Južna pruga

Naslov: Južna pruga 9/1/2024, 07:47

Moj deda je bio kockar u Titovo vreme. Ne znam da li sam pričao anegdote o njemu na ovom forumu. Ako jesam to je onaj koji je prodavao papriku u Prolom i Vrnjačkoj Banji.Možda sam pričao anegdotu o određivanju “Fer cene paprike”, ako nisam ispričaću za svaki slučaj kasnije... Igrao je tablić, munt, poker i anjc. Mislim da je znao i staru bosansku kartašku igur “Lažova” ali nisam siguran. Negde 50-tih i 60-tih godina kockanje je bilo zabranjeno. Milicija je špartala selima a kockari su noću stavljali čerge na prozore da se ne bi videlo svetlo. Jednom prilikom je nakon upada milicije u jednoj trošnoj kući gde je igrao i moj deda pao plafon i to ga je spasilo robije. Vrlo verovatno su oni nekako oborili plafon kada je milicija počela da lupa na vratima….. ali nikada ništa nije dokazano a milicajci šokirani šta su uradili nisu mnogo zanovetali i istraživali.
Ne znam za gradove ali u to vreme po selima u Srbiji na stolu se je nalazilo love u vrednosti od jedne do dve krave. Današnja krava vredi 1.500 evra. Dakle, u igri je standardno bilo današnjih oko 2.000 – 3.000 evra. To je za ono sirotinjsko vreme bio veliki novac. Kao kada bi neko sada stavio na sto 20.000 evra. Znači, nije bilo zajebancije…. Da vidim dal’ bi neko imao muda da na sto stavi 20.000 evra na kartu….. Ajde da vas vidim !!! Ja ne bi, to je to što se mene tiče a ostali neka vide koliko je to bilo ozbiljno. U mojoj opštini je bilo 5-6 čuvenih kockara, jedan od njih je bio moj deda i okretali su veliki novac.
Elem, molim ja dedu da sa mnom odigra ozbiljan tablić. Igramo ali ja vidim da me pušta, da igra neozbiljno. Molim ga ja kunem, preklinjam, kumim da odigramo jednu ozbiljnu da vidim kako izgleda kada se igra sa profesionalca……
Molim ja tako neko vreme i njemu pukne film i kaže “ajde jednu ozbiljnu”.
Majko moja, nisam znao gde se nalazim. Deda pamti ne samo štihove već sve karte i na kraju mi kaže šta imam, karte na talonu menjaju brojeve, boje, pojavljuju se, nestaju a imamo samo jedan špil. Ja u šoku ne znam šta se događa. Odigramo tako nekoliko ozbiljnih i niti u jednoj nisam uspeo da pređem 50. Vidim ja zna mnogo štoseva. Posle ga molim da mi pokaže kako sve to izvodi ali nije hteo nikada ni po koju cenu tako da sam digao ruke.
Da dovršim priču o kockarima,
Moj deda je prestao da se kocka kada je udao prvu ćerku. Od 1970 nije više uvatio karte u ruke. Jačinu je demonstrirao u opisanom meču sa mnom i još jedan put na nagovor i molbu velike grupe ljudi odigrali su prijateljski tablić (ne u pare) ali ozbiljno sa još jednim čovekom iz ekipe. Tada se zadnja ruka nije igrala jer su obojica znali karte protivnika…… samo bi razmenili karte i to bi bilo to. Bilo je dosta galame, zajebancije i ne mogu da se setim ko je pobedio.
Ostali iz ekipe su izlazili kako koji posle moga dede. Poslednji veliki kockar je nastradao pod misterioznim okolnostima 1981 godine. Od tada više nije bilo velikih koickara u Južnoj Srbiji. Bio je još jedan aktivan do 1981 ali je prestao sa kockom nakon misteriozne smrti svog kolege. Sredinom devedesetih godina su se pojavili ljudi koji su igrali karte ali u neku vrlo sitnu lovu, bilo je tada moderno da se sakupe na jednom mestu i igraju celu noć uglavnom za vikend ali u vrlo sitne pare (recimo kao kada bi sada igrali u par stotina RSD). To je trajalo možda 2-3 godine i ta moda je prestala.
Već početkom 21 veka ovo je izašlo iz mode i više nije bilo niti jednog kartaroša u mom kraju (ni malog ni velikog) a nema ih ni danas.
PS:
Kada sam upotrebio termin „veliki kockar“ mislio sam na igru u veliki novac. Igrom slučaja jedan iz "ekipe velikih" je igrao šah na nivou majstorskog kandidata. Igrali smo često šah i kada sam mu rekao čiji sam unuk i da mi je deda pričao o njemu bio je prilično šokiran. Molio sam ga da mi priča o ekipi ali nije hteo jedino što mi je rekao „imali smo talenta“ samo to i ništa više. Deda takođe nije hteo ništa više da priča o ekipi niti svojim doživljamima. Samo je na moje insistiranje tvrdio da je imao pozitivan bilans. Ponešto sam saznajao od drugih ljudi koji su držali pikslu. Nekada su igrali i više od 24 h i postoji anegdota "da je moj deda spavao i igrao karte."ali bih ovde stao. Mislim da sam rekao isuviše, mnogo otkrio i da ne bi bilo pametno da nastavim dalje

