Nova ekonomska kriza 2019 - 2020

Pad BDP-a u 2. qvartalu:

Nemačka: 10,1%
Španija: 18,5%
Francuska: 13,8%

Ceo EU: 12,1%

USA: nešto suludo...
Bruto domaći proizvod (BDP), kojim se meri prozivodnja dobara i usluga, u SAD je pao za 9,5 odsto u drugom kvartalu ove godine, a na godišnjem nivou, što je standardni način prikazivanja ekonomskih podataka, BDP je pao na 32,9 odsto.

Nekad se pitam. Koliko glup mozes da budes da ne mozes da dignes neto profit u rudniku, a drugi mogu da ga podignu za 317.14%
https://seenews.com/news/serbias-zijin-bor-copper-to-build-20-mln-belt-conveyor-system-705506
Zar se toliko kralo????

Da.
Bor je biorupa iz koje je krao ko je hteo, čak i oni najobičniji, fizički radnici.
Neverovatno, ai istinito.

Evo kako izgleda prognoza Bečkog instituta po zemljama regiona.


SRBIJA
Očekuje se pad BDP-a od 4 odsto u ovoj godini, ali bi stanje privrede moglo da bude nešto povoljnije od ostalih zemalja CESEE, zahvaljujući prilično ambicioznim paketima mera vlade i manjem oslanjanju Srbije na turizam, u odnosu na neke zemlje regiona. Kriza bi mogla negativno da utiče na strane direktne investicije i izvoz u ovoj godini, ali bi zatim mogli da se osete benefiti "sužavanja prostora" za zapadnoevropske investitore.

HRVATSKA
Hrvatske vlasti su brzo reagovale na pandemiju i donele stimulativne pakete mera, kako bi izbegli veće posledice korona virusa. Bečki institut procenjuje da će hrvatska privreda, zbog ozbiljnog pada prihoda od turizma koji je glavni stub ekonomije, doživeti ukupan pad BDP-a od 11 odsto u 2020. godini. Za narednu godinu očekuje se rast od 4 procenta.

BOSNA I HERCEGOVINA
Zatvaranje zbog pandemije je ozbiljno ugrozilo poslovanje u turizmu, ugostiteljstvu i saobraćaju širom BIH. Posledice će biti evidentne i ove godine se očekuje pad BDP-a od 5 odsto, nakon čega bi ekonomija u 2021. mogla da se oporavi, uz ekonomski rast od 3 procenta.

CRNA GORA
Manjak ekonomskih aktivnosti u Crnoj Gori dovešće do manje investicija i nižeg izvoza, a očekuje se i smanjenje lične potrošnje tokom ove godine. Sve to uticaće na plan države da smanji dug u 2020. Prvenstveno zbog značajnog pada turističke industrije, koja je dominantna, privreda u Crnoj Gori mogla bi da padne oko 8 odsto ove godine, dok se za 2021. predviđa rast BDP-a od 5 procenata.

SLOVENIJA
Pandemija korona virusa pogodiće slovenačku ekonomiju verovatno još snažnije od svetske finansijske krize. Turizam, saobraćaj, trgovina i izvozno orijentisani sektori biće najugroženiji. Uprkos dva paketa mera, očekuje se pad BDP-a od 9,5 odsto u ovoj godini, što će uticati na rast javnog duga i nezaposlenosti. U 2021. očekuje se blagi napredak, sa postepenim oporavkom domaće i strane tražnje.

Značajan pad i u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj
Našim EU susedima, Mađarskoj i Rumuniji, Bečki institut takođe predviđa pad BDP-a ove godine od 5,5, odnosno 7 procenata. Slično je i sa Bugarskom koju čeka pad veći od 6 odsto.

A zamislite drugi talas na jesen ako ne bude efikasne vakcine? A izgleda sem ruske, da tako brzo vakcine sa zapada neće biti. 


Pariz -- Najveće evropske banke su uvele moratorijum ili druge olakšice na otplatu više od 360 milijardi evra (425 milijardi dolara) kredita.

