Komercijalna banka - KMBN 3. deo

petronije ::

Ovde treba sačekati isplatu dividende

To će izgleda baš da potraje, može da bude tek negde u novembru, decembru 2020?

Nemam odavno ovu akciju ali mi se čini da oni koji su ostali, ako im nije hitno potreban novac, ne bi trebalo da žure sa prodajom. Biće dividenda za 2019.g.porašće obračunska vrednost akcije, 90% vlasništva je relativno daleko, ima logike da vremenom poraste cena a NLB mi izgleda korektniji od Kostića.

Dragivoje ::

petronije ::

Ovde treba sačekati isplatu dividende

To će izgleda baš da potraje, može da bude tek negde u novembru, decembru 2020?

Nemam odavno ovu akciju ali mi se čini da oni koji su ostali, ako im nije hitno potreban novac, ne bi trebalo da žure sa prodajom. Biće dividenda za 2019.g.porašće obračunska vrednost akcije, 90% vlasništva je relativno daleko, ima logike da vremenom poraste cena a NLB mi izgleda korektniji od Kostića.

drzava      -83,2306
jugobanka - 1,9122
dun.osigur-  1,7256
stankom   -   0,69
To je vec   -87,55 
Da ne nagadjamo ko bi jos mogao da odigra za njih.Uzmimo samo primer Koleta koji ima 1,62% i mogao bi da dogovori cenu.
Sve ide ka tome da cemo biti izigrani.Neko u ovu hartiju veruje od 2006.

Kada se od prodajne cene 387 miliona oduzmu cena koju je država platila strancima za njihov udeo i suma sa kojom je država dokapitalizovala banku ranije, vidi se koliko je dobar dil napravila    


U svakom slučaju, ako dil prođe do kraja, BELEX "dobija" jednu pristojnu akciju iz finansijskog sektora za investiranje. Nakon što NLB konsoliduje prisustvo u regionu, a imajući u vidu njenu vlasničku strukturu, lako može postati predmet preuzimanja neke ozbiljne bankarske grupacije ili fonda. Tu je i listing na Londonskoj berzi da pomogne. 
Sve to može biti vrlo profitabilno po buduće male akcionare KMBN.

"Važno je da bankarski sistem funkcioniše. Imamo državnu banku Poštanska štedionica i treba da gledamo da je osnažimo. I nikakvih posledica neće biti. Sit sam priča da nam treba domaća banka. Ne treba njima domaća banka nego 'kombinacija banka'", rekao je Vučić A. (izvor N1)

Citat: ::

"Nakon potpisivanja ugovora, u narednih pet do devet meseci očekuje se odobrenje Evropske centralne banke (ECB), Narodne banke Srbije (NBS) i centralnih banaka i organa za zaštitu konkurencije u zemljama u kojima posluju NLB i Komercijalna banka, pa će nakon pomenutih odobrenja biti zaključena transakcija, navodi se u saopštenju."Glas Amerike (VOA)

Sta mislite jel bi mogla NBS da ne izda odobrenje i tako onemoguci realizaciju, mislim kad su mogli da blokiraju isplatu dividendi a osim toga su se izjasnili da su protiv prodaje banke?

Gocili ::

Citat: ::

"Nakon potpisivanja ugovora, u narednih pet do devet meseci očekuje se odobrenje Evropske centralne banke (ECB), Narodne banke Srbije (NBS) i centralnih banaka i organa za zaštitu konkurencije u zemljama u kojima posluju NLB i Komercijalna banka, pa će nakon pomenutih odobrenja biti zaključena transakcija, navodi se u saopštenju."Glas Amerike (VOA)

Sta mislite jel bi mogla NBS da ne izda odobrenje i tako onemoguci realizaciju, mislim kad su mogli da blokiraju isplatu dividendi a osim toga su se izjasnili da su protiv prodaje banke?

Zavisi sta ce tata da im kaze.

