Srbija, razno...

Citat :

Uzdržavanjem od kupovine na jedan dan potrošači treba da bojkotuju u utorak, 30. oktobra, prodavnice Maxi i Tempo, u sredu, 31. oktobra prodavnice Idea a u četvrtak, 1. novembra, kupovine u Merkatoru i Merkator Rodi.

Kako je obrazloženo u saopštenju, bojkot je organizovan zbog gramzivog i neosnovano velikog poskupljenja osnovnih životnih namirnica i zbog sumnje na zloupotrebu povlašćenog položaja velikih trgovinskih lanaca koja je demonstrirana poslednjim poskupljenjima.

Potrošači su nezadovoljni, jer poskupljenja ni ovaj put nisu utemeljena na realnim tržišnim zakonitostima već su "lov u mutnom", a profit velikih trgovinskih lanaca iz ovih poskupljenja namiruje se iz već ispražnjenih džepova potrošača.

"Dosta je bilo toga da zbog suše, u ovoj zemlji poskupljuje morska riba, da se 2 odsto razlike računa kao 30 odsto, i da sve to prolazi ćutke. Jer, mi potrošači, umemo da brojimo, znamo da računamo i sve to smo naučili dok prebrojavamo sitniš iz džepova da spojimo kraj s krajem", piše u saopštenju Organizacije potrošača koja poručuje "neće vam proći, znamo da računamo"`.

Nezavisna savetodavna organizacija Legatum institut objavila je listu najprosperitetnijih zemalja na svetu, na kojoj je Amerika, po prvi put, ispala sa liste deset najprosperitetnijih. Prva tri mesta zauzele su Norveška, Danska i Švedska.

Godišnji indeks prosperiteta računa se poslednjih šest godina po sledećim kriterijumima: ekonomija, obrazovanje, poduzetništvo, upravljanje, zdravlje, lične slobode i sigurnost i socijalni kapital. Indeks pokriva 96 odsto svetske populacije i predstavlja pokušaj šireg merenja ekonomskog zdravlja zemalja.

Vodeće poizicije na listi zadržale su Norveška i Danska koje su i ove godine zauzele prva dva mesta, dok je Švedska preskočila Australiju i Novi Zeland i završila na trećem mestu. Na šestom je Kanada, zatim Finska, dok su Holandija i Švajcarska zauzele osmo i deveto mesto. Među deset naboljih se ove godine našla i Irska, a SAD je završila tek na 12. mestu, odmah iza Luskemburga.

Što se tiče Balkana najprosperitetnije su redom Slovenija (24. mesto), Hrvatska (na 50. poziciji), Crna Gora (57.), Makedonija (75.), Srbija (79.), i među gorima Albanija, na 92. poziciji, i BiH, sa svojim 99. mestom.

"Budžetska štednja: kuća gori  - smanji rashode kozmetike"

za 2013 budžet je 1,087,572,379,000, ili 9,624,534,327 eur (9+ milijardi evra, kurs 113).

Sad treba uštedeti 40 milijardi dinara, odnosno 353,982,301 eur (350+ miliona evra), što je 3,68% od ukupnog budžeta, ondosno dvostruko više na nivou preostalih pola godine - 7,36%. I pri tome neće se smanjiti plate/penzije, već klasika: dnevnice, putovanja, ugovori o delu itd.

Da li je, u stvari, budžet rasipnički i veoma neprecizno postavljen ?

Ako bi budžet pravili domaćini sa Radan i Povlen planina, ne bi li se moglo precrtati još barem dvostruko više nepotrebnih, pa i štetnih rashoda (napr. subvencije, nabavka roba i usluga).

Dokle će expert raspikuća satirati Srbiju ? Ko god ga i dalje podržava, trpi ili toleriše direktan je saizvršilac, možda i posebnog oblika genocida.

Nema nama spasa, Grcki scenario nam negine!!!  Bice tu još svašta, a izbora u oktobru 100% jer ih SNS mora obaviti pre povratka Šešelja, u suprotnom na sledecim ce mršavo proci a Šešelj ce im praviti razne maskenbale.

Šešelj?
Pa zar stvarno misliš da on bilo šta više predstavlja?

Ko provede 10 god. u zatvoru taj je mentalna ruina, ma koliko bio intelegentan.

A i ko da glasa za njega?
Eno im koalicija DSS - Dveri...

Miss Moneypenny: in the Realm of the Fungi

Ranije smo čuli da drž aparat, tj. minfin, ne zna:
- koliko ima nepokretnosti u državom vlasništvu, kako se koriste, a pogotovu da li i koliko ima nenaplaćenih prihoda, odnosno ni to da li su rashodi po osnovu vlasništva države Srbije nad tom imovinom veći od prihoda;
- nema pouzdane informacije o tome koja preduzeća u restrukturiranju uopšte imaju izgled na pozitivno poslovanje, niti bilo kakve jasne planove o tome šta sa njima činiti;
- da je stepen naplate poreza daleko ispod donjih prihvatljivih granica;
- siva ekonomija, tj. šverc cveta kao da carina, granica i financa nema;
- crna ekonomija, tj. veliki broj neprijavljenih fabrika sa hiljadama neevidentiranih radnika, postaje pravilo u realnom sektoru;
- se ne zna koliko vozila, objekata, sredstava komunikacija, reprezentacija i sl. državni servi arče, al da je sigurno da su po rasipništvu na vrhu svetske liste;
- godinama ne može da se reši pitanje platnih razreda, pa činovnici nižeg ranga imaju i višestruko, pa i astronomski veće plate od direktno izabranih funkcionera, a u stvari nema se pojma ni koliko takvih plata u javnom sektoru, na lokalu i sl. uopšte ima;
- nema kriterijuma za opravdanost javnih nabavki (roba i usluga), a o transparentnosti, lopovlucima i kriminalu u toj oblasti zna se već mnogo.

