Nova ekonomska kriza 2019 - 2020

Parkirao sam se u BTI i pošte očekujući da Fed agresivnije zategne monetarnu politiku i nadajući se da će investitori prebacivati kapital u dividendne akcije  tj. očekujući međusektorsku rotaciju.  Ispade suprotno.  SP 500  i Nasdak se rasturiše od rasta.... Koliko vidim svi koji su se kladili na restriktivnu monetarnu politiku FED-a sada rasprodaju svoje dividendne  akcije i žure da plasiraju novac u Groft sektor. 

Cicija ::

mirjana mirjana ::

Štampanje novca se ne primećuje zato jer se istovremeno vrši i njegovo "usisavanje".

Očigledni, ali manje bitni "osisavači" su kripto valute i cena zlata.

Glavni "usisivači" su stvarni proizvodjači dobara, a tu je najvažnija Kina.

Lepo je "usisavanj"e viška para na primer u berze, ali taj novac nije SPALJEN, nije nestao, on tu kruži....

Nemože neko da ga poništi, dakle on pumpa akcije i nekretnine, ali je i dalje tu, samo je promenio vlasnika.

AKina, da ona ima ogromne zalihe dolara, ali je i prošlih godina trošila taj novac kulujući firme po celom svetu (dok su joj todozvoljavali - iako se pozivaju na slobodno tžište) ulagala je i u "put svile" i ko zna gde još..

USISANI novac ne postoji, on samo može da promeni vlasnika, ništa drugo - on je tu i to u OGROMINIM količinama!

Koristila sam termine "usisavanje" i "usisivač". 

Svaka domaćica zna razliku izmedju usisavanja i uništavanja. Kada ste nešto usisali, to nije uništeno nego je smešteno u kutiju usisivača i na vama je da odlučite kada ćete i gde tu kutiju da istresete.

mirjana mirjana ::

Cicija ::

Lepo je "usisavanj"e viška para na primer u berze, ali taj novac nije SPALJEN, nije nestao, on tu kruži....

Nemože neko da ga poništi, dakle on pumpa akcije i nekretnine, ali je i dalje tu, samo je promenio vlasnika.

AKina, da ona ima ogromne zalihe dolara, ali je i prošlih godina trošila taj novac kulujući firme po celom svetu (dok su joj todozvoljavali - iako se pozivaju na slobodno tžište) ulagala je i u "put svile" i ko zna gde još..

USISANI novac ne postoji, on samo može da promeni vlasnika, ništa drugo - on je tu i to u OGROMINIM količinama!

Koristila sam termine "usisavanje" i "usisivač". 

Svaka domaćica zna razliku izmedju usisavanja i uništavanja. Kada ste nešto usisali, to nije uništeno nego je smešteno u kutiju usisivača i na vama je da odlučite kada ćete i gde tu kutiju da istresete.

a šta ako se ta kesa prepuni pa iznenada pukne ?

Naravno da će da pukne "kesa"!

Naivno je očekivati da neko "usisa" pare i dok inflacije raste "čuva" parice?!?
!
Ne on će da gleda da ih pretvori u neko dobro: čelik, hranu, RUDNIKE, nekretnine idr...
Osim što su i energenti poskupeli i papir je strašno poskupeo.

Cene će da rastu, samo je pitanje ko će sve to moći da plati, opet će najsiromašniji platiti najveću cenu.
Svi koji "usisaju" pare, gledaće da ih se što pre oslobode, setite se inflacije kod nas 90-tih!!!

Meni se u ovom trenutku kao najveća opasnost po berzu čini rast kamata izazvan šortovanjem obveznica ili masovnom rasprodajom obveznica. Gledao sam neke grafike i u SAD kamate na obveznice ne mogu pobediti inflaciju još od 2011 godine. Slična je situacija i u evropi a tek sada su realni gubici onih koji drže obveznice  izuzetno veliki. Mislim da je pitanje vremena kada će neko izgubiti živce i krenuti u masovnu rasprodaju ili šort. To bi moglo da dramatično digne kamate i izazove novu ekonomsku krizu. Čini mi se da će ovo biti glavni uzrok nove krize a ne precenjenost berze.

@marjanovicgane

Eh kad bi to tako moglo...

USA moze da bude duzna koliko zeli, jer o vrednosti dolara brinu drugi, odnosno, ceo scet, USA nema nikakve kursne razlike, oni sve kupuju za dolare i svi ga prihvataju, a i sve vazne stvari se vode u dolarima, nafta, metali, zitarice itd.