Zanimljivo je da su ljudi iz opozicije tipa Ćulibrk (NiN), Šoškić ex-guverner (Dinkićev) i sl. podržali prodaju banke, a oni kao Guvrnerka i sl. simpatizeri SNS bili protiv?
Neverovatno.... potpuno luda zemlja!!!

Stvarni vlasnici Komercijalne banke.
https://en.wikipedia.org/wiki/Mellon_Financial

Predsednik UO NLB:Necemo vrsiti otkup od manjinskih akcionara.(Vecernje Novosti)

NLB banka u Makedonija deli lepe dividende.
Iz rezultata za 2017. 25% je islo za dividende, a iz rezultata za 2018. 70%!

Slovenačka A Banka koja je bila predmet kupovine sredinom prošle godine, a kada nije uspeo da je kupi Kostić, otprilike po "gabaritima" je veličine KMBN. Ova prva je imala oko 1.000 zaposlenih a KMBN ima 3.000. Predsednik UO NLB najavljuje smanjenje zaposlenih u NLB a šta će tek biti sa zaposlenima u KMBN može se pretpostaviti. Kada se otpušta višak zaposlenih znamo šta to znači za njih ali akcionarima to često odgovara, raste profitabilnost...Pitanje je šta se može desiti u ovih 6-9 meseci pre "završetka transakcije", da li postoji mogućnost da postojeća Uprava KMBN napravi neke ogromne izdatke, seljenje sredstava, da li i ko kontroliše ovaj "prelazni period", samo da to ne bude ko će koga da pređe?

Ovo kako je krenulo da pada, još za malo, če vredeti ponovo kupovati...

Na ovoj ceni prinos bi bio 6.2%. Jel neko zna kad je presek za dividendu?

Brani se cena na 3050...
Edit: videćemo koliko dugo.

ima nade ::

Na ovoj ceni prinos bi bio 6.2%. Jel neko zna kad je presek za dividendu?

Prošle godine je redovna Skupština akcionara bila 24.04.2019. a presečni dan je bio 10 dana pre toga.

Ovde je za postojeće akcionare važno pitanje da li će se pojaviti neki problem u međuperiodu, da nešto ne krene u lošem pravcu oko odustajanja od kupovine i sličnih domaćih i ino turbulencija? To je rizik koji može da povuče značajno cenu akcije na niže, odloži isplatu dividendi itd.

U drugom slučaju, ako akcionari "prežive" do "završetka transakcije" NLB KMBN bi po svemu mogla da bude odlična hartija.

Promene: 11.01. - 04.03.2020. (T-2) ili 08.01. - 28.02.2020.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Au,  brate na NYSE potop akcija banaka....... Noćas može  sve da se sruši....... Ispašće na kraju da smo dobro utopili K.B a da je g. Vučić ponovo ispao najpametniji.

Možda se slovenci predomisle.........

U obaveštenju NLB-a navodi se da će akcionarima odobrene, a neisplaćene dividende biti regulisane pre završetka transakcije, nakon dobijanja saglasnosti NBS-a. Kao što je poznato, Komercijalna banka duguje akcionarima dividende u iznosu od preko 66 miliona evra (vlasnicima običnih akcija 458 dinara po akciji). Takođe, navedeno je da će postojeći akcionari dobiti dividendu iz prošlogodišnje dobiti u maksimalnom iznosu od 38 miliona evra (265,6 dinara po akciji).

Država, banka i stranka, izbacite uljeza
Protivnici prodaje Komercijalne banke, koji zagovaraju tezu da samo domaća banka može da podrži nacionalnu privredu, previđaju da u prošlosti privatni interes nekog tajkuna nije nužno bio i javni interes. Uprave državnih banaka postavlja vlast, pa su najčešće ovi projekti više u interesu vladajuće partije, nego u državnom interesu
"Strane banke ne žele da prate razvoj domaćih preduzeća, jer bi takvim kreditiranjem pomagale konkurenciju na račun zemalja iz kojih dolaze." Ovaj stav iznosili su minulih nedelja protivnici prodaje Komercijalne banke, obavezno ističući kako to znači odricanje od finansijskog suvereniteta, rasprodaju porodične srebrnine, put u očiglednu propast...