A sada nam finimini javlja da, ustvari, ne zna ni koliko ima zaposlenih u drž administraciji:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/388819/Dinkic-Rebalansom-budzeta-ustedecemo-37-milijardi-dinara

Bogu Božje (1%), caru carevo (5%) a agi desetak (10%), odnosno 16% ukupno, je valjana proporcija ukupnih poreskih opterećenja na kojim temeljima su i carevine vekovima opstajale.

Danas bužet drž administracije iznosi 9.624.534.327 evra ili, u odnosu na GDP od 32.010.751.190 evra, dvostruko više, tj. 30,07%.

Sa troškovima neposredno prouzokovanim ogromnim drž aparatom, prafiskalnim davanjima, otimanjima kroz javna i parajavna preduzeća i dr. - bližimo se udelu od oko 50%.

E tog zuluma se više trpeti ne može.

-----------------------------------

Standing man's silent protest
http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/10126929/Standing-man-inspires-Turkish-protesters-amid-raids.html
https://www.youtube.com/watch?v=Qq-hk0w6Z5Y

Narodna skupština Republike Srbije je 29. maja 2013. usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji je sledećeg dana stupio na snagu. Njime je uvedena akciza na biogoriva i biotečnosti.
Po Zakonu akciza se plaća do 31. decembra 2013. godine 42 dinara po litru, a od 1. januara do 31. decembra naredne godine 46 dinara po litru. Od 1. januara 2015. akciza će stajati 50 dinara po litru.

Međutim u zavisnosti od namene za koju koristi biogorivo i biotečnost, kupac ima pravo na refakciju plaćene akcize u sledećim slučajevima:
- Za biogoriva koja se koriste u transportne svrhe do 39,50 dinara po litru
- Za biotečnosti koje se koriste za grejanje do 2,5 dinara po litru
- Za biotečnosti koje se koriste kao goriva u proizvodnji električne i toplotne energije u celokupnom iznosu akcize
Ovi iznosi do kojih se umanjuje plaćena akciza primenjuju se do početka primene propisa kojim se određuje obavezan sadržaj biogoriva i biotečnosti u gasnom ulju.
Izvor: KPMG Poreske vesti

Domaće trgovine dobro snabdevene raznim kućnim aparatima, ali je zbog malih plata potražnja slaba. Prema nezvaničnim podacima prodaja pala i do 30 odsto. Prodavci još ne nameravaju da spuštaju cene.
KLIZANjE deviznog kursa poslednjih nedelja odrazilo se i na cene uvozne robe, a najpre sitnih kućnih aparata i bele tehnike. Istina, reč je o manjim, "puzajućim" poskupljenjima za jedan do dva odsto, koje trgovci sve češće primenjuju.

Potražnja za televizorima, šporetima, frižiderima, uprkos dobroj ponudi i sve češćim akcijskim popustima, sve je slabija. I mada nema zvaničnih podataka o prometu tehničke robe, prema izveštajima trgovaca, u proseku je za oko 30 odsto pala prodaja. To i ne čude, jer istraživanja pokazuju da se u kriznim vremenima najpre odričemo skuplje robe, tehnike, nakita, automobila...

Osetno je opala prodaja tehničkih urećaja, potvrđuju i u megamarketima, ali ne žele da preciziraju za koliko su manje prodali tih uređaja. Situacija je, međutim, daleko teža u specijalizovanim trgovinama, gde je veliki zastoj u prometu i dosta robe na zalihama. Ipak, mnogi od njih tvrde da uobičajeno.

Što se promena cena tiče, situacija je ista kao i ranije, roba koja je već ocarinjena i koja se trenutno nalazi u našim magacinima neće menjati svoju vrednost zbog promene kursa - kaže za "Novosti" Nikola Rusković, pi-ar menadžer "Tehnomanije". - Ali na cene robe iz novih kontingenata, koji budu pristizali, kurs evra će imati efekat. "Tehnomanija" neće menjati cene proizvoda koji se već nalaze u magacinima, bez obzira na promenu evra u tom trenutku.

M. Kostić, juče:

- Srbija ima dokazanih rezervi u vrednosti od 266 milijardi dolara, a koristi svega 3,7 milijardi dolara, to znači da Srbija ima 263 milijarde dolara neiskorišćenog rudnog bogatsva,

- Srbija trenutno koristi 0,07 potencijala Dunava, a stepen iskorišćenja te reke mogao bi biti 0,72 odsto.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/392358/Kostic-Spreman-sam-da-pomognem-SNS-u-sprovodjenju-nepopularnih-mera

BEOGRAD - Od oko 100 isturenih odeljenja fakulteta i visokih škola, koliko se procenjuje da ih ima širom Srbije, samo 17 ima akreditovane studijske programe. To znači da od 30.000 studenata koji se školuju na tim isturenim odeljenjima, najmanje njih 20.000 pohađa divlje programe, čije im diplome nigde neće priznavati.

Poseban oprez savetuje se budućim brucošima koji nisu uspeli da upišu fakultet u prvom krugu i koji u drugom upisnom roku mogu nasesti na primamljive ponude s nekih od ovih odeljenja. Ona niču velikom brzinom, otvaraju se čak i u onim opštinama koje broje jedva 2.000 stanovnika poput Crne Trave i Guče. Isturenih odeljenja, između ostalog, ima i u Senti, Pećincima, Dimitrovgradu, Bogatiću, Medveđi, Rumi, Kuli, Loznici, Ljuboviji, Arilju.