Da li iko deli njihov optimizam?

https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=09&dd=10&nav_id=1731052

Ocigledno je da trziste deli

Kakva će biti 2021. godina? Da li postoje bar neki scenariji?

Sledeća 2021. godina biće definisana pandemijom i ciklusima. Svetska ekonomija je 2020. godine morala da „dotakne dno“ još jednom u nizu ciklusa, 2021. treba da se odgurne od njega, a postoje četiri scenarija, ocenjuje Jakov Mirkin, šef odeljenja za međunarodna tržišta kapitala Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa RAN.

Prvi (verovatnoća je 45-50 odsto): svetska ekonomija je u „depresivnoj zoni“. Sirovinama (cene, količine) ne sledi ništa dobro. BDP u zemljama G7 je od minus 3 do minus 5 odsto, iako je Azija, a posebno Kina, još u plusu.

Globalne finansije se tresu. Akcije i valute lete tamo-vamo u rasponu od 10 do 20 odsto od njihove vrednosti. Nacionalni dugovi počinju da pucaju. Za grupu zemalja G7 oni već čine više od 140 odsto BDP-a.

Sve raste kao iz vode

Drugi scenario (verovatnoća 15-30 odsto): čudo, rast svetske ekonomije u obliku slova „V“. Sve raste kao iz vode. Finansijska tržišta guraju napred. Svi žele sirovine. Svet dobija čudo vakcinacije, a pandemiji je kraj. Upravo ovaj scenario očekuje MMF sa blagonaklonim osmehom. Oni to žele.

Čitav svet raste brzinom većom od 5 odsto BDP-a, razvijene zemlje od plus 4 do plus 6 odsto, Kina i Indija su ispred svih, plus 8/plus 9 odsto. Svi smo srećni, pobeda je tu. I treba stići da se uloži u akcije - tamo je pravi bum!

Repriza 2020.godine

Postoji i treći scenario (verovatnoća 20-30 odsto). Ponavljamo 2020. godinu. Treći talas pandemije, vlade pokušavaju da se provuku između gubitaka života i mogućnosti da ne unište ekonomiju. I da ne izgube na izborima. BDP se u razvijenim zemljama smanjuje za 7-10 odsto. Nafta i gas ne rastu ni u potražnji, ni u cenama. Ruska ekonomija i dalje pada, a u regionima vladaju usrdne molbe. Valute i akcije svih zemalja trpe veliki pad sve do 20-35 odsto od njihove vrednosti. Život podseća na kretanje leda sa svim avanturama koje ono nosi. Nameće se ideja da se započne novo računanje vremena od 2020. godine.

Šanse za treći talas kovida i čudo, kada će sve rasti kao iz vode, približno su jednake.

Horor „crni labud“

Na kraju, četvrti scenario, horor, „crni labud“ (verovatnoća do 5 odsto). Nešto novo, globalno, u našim glavama koje konačno počinju da veruju i u ludilo klime, i u činjenicu da je naša draga zemaljska kugla prestala da nas voli. Koji događaji? Ne znamo. Poznato je da se od ‘80-ih učestalost katastrofa i nesreća od sistemskog značaja povećala 3-4 puta. Geopolitički i vojni rizici su visoki. Ako se dogodi ovakva nesreća, očekujemo da će ekonomija G7 pasti za 10-20 odsto, a finansijska tržišta za 30-40 odsto. Plašimo se pucanja mehura od sapunice – u SAD (akcije), državni dug G7, u Latinskoj Americi, na drugim tržištima u razvoju. Pravi zemljotres!

Po mom mišljenju scenario MMF-a je realan samo ako ne krene inflacija u zapadnjačkim ekonomijama... U tom slučaju ubaciće se ogromna količina novca u sistem i moguća je neverovatna pumpa na akcijama..... Slušao sam mišljenja ljudi koji nisu svaki dan na berzi... tipa: profesori univerziteta, direktori firmi, banaka, osiguranja, menadžeri itd.... rečju ljudi koji imaju novac..... i oni kažu da će uložiti kada budu sigurni da je došao kraj recesije.... Mislim da će glavna ulaganja biti na početku oproavka, možda sredinom 2021 godine ako privrede budu iznad nule.