A  obveznice, njih ne mozes u vekom obimu da prodas jer bi im cena naglo pala.
Tako kina ima US obveznice u vise 1000 milijardi $, kako mislis da ih se resi, a da ne bude u velikom gubitku.

Kinezi su neko vreme tim obveznicama kupovali firme u USA, ali to vise ne ide.
Postupna prodaja to moze, Rusi to rade i sada kazu da imaju samo 400 miliona $ u USA obveznicama.

Za Momira,

Nisam nažalost precizirao, mislio sam na Italijanske i Grčke obveznice. To mislim da će da se šortuje ili će doći do panične rasprodaje već na prvi nagoveštaj buduće krize.

Situaciju u SAD sam naveo samo kao primer da zbog niskih kamata investitori gube zbog inflacije. Ne očekujem rasprodaju američkih obveznica. Ne očekujem rasprodaju i šort ni nemačkih obveznica.

Nemačke obveznice nose negativnu kamatu!
Dakle kupiš ih i gubiš novac..., ali prodaju se.

Nešto ovde nije u redu.

A Grčke i Italijanske obveznice će otkupljivati centralna banka EU, tako su to smislili....

Očigledno je da je ideja da se pare što brže troše / obrću...
Mnogo ih ima i ne smeju nigde da se "usisaju" tj. da "miruju. Inflaciju samo tako mogu da spreće, tj da ne eksplodira.

Čemu to vodi? Pa , živi bili, videćemo, mislim da ni oni koji su sve ovo smislili nisu bađ sigurni gde ćemo završiti....

Opcije su: revolucija, ili liberalni fašizam, jer ovakvom (liberalnom) kapitalizmu demokratija više nije potrebna, čak joj je i mnogo skuplja od bilo kakvog totalizma (tu ima više vrsta istog), jedan gledamo u Kini i pokazuje se kao veoma uspešan!!!
Mislite o tome!

A najbogatiji ljudi iz SAD kažu da izbegavaju da plaćaju porez u SAD jer država te pare troši na sebe i pogrešne stvar, kao i socijalna davanja!?!?
Njihov predlog je da oni plaćaju porez ali da oni sami odlučuju za šta će te pare da se troše!?!
Čemu onda država?

Cicija ::

A Grčke i Italijanske obveznice će otkupljivati centralna banka EU, tako su to smislili....

Čini mi se da se je ECB obavezala na nešto što ne može ispuniti. Videćemo  da li će ih otkuplivati ako inflacija ubrza. 

Evergrande, drugi najveći developer nekretnina u Kini, dužan je 300 milijardi dolara kreditorima.

"Nekretnine su važan sektor kineske privrede. Na njih otpada oko 30 odsto potražnje. A usporavanje u Kini bi, naravno, imalo globalne posledice. Kineska ekonomija je velika, i ako bi usporila više nego što se očekivalo, to bi sigurno moglo da ima posledice po mnoge zemlje koje su trgovinski povezane sa Kinom", rekla je Jelenova u emisiji "Face the Nation", prenosi CBS.

Zabrinutost da bi pad kompanije mogao da za posledicu ima udar na kineske banke, te da uzdrma ogromno tržište nekretnina u zemlji, potresla je globalna finansijska tržišta.

Federalne rezerve su upozorile na direktne rizike za SAD u svom najnovijem izveštaju o finansijskoj stabilnosti.

"Finansijski stresovi u Kini mogli bi da opterete globalna finansijska tržišta pogoršavajući nivoe rizika, prelivajući negativni uticaj i na globalni ekonomski rast, što bi naravno moglo da utiče i na Sjedinjene Države", navodi se u izveštaju.

Pod pritiskom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, centralna banka je od septembra snizila kamatne stope za četiri procenta, odnosno 400 baznih poena, što je dovelo do realnog prinosa valute znatno ispod nule.

Politika u Turskoj takođe ostavlja liru podložnom daljem rastu američkog dolara i višim prinosima trezora kako špekulacije rastu. Američke Federalne rezerve bi mogle pooštriti politiku ranije nego što se očekivalo. Dolar je ove nedelje porastao na najjači nivo u više od godinu dana u odnosu na korpu sličnih valuta, stvarajući pritisak na rizičnije valute tržišta u razvoju, koje su imale koristi od izuzetno labave politike u razvijenom svetu.