Ako su zagovornici ove teorije u pravu, onda to istovremeno znači i da nacionalne banke finansiraju projekte domaćih kompanija, koje su strateški važne za razvoj privrede.
I sa njima bi se sigurno složio biznismen Miroslav Bogićević.
Ali, samo pod jednim uslovom - da mu je neko ovo pitanje postavio bar 10 godina ranije.
I to u vreme kada je samo kod jedne državne banke dobio 13 kredita u ukupnom iznosu od oko 15,5 miliona evra, koji nisu bili obezbeđeni na odgovarajući način, u skladu sa zakonom i propisima banke, a odobreni su uprkos tome što Bogićevićeve firme nisu bile kreditno sposobne, jer su bile prezadužene.
Kao rezulatat takve vrste kreditne podrške, Bogićević i još nekoliko privilegovanih domaćih biznismena (Goran Perčević, Željko Žunić, Dragan Đurić) pretili su tada da ugroze stabilnost celog bankarskog sistema.

Penzije za dugove

Pokrivanje gubitaka nekoliko banaka poreski obveznici platili su milijardu evra. O koliko velikim parama je reč, svedoči i podatak da je toliko novca ušteđeno smanjenjem penzija tokom četiri godine sprovođanja mera fiskalne konsolidacije.
Ako je u ovom slučaju, domaća banka podržala domaćeg privrednika i uložila novac u domaću industriju, zašto onda privatni interes Miroslava Bogićevića nije nužno bio i javni interes?
Vrlo je jednostavno - zato što uprave domaćih banaka postavljaju stranke na vlasti, pa su najčešće ovi projekti više u interesu stranke, nego u državnom interesu.
Neko će reći kako Bogićeviću novac nisu pozajmljivale samo državne, već i privatne banke, pa čak i da je negove poslovne operacije kreditirala Međunarodna finansijska korporacija (IFC), ćerka organizacija Svetske banke.
I kako ova institucija iz Vašingtona to sigurno nije činila zbog Bogićevićevih bliskih veza sa tada vladajućom Demokratskom strankom.

Kako se čuvaju stranci

Ono, što se, međutim, u takvim ocenama previđa je da se IFC dobro obezbedio.
Jer je Privredni sud u Valjevu u aprilu 2014. godine upravo po predlogu poverioca IFC-a otvorio stečaj nad kompanijom Farmakom MB u vlasništvu Miroslava Bogićevića.
U prevodu, dok su domaće banke prihvatale i jalovinu kao sredstvo obezbeđenja, strane finansijske institucije to nisu činile.
Zato je Bogićevićev krah ujedno označio i slom nekoliko ovdašnjih banaka. A IFC je i dalje na istoj adresi - u Pensilvanija aveniji u Vašingtonu.
Dakle, da je to tako jednostavno stabilnost finansijskog sistema širom sveta bila bi garantovana samo državnim vlasništvom u bankama.
Međunarodni standardi poput Bazela tri, kao i ostale regulative o adekvatnosti kapitala ne bi ni postojale.
Odeljenja za procenu rizika u bankama takođe bi bila ukinuta. A upravo je njihova uloga da procene rizik nekog posla.
Što znači da one domaće poslovne poduhvate koje banke neće da kreditiraju, možda ne treba ni realizovati. I sa time bi se danas sigurno složio i Miroslav Bogićević, čija je kompanija otišla u stečaj.