Naravno, kada krene inflacija doći će do finansijske krize i potpunog sloma.... U to sam siguran, samo ne znam kada će krenuti.... Možda je realno da to bude kroz 2-3 godine ali ne bi bilo iznenađenje da krene odmah (samo je malo verovatno).

PS:

ROJTERS ima odličan sajt za analizu akcija.... Imate sve o tehničkoj analizi i sve potrebne podatke o dividendama, profitima, koeficijentima + vesti sa tržišta itd.... Uz to sve je besplatno. Evo hteo bih da ovo podelim sa vama.
https://www.reuters.com/companies/0728.HK

Kada uđete u neku akciju birajte opciju "Advanced Charting" i otvoriće vam se grafik sa svim elementima tehnike i fundamentalne analize.

marjanovicgane ::

Slušao sam mišljenja ljudi koji nisu svaki dan na berzi... tipa: profesori univerziteta, direktori firmi, banaka, osiguranja, menadžeri itd.... rečju ljudi koji imaju novac..... i oni kažu da će uložiti kada budu sigurni da je došao kraj recesije.... Mislim da će glavna ulaganja biti na početku oproavka, možda sredinom 2021 godine ako privrede budu iznad nule.

Huh, ne slažem se sa ovim nikako...

Termin za glavo ulaganje je VEĆ PROŠAO, a bio je u martu, najviše aprilu ove godine, za ponešto i kasnije.

Svi ti "pametnjakovići" koji čekaju da im se situacija totalno raščisti, da im sve bude lepo i bajno da bi investirali, će plaćate ogromne cene za bilo šta što budu kupovali tada, u vreme kada bude bilo sve čisto i lepo, kada kriza bude završena i slično.

Nije u tome poenta.

Tako može da kupuje i moja baba ali cena takvog ponašanja, izražena u nivou cena bilo kog asseta koji tada budeš kupovao, je ogromna.

Finansijska kriza će nastati kada firme (velike i male) više ne budu mogli da vraćaju kredite (ogromne i do sada jeftine) i kada više ni države neće moći svima da pomognu...
Jer nema posla, radnici će se otpuštati itd...
Spremite, se biće grozno.

Pre svega će mala i srednja preduzeća biti u problemu.
Ali boga mi i neka velika, što će ugroziti mnoge...

Smile ::

Finansijska kriza će nastati kada firme (velike i male) više ne budu mogli da vraćaju kredite (ogromne i do sada jeftine) i kada više ni države neće moći svima da pomognu...

2022 godine dospeva na naplatu najveća količina ranije emitovanih korporativnih obveznica nemačkih i američkih firmi. Razume se da to niko niti može niti namerava da ih isplati........  Jedino rešenje je emisija novih obveznica a najverovatnije  će  FED i ECB garantovati otkup na sekundarnom tržištu jer samo pod tom garancijom se može računati na uspešne emisije. Druga varijanta bi bila da FED i ECB direktno otkupi obveznice od korporacija..... 

Opisane finansijske akrobacije su moguće samo ako inflacija ostane niska. U slučaju porasta invlacije nastaće totalni haos na finansijskom tržištu. Ovo sam imao u vidu (dugove po osnovu korporativnih obveznica) kada sam napisao prethodni komentar. 

Iz mog ugla izgleda da će sve da raste u prvoj polovini godine, možda i samo u prvom kvartalu, a posle toga veliki pad. Naravno ako vakcine bude delotvorne.

Dobra stvar sa krizom je sto ce to u konacnosti dovesti do evolucije covecanstva.

Predlazem moderatorima da se otvori tema promene na zemlji (a i krajnje je bilo vreme) pa da pokusamo da sagledamo desavanja iz jedno drugog ugla umesto sto samo mracimo, i/ili sirimo teorije zavere.