Lira je izgubila oko trećinu svoje vrednosti u odnosu na dolar od decembra i spremna je za deveti gubitak uzastopno godišnje. Oslabila je više od 20 odsto otkako je centralna banka počela da smanjuje stope u septembru.

To odražava rastuću zabrinutost da produžena slabost valute rizikuje destabilizaciju ekonomije, čiji je spoljni dug 446 milijardi dolara, što je više od polovine prošlogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda Turske od 720 milijardi dolara.

Turske kompanije i vlada moraju da otplate 13 milijardi dolara duga u stranoj valuti u poslednja dva meseca ove godine. Više od polovine – osam milijardi dolara – trebalo bi da dospe u novembru, što je najveći iznos koji dospeva u narednih 10 meseci, prema poslednjim dostupnim podacima.

Talas poskupljenja svega od građevinskog materijala, preko papira do hrane je ogroman. Gledam kod nas neke namirnice to su poskupljenja od 50 do 100%. A po nekim informacijama nije bolje ni na zapadu. Neki rat će morati da bude. Tipovao sam na Iran ali izgleda je previše dolara naštampano pa se nišani Rusija. E sad da li amerima treba prvi rat u istoriji koji će da bude i u njihovoj kući? Da ne računamo Perl Harbur. Ili će samo USA da gurne u frku Rusiju, Ukrajinu i EU? Možda preterujem ali nešto se ozbiljno kuva.

Ne bi to bio pri rat na teritoriji SAD. Najkrvaviji rat u istoriji SAD nije ni Građanski rat (1861-5), ni II svetski rat, već Rat kralja Filipa (1675-6), rat sa Indijancima-kralj Filip je bilo ime indijanskog poglavice, kada je stradalo, procentualno posmatrano u odnosu na tadašnji broj stanovnika, dva puta više ljudi nego tokom Građanskog rata (1861-5) i sedam puta više ljudi nego što je stradalo Amerikanaca u II svetskom ratu. 
Ne izgleda mi verovatno da se u skorije vreme desi neki veliki rat širih globalnih razmera.

Jedan komentar na Lufthansi. Mislim da je nakon ovoga gotovo sa kovidom. 

The omicron mutation , first reported to the World Health Organisation from South Africa, is apparently registering “very mild" cases, reports say. If this is true, taking in mind its increased transmissibility flagged by the world health body, then the variant may take over the lethal Delta mutation, thus causing a decreased fatality risk across the globe, according to some experts.

Rekao je mnogo toga sto je poznato (ljudima na forumu), ali me interesuje vase misljenje o kretanju kursa dinara u narednom periodu, pre izbora, a narcito posle izbora.

"Iako su prognoze da će cenovni pritisci oslabiti u 2022. godini, u jednom broju rastućih ekonomija se očekuje da će se oni i dalje zadržati usled poskupljenja hrane i energenata i slabljenja vrednosti domaćih valuta, što je podiglo cene roba iz uvoza".

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/4625734/vucic-konferencija-ekonomist-2022..html

Za g. Kaponea,

Kurs dinara može ugroziti jedino agresivno povećanje kamatnih stopa od strane FED i ECB. Tu neće biti bitna sama visina već i dinamika tj. tempo povećanja.  Ako se ponovi nešto slično i 1981 kada je FED digao kamatnu stopu na 22% najebaćemo.... Naravno, nema za sada nikakvih indicija da će se to desiti.

Dobra stvar je u tome što smo velika dospeća dugova po osnovu 10-ogodišnjih obveznica iz 2010 godine rešili po stopama od oko 1%i više neće biti  takvih dospeća do 2030 godine. Sami možete videti da su aukcije državnih obveznica izuzetno proređene u poslednjim kvartalima. 

Ja lično mislim da će Jorgovanka držati kurs dok god je to moguće a osim ekstremno restriktivne politike FED i ECB ne vidim ni jedan faktor koji bi mogao da uzdrma kurs.
https://www.youtube.com/watch?v=w-77mEZ2K1M&t=585s

PS:

Jak dinar je instrument da se obuzda inflacija. Kada bi sada oslabili dinar inflacija u Srbiji bi eksplodirala. I ako je neko mislio da sprovodi depresijaciju dinara idealan trenutak je bio od 2015 do 2019 godine, sada je kasno za tako nešto.

Evo odgovorio sam na ovo pitanje ako je upućeno meni a ne nekom pametnijem, onda je to to. 

Pomislio sam (i nadao sam se) da ces odgovoriti. Pitanje je naravno upuceno i drugima.

