Broj poruka : 1009 Points : 2160 Datum upisa : 10.09.2018
Naslov: Južna pruga 9/1/2024, 07:47
Moj deda je bio kockar u Titovo vreme. Ne znam da li sam pričao anegdote o njemu na ovom forumu. Ako jesam to je onaj koji je prodavao papriku u Prolom i Vrnjačkoj Banji.Možda sam pričao anegdotu o određivanju “Fer cene paprike”, ako nisam ispričaću za svaki slučaj kasnije... Igrao je tablić, munt, poker i anjc. Mislim da je znao i staru bosansku kartašku igur “Lažova” ali nisam siguran. Negde 50-tih i 60-tih godina kockanje je bilo zabranjeno. Milicija je špartala selima a kockari su noću stavljali čerge na prozore da se ne bi videlo svetlo. Jednom prilikom je nakon upada milicije u jednoj trošnoj kući gde je igrao i moj deda pao plafon i to ga je spasilo robije. Vrlo verovatno su oni nekako oborili plafon kada je milicija počela da lupa na vratima….. ali nikada ništa nije dokazano a milicajci šokirani šta su uradili nisu mnogo zanovetali i istraživali. Ne znam za gradove ali u to vreme po selima u Srbiji na stolu se je nalazilo love u vrednosti od jedne do dve krave. Današnja krava vredi 1.500 evra. Dakle, u igri je standardno bilo današnjih oko 2.000 – 3.000 evra. To je za ono sirotinjsko vreme bio veliki novac. Kao kada bi neko sada stavio na sto 20.000 evra. Znači, nije bilo zajebancije…. Da vidim dal’ bi neko imao muda da na sto stavi 20.000 evra na kartu….. Ajde da vas vidim !!! Ja ne bi, to je to što se mene tiče a ostali neka vide koliko je to bilo ozbiljno. U mojoj opštini je bilo 5-6 čuvenih kockara, jedan od njih je bio moj deda i okretali su veliki novac. Elem, molim ja dedu da sa mnom odigra ozbiljan tablić. Igramo ali ja vidim da me pušta, da igra neozbiljno. Molim ga ja kunem, preklinjam, kumim da odigramo jednu ozbiljnu da vidim kako izgleda kada se igra sa profesionalca…… Molim ja tako neko vreme i njemu pukne film i kaže “ajde jednu ozbiljnu”. Majko moja, nisam znao gde se nalazim. Deda pamti ne samo štihove već sve karte i na kraju mi kaže šta imam, karte na talonu menjaju brojeve, boje, pojavljuju se, nestaju a imamo samo jedan špil. Ja u šoku ne znam šta se događa. Odigramo tako nekoliko ozbiljnih i niti u jednoj nisam uspeo da pređem 50. Vidim ja zna mnogo štoseva. Posle ga molim da mi pokaže kako sve to izvodi ali nije hteo nikada ni po koju cenu tako da sam digao ruke. Da dovršim priču o kockarima, Moj deda je prestao da se kocka kada je udao prvu ćerku. Od 1970 nije više uvatio karte u ruke. Jačinu je demonstrirao u opisanom meču sa mnom i još jedan put na nagovor i molbu velike grupe ljudi odigrali su prijateljski tablić (ne u pare) ali ozbiljno sa još jednim čovekom iz ekipe. Tada se zadnja ruka nije igrala jer su obojica znali karte protivnika…… samo bi razmenili karte i to bi bilo to. Bilo je dosta galame, zajebancije i ne mogu da se setim ko je pobedio. Ostali iz ekipe su izlazili kako koji posle moga dede. Poslednji veliki kockar je nastradao pod misterioznim okolnostima 1981 godine. Od tada više nije bilo velikih koickara u Južnoj Srbiji. Bio je još jedan aktivan do 1981 ali je prestao sa kockom nakon misteriozne smrti svog kolege. Sredinom devedesetih godina su se pojavili ljudi koji su igrali karte ali u neku vrlo sitnu lovu, bilo je tada moderno da se sakupe na jednom mestu i igraju celu noć uglavnom za vikend ali u vrlo sitne pare (recimo kao kada bi sada igrali u par stotina RSD). To je trajalo možda 2-3 godine i ta moda je prestala. Već početkom 21 veka ovo je izašlo iz mode i više nije bilo niti jednog kartaroša u mom kraju (ni malog ni velikog) a nema ih ni danas. PS: Kada sam upotrebio termin „veliki kockar“ mislio sam na igru u veliki novac. Igrom slučaja jedan iz "ekipe velikih" je igrao šah na nivou majstorskog kandidata. Igrali smo često šah i kada sam mu rekao čiji sam unuk i da mi je deda pričao o njemu bio je prilično šokiran. Molio sam ga da mi priča o ekipi ali nije hteo jedino što mi je rekao „imali smo talenta“ samo to i ništa više. Deda takođe nije hteo ništa više da priča o ekipi niti svojim doživljamima. Samo je na moje insistiranje tvrdio da je imao pozitivan bilans. Ponešto sam saznajao od drugih ljudi koji su držali pikslu. Nekada su igrali i više od 24 h i postoji anegdota "da je moj deda spavao i igrao karte."ali bih ovde stao. Mislim da sam rekao isuviše, mnogo otkrio i da ne bi bilo pametno da nastavim dalje
Bond, Delboj, jcapelja@gmail.com and Perapostar like this post
marjanovicgane VIP
Broj poruka : 1009 Points : 2160 Datum upisa : 10.09.2018
Naslov: Južna pruga 
9/1/2024, 07:47