Novi zakon o radu (Zapošljavanju)

Ukida se plaćeni godišnji odmor?

Novim Zakonom o radu, ako predloženo rešenje ne bude izmenjeno, ukida se jedna od poslednjih preostalih privilegija - plaćeni godišnji odmor. Sa prosečnom zaradom od svega 44.120 dinara, mnogi su odavno prestali čak i da sanjaju o predahu na planini ili moru, a ako se zarada za vreme odmora bude umanjivala za 38,4 odsto, kao što je predviđeno izmenama zakona, godišnji bi mogao da im se 'ogadi', pišu Novosti.

Među 1,7 miliona onih koji još imaju radne knjižice, i pri tom svaki uz najmanje dva člana porodice izdržava i „svog“ penzionera (1,6 miliona penzionisanih), retki su oni koji mogu da se odreknu više od trećine plate da bi „plandovali“. Lekari potvrđuju da i zbog manjeg minusa na platnoj listi za vreme bolovanja (35 odsto) zaposleni sve masovnije odbijaju da izostaju sa posla dok mogu da se drže na nogama. A, prema predlogu zakona, za bolovanje bi se ubuduće odbijalo 42,4 odsto od plate. Čak je i za odsustvo sa posla zbog povrede na radu, koje se sada plaća u potpunosti, predviđeno umanjenje od 21,2 odsto!

Tako se socijalni teret preliva na radnike, koji bi, pod sve većim pritiskom, mogli da „popuste“ i psihički i fizički, navode Novosti.

BEOGRAD - Lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin razgovarao je danas sa predstavnicima Udruženih sindikata Srbije "Sloga" i ocenio da je predlog zakona o radu neprihvatljiv i da neće imati podršku te stranke ako uđe u skupštinsku proceduru.

Dogovor o minimalnoj zaradi?

Radna grupa za izmene Zakona o radu napravila je instrumente za obračunavanje mininimalne zarade koja bi pokrila egzistencijane potrebe, izjavio je predstavnik sindikata u toj grupi Zoran Mihajlović.

On je agenciji Beta rekao da se u vezi s pitanjem minimalne zarade "stiglo najbliže dogovoru" i naveo da je dogovor da se ona utvrđuje jednom godišnje, na osnovu minimalne potrošačke korpe.

Po rečima Mihajlovića, Ministarstvo finansija ne prihvata da u dogovor uđe i odrednica da minimalna zarada ne može da biti manja od 70 odsto vrednosti minimalne potrošačke korpe, što je zahtev sindikata.

Sindikati to traže jer je tržište nestabilno i zarada može začajno da pade za godinu dana, rekao je sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Mihajlović je rekao da su reprezentativni sindikati uspeli da sa socijalnim partnerima unekoliko usaglase stavove i o otpremnini, koja bi se računala na osnovu plate radnika koju je uzimao u poslednjem preduzeću, a ne na osnovu prosečne zarade.

Po njegovim rečima, usaglašeno je da se otpremnina isplaćuje za vreme provedeno kod poslednjeg poslodavca, osim ako je firma menjala vlasnika. U tom slučaju bi se otpremnina iplaćivala za sve vreme provedeno u toj firmi.

Na sastanku Radne grupe za izmene Zakona o radu, kako je rekao Mihajlović, uslaglašeno je i da rad na određeno vreme bude najviše na 24 meseca i da se ne može ponavljati kod istog poslodavca.

Sindikat, kako je istakao, i dalje insistira da u jednoj firmi ne može istovremeno da radi više od 20 odsto radnika na određeno vreme.

Mihajlović je naveo da se razgovaralo i o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora i istakao da je sindikatima apsolutno neprihvatljivo ukidanje tog instrumenta.

Kako je kazao, socijalni partneri nisu stigli da razgovaraju o regulativi za otpuštanje, te će o tome na narednom sastanku idućeg četvrtka.

Novi Zakon o radu: Novine za godišnje odmore, markice, otkaze....

Konačna verzija izmena Zakona o radu biće poznata za dve nedelje, a nova pravila za zaposlene trebalo bi da stupe na snagu sredinom godine, međutim sudeći po radnoj verziji zakona, Vlada će ovoga puta ruku u džep zavući i zaposlenima u javnom sektoru, ali i svima ostalima.

U radnoj verziji zakona, u koju je dnevni list Blic imao uvid stoje sledeće odredbe:

- plata za vreme godišnjeg odmora zavisiti samo od osnovne zarade u tom mesecu uvećane za minuli rad. U novi obračun ne bi ulazio regres, markica za prevoz, 13. plata, topli obrok, te svi bonusi i naknade, i to u poslednja tri meseca, što je bio slučaj do sada,

- za slučaj bolovanja, naknade u slučaju smrti članova porodice, rođenje deteta ili prinudnog odmora zbog nedostatka posla, zaposleni bi dobijali oko 60 odsto zarade uvećane isključivo za minuli rad, što bi na kraju bilo 2.000 do 2.500 dinara manje nego do sada,

- zaposleni prilikom odlaska u penziju dobijali su tri prosečne plate, a sada je plan da to budu dve prosečne zarade u Srbiji,

- poslodavac isplaćuje otpremninu samo za godine rada provedene kod poslednjeg poslodavca. Predviđeno je da otpremnina ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku godinu staža,

- ugovori na određeno vreme ne mogu biti duži od dve godine, te da se poslodavac i radnik mogu dogovoriti da se deo posla obavlja od kuće,

- godišnji odmor ne mora se koristiti kao do sada u delovima. U slučaju da zaposleni godišnji odmor koriste u delovima, prvi deo bi morao da traje dve umesto tri nedelje,

- Novac za markicu za gradski prevoz isplaćivaće se samo ako poslodavac ne obezbedi prevoz,

- Radnik koji ne zaslužuje otkaz, a ipak ne radi kako treba kazni sa 20 odsto manjom platom u trajanju od tri meseca. Druga opcija je udaljavanje sa posla na 15 dana, bez plate, a treća podrazumeva opomenu sa najavom otkaza,

- Poslodavac može da otpusti radnika u roku od šest meseci kada se stekao uslov za otkaz,

- Ako radnik tuži poslodavca zbog otkaza, i sud utvrdi da je radnik u pravu, zaposleni se može vratiti na posao, a poslodavac će morati da isplati sumom ne većom od 18 osnovnih zarada sa doprinosima. Ako zaposleni ne želi da se vrati na posao, imaće i pravo na nadoknadu štete.

