Založbeno pravo, zalog akcija, bilo čega...

Banke ne biraju
Kao garanciju da će vratiti kredit banci ili nekom drugom poveriocu, građani u zalog daju automobile, traktore, ali i krave, piliće, svinje, stada ovaca, pa i konje. Bilo je slučajeva da se u zalog stave čak i ugovori o prodaji fudbalera.

Prema poslednjim podacima, u septembru je zabeleženo 117.674 aktivnih založnih prava, dok je iznos potraživanja koji je njima obezbeđen prešao 33,32 milijarde evra.

Kad stavi stvar pod zalog, dužnik na taj način garantuje da će ispuniti preuzete obaveze i vratiti dug. U suprotnom, svejedno da li duguje rate za kredit banci ili robu nekoj firmi, zalog se aktivira i objekat obezbeđenja postaje vlasništvo poverioca.

Prema podacima Agencije za privredne registre, koja ima i registar zaloga, u ovom trenutku aktivna su 254 ugovora o založnom pravu gde su zalog krave, dva ugovora gde su založeni konji i 12 - pilići.

Tako je preduzeće “Mlinko Amos”, na primer, kao zalog za dug od 46,51 milion dinara Veterinarskom zavodu, dalo 194.000 pilića i 265 tovnih svinja. Životinje mogu biti zalog i za kredit kod banke, mada bankari takvo obezbeđenje nerado prihvataju.

- Poljoprivrednici mahom kao zalog daju traktore, krave ili stado ovaca. Imamo takvih slučajeva ako je neko već klijent banke, ali nam nije baš u interesu takvo obezbeđenje kredita. Ako klijent ne vraća kredit, tu stoku treba hraniti i čuvati dok je ne prodamo - kažu bankari, i dodaju da je njima uvek bolje ako klijenti kao garanciju ponude nešto “čvrsto”, poput umetničke slike, automobila...

Poverioci mogu biti i građani kao fizička lica, a potraživanja u dinarima ili devizama. Za dug od 51.538 evra Žarku Gavriloviću, na primer, jedna firma u zalog je ostavila šest kompjutera, fotokopir-aparat, kožnu garnituru, tri umetničke slike...

- U zalog se stavljaju razne stvari - automobili, proizvodne mašine, traktori, umetnički predmeti, voćne kaše za proizvodnju sokova, žitarice, ali i fudbaleri - objašnjavaju u APR-u.

Iz podataka APR-a vidi se da je ove i prošle godine, na primer, FK Crvena zvezda za kredit kod dve banke u zalog dala ugovore o prodaji fudbalera ili njihovim naknadama. Za prvi kredit od milion evra, ovaj klub je u zalog dao ugovor zasnovan na potraživanju budućih naknada po osnovu treninga fudbalera Filipa Jankovića. Za kredit od 1,45 miliona evra, kao zalog je dat ugovor o transferu Luke Milivojevića.

Prvo dug, pa brisanje iz registra

Kad dužnik vrati dug, mora APR-u da pošalje zahtev da se zaloga obriše iz registra. Od 2005, od kada se vodi registar zaloga, stigla su 21.352 zahteva za brisanje. Samo u ovoj godini, prema APR-u, bilo je 3.848 zahteva za brisanje, a visina potraživanja za te zaloge je 2,66 milijardi evra. U registru APR-a na pokretnim stvarima i pravima registrovano je 119.784 zaloga, dok je samo od početka ove godine registrovano 12.876 založnih prava.

citat ::

Jedna austrijska banka odobrila je Miroslavu Bogićeviću, vlasniku “Farmakoma MB”, kredit za PIK “7. jul”, koji dospeva 2019. Zajam je garantovao prikolicom za koju u ugovoru piše da je neispravna. Kod iste banke Bogićević je za kredite zalagao i hladnjače, tegljače, cisterne...

U ugašenoj Univerzal banci Bogićević je dobio kredite od devet miliona evra koje je garantovao akumulatorima u magacinu u Somboru. Zajmove je garantovao i olovnom šljakom u njegovom rudniku “Zajača”, čiji radnici i dalje štrajkuju.

Bogićević je dobijao kredite i od države. Tako je od Fonda za razvoj uzeo kredit koji dospeva 2018. a za garanciju dao dve hidraulične prese, peć za termičku obradu, alat za presovanje i kompresor za vazduh.

  

Založeno preko 120 hiljada predmeta

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da su u Srbiji trenutno aktivna 122.154 založna prava, kojim su obezbeđena potraživanja iznad 34,68 milijardi evra.

Samo lane, u Registar je upisano novih 18.295 prijava. Među njima je najviše automobila, čak 16.470, koji su, po pravilu, kupljeni na kredit.

S druge strane, među poveriocima u čiju korist se stavljaju garancije je najviše banaka, i to u čak 13.526 slučajeva, što je 73 odsto svih upisanih poverilaca. Mehanizam je jednostavan, ako dužnici ne vrate dug, banke će se namiriti prodajom registrovanih stvari.

Među onima koji su lane najčešće posezali za ovom vrstom garancije polovina su građani. Slede preduzeća, sa učešćem od 39 odsto, preduzetnika je 10,89 odsto, a u preostalim dužnicima su dve banke i 14 stranaca.

Osim banaka, duguje se i privrednicima, dok se Poreska uprava kao poverilac pojavljuje kod samo dva odsto upisanih zaloga.

A pod zalogu se stavlja gotovo sve: od ovaca i krava, preko zlatnog nakita, umetničkih slika, automobila, pa sve do udela u firmama i ugovora o prodaji sportista kojim klubovi garantuju banci da će vratiti uzeti zajam.

Za razliku od zlata i nakita, pod zalog se češće stavljaju mašine i razna oprema. One čine 22 odsto svih predmeta u Registru zaloge, uglavnom u slučajevima kada se kupuju na kredit pa preduzeća i preduzetnici tako garantuju za otplatu.

Jedan od primera iz Registra je i Košarkaški klub Partizan, koji za vraćanje duga Jubmes banci garantuje ugovorom o sponzorstvu za sezonu 2013-14. Ovaj ugovor, koji je klub potpisao sa NIS, vredan je 960.000 evra, a osnovno potraživanje obezbeđeno zalogom iznosi 101,95 miliona dinara.