DAX NEMACKA

https://www.finanzen.net/index/dax/30-werte

WireCard skandal u Nemačkoj

Firma je očigledno osnovana sa namerom da prevari investitore, bila je jedan od "pouzdanih" na Daxu.
Uzeli su oko 2,4 milijardi kredita, taj novac je nestao.
AZa akcionare nije ostalo ni pare....

Parlamentarna komisija istražuje kako je sve to bilo moguće.

Težak skandal za Nemačku!
Firma je pre nego što je krenula u posao pravljenja softvera za plaćane karticama, bila provajder velikog broja porno sajtova....

Lufrhanza je u prvoj polovini 2020. iskazala gubitak od 3,6 milijardi evra!

Dax i dalje ide gore-dole ali se dosta oporavio. Mada experti tvrde da je oporavaka posledica velike sume upumpanog novca, pa investitori, pošto nema lukrativnijeg načina za ulaganje i zaradu kupuju akcije.

Zanimljivo je da su akcije firmi koje prave sve za bašte doživele veliki skok, kao i firme koje prave lakove i ostale građevinske stvari, kao i alate jer Nemci sede kod kuće - sređuju bašte i cveće, a i renoviraju i krece svoje stanove i popravljaju kuće.
Zanimljiv skok su imale i firme koje prave sladoled...
Naravno i firme koje se bave dostavom proizvoda.

Povlašćene deonice VW-a uzletele su juče 11 posto i time je tržišna vrednost porasla na 140 milijardi evra. Tržišna kapitalizacija SAP-a iznosi 127 milijardi evra.

Redovne deonice VW-a od početka su godine uzletele 80 posto, dok su likvidnije povlašćene deonice od početka godine skočile 50 posto, prenosi portal Seebiz.

Analitičari razlog za ovakav uzlet vide u velikom optimizmu investitora prema ambicijama nemačkog diva u segmentu električnih automobila.

Kompanija je u ponedjeljak objavila da će u Evropi izgraditi šest fabrika baterija do 2030. godine kako bi osigurala uslove za masovnu proizvodnju električnih vozila. VW će postrojenja graditi sam i u partnerstvu s drugim kompanijama, a zacrtao je proizvodni kapacitet od 240 gigavat sati godišnje.

FatCat ::

Povlašćene deonice VW-a uzletele su juče 11 posto i time je tržišna vrednost porasla na 140 milijardi evra. Tržišna kapitalizacija SAP-a iznosi 127 milijardi evra.

Redovne deonice VW-a od početka su godine uzletele 80 posto, dok su likvidnije povlašćene deonice od početka godine skočile 50 posto, prenosi portal Seebiz.

Analitičari razlog za ovakav uzlet vide u velikom optimizmu investitora prema ambicijama nemačkog diva u segmentu električnih automobila.

Kompanija je u ponedjeljak objavila da će u Evropi izgraditi šest fabrika baterija do 2030. godine kako bi osigurala uslove za masovnu proizvodnju električnih vozila. VW će postrojenja graditi sam i u partnerstvu s drugim kompanijama, a zacrtao je proizvodni kapacitet od 240 gigavat sati godišnje.

I ne samo to, za razvoj softver planiraju da zaposle 10,000 ljudi cime ce postati druga najveca softverska komppanija u  Evropi, posle SAP-a.
I to nisu planovi za narednih 20 godina vec za narednih 2-4 godine.
BMW je objavio slicne planove. Daimler takodje.
E, sad mozemo da pricao ozbiljno o EV perspektivi.

Usuđujem se da kažem: Slobodno kupujte akcije 30 firmi sa DAX-a.
Očekuje se rast cene akcija i sasvim dobre dividende...

Niko ne mora da mi veruje, a ni da mekritikuje. Vreme će pokazati.

Nemačka vlada planira da proda oko četvrtinu svog 20-procentnog udela u Lufthanzi narednih nedelja.

To je danas saopštila nemačka finansijska agencija, pozivajući se na pozitivna poslovna kretanja te avio-kompanije.

Akcije Lufthanze su na tu vest pale za čak 4,9 odsto na 8,81 evro na jutrošnjem trgovanju, izveštava Rojters.

