodljiv" osmeš i visoke štikle?
Jel se ona to priprema za slikanje u "Plejboju"? Ako je mogla ona O.Kovačević... što ne bi i ova "nežna" duša...

Mislim da je žena potpuno pogrešila profesiju!
Tadiću smenjuj, ako nije i ovo jedna od riba iz "tvog" akvarijuma...
pošto znam da ne biraš!!!

AFERA KOLUBARA: SLAVUJ I ŠOJIĆ BAGERISTI?!

Sumnja se da su Miroslav Ilić i Milan Gutović imali pet građevinskih mašina koje su iznajmljivali za kopanje uglja...

BEOGRAD - Klupko se odmotava!
Posle Miroslava Ilića i Laneta Gutovića, na tapetu Specijalnog tužilaštva naći će se još nekoliko krupnih zverki, saznaje Kurir.
Između ostalog, u istrazi zloupotreba u „Kolubari“ uskoro će se, pored političara i biznismena, naći i nekoliko estradnih ličnosti.

http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/potvrdjeno-pisanje-kurira-estradni-bageri-u-kolubari-98439.php

Nije Miroslav Ilić nego ŠuNATOvac!

Knežević: I mi ćemo za Draškovićem

"Svi smo u redu da stavimo katanac i napuštamo Srbiju da spasemo i dušu i glavu", upozorava on i dodaje da kao posledicu neuređenog tržišta imamo 136.000 neizvršenih sudskih presuda i 1,8 miliona sudskih postupaka.

Prema njegovim navodima, 31.000 firmi je ove godine poslovala sa gubitkom, a nad 22.000 njih treba sprovesti stečaj. "Iza svih tih brojki stoji agonija i drama 60.000 porodica. Iritira što niko ne razume da od poslovanja firmi mnogo veću korist ima država nego sami vlasnici", zaključio je Knežević.

Sa njim se slaže i Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije. On navodi da je poslovno okruženje u Srbiji veoma nepovoljno jer firma opterećena sa 45 državnih nameta u proseku ne može da bude konkurentna.

"Zbog toga je, prema podacima našeg udruženja, oko 50 malih, srednjih i velikih preduzeća za poslednje tri godine već izmestilo svoju proizvodnju iz Srbije mahom u zemlje u okruženju koje daju daleko povoljniju kreditnu podršku i imaju jasnije procedure", ističe Rajić.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=07&dd=20&nav_id=526567

Sud potvrdio potraživanja Komercijalne banke od "Takova"

Takođe se navodi da je vlasnik "Takova" za samo dve godine, u vreme kada nije plaćao obaveze Banci, ni sporne ni nesporne, na ime dividendi sa računa kompanije isplatio 834 miliona dinara.



U 2008. i 2009. većinski vlasnik "Takova" je, prema navodima Banke, po osnovu dividendi isplatio gotovo 1,45 milijardi dinara (15 miliona evra) u više preduzeća gde je vlasnik, što je daleko više od duga prema Komercijalnoj.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/267018/Sud-potvrdio-potrazivanja-Komercijalne-banke-od-Takova

Ne ne nema on veze sa politikom, a to sto mu je Vuk Draskovic brat mu nikad nije pomoglo u biznisu, ja sam ubedjen u to



U informaciji se zatim navode podaci koji ukazuju na odnos vlasnika "Takova" prema kupljenim kompanijama, a koje su danas u stečaju, i naglašava da se "po istom modelu i "Takovo" izgleda usmeravalo ka stečaju".