Zbog aktuelnog GME sortovanja, pade mi na pamet nesto, pa da pitam...

Ukoliko bi se veliki igraci dogovorili da sortuju svoje akcije, i time izazovu pad cena, pretpostavljam da bi doslo do panike malih akcionara koji bi poceli masovno da prodaju svoje akcije pa bi time cena jos vise padala... Onda bi veliki mogli posle nekog vremena da kupe akcije po mnogo nizoj ceni.

Interesuje me da li je tako nesto potencijalno moguce i nakon koliko vremena prodavci (sortovanih) akcija moraju da kupe iste?

Al Kapone ::

Zbog aktuelnog GME sortovanja, pade mi na pamet nesto, pa da pitam...

Ukoliko bi se veliki igraci dogovorili da sortuju svoje akcije, i time izazovu pad cena, pretpostavljam da bi doslo do panike malih akcionara koji bi poceli masovno da prodaju svoje akcije pa bi time cena jos vise padala... Onda bi veliki mogli posle nekog vremena da kupe akcije po mnogo nizoj ceni.

Interesuje me da li je tako nesto potencijalno moguce i nakon koliko vremena prodavci (sortovanih) akcija moraju da kupe iste?

Ako mislis na investitore koji imaju kontrolni ili vecinski paket akcija i kontrolisu neku kompaniju, mislim da nije realno iz vise razloga.
- To su investitori, a ne spekulanti, njihov prioritet je da kompanija bude uspesna i stabilna, a ne da pokradu svoje partnere - male akcionare. Zvuci cudno?
- Nisu u pitanju banana-berze u banana-drzavama. Za takav pokusaj manipulacije na berzi bi ekspresno sa konacnom presudom jos u pidzami bili poslati na robiju, 

- Mali akcionari u razvijenim ekonomijama imaju akcije koje su kupili svojim parama ili eventualno dobili kao deo svoje zarade, dakle nisu nista dobili besplatno i ne mogu biti lako izmanipulisani.

...itd

Zile ::

Ako mislis na investitore koji imaju kontrolni ili vecinski paket akcija i kontrolisu neku kompaniju, mislim da nije realno iz vise razloga.

HM... kapiram da nije bas realno, ali to znaci da je teoretski (a i sustinski) moguce. Samo je potrebo napraviti savrseni plan, i naci savrseni alibi.

Primer - krene prica o novom soju korone koji je smrtonosniji. Ponovi se situacija od marta prosle godine (pad cena akcija), i onda sledi sledece...

- ljudi u strahu krenu masovno da prodaju akcije (to je bitno kako veliki ne bi bili optuzeni da su pokrenuli sve)
- mediji krenu da spinuju pricu o padu akcija i novoj krizi stvarajuci sve vecu hsteriju
- ljudi nastave sa prodajom sto dovodi do jos veceg pada (veliki imaju savrseni alibi da nisu pokrenuli krizu)
- veliki igraci tek tad ulaze u pricu i krenu da sortuju sa alibijem da zele sebe da spasu od bankrota
- krece jos masovnija histerija i pad cena
- veliki igraci se tada pojavljuju kao spasioci krize kupujuci akcije

Na kraju svega - korona je kriva za novu krizu, ljudi su pokrenuli prodaju akcija (i pad cena), veliki se pojavljuju u sredini "scenarija" i zavrsavaju sve u svoju korist i ostaju cisti u celoj prici. Deluje kao naucna fantastika, al' opet...

Kod velikih padova, iz bilo kog razloga, obično se drastično smanjuju obimi trgovanja, pa je ogroman rizik  kada se tako ruši cena sa velikim kolicinama da li ce se uspeti vratiti u poziciju i još zaraditi.

https://www.youtube.com/watch?v=TGlgBjuLk3A&t=2658s

Za F, membera.

U ovoj emisiji imtate o stabilnom kursu:
https://www.youtube.com/watch?time_continue=1064&v=ZTnjUB-J-aw&feature=emb_logo

Sudeći po gospodinu Katiću dinaru će se ove ili sledeće godine desiti isto što i u vreme SEKE. Nagli pad vrednosti.