Naslov: Re: Južna pruga 9/4/2024, 08:47

https://www.youtube.com/watch?v=YPwyJbzaSMg

Naslov: Re: Južna pruga 10/6/2024, 15:33

Pre nego što počnem, jedno ozbiljno upozorenje! Ovo nije priča za osobe sa slabim srcem, živcima, preosetljivima itd.... Ako ste u nekoj od ovih kategorija možete slobodno prekinuti čitanje a mislim da vam je i nabolje baš ovde... Ovo vam može ozbiljno oštetiti zdravlje... Pošto sam se disklejmovao da sutra ne odgovaram za posledice ćitanja ove priče prešao bih na stvar!

Dakle krećemo,

Reši moj deda (onaj što je igrao karete jedan od poslednjihm petoro velikih kockara Južne Srbije) da nešto zida i angažuje majstora - čoveka sa jednim okom. Mi smo kumovi iz neke daleke linije što bi se reklo "preko čičinoga" ali nema veze. Deda ga pita kako on to zida bez jednog oka a tek će kum: Ne sekiraj se kume ću ga ozidam i naslepo ako treba i to sve pod garanciju evo veži mi i drugo oko pa da vidiš..... I tako ga deda angažuje, u daljem toku priče ću ovoga naiuzvati MAJSTOROM. Da napravim jednu digresiju Postojale su mnoge verzije kako je majstor izgubio oko a jedna od verzija je da su mu oko na živo izvadili šiptari zbog neke velike ucene vezane za njegovu sestru...... Nije pristao na ucenu i izgubio je oko. Ovo će biti tema jedne druge priče..... Samo polako.

Drugi akter je bio idol nas klinaca tada mladić poznati lokalni a i šire tabadžija. Sav naboijen, proslavio se je tučama po svadbama, vašarima, kafnama. Naročito se je proslavio kada je pojeo živu ribu (hvatali smo ribe rukama), pojeo za opkladu kilo limuna, nosio džak cemenata (50 kg. tada nije bilo džakova od 25 kg) na 13-ti sprat, zubima dizao džak cementa i astal sa zemlje a onda ih nosio za opkladu itd... a tek šta je nama pričao da je radio.....Mi klinci smo mislili da je to najjači i najsposobniji čovek na svetu. U daljem toku priče ću ga nazivati VELIKIM BOKSEROM. Uzalud su nama stariuji ljudi objašnjavali da on pojma nema o tuči, da nabije glavu u muda i da će kada naiđe na nekog ozbiljnijeg od nas popiti žestoke batine...uzalud. Bio je jedan događaj kada je pretukao jednog mladića iz našeg sela. Mi klinci smo slavili....... starioji ljudi su nam govorili da je ovaj mladić bio mrtav pijan a uz to je VELIKI BOKSER udario prvi i to iznenada... kad se odrasli tuku vrlo je važno ko udari privi. Sve džabe, mi samo on pa on...... Nema jači od njega.

Elem, pošto nismo imali radnika moj deda predloži MAJSTORU da kao radnika angažujemo VELIKOG BOKSERA koji je u tom trenutku bio jedan od retkih slobodnih radnika u našem selu. Kad to čuje Majstor će: Ni za živu glavu kume, ne mogu da ga smislim ako dođe ko zna da li ću se uzdržati da ga ne ubijem. Deda će: Što bre kume, gde sada da nađem drugoga. MAJSTOR će: Nalzi drugoga kako znaš i umeš,ako ovaj dođe ja idem, ne znaš ti kume kako sam najebao u vezi njega al' nije za priču...

Nađe deda drugoga ali mu je sada pobuđena radoznalost da sazna šta je to bilo u vezi sa VELIKOG BOKSERA ne da mira. Svaki čas zapituje šta je to bilo, kako da se toliko naljuti na njega.... Prilikom jednog odmora MAJSTOR pod velikim pritiskom reši da nam ispriča situaciju...