Dinkić uzvratio na optužbe Draškovića: Uništio firme i uzeo milione
Dinkić smatra da Drašković lažnim optužbama želi da ispolitizuje ceo slučaj da bi „sakrio činjenicu da je upropastio kompaniju 'Svislajon-Takovo' i još nekoliko firmi koje je poslednjih godina kupio u Srbiji".
- Reč je o klasičnoj Draškovićevoj prevari kojom namerava da uništavanje firmi koje je pokupovao po Srbiji, uključujući i „Takovo", prebaci na politički teren da bi prikrio svoje katastrofalno poslovanje. Sve vreme je izvlačio milionske dividende iz banaka, a istovremeno je pakovao kofere da pobegne iz zemlje - rečeno je Pressu u URS-u.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/169110/Dinkić+uzvratio+na+optužbe+Draškovića%3A+Uništio+firme+i+uzeo+milione.html

U bre ne mogu da se dogovore o podeli plena, pa svaki dan pocinju da izlaze njihove kombinacije na svetlost dana.
Ali ono što svi mi zovemo isisavanje kapitala i namerno vodjenje u stečaj Dinkić zove " da bi prikrio svoje katastrofalno poslovanje" pametan neki čovek pa ostavlja mesto da se lepo dogovore a ne ovako javno... ha ha ha

“Od jula 2011. godine PTT Srbija više ne raznosi građanima uplatnice Infostana. Taj posao je sada u rukama sumnjivog privrednog subjekta Citymail. U mnogim delovima grada Beograda građani, međutim, nisu dobili uplatnice za poslednja dva meseca, što je manje bitno od toga da se iza brega verovatno valja nešto mnogo krupnije i, po uhodanom koruptivnom pravilu, na štetu uspavanih građana”


www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/50637-Citymail-ovce-broju.html

www.citymail.rs/onama.asp

Dovoljno je baciti letimičan pogled na zvanični sajt firme Citymail i uveriti se da je, pod uslovom da vam koeficijent inteligencije veći od broja cipele, u pitanju DS-ćorav posao. U rubrici „O nama“ izvesni Dušan Grbić, diplomirani inženjer i predsednik Upravnog odbora, poručuje da je reč o firmi sa tradicijom i iskustvom jer posluje u Beogradu još od davne 2010. godine. Direktora, izgleda, nemaju, ali se zato, kukom i strukom, na poziciji Izvršne direktorke prodaje ističe Mila Arsić, žena pronicljivog pogleda i bogatog poslovnog iskustva, nekad starleta, voditeljka i najavljivačica u tajkunskim televizijama i veoma talentovana pevačica.
http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/50637-Citymail-ovce-broju.html

Sramota! DS u akciji: trba napraviti pare za kampanju!

Srbija samo neznatno popravila konkurentnost

BEOGRAD, Konkurentnost Srbije se neznatno popravila u proteklih godinu dana, tako da je u danas objavljenom Izvještaju o globalnoj konkurentnosti u 2011-12. napredovala za jedno mjesto, na 95. poziciju liste sa 142 zemlje.
Prema Izvještaju Svjetskog ekonomskog foruma (SEF), koji konkurentnot mjeri na osnovu 12 indikatora, jačanje konkurentnosti Srbije najviše koče neefikasna birokratija, korupcija i slab pristup finansijama.
Među problematične faktore za poslovanje uvršćeni su i inflacija, politička nestabilnost, poreske stope i poreska regulativa, nedovoljno razvijena infrastruktura, kriminal.
Najviše slabih pozicija, ispod stote na globalnoj listi, Srbija ima kod indikatora institucije gdje je 126. po zaštiti vlasničkih prava, 128. po nezavisnosti sudstva, 134. zbog preobimne regulative a 140. po zaštiti interesa manjinskih akcionara.
Gledano prema kvalitetu željezničke infrastrukture, Srbija je na 102. mjestu u svijetu, po kvalitetu puteva je 131. a po kvalitetu infrastrukture u vazdušnom saobraćaju 132.
Srbija je i u novom izvještaju SEF-a manje konkurentna od zemalja u okruženju – Slovenija je na 57. mjestu liste, Crna Gora na 60, Hrvatska na 76, Albanija na 78. a Makedonija na 79.
Slabije pozicionirana od Srbije u regionu je jedino Bosna i Hercegovina koja se našla na 100. mjestu.
Na globalnom nivou, Švajcarska je prva po konkurentnosti a Singapur je uzeo drugo mjesto Švedskoj koja je pala na treću poziciju.
Među deset najkonkurentnijih u svijetu dominiraju zemlje sjeverne i zapadne Evrope – Finska je četvrta, Njemačka šesta, Holandija sedma, Danska osma a Britanija deseta.
Japan je na devetom mjestu svjetske liste konkurentnih dok su SAD nastavile trogodišnji trend pada i u novom izvještaju se spustile za jedno mjesto, na peto.
Najmanje konkurentna zemlja na svijetu je Čad a na začelju liste su i Haiti, Burundi, Angola. Beta
Izvor

