ŠTA SE STVARNO DEŠAVALO NA BEOGRADSKOJ BERZI?

Autor: Nenad Gujaničić, Momentum securities

Početak tranzicije doneo je tektonske promene u vlasničkoj strukturi domaće privrede u kojoj je do tada dominirala državna i društvena svojina, dok je tek u izvesnoj meri bio prisutan i akcionarski kapital.

Ove korporacije na papiru tek su nominalno imale karakteristike akcionarskih društava, a formu ovog oblika organizovanja obezbedio je Zakon o svojinskoj transformaciji. Kontrolni paket akcija u ovim kompanijama držali su radnici i penzioneri, ali se upravljanje ovim firmama nije bitnije promenilo – glavnu reč vodili su direktori i upravni odbori nad kojima akcionari nisu imali nikakvu kontrolu.

Takođe, nijedna od ovih kompanija tokom devedesetih nije bila kotirana na berzi, pa samim tim nije ni bilo moguće da se preko tržišne cene akcija uspostavi indirektna kontrola poslovanja.

Nakon petooktobarskih promena i otpočinjanja istinske transformacije domaće privrede ove kompanije su činile glavne igrače na domaćem berzanskom tržištu. Njihova diversifikovana vlasnička struktura i niska cena akcija bila je više nego atraktivan mamac kako domaćim kapitalistima, tako i međunarodnim kompanijama.

Izlaskom ovih firmi na Beogradsku berzu otpočela je faza berzanskog trgovanja koja se može definisati kao reprivatizacija u kojoj su nominalno privatizovane firme dobijale nove, većinske vlasnike.
U suprotnosti sa svojinskom transformacijom, Zakon o privatizaciji iz 2001. godine predvideo je pronalaženje strateškog partnera kompanijama samim činom privatizacije (70 odsto vlasništva) pa su ova preduzeća listom imala neveliki značaj za berzansko poslovanje.

Reprivatizacija – nova akumulacija kapitala
Domaći berzanski ambijent početkom ovog stoleća možda bi najbolje mogao da se sagleda kroz prizmu državnih obveznica stare devizne štednje.
Kako bi se vratilo poverenje u domaći finansijski sistem, koje je totalno kolabiralo tokom 90-ih godina prošlog veka, država je emitovala obveznice stare devizne štednje na ime depozita „zamrznutih“ u državnim i paradržavnim bankama i propalih uloga u pojedinim piramidalnim štedionicama.

Prinosi (zarade) na ove obveznice na početku njihove kotacije na Beogradskoj berzi i vanberzanskom tržištu išli su i do 30 procenata što jasno sugeriše kako su tek vrednovane akcije domaćih kompanija koje su se na tržištu pojavljivale u prvim godinama razvoja berze.

Nisko vrednovanje kompanija bilo je naravno i posledica slabe tražnje na čijoj su strani, pored potencijalnih strateških partnera, stajali tek retki portfeljni investitori.
Društvo u kojem do juče na momente ni novac nije imao vrednost, a građani varani raznim vrstama finansijskih mahinacija poput hiperinflacije i piramidalnih štedionica, nije moglo da iznedri ni približno značajan broj portfeljnih investitora koji bi se zainteresovao za akcije najpoznatijih domaćih kompanija.

S druge strane, igrom slučaja (koji je bio sve samo ne slučajan), regulativa oko formiranja investicionih fondova je ostala dugo u fioci pa su sa tržišta faktički uklonjeni ovi potencijalno veliki institucionalni investitori koji su svojom masivnošću mogli podići cenu akcija najpoznatijih domaćih kompanija.

Povrh ovoga, u prvim godinama berzanskog poslovanja nije postojao zakon o preuzimanju pa bi trgovanje akcijama gotovo u potpunosti zamrlo kada bi novi većinski vlasnik stekao kontrolni paket akcija. Potom bi usledio oštar pad cene akcija, što je dodatno podsticalo manjinske akcionare u drugim kompanijama da požure sa prodajom papira koje su ionako, uglavnom, stekli bez novčane nadoknade.

Koliko je ovaj period konsolidacije vlasništva u akcionarskim društvima bio divlji pokazuje i nemoć države da umili sve kompanije koje su privatizovane po zakonu o svojinskoj transformaciji da se pojave na berzanskom tržištu.

Svemoćni direktori koji su mimo berzanske kotacije kontrolisali sve tokove u ovim preduzećima mogli su jednostrano da odbiju mogućnost izlaska na berzu kako bi predupredili eventualnu promenu vlasničke strukture. Tada su počele da se pojavljuju prve veće korporativne afere na domaćem tržištu pa su pojedine kompanije dobile većinskog vlasnika, a da nijednog dana nisu provele na berzanskom tržištu (najpoznatiji primer punionica „Knjaz Miloš“).

Berzanski bum
Privatizacija i reprivatizacija nekoliko najvećih domaćih kompanija iz atraktivnih delatnosti (pivare, cementare, duvanska industrija) izazvale su prave akcionarske „zlatne groznice“ u kojima su vlasnici akcija inkasirali novčane iznose o kojima su mogli samo da sanjaju.
Ovi događaji povećali su atraktivnost berzanske trgovine, a doprinos generalnom rastu cena akcija osim preuzimanja kompanija dao je i dolazak sve većeg broja portfeljnih investitora i iz zemalja regiona (najaktivniji su bili slovenački, austrijski i hrvatski investitori).

Uporedo, jačala je i berzanska regulativa pa se pojavio kao samostalan akt Zakon o preuzimanju koji je nudio zaštitu manjinskim akcionarima po ugledu na regulativu koja postoji u zemljama sa tržišnom privredom.

U inicijalnoj godini ovog zakonskog akta sprovedeno je preuzimanje najveće kompanije sa Beogradske berze koja je činila okosnicu trgovanja u prvim godinama tržišta.
Preuzimanje farmaceutske kompanije Hemofarm od strane nemačke Štade sprovedeno je po ceni koja je bila 20-30 puta veća od cene akcija u prvim godinama trgovanja što slikovito pokazuje evoluciju vrednovanja ove vrste imovine u svega nekoliko godina.

NASTAVAK NA:
https://forbes.n1info.rs/novac/najveca-preuzimanja-na-beogradskoj-berzi-jos-malo-pa-nestalo/

EDIT: Moram  da zamolim poštovane članove i goste našeg foruma da urade ono što bi doprinelo boljem radu našeg Foruma - svi već znate šta to znači!!
MOLIM VAS uradite to što nam treba...
Mod D.