Država je vlasnički udeo od 20 odsto stekla za 300 miliona evra u okviru spasilačke pomoći nemačkom avio-prevozniku, kojeg je, kao i ceo vazduhoplovni sektor u svetu, pogodila kriza korona virusa.

Lufthanza je dobila paket finansijske podrške od 9,0 milijardi evra iz nemačkog Fonda za stabilizaciju privrede (WSF), osnovanog za pomoć kompanijama da prebrode posledice pandemije.

Iz WSF-a su rekli da će pre kraja 2023. godine prodati ceo svoj udeo u Lufthanzi, koji trenutno vredi više od jedne milijarde evra.

Lufthanza planira da emituje nove akcije, verovatno pre parlamentarnih izbora 26. septembra, što bi joj omogućilo da vrati novac iz paketa spasilačke pomoći poreskim obveznicima.

Akcionari su odobrili potencijalno povećanje kapitala kompanije u iznosu do 5,5 milijardi evra.

Šta može da se očekuje...... Da li čekati emisiju novih akcija ili kupiti pre emisije 

Molim za komentar iskusnijih kolega.

Uh, zaboravio sam da pitam da li će to biti preferencijalne akcije. Molim za info.

Pa ako si baš navro da kupiš tu akciju, prati stanje, jer država namerava da proda 1/4 svog paketa, ne bi bilo čudno da cena još sklizne...

A dodatne akcije mogu samo da doprinesu da cena padne, imaj to u vidu!

Čitam komentare na „investing.com“ vezano za Lufthansu. Ovaj mi je zapao za oko:


„In March 2020, at the height of the crisis, I decided to follow Rothschild’s advice that I had noted in Emile Zola’s book "L ‘Argent" (a fascinating book that romances the bankruptcy of the French Catholic bank " Union Générale "in the 1880s). "I only buy when the blood is flowing in the streets". So I invested my dormant cash stacked on a current account. But I was not looking to speculate, but above all to prevent myself from the future damage of inflation in real assets. I took the advice of Michael Burry in "The Big Short". In the end this year, I did as well as good hedge fund“


Može li neko da mi pomogne kako da na srpskom prevedem roman Emila Zole… Nije valjda da se zove „Agrentina“ ?


 Pokušao sam preko gugla ali ipak bih vloeo da neko ko zna engleski ispravno prevede naziv romana.
Čitao sam u našoj biblioteci sve od Zole ali nisam naišao na ovako nešto. Čim dobijem naziv prevoda krećem u potragu za romanom bilo gde da se nalazi na svetu…. Naravno ako ima u srpskom prevodu….. toliko me je zaintrigirao.

Pa kako se zove knjiga na engleskom?
https://de.wikipedia.org/wiki/%C3%89mile_Zola

marjanovicgane ::

Čitam komentare na „investing.com“ vezano za Lufthansu. Ovaj mi je zapao za oko:


„In March 2020, at the height of the crisis, I decided to follow Rothschild’s advice that I had noted in Emile Zola’s book "L ‘Argent" (a fascinating book that romances the bankruptcy of the French Catholic bank " Union Générale "in the 1880s). "I only buy when the blood is flowing in the streets". So I invested my dormant cash stacked on a current account. But I was not looking to speculate, but above all to prevent myself from the future damage of inflation in real assets. I took the advice of Michael Burry in "The Big Short". In the end this year, I did as well as good hedge fund“


Može li neko da mi pomogne kako da na srpskom prevedem roman Emila Zole… Nije valjda da se zove „Agrentina“ ?


 Pokušao sam preko gugla ali ipak bih vloeo da neko ko zna engleski ispravno prevede naziv romana.
Čitao sam u našoj biblioteci sve od Zole ali nisam naišao na ovako nešto. Čim dobijem naziv prevoda krećem u potragu za romanom bilo gde da se nalazi na svetu…. Naravno ako ima u srpskom prevodu….. toliko me je zaintrigirao.

https://en.wikipedia.org/wiki/L%27Argent

Новац L'Argent (1891)

Hvala kolegama. To je to. Gugl mi je prevodio kao Argentina pa sam posumnjao.... Inače, nisam čitao ovo od Zole.

Dax u minusu 4,5%

Lufthaza pala za vise od 10%

Akcije Softverskih firmi rastu od 4 do 5%

I akcije dostavljaca, tipa Glovo rastu...