Pera Zdera ::

“Od jula 2011. godine PTT Srbija više ne raznosi građanima uplatnice Infostana. Taj posao je sada u rukama sumnjivog privrednog subjekta Citymail. U mnogim delovima grada Beograda građani, međutim, nisu dobili uplatnice za poslednja dva meseca, što je manje bitno od toga da se iza brega verovatno valja nešto mnogo krupnije i, po uhodanom koruptivnom pravilu, na štetu uspavanih građana”


www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/50637-Citymail-ovce-broju.html

www.citymail.rs/onama.asp

koliko je meni poznato (mozda me lazu) razlika izmedju poste i citymail-a je odprilike 10 din po racunu (koverti) odnosno 600.000 x 10 din = 6.000.000 din infostan mesecno manje plati na ime postarine

Rogy ::

Najviše slabih pozicija, ispod stote na globalnoj listi, Srbija ima kod indikatora institucije gde je
126. po zaštiti vlasničkih prava i
140. po zaštiti interesa manjinskih akcionara.

Dakle, mi se ovde bavimo poslovima koji su, u dragoj nam Srbiji, među najlošije uređenim na planeti!!!

BoS ::

Rogy ::

Najviše slabih pozicija, ispod stote na globalnoj listi, Srbija ima kod indikatora institucije gde je
126. po zaštiti vlasničkih prava i
140. po zaštiti interesa manjinskih akcionara.

Dakle, mi se ovde bavimo poslovima koji su, u dragoj nam Srbiji, među najlošije uređenim na planeti!!!

Dobro se mi i drzimo onda :D

BoS ::

Rogy ::

Najviše slabih pozicija, ispod stote na globalnoj listi, Srbija ima kod indikatora institucije gde je
126. po zaštiti vlasničkih prava i
140. po zaštiti interesa manjinskih akcionara.

Dakle, mi se ovde bavimo poslovima koji su, u dragoj nam Srbiji, među najlošije uređenim na planeti!!!

Ma nemaju oni pojma. Ako nam zakoni i nisu nešto naklonjeni bar imamo Komisiju za HoV koja se ubi da nas zaštiti.

“Pošto smo se uverili da je sedište „Siti mejla“ u Žorža Klemansoa 4 u Beogradu zatvoreno, pozvali smo broj telefona njihovog ogranka u Novom Sadu i pošto nam je potvrđeno da smo zaista dobili „Siti mejl“, službenica nas je uputila da se za beogradske poslove obratimo Danijelu Polovini. Ispostavlja se da je Polovina direktor i vlasnik firme „CM logistik menadžment“, koja je, kako nam je rekao, do pre dva meseca poslovala sa „Siti mejlom“.

Kao najpovoljniji ponuđač, dobili smo ugovor sa „Infostanom“ i za njih biramo operatere, vršimo nadzor i primamo sve reklamacije. Jedan od operatera kojeg smo angažovali bio je i „Siti mejl“, koji je delio uplatnice „Infostana“ u julu. Međutim, nadležno ministarstvo nas je obavestilo da je njima oduzeta dozvola za rad i mi smo raskinuli saradnju. Sada nam je operater „Siti dostava“ - ispričao nam je Polovina.
Zanimljivo je da se „Siti dostava“ nalazi na istoj adresi u Novom Sadu kao i „Siti mejl“, a uz to obe firme koriste i iste brojeve telefona.”