- Apelujemo na studente da na sajtu www.kapk.org provere koji su studijski programi akreditovani. Do nas stalno dopiru priče o velikom broju divljih odeljenja, a mi smo akreditovali studijske programe na svega njih 17. Nadamo se da će prosvetna inspekcija što pre izvršiti kontrolu ovih odeljenja - kaže prof. dr Vera Vujčić, zamenica predsednika Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK).

NOVI SAD -
Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić izjavio je da primeri sa mlekom, kukuruzom ili mesom pokazuju da je naša država izgubila bitku sa tajkunima i monopolima.
Danas na tržištu Srbije postoje ozbiljni monopoli u gotovo svim sektorima i država zato protiv toga mora da se ozbiljno bori, rekao je Ješić na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio godišnji rad resornog pokrajinskog sekretarijata.
 
"U ovoj državi monopol drže mlekarska i mesna industrija i zato nam je hrana najskuplja", rekao je Ješić naglasivši da bi zbog toga država morala da pomogne proizvođačima tako da oni imaju nekoliko mogućnosti za prodaju svojih proizvoda, a ne samo jednog kupca pred sobom.
Napominjući da u zemlji postoje ozbiljni monopoli u gotovo svim sektorima jer nema uspostavljenih instrumenata državne kontrole, on je dodao da je mleko bilo najbolji primer koji pokazuje kako monopoli deluju.

Jeftini „sirevi” koji imitiraju fetu, ali i druge vrste belih sireva u kojima od sastojaka ima svega drugog osim mleka preplavili su tržište Srbije. Na pijacama u Dimitrovgradu, Pirotu, Nišu, Kruševcu i u manjim radnjama i u supermarketima u Beogradu plagijati belog sira prodaju se po izuzetno niskoj ceni (oko 200 dinara po kilogramu) bez da trgovci obaveštavaju kupce da je reč o mešavini mlečnih proteina i biljnih ulja nepoznatog porekla.

Na ovaj problem prvi je ukazao Zoran Nikolov, vlasnik mlekare „Stara planina” iz Dimitrovgrada. On se još u martu ove godine obratio resornim ministarstvima, upozorivši ih da je osim šverca sirovina i gotovih proizvoda iz Bugarske, veliki problem i to što se ovaj proizvod sve češće pravi i u domaćim mlekarama jer zbog pristupačne cene ima prođu kod kupaca.

Ni posle pet meseci, osim obećanja da će država oformiti radnu grupu i rešiti problem, kako saznajemo, ništa konkretno nije preduzeto, a na tržištu je svakim danom sve više ovakvih proizvoda. Reč je o obmani kupaca jer im se nudi proizvod koji u stvari nije sir i trebalo bi da se deklariše kao mešoviti proizvod.

U njegovoj proizvodnji koriste se biljne masti kao što je palmino ulje ili delimično hidrogenizovane biljne masti. Nikolovu su, inače, u nadležnoj inspekciji rekli da oni kontrolišu mikrobiološku ispravnost proizvoda koji se uvoze, ali da Srbija nema mogućnost niti laboratorije koje bi mogle da proveravaju sastav proizvoda.

Kako je moguće da pored carinske, granične veterinarske i sanitarne inspekcije na naše tržište svakodnevno ulazi i po nekoliko tona nelegalnih proizvoda – „sireva” sa biljnim mastima? Kako je moguće da niko od predstavnika državnih institucija nije primetio organizovane grupe koje se bave unosom „sira” preko graničnih prelaza (automobilima i vozom) za svoje poslodavce čije je glavno sedište u Nišu i Kruševcu? Kako je moguće da niko od predstavnika državnih institucija ne zna da postoje ilegalne radionice za proizvodnju tog „sira” u Pirotu i okolini Kruševca i Vranja – napisao je Zoran Nikolov u pismu upućenom najpre Ministarstvu poljoprivrede, Veterinarskoj inspekciji, a potom i Ministarstvu trgovine.

Glavni pregovarač Srbije sa EU Tanja Miščević:

 "nedostaju jasne sugestije šta treba razvijati u srpskoj ekonomiji i šta braniti u pregovorima."

Kao i:
 "Ona je objasnila da je četvorogodišnji rok koji su srpski pregovarači sebi postavili za završetak pregovora, ne optimističan, već realan, jer Srbija u pregovorima ne polazi od nule, već je uspešno primenila mnoge od standarda EU."

BEOGRAD, 18. decembra 2013. (Beta) - Republički zavod za statistiku saopštio je u sredu da su glavne prepreke za uspešno poslovanje u Srbiji nestabilan kurs dinara, komplikovane poreske procedure, česte promene zakona, politička nestabilnost, korupcija i previsoki porezi.

To su rezultati ankete o bezbednosti i kriminalu u poslovnom okruženju, koju je inicirala Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), a njeno sprovodjenje u Srbiji realizovao je Republički zavod za statistiku.

Anketa je pokazala da je šest od deset poslovnih subjekata imalo bar jedan direktan kontakt sa državnim službenikom, od čega je 17 odsto ispitanika dalo neki poklon, protivuslugu ili dodatni novac.

Poslovni subjekti koji su imali iskustvo sa korupcijom su u periodu od godinu dana, platili u proseku sedam puta mito državnim službenicima, a u 43,5 odsto svih slučajeva podmićivanja mito nije prethodno traženo, dok u 56,1 odsto slučajeva državni službenik traži plaćanje.

Glavni razlozi za plaćanje mita su ubrzavanje procedure, dobijanje boljeg tretmana i završetak procedure, dok se u 23,4 odsto slučajeva ne navodi se nijedan konkretan razlog za davanje mita.

Srbiji treba 10,5 milijardi evra za ekologiju

Za proces adaptacije, odnosno primenu i sprovođenje zakona u oblasti zaštite životne sredine u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije, Srbiji će biti potrebno 10,5 milijardi evra.

Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, je najteže, najzahtevnije i najskuplje, ali Srbija od njega može da napreduje, rekla je državni sekretar za zaštitu životne sredine Stana Božović na otvaranju međunarodnog naučnog skupa "Održiva privreda i životna sredina".

Ona je podsetila da je Srbija dugi niz godina u ekonomskoj krizi i da će adaptacija u oblasti ekologije biti težak proces, ali će dati dosta mogućnosti da se Srbija unapredi i razvije u oblasti životne sredine.

Predsednica Ekologike Larisa Jovanović rekla je da skupovi o zaštiti životne sredine "osvešćuju ljude i omogućavaju razmenu iskustava, kao i pronalaženje metoda za rešavanje najbitnijih problema čovečanstva, od lokalnih ekoloških do ublažavanja globalnih problema zagađenja i adaptaciju na klimatske promene".

Stručnjaci, kako je rekla, navode da je potrebna hitna adaptacija na klimatske promene, jer je već kasno da se one spreče ili ublaže.

"Zbog toga se na rešenju problema mora multidisciplinarnio raditi, a adaptacija mora da se uradi za svaki sektor industrije", kazala je ona.

Na konferenciji, koja se završava u petak, 25. aprila, biće predstavljeno 150 naučnih radova vezanih za održivu privredu i životnu sredine.

Cime ce to da nas hrane?
http://www.b92.net/video/vesti.php?yyyy=2014&mm=04&dd=28&nav_id=841681

Citat :

"Ako ovoga puta ne izvršimo stvarne promene, preti nam, ne samo "grčki scenario", bankrot i agonija, već i spuštanje zemlje na niži civilizacijski nivo", upozorava potpredsednica vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave u intervjuu za današnje Novosti.

  

Grčka i "njen scenario" se prečesto pominju u negativnom kontekstu. I novim visokim zvaničnicima Srbije ne priliči da na bilo koji način stavljaju Grčku u negativan kontekst, a naročito ako se ima u vidu i:

- da bi Srbija dostigla Grčku, potrebno je ostvariti stopu rasta od oko 7%-8% tokom 15 do 20 godina, pod uslovom da Grčka stagnira. Odnosno, Grčka (BDP  $243.330 milijardi) ostvaruje za EU prosečan  BDP po glavi od oko $21,617, i time je na 37. mestu u svetu, a Srbija ($43.7 milijardi) skoro četiri puta manje - $5,906 i zauzima 92. mesto u svetu.

- mereno po Indeksu ljudskog razvoja, skraćeno HDI, (eng. The UN Human Development Index (HDI)), formula kojom se meri siromaštvo, pismenost, obrazovanje, životni vek, i drugi faktori, Grčka spada u "veoma visoko razvijene zemlje" i na 29. mestu je u svetu, dok Srbija zauzima 64. mesto.

Ah da, i mogli bi podosta da nauče, baš od Grka, kako se, recimo, obezbeđuje ubrzani razvoj. A i mnoge druge stvari.

Hrvatske zablude oko stranih investicija

Hrvatski ekonomski stručnjaci vrlo su skeptični prema ustaljenoj političkoj tezi da se nacionalne industrije i tržišta moraju podrediti inostranom i globalnom privatnom kapitalu, nazivajući ga "zabludom iza koje ostaje pustoš".

Stručnjak Ekonomskog instituta u Zagrebu Slavko Kulić kaže za Deutsche Welle, kako ulaz "belosvetskih prekupaca dobara" donosi štetu i otvara "preveliki prostor mogućih daljih špekulacija".

Treba uočiti da problem potiče od političkog nesnalaženja domaće elite, i to ne samo aktuelne vlade, smatra Kulić naglasivši da Hrvatska pati od nedostatka integralnog sistema privređivanja, gde preovladava gotovo isključivo pogubni trgovački model gospodarenja resursima.

Slično razmišlja još jedan ekonomski analitičar Guste Santini, koji naglašava da je optimalni put izlaska iz krize, čak i ako je utemeljen na tuđem iskustvu, moguće pronaći jedino ako se zna konkretan, strateški ekonomsko-politički cilj.

"Puko načelno pozivanje stranih investitora bez kriterijuma, a koji će ljubazno otkupiti sve naše grehe, nije ništa do opasna zabluda", smatra Santini dodajući da bi nužno bilo definisati utemeljenu industrijsku strategiju na duži rok, majući u vidu resurse poput prirodnih i kulturnih, kao i regionalne posebnosti.

Santini naglašava i rizičnost orijentacije stranom privatnom kapitalu u postojećim okolnostima, jer je interes takvih ulagača po definiciji okrenut isključivo sopstvenoj koristi.

Santini podseća da se oni u pravilu evakuišu prema tržištima s manje otpora, čim se profit započne smanjivati, a na primer, sindikati počnu da iskazuju neku vrstu nezadovoljstva.

"Za njima ostaje pustoš", zaključuje ovaj stručnjak, "pa treba izbegavati brzopleto uvođenje nacionalne privrede u globalno okruženje po diktatu neoliberalnog, takozvanog vašingtonskog konsenzusa. Ne smemo dopustiti sebi toliku grešku", zaključuje Santini.

Drag65 ::

Grčka i "njen scenario" se prečesto pominju u negativnom kontekstu. I novim visokim zvaničnicima Srbije ne priliči da na bilo koji način stavljaju Grčku u negativan kontekst, a naročito ako se ima u vidu i:

- da bi Srbija dostigla Grčku, potrebno je ostvariti stopu rasta od oko 7%-8% tokom 15 do 20 godina, pod uslovom da Grčka stagnira. Odnosno, Grčka (BDP  $243.330 milijardi) ostvaruje za EU prosečan  BDP po glavi od oko $21,617, i time je na 37. mestu u svetu, a Srbija ($43.7 milijardi) skoro četiri puta manje - $5,906 i zauzima 92. mesto u svetu.