Trenutno stanje....

Drugi deo....

Povratna avionska karta u prvoj klasi na letu od San Franciska do Frankfurta trenutno je najskuplja u ponudi Lufthanze, iznosi 22.670 evra i konstantno je rasprodata.

Karsten Špor, izvršni direktor nemačkog avioprevoznika naveo je cenu avionske karte kao ilustraciju da se kompanija oporavlja nakon pandemije kovida brže nego što se očekivalo.

Špor je govorio u istorijskom Aero Clubu Washington i rekao da se Lufthanza može pohvaliti vrlo dobrim rezultatima, posebno na letovima za Severnu Ameriku.

Tako je Lufthanza povećala broj odredišta na koje leti u SAD i sada ih je 25, a to je više nego pre pandemije.

U Nemačkoj se svake godine "opere" oko 100 milijardi evra, zbog čega se ta zamlje često navodi kao "raj za pranje novca", a stručnjaci smatraju da u najmoćnijoj evropskog državi ima još dosta prostora da se unapredi borba protiv tog oblika kriminala.

U izveštaju koji je pripremila međuvladina organizacija sa sedištem u Parizu Financial Action Task Force (FATF) navodi se da državni organi uspevaju da prate tokove samo jedan odsto od tih 100 milijardi i ističe da taj novac potiče od ilegalnih aktivnosti, kao što su krijumčarenje droge, oružja i ljudi, prenosi agencija V4.

Nemačka je svesna veličine tog problema, ali eksperti iz FATF kažu da nedostaje primena odgovarajućih mera i posebno ukazuju da bi mnogo moglo da se uradi na unapređenju saradnja federalne i regionalnih vlada.

Kako se navodi, ekonomski značaj Nemačke i njene razgranate međunarodne veze tu zemlju čine veoma atraktivnom za sve koji žele da operu nelegalno zarađeni novac, na primer kroz sumnjive ugovore o izgradnji nekretnina ili industriju kocke.

Nemačka država prodala je ceo svoj udeo u Lufthanzi, koji je stekla pružanjem državne pomoći tokom pandemije, ostvarivši profit od 760 miliona evra.

Državni Ekonomski stabilizacioni fond (WSF) prodao je 9,92 odsto akcija u Luthanzi međunarodnim investitorima, nakon što je prethodno već prodao 6,2 odsto akcija.
Ukupan prihod od prodaje akcija najveće evropske aviokompanije iznosio je 1,07 milijardi evra, dok je državni fond oštalo 306 miliona evra sticanje ovih akcija, piše Blumberg.

Lufthanza je prošlog novembra otplatila poslednju ratu od devet milijardi evra državne pomoći kojom je kompanija spašena tokom obustava letova zbog pandemije korone.
Spekuliše se da je najbogatiji Neamc Klaus Mihael Kune jedan od kupaca akcija koje je država prodala jer je berzi prošle nedelje podneo pismo o namerama sticanja akcioja ove kompanije povrh 15 odsto koje već poseduje.

Nemački koncern BASF vlasnik i Monsanta, završava u Kini fabriku u koju je uložio 10 MILIJARDI dolara, time ova firma beži iz Nemačke zbog velikih troškova (gas koji ona u velikoj količini koristi) a koji su u Kini BITNO manji.
BASF u ima 39.000 zaposlenih koji će velikim delom dobiti otkaze jer se proizvodnja preseljava u Kinu!

Po meni ovo je STRONG BUY akcija!!

Zamolio bih kolege ako znaju odgovor na ovo pitanje bio bih jako zahvalan, ako je dan dividende na Dax-u 27.04 da li ulazim u presek ako kupim 26.04 i kada najranije mogu da prodam hartije a da imam dividendu.
Pitam  jer kod nas treba 3 dana ranije zbog saldiranja imati akcije.

Unapred zahvalan na odgovoru.

Ulazis.
Javi kako si prosao.

Dalaj Lama ::

Ulazis.
Javi kako si prosao.

Hvala puno, javljam na PM.

https://www.youtube.com/watch?v=6JCBQSL16Vk

Nemačka privreda će ove godine zabeležiti pad za 0,6 odsto, navodi se u najnovijoj zajedničkoj prognozi nemačkih ekonomskih instituta.