Prevrtljivi profit

Ovih dana slušali smo i argumente kako Komercijalna banka pozitivno posluje i kako ima profit veći od 70 miliona evra i da je ne treba prodavati sve dok državi donosi dobit.
Previđa se, međutim, da je ova državna banka do pre nekoliko godina imala ozbiljne probleme u poslovanju i da je poslovala sa gubitkom.
Osim što su 2014. godine otpisani nenaplativi krediti u iznosu od 65 miliona evra, zbog lošeg upravljanja bankom pljuštale su i i krivične prijave. Sumnjičeni su visoki službenici pa čak i članovi Upravnog i Izvršnog odbora uglavnom za zloupotrebu službenog položaja i dovođenje u zabludu.
Za Aleksandrom Pikerom, nekadašnjim predsednikom Izvršnog odbora Komercijalne banke je Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo potragu zbog postojanja osnova sumnje da je izvšio krivično delo zlupotrebe položaja.

Tajna je u oglasima

Posle prodaje Komercijalne banke slovenačkom NLB-u, plan Vlade Srbije je da Poštanska štedionica ostane u državnom vlasništvu.
Ova finansijska institucija vezala je nekoliko godina tokom kojih je poslovala u plusu, ali je i ona ne tako davno (2016. godine) imala gubitak. I država je u nekoliko navrata parama poreskih obveznika spasavala ovu banku.
U konteksu rasprave o državnim i privatnim bankama zanimljivo je možda i istraživanje o oglašavanu u bankarskom sektoru koje je nedavno objavila agencija „Kliping".
Banka koja zauzima lidersku poziciju u Srbiji (Inteza), na tržištu oglašavanja učestvovala je sa svega pet odsto.
Ubedljivo najveći oglašivač na tržištu je Poštanska štedionica. Skoro svaki drugi oglas (45,7 odsto) platila je ova banka.
I onda se kao logično nameće pitanje je da li i u u njoj sada ima nekih novih „bogićevića".
[url=https://www.facebook.com/share.php?u=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3881449/komercijalna-prodaja-drzava-banka.html&title=Država, banka i stranka, izbacite uljeza][/url]
[url=http://twitter.com/home?status=Država, banka i stranka, izbacite uljeza+http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3881449/komercijalna-prodaja-drzava-banka.html][/url]


[url=http://www.linkedin.com/shareArticle?mini=true&url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3881449/komercijalna-prodaja-drzava-banka.html&title=Država, banka i stranka, izbacite uljeza&source=rts.rs][/url]




 
    
 
 

https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/komercijalna-banka-je-prodata-u-idealno-vreme-i-na-najbolji-nacin-2020-03-10

Nekadašnji predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke Vladimir Krulj kažnjen je odlukom Agencije za borbu protiv korupcije javnim objavljivanjem odluke o povredi zakona, dve godine pošto više nije na toj funkciji, objavila je Nova ekonomija.

Kako se navodi u Službenom glasniku od 11. marta u kojem je objavljeno rešenje direktora Agencije, kada je preuzeo funkciju u Komercijalnoj banci Krulj nije u roku od 15 dana prijavio Agenciji da je i viši konsultant za naplatu potraživanja u Agenciji za osiguravanje depozita.

Osim toga, kako se navodi u odluci Agencije, nije poštovao zakon i u predviđenom roku preneo svoja upravljačka prava u privrednom društvu "Neo communications" u likvidaciji čiji je bio vlasnik.

Zakonom o borbi protiv korupcije predviđeno je da funkcioner koji je u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost, dužan je da u roku od 15 dana od stupanja na javnu funkciju obavesti o tome agenciju.

U drugom slučaju, prekršio je zakon jer u roku od 30 dana od imenovanja nije preneo upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko ; ice koje sa njim nije povezano.

Zbog ovih prekršaja Krulju je izrečena mera objavljivanja odluke o povredi zakona čije troškove će on snositi.

Inače, Vladimir Krulj smenjen je sa mesta predsednika Upravnog odbora Komercijalne banke u februaru 2018. godine, posle dve godine na toj funkciji.