- mereno po Indeksu ljudskog razvoja, skraćeno HDI, (eng. The UN Human Development Index (HDI)), formula kojom se meri siromaštvo, pismenost, obrazovanje, životni vek, i drugi faktori, Grčka spada u "veoma visoko razvijene zemlje" i na 29. mestu je u svetu, dok Srbija zauzima 64. mesto.

Ah da, i mogli bi podosta da nauče, baš od Grka, kako se, recimo, obezbeđuje ubrzani razvoj. A i mnoge druge stvari.

Scenario nije bas tako lep...
Grcka ima turizam i  u nju je upumpano dosta novca iz EU, primljena je u EU iz politickih razloga, bas kao i Bugarska i Rumunija, ali podaci od eskalacije krize govore i sledece:

Broj samoubistava iako je Grcka pre krize imala najnizu ratu u evropi, je porastao za 40%...

Samo u bolnicama i domovima zdravlja, javni sektor, otpusteno je 10.000 osoba...

Vise od 500.000 dece zivi na granici siromastva, a roditelji daju decu na usvajanje jer ne mogu vise da ih izdzavaju...

Procenat nezaposlenih u populaciji mladjoj od 30 godina iznosi 60%...

Pritisci na direktorku Agencije za privatizaciju

Vršilac dužnosti direktora Agencije za privatizaciju Vida Uzelac obavestila je ministra privrede Dušana Vujovića da je u više navrata bila izložena pritiscima različitih interesnih grupa i pojedinaca, o čemu su obavešteni nadležni organi.

U izveštaju o šestomesečnom radu na toj funkciji, Vida Uzelac je navela da su ti pristici usledili nakon analize zatečenog stanja i poslovanja Agencije u prethodnom periodu, kao i definisanja jasnih pravila koja je usvojio Upravni odbor Agencije.

Agencija je u poslednjih šest meseci resornom ministarstvu dostavila 149 ličnih karata preduzeća u restrukturiranju i 268 ličnih karata za ostala preduzeća u postupku privatizacije.

Sproveden je popis i procena vrednosti imovine preduzeća po metodu fer vrednosti i uspostavljena je evidencija prava korišćenja zemljišta.

Kako je navedeno u izveštaju, Agencija je u poslednjih šest meseci od potencijalnih domaćih i stranih investitora primila oko 225 pisama o zainteresovanosti za privatizaciju imovine i kapitala iz portfolija Agencije i održano je oko 50 sastanaka s potencijalnim investitorima.

Agencija je u tom periodu prodala akcija u vlasništvu Akcionarskog fonda u vrednosti od 396,2 miliona dinara i akcije u valsništvu Fonda PIO u vrednosti od 62 miliona dinara.

Od prodaje imovine preduzeća u stečaju ostvaren je prihod od 358,7 miliona dinara, zaključeno je 36 stečajnih postupaka, dva postupka stečaja su obustavljena, dok je u postupku reorganizacije trenutno šest preduzeća.

Agencija je u poslednjih šest meseci obavila 132 kontrole poštovanja ugovornih obaveza kupca preduzeća, a u tri slučaja je donela odluku o raskidu ugovora.

Zbog kršenja obaveza iz ugovora o privatizaciji, Agencija je naplatila četiri bankarske garancije za tri privatizovane firme, ukupne vrednosti od 202,6 miliona dinara.

Odsustvo jasnih kriterijuma godinama je pogodovalo nesavesnim kupcima, koji su bez ikakvih sankcija kršili potpisane ugovore i uništavali privatizovana preduzeća.

U mnogim slučajevima, Agencija ne samo da nije raskinula ugovore na osnovu nalaza iz kontrole, već nije ni pokretala postupke naplate ugovornih penala i bankarskih garancija, navodi se u izveštaju.

Zbog nepoštovanja odredbi Zakona o radu i internih pravila o radu Agencije, Vida Uzelac je u proteklih šest meseci izrekla više od 80 disciplinskih mera službenicima Agencije.

U slučajevima u kojima je utvrđen konflikt interesa obaveštena je Agencija za borbu protiv korupcije, a o slučajevima kada su donete odluke koje su pogodovale pojedinim kupcima preduzeća i kojima je naneta šteta državi, obavešteni su nadležni organi.

Beograd - Ministar privrede u Vladi Srbije Dušan Vujović rekao je, gostujući na RTS-u, da će detalji rada Agencije za privatizaciju biti predmet periodične kontrole revizije. A na pitanje da li će v.d. direktora te agencije Vidi Uzelac biti produžen mandat odgovorio je: "Nemam najnovije izveštaje o njenom radu. Poznajem je lično i mislim da veoma pošteno radi svoj posao, ali to je samo jedan od kvaliteta potrebnih za to mesto."

IZBOR: Ili novo zaduživanje, ili prodaja "Telekoma", "Dunava" i Aerodroma...

Trgovački sud u Parizu ranije tokom maja doneo je pravosnažnu presudu o odmrzavanju sredstava koje je središnja banka nekadašnje zajedničke države stavila na račune banke “Credit Lyonnais/Credit Agricole”.

U pitanju je iznos od tačno 24,44 miliona evra i to bez kamata na sredstva koja su bila blokirana još od 1996. godine, objavile su banjalučke “Nezavisne novine” pozivajući se na izvore iz Ministarstva finansija BiH.

Francuska banka nije želela da dopusti raspolaganje ovim novcem bez sudske presude, a formalni postupak pred Trgovačkim sudom u Parizu pokrenula je 2013. godine Narodna banka Srbije.