Njemačka ekonomija ne uspijeva se oporaviti – već drugu godinu zaredom je u recesiji. Njemačka postaje sve manje atraktivna kao poslovna destinacija, a mnogi su bacili oko na određene njemačke kompanije. Situacija je loša, a prognoze su sumorne. U srijedu je njemačka vlada saopštila da u 2024. godini očekuje još jednu godinu recesije. Ministar ekonomije Robert Habek izjavio je da će bruto domaći proizvod (BDP) pasti za 0,2 odsto. Prošle, 2023. godine, već je zabilježen pad od 0,3 odst, piše Seebiz.

Dvije godine uzastopne recesije dogodile su se samo jednom u poslijeratnoj istoriji, i to 2002. i 2003. godine.

„Od 2018. njemačka ekonomija više nije značajno rasla”, priznao je Habek.

Dan ranije, predsjednik njemačke centralne banke (Bundesbank) Joahim Nagel takođe je izrazio pesimizam. Riječ je o vjerovatnoj recesiji, a ne rastu, rekao je. Indeks poslovne klime minhenskog instituta Ifo pokazao je loše rezultate: „Njemačka ekonomija je pod sve većim pritiskom“, izjavio je predsjednik Klemens Fuest za agenciju AFP.

U izjavi za Reuters, Kristof Svonke iz DZ banke nazvao je Njemačku „novim problematičnim djetetom eurozone” u ovom kontekstu.

Trenutno poslovno okruženje u Njemačkoj nije privlačno, kompanije planiraju preseljenje ili postaju sve interesantnije za strana ulaganja. Mnogi traže finansijsku pomoć iz inostranstva.

Primjera radi, Njemačka željeznica Deutsche Bahn (DB) planira prodati svoju logističku kompaniju Schenker. Nadzorni odbor je već odobrio prodaju profitabilne logističke kompanije-kćerke danskoj kompaniji DSV za 14 milijardi eura. To je veliki priliv novca za njemačku državnu kompaniju koja se suočava sa gubicima.

Takođe, Commerzbank, koju je njemačka vlada spasila tokom ekonomske krize i još uvijek posjeduje oko 12 posto akcija banke, našla se u fokusu talijanske Unicredit banke, koja je ušla u suvlasništvo u septembru i planira potpuno preuzimanje. Evropska centralna banka, koja bi morala da odobri ovu akviziciju, već je dala načelnu saglasnost, prenosi Reuters iz insajderskih izvora.

Hemijski gigant BASF planira uložiti 10 milijardi eura u izgradnju postrojenja u Kini.

Techem, energetska kompanija srednje veličine, trenutno u vlasništvu švajcarskih investitora, prodata je američkom investitoru TPG.

Preuzimanje njemačkih kompanija, čak i onih u kojima njemački poreski obveznici još imaju udjela? Za mnoge posmatrače ovo je prirodan proces.

Karsten Brzeski, glavni ekonomista ING banke, smatra da su „ekonomska stagnacija i strukturne promjene prirodno praćeni preuzimanjima – bilo unutar zemlje ili spolja.“

Stefan Koots, direktor Instituta za svjetsku ekonomiju (IfW) iz Kiela, kratko formulira: „Kompanije nemaju pasoš.” Smatra da je „za blagostanje jedne zemlje važniji kvalitet poslovnog okruženja nego nacionalnost vlasnika kompanija.“

Koots takođe primjećuje da „trend opadanja direktnih investicija u Njemačku dodatno ukazuje na slabosti poslovnog okruženja.“ Jaki ekonomski centri privlače strani kapital, kaže on, „dok investitori zaobilaze slabije.“

Ulazak stranog kapitala na domaće tržište ne predstavlja problem, smatra Koots. Naprotiv: „Ako strani investitori imaju bolje ideje o tome kako da iskoriste resurse u Njemačkoj, to će na kraju koristiti domaćim akterima kroz napredak u produktivnosti.“

Decenijama, još od 1980-ih, sve njemačke vlade obećavaju da će smanjiti birokratiju kako bi omogućile više investicija. Međutim, ništa se nije promijenilo.

Izvor: SEEbiz