www.alo.rs/vesti/41505/Seks_bomba_zavrnula_gradane_za_racune

Hapšenje u Vranju zbog pranja novca kriminalne grupe Darka Šarića

Policija je danas u Vranju uhapsila trojicu osumnjičenih za pranje više miliona evra koje je krijumčarenjem kokaina uzela kriminalna grupa Darka Šarića
Oni su osumnjičeni da su tokom 2009. godine po nalozima organizatora grupe Darka Šarića i Bobana Stoiljkovića novac od droge preuzimali i koristili za kupovinu imovine i preduzeća u cilju - kako se navodi - sticanja ekonomske dobiti i moći te kriminalne organizacije.
"Deponovana devizna sredstva usmeravana su kao sredstvo obezbeđenja za dobijanje bankarskih garancija Komercijalne banke, koje su korišćene u postupku privatizacije preduzeća 'Bratstvo-Preševo'"
Te novčane transakcije nisu prijavljene Upravi za sprečavanje pranja novca, iako su osumnjičeni znali da se radi o nelegalnom novcu koji potiče od krijumčarenja droge.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/276787/Hapsenje-u-Vranju-zbog-pranja-novca-kriminalne-grupe-Darka-Sarica

DRŽAVNA BANKA HA HA HA , A PAZI SAD NISU PRIJAVLJIVALI Upravi za sprečavanje pranja novca, ko beše ukinuo SDK da bi banke radile platni promet i skidale kajmak u vidu provizija, a kontrolna komponenta platnog prometa se negde zagubila... sve sami eksperti

Ko kontrolise poslovanja RTB Bor? Da li drzava ima kontrolu nad novcem koji se tamo sliva?

www.mc.kcbor.net/2011/09/16/zoran-ostojic-poslanik-hoce-li-se-stati-na-put-samovolji-blagoja-spaskovskog/

www.youtube.com/watch?v=NV9B8_jlpm4&feature=player_embedded

****************************************
Za još jedan kontroverzni posao, u koji je uključen Mlađan Dinkić, Baraćeva smatra i slučaj Rudarsko-topioničarskog basena Bor. "Kada bi poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić tražio da ugovor s kompanijom SNC Lavalin o izgradnji topionice bakra i fabrike sumporne kiseline bude prikazan u javnosti, odmah nakon toga bio bi raskinut.

Kako se ta kanadska firma pojavila bez otvorenog postupka? Ko je izračunao kvote po kojima se dodeljuju subvencije?", primetila je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.

www.blic.rs/Vesti/Politika/236087/Barac-Dinkic-smenjen-afere-ostale

Pera Zdera ::

.. Da li drzava ima kontrolu nad novcem koji se tamo sliva?...Za još jedan kontroverzni posao, u koji je uključen Mlađan Dinkić...

Hoće li se više pojaviti neki pravi srpski junak koji će trajno zatočiti ovog krpelja koji nam svu krv popi za sve ove vlade kroz koje projaha?

Privatizacije pre denacionalizacije, da kupci budu samo krimosi poput Ninija koji će mu godinama plaćati reket za kampanje da uspešnije ubedi građane da je 50 evra u stvari 1000, i tako ponovo osvoji vlast i nastavi da šiša ovce.

Dokle?

AFERA „ZLATO“: NADLEŽNI SE PRAVE LUDI

Nadležni neće da saopšte zbog čega je odbijen prvi elaborat o rezervama u rudniku zlata Čoka Marin Ostaje nejasno gde je 190.000 tona rude

www.mc.kcbor.net/2011/09/18/afera-zlato-nadlezni-se-prave-ludi/

LAŽU DA BI SAKRILI TRGOVINU ZLATOM

BEOGRAD - Klupko se odmotava?
Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor nema svoju topionicu, nikad je nije imao, pa ne može da topi rudu i radi šta hoće u tuđem dvorištu - kaže za Kurir Vlastimir Trujić, direktor instituta Bor, odgovarajući na optužbe rukovodstva RTB Bor da je pod nadzorom instituta u Topionici u Boru 2003. godine pretopljeno 9.000 tona rude koja sadrži toksične materije iz rudnika Čoka Marin.

www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/lazu-da-bi-sakrili-trgovinu-zlatom-127798.php


KATASTROFALNO: BOR JE DANAS ZATROVANIJI NEGO IKADA RANIJE

www.mc.kcbor.net/2011/09/21/bor-je-danas-zatrovaniji-nego-ikada-ranije/