Raspoloživi novac treba da bude raspoređen među državama-naslednicama bivše SFRJ u skladu sa ranije postignutim sporazumom o sukcesiji.

Sporazum o sukcesiji imovine bivše SFRJ države-naslednice potpisale su 2001. godine, a Hrvatska ga je ratifikovala 2004. godine

Aneksom tog sporazuma definisana je podela raspoloživih finansijskih sredstava.

Još uvek postoje sporovi oko sredstava koja su bila stavljena na devizne račune bivše SFRJ, držana kod jugoslovenskih banaka za zajednička ulaganja u inostranstvu, koja su, kada je sporazum sklopljen, procenjena na 645 miliona dolara.

Izvor: tanjug.rs

Држава, оличена у локалним самоуправама, не сме више никоме да дозволи да прави куће у потоку или на клизишту. Макар то било и на дедовини. Не може без дозволе. Али та иста држава мора својим урбанистичким и свим другим плановима људима, који хоће да подижу кров над главом, да гарантује сигурност и безбедност, па и од поплава и клизишта.

Али општинске власти их најчешће немају, иако их закон на то обавезује. Урбанисти издају грађевинске дозволе за градњу на нестабилном терену, грађани да би прошли јефтиније граде и тамо где се не сме. А онда када „закува” – државо, људи помажите.

На природу, 200 литара воде по квадратом метру за три дана, не можемо да утичемо, али на овом нивоу цивилизацијског развоја и знања можемо смањити ризик рушилачког хода клизишта и поплавних бујица. На најмању могућу меру.

Ова земља не постоји од јуче. Постоје знања и искуства. Геолошке карте. Застареле? У реду. Цртајмо нове. Обележимо црвеном бојом сва места на којима се ни шупе не могу правити. Ко то учини без дозволе – нека сам сноси последице, ако му држава пре тога све то не сравни са земљом. А не да моли неуке и несавесне да легализују оно што никако нису ту смели да граде.

Урбанисти треба да уцртају где, шта и како сме да се зида. Кућерак на обали поточића? А он за ноћ побесни и донесе шест-седам метара воде и за неколико сати промени конфигурацију терена. Не може.

Дивља градња је у овој несрећи показала своје право лице. Није тешко претпоставити да се већина кућа, које су срушене, налази на неком од спискова за легализацију међу оних 1,3 милиона нелегалних.

http://www.webtv.rs/play/68955/politicari-na-otvaranju-restorana

Sacekajte da prodje reklama, a onda sedite i pazljivo gledajte!
Srpski banditi na okupu....
Otvaranje novog restorana, sve za dz!
 

Srpsko-arapska poljoprivredna zadruga

Vlada Srbije odlučila je, u skladu sa politikom kontinuiranog investiranja u razvoj poljoprivrede, da osnuje zajedničko privredno društvo sa kompanijom Al Rawafed iz Abu Dabija, zvaničnim predstavnikom Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ugovor o zajedničkom ulaganju potpisali su ministar privrede Dušan Vujović i izvršni direktor kompanije Al Rawafed Mahmud Ibrahim Al Mahmud, saopštilo je Ministarstvo privrede.

Srbija će u zajedničkoj kompaniji imati 20 odsto vlasničkog udela i neće imati obavezu investiranja, dok je, sa druge strane, partner iz UAE na sebe preuzeo obavezu ulaganja u visini od 140 miliona evra u naredne četiri godine.

Prvo ulaganje novoosnovanog preduzeća predstavljaće kupovina dela imovine dva poljoprivredna društva u restrukturiranju, AD Bačka iz Sivca i Jadran AD iz Nove Gajdobre u iznosu od 22 miliona evra.

Od 160 radnika trenutno zaposlenih u dva gore navedena privredna društva u restrukturiranju, nova kompanija će odmah po osnivanju obezbediti radna mesta kako za 80 zaposlenih, tako i za 20 novih eksperata.

Preostalim zaposlenima biće ponuđen ili socijalni program ili mogućnost nastavka rada na starom radnom mestu.

Pored toga, u naredne četiri godine, u skladu sa investicionim planom, planirano je otvaranje dodatnih 300 radnih mesta na teritorijama opština Kula i Bačka Palanka, u kojima se ova preduzeća nalaze.

Planirana investicija uključuje i izgradnju postrojenja za sortiranje, pakovanje, skladištenje i obradu proizvoda.

SVAKI PETI MINI JE UKRADEN: Auto-mafija hara Srbijom, ovako legalizuje vozila!

BEOGRAD - Tri od četiri automobila marke "Mini", koja su zaustavljena radi kontrole proteklih dana, bila su ukradena! Vozila ovog proizvođača, koji radi pod okriljem BMW-a, intenzivno su proveravana proteklih dana jer je sa jednim od tih vozila usmrćem Luka Jovanović, dok je osumnjičeni, narko-diler Marko Milićev u bekstvu!

- Tokom rutinskih pregleda „kantrimena", koji se voze po Beogradu, od četiri vozila tri su bila ukradena - navode u MUP Srbije. - Ljudi su kupovali „minije", a da nisu bili ni svesni da uzimaju nelegalno vozilo. Mnogima je odgovaralo da ne prebacuju automobile na svoje ime, jer je skupo, pa voze na ovlašćenja, a tu se kriju najveće zamke.

Na našim drumovima, međutim, ne voze se samo ukradeni „miniji", već i vozila drugih marki. Operativci beogradske policije došli su do čvrstih saznanja o organizovanim ekipama koje su se bavile legalizacijom ovakvih automobila - pravljenjem falš registarskih oznaka, falsifikovanjem saobraćajnih dozvola, prekucavanjem brojeva šasije i motora...