Sta mislis - da li ovakva inflacija moze trajati, a da to nema uticaja na kurs? Shvatam da zavisimo i od FED i ECB, ali mi je nelogicno da samo to ima uticaja.

Da li pratis sta se desava sa Turskom Lirom (koliko je bitan uticaj FED i ECB-a tamo)?

P.S. Napisao sam ti odgovor na temi Bitcoin u vezi kamata na kriptvalute.

Al Kapone ::

Sta mislis - da li ovakva inflacija moze trajati, a da to nema uticaja na kurs? Shvatam da zavisimo i od FED i ECB, ali mi je nelogicno da samo to ima uticaja.

Da li pratis sta se desava sa Turskom Lirom (koliko je bitan uticaj FED i ECB-a tamo)?

Naša ekonomska politika se bazira na čvrstom kursu dinara u odnosu na evro. U ekonomiji se to zove "Monetarno sidro". Inflacija ne utiče na kurs već je to obrnuto. Neće biti problema sa kursom sve dok su kamate na evro i dolar niske a korekcije kamatnih stopa postepene u vremenu koje dolazi. Baš zbog inflacije NBS ne sme da koriguje kurs, mislim da će braniti ovaj kurs dok god je to moguće. 

Ne poznajem monetarnu politiku Turske a iz onog što sam uspeo da bacim pogled Turska je vezana za dolar i povećanje kamatnih stopa na dolar od 2016, 17 i 18 je oborilo liru. Danas lira slabi zbog očekivanja da FED ubrzo ponovo podigne kamatnu stopu, pre ECB-a. Drugi faktor mislim da je bio politički. Američki investitori su izvukli svoj kapital iz Turske delimično iz razloga sprečavanja saradnje sa Rusijom. 

Razlog zašto je RSD ostao stabilan uprkos povećanju kamatnih stopa od strane FED-a u to doba  je monetarna divergencija između FED i ECB jer je ECB baš tada  počela svoj program kvantitativnog popuštanja. Srbija je vezana za evro koji je slabio i to nam je pomoglo da držimo kurs. Kada ECB krene da diže kamatnu stopu imaćemo problem da održimo ovaj nivo kursa.

Hvala na iscrpnom odgovoru.

@marjanovicgane - situacija se promenila. Vreme je za nove analize

https://www.b92.net/biz/vesti/svet/fed-dize-kamate-2074155

G. Kapone pogledajte ovo,

https://www.investing.com/currencies/usd-try

Engleska banka je vec podigla kamate.
USA ima visoku inflaciju od oko 7% i mora da reaguje.
Evropska centralna banka tvrdi da je rano za podizabhe kamata, inflacija je oko 5% niskim kamatama ECB stiti prezaduzene clanice EU i nastavlja da odkupljuje njihove obveznice....

@marjanovicgane - Pratim situaciju u Turskoj kako bih razumeo sta se desava.

P.S. Da ne bih postavio previse linkova, evo dva teksta (iz domacih medija)



"U toku je sprovođenje eksperimenta za koji je odgovoran Erdogan"
izvor: b92



Centralna banka Ujedinjenog Kraljevstva podigla kamatne stope

Banka Engleske, centralna banka Ujedinjenog Kraljevstva, danas je povećala kamatne stope, sa istorijskog minimuma koji je iznosio 0,1 odsto, na 0,25 odsto, prenosi CNBC. Izmena monetarne politike usmerena je na smanjenje inflatornih pritisaka, navodi se u saopštenju te finansijske institucije.

izvor: novaekonomija

Boranija ::

Engleska banka je vec podigla kamate.
USA ima visoku inflaciju od oko 7% i mora da reaguje.
Evropska centralna banka tvrdi da je rano za podizabhe kamata, inflacija je oko 5% niskim kamatama ECB stiti prezaduzene clanice EU i nastavlja da odkupljuje njihove obveznice....

Po mom mišljenju samo je pitanje vremena kada će kamate i u evropi početi da rastu čak i ako ECB drži referentnu stopu na 0% - mada mislim da neće izdržati dugo. Skrenuo bi  pažnju na dve stvari:

1) Evroobveznice na 10, 20, 30 godina nose prinose oko 0% a inflacija je 5%. Pitanje je samo vremena kada će investitori izgubiti živce i krenuti u masovnu rasprodaju ili šort.

2) Kamate na štednju su 0% a inflacija je 5%. Pitanje je vremena kada će građani izgubiti živce i nagrnuti u banke da podižu svoj novac da bi kupovali konkretne stvari i zaštitili se od inflacije, nesvesno gurajući je u nebo.