Dragan555 ::

Sudeći po gospodinu Katiću dinaru će se ove ili sledeće godine desiti isto što i u vreme SEKE. Nagli pad vrednosti.

Nešto slično Katiću, B.Dragaš već barem 15-ak godina govori da su SAD "imperija u rastrojstvu", da treba bežati sa Američke berze, da se "nebo ruši", a u međuvremenu su oni pametniji, hrabriji, pa i srećniji, na toj istoj berzi zaradili lepe novce. 

Akcija Amazona je u septembru 2002. vredela 15,31 USD ( kada je Dragaš takođe govorio o "imperiji u rastrojstvu" i sklanjanju sa berzi), a u međuvremenu je stigla do 3.550 USD, sa rastom od 232 puta.

Tako se svake godine kod nas najavljuju "vruće jeseni ili proleća" a priču o precenjenom dinaru guraju razni lobiji, kao što jeste istina da jak dinar odgovara uvoznicima, ali odgovara i velikom delu naroda, a mene zanima koga Katić savetuje u Londonu, ko su mu klijenti, skup je to grad i centar svetskih finansija, nije lako tu opstati decenijama?

Nurijel Rubini bogatstvo je stekao svojom najavom pucanja balona nekretnina 2007. godine.

Sada najavljuje krizu, dublju od svih prethodnih.

Rođen je u Istanbulu, u porodici iranskih Jevreja, a detinjstvo je proveo u Turskoj, Iranu, Izraelu i Italiji. Diplomirao je na milanskom Bokoniju (Bocconi), doktorirao kod Džefrija Saksa na Harvardu. Onda je zaronio u mešavinu ekonomije u politike, ređajući poslove u Međunarodnom monetarnom fondu, Federalnim rezervama, američkom Ministarstvu finansija (Treasury).

Bio je "viši ekonomista" u Veću ekonomskih savetnika Bila Klintona (ušao je u Veće nakon odlaska prvog šefa Džozefa Stiglica), a posle je prešao u Ministarstvo finansija Sjedinjenih Država kao viši savetnik Timotija Gajtnera, koji je bio ministar finansija pod Barakom Obamom.

Paralelno, izgrađivao je akademsku karijeru na Univerzitetu Njujork, a sa te, univerzitetske pozicije je prorekao 2006. Americi i svetu veliku krizu i za godinu dana mogao je lakonski izjaviti "pa rekao sam vam".

Jedan je od onih kojima je velika recesija donela značajno bogatstvo. Ukratko, Nurijel Rubini pokazao se kao čovek koji zna da prepozna problem još kada ga drugi ne vide. Zato se njegove analize, često repetitivne, čitaju i reanaliziraju, a uprkos tome što nije nesklon senzacionalizmu, najvećem neprijatelju nauke, njegove najave kraha (nisu ga bez razloga prozvali dr. Doom), zajednicu drže na povećanom oprezu.

Seciranje Bidena

"Njegova predviđanja mogu vam se činiti čudnim, ali vrlo često su se podudarala sa stvarnošću, a neretko je i premašila", rekao je za njega Pol Krugman, nobelovac koji je paralelnu karijeru izgradio kao redovni kolumnista Njujork tajmsa.

I sam Krugman, uostalom, prošao je kroz radikalnu transformaciju, od, doduše, mladog i nebitnog člana Reganove konzervativne administracije do današnjeg levo-liberalnog profesora aktiviste, koji svojim istupima diže pritisak jednako klasičnim, kao i neoliberalima.

Sve to važno je znati pre nego što se pročita Rubinijeva sveža kolumna za Prodžekt sindikejt (Project Syndicate), gde secira ekonomsku politiku američkog predsednika Džoa Bajdena i ukazuje na kontinuitet američke politike koji čak ni populistički haos Donalda Trampa nije radikalno promenio, prenosi Jutarnji list.