Prema podacima Interpola i Europola, centri auto-mafije na Balkanu su Sarajevo, Banjaluka, Bijeljina, Podgorica, Priština, Sofija, Skoplje, Beograd, Novi Sad, Šabac, Split i Zagreb. Na osnovu zahteva evropskih osiguravajućih kuća, na prostoru Balkana traži se oko 130.000 vozila ukradenih u poslednjih nekoliko godina u zapadnoj Evropi.

Na primer, ako je auto ukraden u Beču, kao što je ovaj „kantrimen", on se jedno vreme drži u „šteku", a onda sa falš papirima prebaci do Beograda - objašnjava naš sagovornik. - Tu se preproda. Obično skupocena vozila imaju strane tablice i voze se na ovlašćenja.
Vlasnika ukradenog automobila u zapadnoj Evropi, nestanak ljubimca ne „boli" mnogo. Većina takvih vozila je kasko osigurana, naplati se osiguranje i vrlo brzo oštećeni građanin može da uzme isti ili sličan auto. Potragu za ovakvim vozilima pokreću osiguravajuće kuće, koje su posle isplate premije, postali vlasnici ukradenih četvorotočkaša.

Ukradeni auto, posle izvesnog vremena začas prevali nekoliko hiljada kilometara i preko određenih centara na Balkanu, često završi na Bliskom istoku (Turska, Iran, Sirija...), gde se preproda sa falsifikovanom dokumentacijom. Do Srbije, automobili nestali sa ulica zapadne Evrope, najčešće stižu uhodanim trasama preko Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Bugarske...

Stanje na tržištu maloprodaje je teško, ali to nije razlog da se ne borimo da budemo bolji. Ovdašnje tržište je specifično jer zahteva poslovnu umešnost i veliku emociju prema trgovini.

Trgovina u Srbiji je oblast koja se polako stabilizuje, ali i dalje je vrlo turbulentna. Ako ste u tom poslu, morate stalno da pratite promene potrošačke korpe, njenog sastava, navike kupaca, ponudu, trendove... Činjenica da ne reaguju svi jednako u takvom okruženju pruža mogućnost da se poveća tržišno učešće. Naravno, to donosi i veću odgovornost prema potrošačima, ali i veće mogućnosti.

Koliko je situacija složena mogu vam pokazati podaci da je u periodu januar–maj ove godine, na primer, u Srbiji zabeležen pad prodaje prehrambenih proizvoda za devet odsto, a u kategoriji pića za 10 odsto.

Univerexport

"Od 2008.godine do danas postoji preko 19.500 slučaja prevara preko fiktivnih firmi koje su naručivale robu i usluge od savesnih poslovnih partnera i tu robu najčešće nisu platili", rekao je on na konferenciji "Kako smanjiti malverzacije i zaštiti investitore i poverioce".

Ukupan iznos te štete se procenjuje na 255 miliona evra, pojedinačno blizu 13.100 evra. "Nažalost, zakonodavni okvir omogućava da kada neko zatvori firmu, vi možete ili da ga tužite za prevaru ili prijavite policiji", naveo je on i dodao da to nije dalo rezultat.

Upravo iz tih razloga, kako je precizirao, samo u 2,8 odsto slučajeva neko ko je izgubio novac ili pružao uslugu za koju mu nije plaćeno, može da nadoknadi svoju štetu. "Srbija je po tom rezultatu na dnu evropske lestvice", naveo je Rajić.

Na konferenciji je navedeno da su loši finansijski izveštaji jedan od ključnih razloga za malverzacije u poslovanju firmi, a da je stanje u tom segmentu dodatno pogoršano Zakonom o računovodstvu koji je usvojen juna protekle godine.

Duple revizije zbog lažnih bilansa

Predstavnik Saveza računovođa i revizora Srbije Blagoje Novićević izjavio je da je Zakon o računovodstvu veoma loš, jer finansijski izveštaji o poslovanju kompanija nisu ni približno precizni kako to zahtevaju međunarodni standardi.

Država ovde najviše gubi, a ona to i ne vidi. Sa lošim zakonima, lako je praviti finansijske izveštaje, jer se ne zna koliko je poreza naplaćeno. Zbog toga nije ni slučajno što se u Srbiju strani ulagači dovode preko autoriteta države. "Naše finansijsko izveštavanje nije tog kvaliteta da privuče investitore", rekao je on.

Predstavnik Nemačke privredne komore u Srbiji Milan Vučković izjavio je da se od 2000. godine 118 stranih kompanija žalilo na netačnost finansijskih izveštaja kupljenih firmi, kao i da su ti investitori morali da ulože dosta sredstava da saniraju tu neplaniranu štetu.

Lažno su prikazivali stanje imovine, knjigovodstvenu vrednost imovine, potraživanja od kupaca i klijenta, dugovi prema dobavljačima su bili realno mnogo veći od prikazanih, rekao je on i dodao da zato strane kompanije u Srbiji, obično naručuju dve revizije poslovanja, dok je u susednim zemljama dovoljna jedna revizija.

"Trošak jedne takve revizije košta između 20.000 i 50.000 evra, a u Srbiji to znači da kompanije mora da izdvoje između 40.000 i 100.000 evra jer oni ne veruju bilansima naših preduzeća, posebno ne onima u većinskom državnom vlasništvu", naveo je Vučković.

Goldman Sachs hoće RTB Bor

Za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor zainteresovano je čak 15 investitora, od kojih su četiri iz Srbije, dok je među strancima najzvučnije ime Goldman Sachs, investicione banke iza koje se verovatno "krije" neki investitor, pišu Novosti.

U privatizaciji basena žele da učestvuju i kanadske i američke firme koje već rade na našem tržištu. Za kupovinu je zainteresovano čak 15 investitora, od kojih su četiri iz Srbije.