Citat :

"U toku je sprovođenje eksperimenta za koji je odgovoran Erdogan"
izvor: b92

Turska je imala vremena od 2006 do 2016 da izvrši laganu depresijaciju lire i strukturalno ojača svoju ekonomiju. Međutim, oni su tada kada je bilo lako fiksirali kurs lire u odnosu na dolar i veštački digli standard svojih građana..... Đavo je došao po svoje i sada podizanje kamatnih stopa ne pomaže jer ne postoji priovreda koja može da izdrži kamatnu stopu od 14% koliko je sada u Turskoj. Sada kada FED najavljuje dizanje kamata nije trenutak za ono što rade i biće nesagledivih posledica po standard građana u Turskoj.

Morao sam ovo da napišem jer mislim da i nas čeka slična sudbina  kada ECB krene da diže kamate.

Turska je nešto što ima veze s politikom, rusija-usa tako da nisu relevntni glede globalnih trendova, ima tu i obračuna usa-rusija i šire....
Neki izvori govore da je inflacija u USA preko 7% - to je već ozbiljna priča.

Tokom leta i jeseni skoro svi centralni bankari govorili su jednim jezikom: inflacija je posledica poremećaja u lancima snabdevanja zbog pandemije i zbog rasta cena hrane usled loše poljoprivredne godine, kao i zbog naglog oporavka i velikih investicija globalne ekonomije nakon godine provedene pod ključem.

Onda su se tome priključile galopirajuće cene energenata. Centralne banke su nastavile da uveravaju finansijske institucije i građane, da je bazna inflacija pod kontrolom, a da cene hrane i energije, na koje one ne mogu da utiču, divljaju.

Češka je pre tri dana podigla kamatu za ceo poen, na 3,75 odsto, Poljska za pola poena, na 1,75 odsto, Mađarska na 2,4 odsto, a Rumunija je još u novembru povećala svoju kamatnu stopu. Narodna banka Srbije i dalje ne dira referentnu kamatnu stopu i jedino zateže monetarnu politiku povećanjem repo kamate sa 0,11 na 0,34 odsto.

EDIT: Valjalo bi da malo kliknete na neku reklamicu, da bi održali forum!
Mod D

Od početka godine do danas roto papir, na kom se štampaju sve novine u Srbiji, poskupeo je gotovo 80 odsto.
„U januaru je roto hartija mogla da se kupi za 480 evra po toni i tako je bilo do polovine godine, da bi sada dostigla 860 evra po toni.
Osnovni razlog za to je nedostatak otpadnog novinskog papira kod svih proizvođača, a on je osnovna sirovina za proizvodnju novog papira“, kaže za Danas Branko Vojvodić, komercijalni direktor štamparije Borba.

BRISEL – Godišnja stopa inflacije u zoni evra dostigla je rekordnih pet odsto u decembru, prije svega usljed naglog poskupljenja hrane i energenata, saopštila je agencija Evropske unije (EU) za statistiku – Eurostat.

Visoka inflacija u SAD mogla bi da dovede do jačeg, nego što je očekivano, odgovora američke centralne banke, koji bi uzdrmao finansijska tržišta i doveo ranjive zemlje u rizik, upozorio je Međunarodni monetarni fond. MMF je iskazao zabrinutost zbog velikog inflatornog pritiska širom planete i upozorio da bi zemlje u razvoju trebalo da se pripreme za snažnu akciju američke centralne banke.

Brži rast stope Federalnih rezervi kao odgovor, mogao bi da zatrese finansijska tržišta i da zaoštri finansijske uslove globalno. To bi moglo da se desi sa usporavanjem američke tražnje i trgovine i može dovesti do odliva kapitala i depresijacija valute na tržištima u razvoju - ukazuje MMF. Izgledi viših američkih kamatnih stopa doveli su do pada cena akcija početkom 2022, prenosi Gardijan.

- Federalne rezerve počele su da hvataju korak sa realnošću krajem prošle godine, ali omikron je doveo do toga da tržište ne shvati njihove oštre poteze kao potpuno realistične, s obzirom na rizik koji ta varijanta predstavlja - kaže Džim Rid, analitičar „Dojče banke“.

Major Wall Street indices ended Thursday deep on inflation concerns, with the tech-heavy Nasdaq down more than 2.50%.

Before the market closed, the country's Supreme Court (SCOTUS) blocked enforcement of the government's vaccination requirements for big companies.