"Sve ekonomske, Klintonove, Bušove i Obamine ekonomske doktrine bile su u osnovi neoliberalne, odražavajući implicitno verovanje u ekonomiju koja se smanjila. No, stvari su se počele kretati u neopopulističkom, nacionalističkom smeru sa Trampom, a te su se promene iskristalisale pod Bajdenom. Iako je Tramp bio snažniji sa svojim protekcionizmom, Bajden ipak vodi sličnu, nacionalistički usmerenu trgovinsku politiku", piše Rubini u široko distribuiranoj kolumni.

Po njemu, iako je Bajden "u roku od samo pola godine dovršio nužnu promenu režima ekonomske politike koja je počela haotično pod njegovim prethodnikom, pa i uprkos tome što je nedvosmisleno da Bidenova administracija puno bolje rešava ta pitanja, to ne znači da će nova raspodela uloga biti bez rizika".

Tramp je, piše Rubini, nastupio kao populista, saosećajući s ostavljenim "belim i plavim okovratnicima" kao predstavnicima tradicionalne, radu orijentisane Amerike, ali je vladao poput plutokrata, smanjujući poreze na dobit i dodatno slabeći snagu rada u odnosu na kapital. Uprkos tome, njegov je program sadržao neke zaista populističke elemente, naročito u porećenju sa radikalnim "pro big biznis" pristupom koji su republikanci sledili decenijama.

Rubini tu dolazi do zaključaka: dok su se administracije Klintona, Džordža W. Buša i Obame razlikovale na svoj način, njihov je osnovni stav o ključnim pitanjima ekonomske politike bio identičan. Svi su zagovarali sporazume o liberalizaciji trgovine i favorizirali snažan dolar, smatrajući to načinom na koji se smanjuju uvozne cene i podržava kupovna moć radničke klase suočena s rastom prihoda i nejednakosti u bogatstvu.

Svaka od ovih prethodnih uprava takođe je poštovala nezavisnost američkih Federalnih rezervi i podržala njihovu predanost stabilnosti cena. Svaki je vodio umerenu fiskalnu politiku, pribegavajući podsticajima (smanjenje poreza i povećanje potrošnje) uglavnom kao odgovor na ekonomske padove. Konačno, i Klintonova, i Bušova i Obamina administracija bile su relativno ugodne sa Big tekom (Big Tech), Big biznisom i Vol stritom.

Svaki je predsedavao deregulacijom sektora roba i usluga, stvarajući uslove za današnju koncentraciju moći oligarha u korporativnom, tehnološkom i finansijskom sektoru. Zajedno sa liberalizacijom trgovine i tehnološkim napretkom, ove politike povećale su dobit korporacija i smanjile udeo radne snage u ukupnom prihodu, čime su povećale nejednakosti. Američki potrošači imali su koristi od činjenice da bi preduzeća bogata profitom mogla preneti deo dobiti ostvarene deregulacijom (kroz niže cene i nisku inflaciju), ali to je bilo sve.

Labave fiskalne i monetarne politike, koje su se zadržale nakon velike recesije, sada zbog pandemije mogle bi zasad pomoći da se poveća udeo rada u prihodu. No, vremenom bi elementi iste politike mogli podstaknuti veću inflaciju ili čak stagflaciju (inflaciju bez rasta ekonomije). "Dovedu li politike smanjenja nejednakosti do neodrživog povećanja privatnih i javnih dugova, mogla bi se postaviti pozornica za onu vrstu stagflacijske dužničke krize na koju sam upozoravao ranije letos", gotovo veselo ukazuje Rubini na svoju preciznost u proricanju nevolja.

Rubini je, doduše, ovaj put bio nežan. Nedavno, u junu, najavio je novu katastrofu u svom prepoznatljivom stilu: "Godine ultralabave fiskalne i monetarne politike dovele su globalnu ekonomiju na put za usporeni krah u sledećim godinama. Kad dođe do kraha, stagflacija iz 1970-ih biće kombinovana sa spiralnom dužničkom krizom u razdoblju nakon 2008, ostavljajući velike centralne banke u nemogućem položaju."