Među strancima, najpoznatija od njih je Goldman Sachs, investiciona banka, iza čijeg pisma o zainteresovanosti je, očigledno, skriven neki veći investitor, saznaju Novosti. Ova institucija, naime, pruža finansijske usluge velikim korporacijama, bogatim pojedincima, ali i vladama raznih država.

Sa spiska od 15 mogućih kupaca, koji su se javili našoj Agenciji za privatizaciju, svega je nekolicina iz metalskog sektora. Kanadski Mundoro Capital, koji se bavi akvizicijama, istraživanjem i razvojem, već je prisutan u Srbiji i ima dozvole za istraživanje ruda.

Osim nje, iz ove države se javila i kompanija Reservoir Minerals, koja u Srbiji ima već 12 licenci za istraživanje ruda, što uključuje projekte istraživanja zlata, srebra, bakra, olova i cinka.

I zainteresovani investitor iz Amerike već je prisutan kod nas. New Generation Power iz SAD, bavi se, osim istraživanjem i vađenjem ruda, i energetikom u domenu obnovljivih izvora. Već postoje preliminarni sporazumi sa Srbijom i EPS oko energetskih projekata.

Druga zainteresovana firma iz ove države,Simon Metalurgic, registrovana je u Delaveru, popularnoj američkoj ofšor zoni.

I iz Belike Britanije pristiglo je pismo jedne od "sektorskih" kompanija. Reč je o firmi Lundin Mining, koja u oblasti metalske industrije ima razvijeno poslovanje i projekte u Portugaliji, Švedskoj, Španiji i SAD, gde proizvode bakar, cink, olovo i nikl.

Među srpskim firmama zainteresovana je Tara Consulting iz Beograda, u vlasništvu Tomislava Živanovića. Tu je i Stema Balkan Consulting, takođe iz glavnog grada, sa dva zaposlena, vlasništvo Zorana Milinkovića.

Sledi Gama sistem iz Požarevca, sa jednim zaposlenim, u vlasništvu Slobodana i Gorana Petrovića i četvrta srpska firma zainteresovana za Bor je, u stvari kineska, a reč je o Betec Resources sa sedištem u centru Beograda, sva četiri njena vlasnika su iz Kine.

Tražimo porodice koje zaista imaju veliku želju da upoznaju studente koji dolaze iz SAD-a, glavni cilj boravka u kućama je da studenti dobiju priliku da sto bolje dožive kulturne različitosti, neposredno upoznaju grad i život u njemu, kao i da imaju priliku da vežbaju jezik.

SIT nudi isplatu od 1000 evra za boravak studenta u periodu od 9. februar do 24. maj 2015. godine. Studenti u ovom periodu borave u porodicama ukupno osam nedelja, imaju već unapred planirani program (nije moguće birati period njihovog boravka). Neophodno je da student ima svoju zasebnu sobu, doručak i večeru.

Ukoliko ste zainteresirani da postanite domaćin američkim studentima u Beogradu, popunite ovu prijavu ili nas kontaktirajte nas e-mailom.

http://sitpoziv2015.wordpress.com/

Идуће године нови Васељенски сабор

Датум прослављања Божића једно је од главних питања којим ће се бавити представници свих помесних православних цркава на консултацијама заказаним за почетак марта на иницијативу васељенског патријарха Вартоломеја. Овај састанак требало би да буде припрема за одржавање Свеправославног сабора који би могао да буде заказан већ за 2015. годину.

Иако се већ деценијама говори о одржавању скупа на коме би све цркве требало да заузму став о низу отворених питања у православљу, најновије вести са Фанара указују да је овакав историјски сабор овог пута на видику. Позната је и већина тема о којима ће готово сигурно бити говора. Поред календарског питања, великодостојници би, између осталог, требало да заузму став о званичном редоследу цркава, али и аутокефалности појединих хришћанских заједница.

Поглавари источних цркава, о одржавању Свеправославног сабора, првог после чак 12 векова, како кажу упућени у црквена збивања, неформално су разговарали прошле године на два битна догађаја – обележавању 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу и 1025. годишњици од крштења Русије у Кијеву. Питање једнообразности календара сигурно је најкомплексније, али није и једино које може да изазове размену аргумената.

Ombudsman: Šverc u prevozu nije prekršaj

Neplaćanje karte u javnom gradskom prevozu ne može da se tretira kao prekršaj, tvrdi ombudsman Saša Janković i najavljuje da će se obratiti Ustavnom sudu.

Janković je poručio da će Ustavnom sudu podneti inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o prekršajima na osnovu kojih, oni koji ne plate kaznu u gradskom prevozu, ulaze u jedinstvenu evidenciju prekršaja u prekršajnim sudovima.

Kako je istakao, javni prevoz mora da se plaća i inicijativa Ustavnom sudu nije izgovor da se to ne čini, ali Ustav Srbije zabranjuje nesrazmerno ograničavanje ljudskih prava. "Mislim da se ovim pravi veća šteta nego korist. Stradaće tele zbog kile mesa", kaže Janković.

On je podvukao da je to neproporcionalno i da nije neophodno, podsetivši da postoji način koji obezbeđuje da se izrečena kazna za neplaćenu vožnju gradskim prevozom naplati u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima i drugim propisima.

"Ne možemo da remetimo sve ostale sisteme zbog toga što nam jedan sistem ne funkcioniše dobro. Valjda je potrebno da uspostavimo kako treba taj sistem koji ne funkcioniše, odnosno sistem naplate i kazni", rekao je Janković.

Zaštitnik građana poručio je da će se zbog tih, kako je naveo, principijelnih razloga i obaveze da štiti Ustavom garantovanih prava, obratiti Ustavnom sudu i zatražiti da se odredbe Zakona o prekršajima usklade sa odredbama Ustava.