Šta zahteva ENERGETSKA Zajednica EU

Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač podnoseći redovni godišnji izveštaj o napretku Srbije u oblasti energetike, pred poslanicima Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, rekao da je Srbija najslabije napredovala u oblastima gasa i klimatskih promena.

"Energetska zajednica protiv Srbije vodi devet prekršajnih postupaka, a jedan od njih je zbog toga što nije na vreme razdvojen budući operater gasa iz Srbijagasa, preduzeće Transportgas", rekao je Kopač.

Dodao je da se nada da će se taj proces okončati do 1. oktobra, između ostalog i zbog toga što je uslov za otvaranje poglavlja 15 o energetici u procesu pristupanja Srbije EU. Kopač je rekao i da je započet i prekršajni postupak zbog toga što se na priključku za gas kod Horgoša ne dozvoljava pristup drugim distributerima tog energenta.

On je rekao da Sekretarijat ima primedbe i na sertifikaciju Elektromreže Srbije i Jugorosgasa, ali da se direktiva o zalihama nafte primenjuje i da sada iznose za 19 dana, a da do 2023. godine moraju da se povećaju na 61 dan. Srbija, prema njegovim rečima, ima problema i u dostizanju cilja da energija iz obnovljivih izvora dostigne 27 odsto ukupne potrošnje u narednoj godini, pa je "pitanje kako će dostići Evropu koja planira da 2050. godine 100 odsto energije koristi iz obnovljivih izvora".

Kopač je istakao da se u svetu otvara proces dekarbonizacije, odnosno izbacivanja iz upotrebe uglja i svih fosilnih goriva u proizvodnji struje u termoelektranama i njihovo gašenje, "što planira i Srbija, ali da sporo ide u tom pravcu". On je predložio da se izmeni Zakon o energetici i omogući da na aukcijama izabrani investitori grade kapacitete na bazi obnovljivih izvora energije.

"Srbija je za tri godine, od 2015, do 2017. za subvencije rudnicima potrošila 100 miliona evra, odnosno više nego što je uložila u obnovljive izvore energije", rekao je direktor Sekretarijata EZ.

On je rekao da, kada bi se tom izdatku dodao i trošak za emisiju ugljen-dioksida (CO2) iz elektrana, što se u EU plaća u Srbiji bi, da je njena članica, to povećalo cenu struje za 29 odsto jer elektrane emituju 24 miliona tona CO2. Kopač je rekao da bi trebalo deregulisati cene struje i zaštititi socijalno ugrožene potrošače. Većih primedbi nije bilo jedino, kako je rekao, na proces sprovođenja energetske efikasnosti.

ODGOVOR:
Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić rekao je da je "saradnja sa EZ na bazi međusobnog uvažavanja i poštovanja interesa, a da su rezultati takvih odnosa balansirana rešenja".

"Ne treba uznemiravati građane, struja neće poskupeti, niti Srbija pravi prekršaj jer nije članica EU", rekao je Antić i pojasnio da "rast cena struje prati troškove proizvodnje, uz uvažavanje socijalno-ekonomske situacije".

On je rekao da se traže rešenja za sertifikaciju EMS-a i Jugorosgasa, a da će se procenat učešća električne energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji povećati kada se puste u rad kapaciteti od oko 500 megavata. Zaostajanje u dostizanju cilja da ukupna proizvodnja i potrošnja struje iz obnovljivih izvora dostigne 27 odsto, kako je rekao, posledica je aktiviranja industrijskih kapaciteta i povećanja potrošnje struje za 16 odsto, "što je pokvarilo tu matematiku".

Antić je istakao da se planira "aukcijski model" gradnje kapaciteta na obnovljivim izvorima i da se analizira jer je do sada malo korišćen i ne primenjuju ga ni sve zemlje EU.

"Nemačka je kapacitete za 103.618 megavata struje izgradila na osnovu fid-in tarifa (podsticajne otkupne cene kako bi se stimulisali investitori za gradnju kapaciteta na bazi obnovljivih izvora), i tek sada prelazi na aukcije", rekao je Antić.

Upitao je prvog čoveka EZ, šta bi Srbija radila ako aukcija ne bi uspela, da li bi morala da kupuje struju od onih koji su gradili kapacitete po principu fid-in tarifa, a sada od Srbije traže da napusti taj model gradnje kapaciteta na obnovljivim izvorima.

EU presudila: Nova pravila za ruski gasovod
Evropska unija saglasila se da pooštri regulativu za kontroverzni gasovod od Rusije do Nemačke, ali da ne potkopavaju njegov završetak.

Izgradnja 1.225 kilometara Severnog toka 2 ispod Baltičkog mora je već poodmakla i trebalo bi da bude završena do kraja ove godine.

Umesto zabrane, EU želi da gasovod uskladi sa svojim energetskim pravilima.