MAJSTOROVA PRIČA:

Radimo mi kume kod jednu budalu u Beograd. Drži nas budala od 7 ujutro do 10 uveče, creva smo iskidali, ne pamtim da sam toliko negde radio. Dva meseca sam morao posle da ležim nisam mogao da se povratim. Dođe vreme da se plati kad ti on: Te ovo, te ono, te nemam pare, te sačekajte, ovo bilo, ono bilo... Vidim ja ovaj neće da plati. VELIKI BOKSER preti će ode da ga bije, te ovo će mu uradi, te ono će mu uradi ali majke mu ga nikako da krene.... Prolazi tako vreme i ja mu kažem (VELIKOM BOKSERU) slušaj ja ću ako ovaj još malo ne plati, da idem da naplatim dug. Ti samo nemoj da se mešaš budi tu a ja ću ti doneti pare. Kad je to čuo VELIKI BOKSER kreće svaki dan da me pita: Kad će idemo... kad će idemo. Ja mu kažem ti ne ideš nikud, ja ću sam da naplatim dug ti samosedi ovde zato što može biti opasno.... Kad je to čuo VELIKI BOKSER me je svaki dan molio da ga vodim sa sobom, oće da ide da mi brani stra..... ko da se ja nešto plašim nečeg al nema veze. Ja sam se otimao da ga ne vodim računam može biti opasno ovaj jes deluje slobodno ali ko zna nisam ga testirao u opasnim situacijama. Međutim, on navalio ko budala. Ja ga upozorim, biće opasno, uplašićeš se ali on: Ko da se plaši, ja ću mu ovo, ja ću mu ono i ja vidim da oću neću moram da ga povedem u naplatu duga. Računam neće valjda da se plaši majke mu ga, svaki dan se bije, dolazi tu sa krvavu glavu, valjda neće da se usere od stra ako bude nešto gusto. Opet računam nevidim dobro kume, možda me neko iznenadi to me stra, za drugo zabole me tu ja kontorlišem situaciju .... a ovaj priča da zna da se bije pa ko velim ajd nek pođe biće mi koristan

Odemo mi u naplatu duga kod preduzimača, on otvori vrata a ja odmah nogu na vrata i u kuću. Sednemo mi i ja pređem na stvar. Vidim u kuću žena i dete-muško. Takva i takva stvar, oćeš ti da platiš ili nećeš. Molim lepo. Tek će ovaj, tuc, muc, ovo bilo, ono bilo.... Meni pukne film, vadim nož pa dete za kosu, pa nož pod grlo: VADI PARE KRVAVU TI MAJKU xxxx sad ću ga zakoljem!

U prvi mah nastade vriska, kuknjava, čupanje kose i tada najpre dete pada u nesvest a onda i žena. Preduzimač potpuno izgubljen, samo viče nemoj, nemoj idem.... idem....idem odma donosim pare i ode u drugu sobu. Nema dva minuta kume, ovaj donosi pare tras na sto ali je potpuno izbezumljen ja mu kažem, majku ti xxxx vidiš sad kako ima.... Nemoj slučajno da ovo pričaš nekome, pogotovu ne na miliciju inače skinuću mu glavu (misli na dete) kad tad, naći ču da pa da ga pod zemlju sakriješ...

Ja kao priseban (preduzimač se trese po podu) se setim da je vreme da ih rasvešćujemo. Okrenem se ka VELIKOM BOKSERU da ga naredim da donese kofu vode ali njega nema...

Majku mu, gde je VELIKI BOKSER, gledam levo, gledam desno nema ga. Kad bacim pogled pod astal a on tamo leži u nesvest... Moj deda će: u nesvest kume. MAJSTOR će : U nesvest. A jaoooj mene šta ću sad..... ovaj izbezumljen legao na patos trese se kao prut, žena u nesvest, dete u nesvest a na sve to i ovaj moj (VELIKI BOKSER) u nesvest.

Vidim ja kume, ne mogu na nikog da se oslonim, pa uzmem kofu pa prvo ženu rasvestim, u međuvremenu se i preduzimač onesvesti, pa je onda kolko tolko smirim, objasnim joj da im neću ništa samo sam došao da uzmem svoje... Na sreću žena hrabra i razmna poče da kune muža što vara i laže ljude.........pa onda prionemo na posao pa rasvestimo dete, pa preduzimača i dođe red na ovog našeg. Al' oćeš sipam mu ja tri kofe ladnu vodu na glavu, šamaram, drmusam ali opet oćeš ne možemo da ga rasvestimo.

Jao kume, šta ću sad, ako ovi pozovu miliciju......, niti mogu da odem negde, ovi se i dalje tresu, kuknjava je i dalje, haos....

Vidim ja nema bože pomogni, ovima zapretim da ništa ne pokušavaju pa VELIKOG BOKSERA na grbinu pa natrag kući u radničku baraku.

Nosim ga ja jedno 5 km. Ljudi me pitaju šta mu je, Ja kažem napila se svinja..... Nakon par sati i on se rasvesti..... Šunel, ne sme ništa da kaže, da zucne niti da pita za pare.

Posle mi kaže, jebote nisam znao da si toliko zajeban...... ali za pare ne sme da me pita niti da mi zucne, niti da me u oko pogleda......

NASTAVIĆE SE !!!

» Juzna pruga