Nova ekonomska kriza 2019 - 2020

Majkl Bari predvideo je pad Vol Strita 2008. godine, a sada veruje da nas čeka još jedan ekonomski krah.
Pre velikog kraha Vol Strita 2008. godine, što je izazvalo i veliku ekonomsku krizu, bilo je gotovo nezamislivo govoriti o padu berze. Majkl Bari je to ipak predvideo, a sada se kladi na 1,6 milijardi dolara da će se uskoro dogoditi ponovo.

Mnogi stručnjaci napominju da je čak i nakon Velike recesije 2008. godine, tržište ubrzo vraćeno u normalu. Ipak, po običnog čoveka takva kriza ima daleko veće posledice nego što papir i statistika trpe i pokazuju. Brojke nisu ništa više do činjenice, a činjenice ne gube i ne dobijaju poslove, već je to problem "malog" čoveka.

Uz nešto pametnije ekonomske odluke moguće je izbeći recesiju, ali je važno biti na oprezu i pratiti predviđanja stručnjaka.

Evropska komisija snizila je prognoze rasta u evrozoni za ovu i iduću godinu na 0,6 procenata, odnosno 1,2 procenta, ukazujući na visoku inflaciju i zaoštravanje monetarne politike koji su imali "jači uticaj od predviđenog".

Prognoza rasta za ovu godinu spuštena je na 0,6 odsto sa 0,8 odsto za 20 zemalja koje kroiste evro kao valutu, i za iduću godinu na 1,2 odsto sa 1,3 odsto, saopštila je danas Evropska komisija u svojoj jesenjoj ekonomskoj prognozi gde su revidirane cifre iz prethodne prognoze iz septembra.

Iako je rast cena najniži u poslednje dve godine, ostaje problematičan rast potrošačkih cena, navela je Komisija.

Folksvagen je prošle godine saopštio da će izgraditi novu fabriku baterija u SAD, a BASF je najavio planove da uloži 10 milijardi evra u fabriku petrohemije u Kini zbog otpuštanja radnih mesta u njenom sedištu u Nemačkoj.
Francuski proizvođač čeličnih cevi Valourec zatvorio je proizvodnju u Nemačkoj u septembru prošle godine, dok su proizvođač guma Mišelin i njegov američki rival Gudjir rekli da će zatvoriti i svoje nemačke fabrike do kraja 2025.

Svaki treći nemački proizvođač razmišlja o preseljenju proizvodnje u druge zemlje zbog ekonomskih problema, što je duplo više od broja zabeleženih 2022. godine, izvestio je u subotu Bild, pozivajući se na Zigfrida Rusvurma, šefa Federacije nemačke industrije (BDI).

Mnoge kompanije ističu visoke cene energenata, koje su skočile nakon što je Nemačka izgubila pristup ruskom prirodnom gasu 2022. godine, kao jedan od glavnih uzroka svojih problema.
Ovo je pogoršano odlukom Berlina da postupno ukine nuklearnu energiju i ugalj i pređe na obnovljive izvore, što je, prema Rusvurmu, stavilo proizvođače koji rade u Nemačkoj u značajno nepovoljniji položaj u poređenju sa drugim industrijalizovanim zemljama.