Neće više biti moguće da radniku ne ispatite platu, i da on nema efikasan mehanizam da tu platu brzo dobije, da je utuži bez troškova, bez advokata

Sednicu Socijalno-ekonomskom saveta saziva njegov aktuelni predsedavajući Branislav Čanak, može i na predlog nekog od članova Saveta uključujući tu i ministra za rad Aleksandra Vulina, ali pre sednice SES-a mora biti održan njegov kolegijum, a između datuma sazivanja i datuma održavanja mora proći sedam dana. Posle toga Zakon, sa usaglašenim ili neusaglašenim spornim pitanjima, ide na Vladu, pa tek onda u Narodnu skupštinu. „Znači da će okončanje cele procedure biti pomereno do negde posle 1. jula“, kažu u Savezu samostalnih sindikata Srbije. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković čudi se da SES već nije zakazan, ako je već „to postavljeno kao nešto što treba usvojiti do kraja juna“.

Posebno pitanje je održavanje javne rasprave, koju Ministarstvo rada želi da izbegne vezujući sadašnju verziju izmene Zakona o radu sa onom na kojoj je rad obustavljen pre parlamentarnih izbora. Predstavnici sindikata za tako nešto neće ni da čuju, pošto smatraju da svaki građanin ima pravo da kaže svoje mišljenje o zakonu koji se tiče tolikih ljudi.

Na pitanje da li je članovima SES-a već dostavljen tekst nacrta izmena Zakona o radu, Atanacković kaže da je jednu verziju dobio 3. juna, a drugu 11. juna, a u Savezu samostalnih sindikata kažu da zvanično nisu dobili nijednu verziju, a ona verzija koja je u elektronskoj formi dostavljena njihovim direktnim pregovaračima okačena je na sajtu SSSS. „Ministarstvo za rad se onda naljutilo, pa su i oni okačili taj tekst na svoj sajt“, kažu u tom sindikatu.

U svakom slučaju: minimalna plata i prošireno dejstvo kolektivnog ugovora kao otvorena pitanja idu pred SES, a kako sada stvari stoje i pred Narodnu skupštinu.

Ko piše ili bar inspiriše ključna rešenja u Zakonu o radu i dalje je neizvesno i o tome se među direktnim učesnicima u donošenju ovog zakona govori u pola glasa i ne baš sasvim jasno. Prema onome što je iz tih dosta brojnih razgovora mogao da zaključi Danas, premijer Aleksandar Vučić je po povratku iz posete Nemačkoj socijalnim partnerima dao do znanja da su sagovornici u Berlinu izrazili očekivanje da se reforme u Srbiji ubrzaju i istakao da je Zakon o radu jedan od vrlo bitnih reformskih zakona.

Sagovornici priznaju da im je u dosadašnjim razgovorima nabacivano mnogo zvučnih svetskih institucija i imena sa izvesnim dalekim naznakama o tome da pritisak da se Zakon o radu izmeni vrše „te MMF, te Merkelova, te američki ambasador u Beogradu Kirbi“, a tek Američka privredna komora - da se i ne pominje. Ovim pritiscima se pridaje različit značaj: dok se predstavnici poslodavaca blago na njih oslanjaju, predstavnici sindikata ih radije stavljaju u drugi plan. „Ne verujem da je Angela Merkel ulazila u detalje rešenja iz Zakona o radu, pa to bi bilo smešno, gotovo idiotski. Dobro, možda se time bave neki njeni saradnici na nižim nivoima, ali to svejedno ne bi trebalo da bude faktor pri izboru rešenja, nego da mi vidimo šta je interes naše zemlje“.
Nebojša Atanacković, na ne sasvim ozbiljan način, interpretira navodnu nameru sindikata da dobiju vreme da u Nemačkoj lobiraju za promenu mišljenja tamošnjih političara o karakteru potrebnih izmena u Zakonu o radu!

Otpremnine za višak zaposlenih 200 evra po godini

Vlada Srbije usvojila je Program za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. na osnovu kojeg će im biti isplaćena otpremnina od 200 evra po godini staža, objavljeno je u Službenom glasniku.

Prema odluci Vlade koja je objavljena u Službenom glasniku, radnici mogu da biraju između tri opcije, a ukupna visina otpremnine ne može biti veća od 8.000 evra.

Radnici mogu da dobiju 200 evra po godini radnog staža, ili otpremninu obračunatu na način utvrđen Zakonom o radu s tim da visina sredstava po godini staža ne može biti veća od 500 evra, a treća mogućnost je otpremnina od šest prosečnih zarada u Srbiji.

Program rešavanja pitanja viška zaposlenih odnosi se na preduzeća u privatizaciji za koje je Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti, uključujući i 188 preduzeća u kojima će privatizacija biti okončana kroz stečaj.

Novac za realizaciju programa obezbeđen je u budžetu Srbije.

Odluka Vlade o Programu za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. godinu stupila je na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku, odnosno 28. januara.

*Izvor: Beta