Tokom finansijske krize 2007-2008, visoki obimi duga (privatni i javni) uzrokovali su ozbiljnu dužničku krizu, ali je recesija koja je usledila dovela do niske inflacije, ponegde i do deflacije. Rubini nas upozorava da će iste labave politike koje su uoči krize 2007-2008. hranile nekretninski dužnički balon nastaviti da podstiču inflaciju potrošačkih cena, stvarajući uslove za stagflaciju kad god stignu sledeći negativni šokovi ponude.

"Takvi šokovi mogu proizaći iz obnovljenog protekcionizma, demografskog starenja u naprednim i ekonomijama u razvoju ili ih mogu podstaknuti imigracijska ograničenja u naprednim ekonomijama, povratak proizvodnje u skupe svetske regije, pa i balkanizacija globalnih lanaca snabdevanja".

Prokletstvo banaka

I tu stižemo do nove najave propasti: "Obimi globalnog duga gotovo su trostruko veći nego ranih 1970-ih, svaka antiinflacijska politika dovela bi pre do depresije nego do ozbiljne recesije. U tim uslovima centralne banke će biti proklete ako je primene, a prokletstvo ih čeka i ako to ne učine. Mnoge će vlade biti poluinsolventne i zato neće moći da spašavaju banke, korporacije i domaćinstva. Spirala propasti državnih obveznica i banaka u evrozoni, kakvu smo videli nakon globalne finansijske krize, ponoviće se u celom svetu, usisavajući i domaćinstva, korporacije i banke u senci. Iako usporen, krah izgleda neizbežan.

Fed je u zamci dugova barem od decembra 2018, kada ga je krah tržišta deonica i kreditnog tržišta prisilio da poništi svoju politiku godinu dana pre pandemije. U istoj su situaciji s Fedom i Evropska centralna banka, Banka Japana i Banka Engleske. Stagflacija iz 1970-ih uskoro će se suočiti s dužničkom krizom u razdoblju nakon 2008. godine. Pitanje nije ako, nego kada", zaključuje Rubini.

Da li još nekom deluje da će za nekoliko meseci ova tema da bude vrlo čitana i aktuelna?

Dragan555 ::

Da li još nekom deluje da će za nekoliko meseci ova tema da bude vrlo čitana i aktuelna?

Mislim da nema mnogo smisla da koristimo baš ovu temu. 

Naslov teme je "Nova-ekonomska-kriza-2019-2020", a danas je 25. oktobar 2021.


Predvidanje ekonomske krize mi lici na predvidjanje zemljotresa.  Znamo da ce da se desi samo ne znamo kad, gde i koliko ce biti jak.


Bar kad bi promenili naslov.

ps. 

a možda je baš dobro i da ostane pa kad stigne da vidimo koliko smo je dugo čekali.

Kada se grade zgrade ili neki drugi objekti, tacno znas koju jacnu zemljotresa treba da ocekujes i gde. Npr. u Vojvodini su slabiji zemljotresi nego u centralnoj Srbiji. Tako da mozes da osiguras zgradu na najjaci zemljotres koji se pojavljivao tu u proteklih x godina. Pitanje je sta raditi sa akcijama kada dodje kriza? Kako da se zastiti investicija?

Živimo u potpuno kontroverzno doba!
Svi smo do sada mislili da kada se neumereno štampa novac, dolazi do velike inflacije i rasta kamata. USA i EU su naštampali hiljade milijardi i dele ih kao nikad do sada - svima! I NIŠTA! Sve ide dalje...

Ali, NE - kamate su bllzu nule, a inflacija je na svetskom nivou oko 3%

I kada Srbija uzima kredite po stopi od 3%, a inflacija je 3% dakle uzima realno kredite bez kamate!

Ali zato su berze u potpunom balonu, sasvim udaljene od realne privrede, a nikad više se ne kupuju stanovi na kredit i cene stanova idu u nebo.