Kako se predstavljao, profesor je na Univerzitetu u Luvenu u Belgiji, a jedno vreme bio i savetnik za ekonomska pitanja u Vladi Srbije. Na zahtev ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović u maju 2017. godine razrešen je članstva u pregovaračkom timu za pristupanje Evropskoj uniji, podsetila je Nova ekonomija.

Promene: 04.03. - 14.03.2020. (T-2) ili 28.02. - 11.03.2020.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sada su vam valjda jasniji moji komentari povodom privatizacije K.B..... Da je K.B. u državnom vlasništvu samo na osnovu kapitalne adekvatnosti bi sama mogla da ubaci u sistem 3-4 milijarede evra u roku od 48 h što je i više nego dovoljno da tražnja ne padne i sistem izdrži prvi ali i ostale  nalete krize....... Kasnije kada se situacija stabilizuje država bi rešavala neka nenaplativa potraživanja K.B. obveznicama, primarnom emisijom ili na neki drugi način... Bitno je da sada ne padnemo jer onaj ko sada ostane na nogama imaće ogromnu prednost na tržištu u budućnosti.

Promene: 14.03. - 21.03.2020. (T-2) ili 11.03. - 18.03.2020.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sazivanje redovne skupštine za 28.04.2020.

https://www.belex.rs/data/2020/03/00115136.pdf

Treća tačka obrađuje temu raspodele dobiti.

Drzava zabranila isplatu dividendi do kraja godina svim drustvima osim javnom preduzecima.

Mere za očuvanje likvidnosti u privatnom sektoru su i:

• Program finansijske podrške privredi u uslovima kovid-19 krize Fonda za razvoj Republike Srbije;
  
• garantna šema za podršku privredi u uslovima kovid-19 krize;
  
• moratorijum na isplatu dividendi do kraja godine, osim za JP;
  
• fiskalni stimulans – direktna pomoć svim punoletnim građanima
  

Kad je ovde dan akcionara ?

10 dana pre  skupstine

mili61 ::

Mere za očuvanje likvidnosti u privatnom sektoru su i:

• Program finansijske podrške privredi u uslovima kovid-19 krize Fonda za razvoj Republike Srbije;
  
• garantna šema za podršku privredi u uslovima kovid-19 krize;
  
• moratorijum na isplatu dividendi do kraja godine, osim za JP;
  
• fiskalni stimulans – direktna pomoć svim punoletnim građanima
  

Izvor: B92, Prva, Pink

Koliko sam shvatio država je zabranila isplatu dividendi, ali ne i donošenje odluke o raspodeli dividendi ?

Država po meni kasni sa merama. Ovo je moralo biti doneto ranije i mera moratorijuma na dividendu je normalna... Ne možete očekivati da vam država otkupi korporativne obveznice iz primarne emisije sa kamatnom stopom ispod tržišne na period od 10,20,30 godina a da se ne ponašate odgovorno..... Naravno da treba privremeno stopirati isplate dividendi...... Mere su dobre. Moje zamerke se odnose:

1) Trebalo je sprečiti privatizaciju K.B. i staviti je u funkciju ovih mera.
2) Ekonomska intervencija države je pasivna - nedostaju državne investicije na način koji sam već opisivao.....Da se je to desilo - bio bi tek tada pun pogodak.

U vezi primarne emisije 90-tih godina:

Država je bila u dilemi:

1) Trošiti devizne rezerve i braniti dinar u uslovima ratnog stanja.

2) Pustiti dinar niz vodu - što je i učinjeno i što je po meni bio dobar izbor jer ovo prvo bi brzo istrošilo devizne rezerve.... Imali smo hiperinflaciju zbog pada dinara a ne zbog štampanja novca.......

Naravno, Milošević je dopustio korupciju i kriminal za šta bi morao odgovoarati da je bilo malo pameti u državi.... Nakon njegove vladavione izostale su mere konfiskacije nezakonito stečene imovine..... i sada imamo to što imamo.