Nemačka se pribojava da bi to moglo da dovede do toga da gasovod bude neekonomičan i neodrživ.

Na kraju, 27 od 28 ambasadora evropskog bloka se saglasilo sa francusko-nemačkim kompromisom, što znači da Nemačka može da ostane glavni pregovarač u projektu Severni tok 2.

Nemačka i Francuska su ranije danas postigle kompromisan dogovor o izgradnji gasovoda "Severni tok 2", zahvaljujući čemu nije došlo do blokade tog projekta.

Prethodno su mediji preneli da Pariz namerava da se suprotstavi Berlinu zbog projekta "Severni tok 2" i to prilikom glasanja o izmenama pravila Trećeg energetskog paketa, koje je bilo zakazano za danas.

Prema ovim izmenama, koje je Evropska komisija predložila 2017. godine, na gasovode iz trećih zemalja trebalo bi da se primenjuju pravila unutrašnjeg tržišta, pre svega da se zabrani snabdevanje gasom ako je ta strana istovremeno i operater gasovoda.

Zvanična Moskva je ranije danas objavila da se se nada da će članice EU doneti odluku o gasovodu "Severni tok 2" bez uticaja SAD i da računa na završetak tog projekta, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. On je naveo da je stav SAD po pitanju tog gasovoda u neskladu sa fer konkurencijom, kao i da zvanični Vašingon pokušava da primora evropske zemlje da kupuju skuplji gas.

Balkanske elektrane više zagađuju nego 250 evropskih

Šesnaest termoelektrana na zapadnom Balkanu zagađuje region i Evropu više nego svih drugih 250 evropskih elektrana na ugalj.

Izveštaj je objavljen sredinom nedelje u Briselu s namerom da se vlade zemalja regiona, građani i Evropska unija upozore da je zagađenost vazduha u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji nepodnošljiva, da takva zagađenja ne poznaju granice, te da postaju "sve opasniji nevidljivi ubica za celu Evropu", piše balkans.aljazeera.net.

Francuski dnevni list levog centra Liberation, jedan od tri vodeća dnevnika u Francuskoj, u izdanju od 22. ovog meseca u opširnoj analizi navodi da zbog zastarelosti termoelektrana, odustva vizionarske razvojne politike i ljudske nebrige prema zivotnoj sredini, 16 termoelektrana u regionu u proseku emituje čak 20 puta više sumpor-dioksida i 16 puta više otrovnih čestica nego svih drugih 250 termoelektrana u Evropi.

Neobično je da se veliki projekti poput gasovoda "Turski tok", koji iz Turske preko Bugarske, Srbije i Mađarske do Austrije koji treba da poveže ruski gas, rade u tajnosti, izjavio je za "Politiku" Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope sa sedištem u Beču.

On je dodao da ne kaže da su iznenađeni što ih Srbija nije obavestila o početku gradnje, ali da nažalost nema dijaloga sa srpskom stranom, pa da ih stoga početak radova mimo očiju javnosti nimalo ne iznenađuje.

"Iako je AERS u konačnoj odluci izmenio neke prvobitne uslove, svi naši uslovi nisu bili ispunjeni, naročito deo koji se odnosio na poboljšanje konkurencije. Zato smatramo da se ovom odlukom, takvom kakva je ispala, zapravo krši Treći energetski paket", kaže Kopač za "Politiku".

Tu se, dodaje on, posebno misli na njen član o izuzeću nove infrastrukture. Pri tome trenutno ne postoji otvoren dijalog sa srpskom stranom da se ovaj problem reši.

Iz EZ su uputili još u sredu Otvoreno pismo srpskim vlastima kojim ih poziva na punu primenu graničnih vrednosti odnosno Nacionalnog plana za smanjenje emisije šetnih gasova i pozvali da u roku od dva meseca ograniči emisiju štenih čestica na nivou pojedinačnih postrojenja ili primeni plan za smanjenje emisije.

Izvor: Capital.ba, 29.Okt.2024, 13:46

Počeo proces gašenja termoelektrana u Srbiji
BEOGRAD – Elektroprivreda Srbije je konačno krenula u zatvaranje dvije najstarije termoelektrane, „Kolubare A“ i „Morave“. Raspisan je tender za idejno rešenje za konzervaciju i procjenu uticaja na životnu sredinu. I struka i nadležni su saglasni da je smanjenje proizvodnje struje iz uglja obaveza na evropskom putu, ali uz očuvanje stabilnog snabdijevanja, prenosi RTS. Najstarija termoelektrana, „Kolubara A“, ima snagu 271 megavat. Izgrađena je prije gotovo sedam decenija u okviru rudarskog basena Kolubara. „Morava“ u Svilajncu, manje je snage, ali sa mogućnošću da sagorijeva različite vrste uglja i u pogonu je više od pola vijeka.