U ČUDNO DOBA ŽIVIMO!!!

I na ekonomskom su nas učili da ako neumereno štampašnovac dolazi do inflacije.

Kako sad ovo izgleda, ta teorija ne važi. Gde ide sav taj novac?
Kako to da je svetska inflacija oko 3% iako su naštampane hiljade milijardi nečega?

Jel to znači da je nova svetska vlada Korona?
Zar je to moguće....

Momir ::

Živimo u potpuno kontroverzno doba!
Svi smo do sada mislili da kada se neumereno štampa novac, dolazi do velike inflacije i rasta kamata. USA i EU su naštampali hiljade milijardi i dele ih kao nikad do sada - svima! I NIŠTA! Sve ide dalje...

Ali, NE - kamate su bllzu nule, a inflacija je na svetskom nivou oko 3%

I kada Srbija uzima kredite po stopi od 3%, a inflacija je 3% dakle uzima realno kredite bez kamate!

Ali zato su berze u potpunom balonu, sasvim udaljene od realne privrede, a nikad više se ne kupuju stanovi na kredit i cene stanova idu u nebo.

U ČUDNO DOBA ŽIVIMO!!!

Štampanje novca se ne primećuje zato jer se istovremeno vrši i njegovo "usisavanje".

Očigledni, ali manje bitni "osisavači" su kripto valute i cena zlata.

Glavni "usisivači" su stvarni proizvodjači dobara, a tu je najvažnija Kina.

Dakle, inflacija kao posledica štampanja će nastupiti tek onda kada Kina odluči da oslobodi svoje rezerve dolara. Možda do toga neće ni doći ako se Kinezima ponudi njima prihvatljiva kompenzacija.

mirjana mirjana ::

Štampanje novca se ne primećuje zato jer se istovremeno vrši i njegovo "usisavanje".

Očigledni, ali manje bitni "osisavači" su kripto valute i cena zlata.

Glavni "usisivači" su stvarni proizvodjači dobara, a tu je najvažnija Kina.

Lepo je "usisavanj"e viška para na primer u berze, ali taj novac nije SPALJEN, nije nestao, on tu kruži....

Nemože neko da ga poništi, dakle on pumpa akcije i nekretnine, ali je i dalje tu, samo je promenio vlasnika.

AKina, da ona ima ogromne zalihe dolara, ali je i prošlih godina trošila taj novac kulujući firme po celom svetu (dok su joj todozvoljavali - iako se pozivaju na slobodno tžište) ulagala je i u "put svile" i ko zna gde još..

USISANI novac ne postoji, on samo može da promeni vlasnika, ništa drugo - on je tu i to u OGROMINIM količinama!

Ovo što se sada dešava je POTPUNO u suprotnosti od onoga što su me učili na ekonomskom fakultetu (nije Megatrend)
Dakle tamo su nas učili ako prekomerno štampaš novac neminovno ideš u inflaciju!
Kako sada izgleda uz ogromno naštampanih para kamate su nula, ako je inflacija 3% I KAMATA 3% ONDA JE KREDIT bez kamate!

A ako bi digli kamate, gomila firmi bi bila u velikom problemu, zato ih ne dižu.
Berze su u balonu kao i nekretnine, jer su kamate skoro pa 0% posto..

To za Srbiju i nije tako loše, uzimaš kredit na skoro 0% i ulažeš u infrastrukturu - dobitna kombinacija!

Može da se kaže da se radi o nekom ludilu.

Ko će koga tu da zajebe bumo videli! Oštar je fajt između Kine USA i ostatka Zapadnog sveta, ni jedni ni drugi ne igraju čisto, tu je i Rusija, kao neki korektiv, bumo videli ko će na kraju da se "spase" iz ovog potpuno urušavajućeg sistema.

Bajka o "usisavanju" novca je naravno besmislena, jer on ne nestaje ako kupiš zlato ili bitkoin, nekretnine,  on je samo promeno vlasnika, a šta će on s njim to ćemo tek da vidimo.....

Možda uloži i vetropekove