Ova vlada - šta valja, šta ne valja?

Načelnik Uprave kriminalističke policije Beograda Dragan Kecman smenjen je sa svoje funkcije, javila je danas televizija B92.

Kako navodi televizija B92, nezvanični razlog smene je slučaj rušenja objekata u beogradskoj četvrti Savamala, a smenjenog Kecmana će na toj funkciji zameniti Ratko Kostić.

U Birou za saradnju sa medijima MUP-a Srbije Beti nisu mogli da potvrde tu informaciju.

Direktor EBRD-a za Srbiju Daniel Berg ocenio je nedavnu posetu Borda direktora te banke Srbiji kao veoma uspešnu, budući da su mnogo naučili o ovoj zemlji, što je važno za njen napredak jer, kako je rekao, Bord odobrava sve projekte te banke, pa je potrebna njihova podrška strategiji EBRD za Srbiju.

Daniel Berg kaže da su direktori tokom trodnevne posete dosta naučili o Srbiji. Kaže da je poseta veoma važna za dalji rad u Srbiji budući da Bord i više rukovodstvo EBRD-a odlučuju o aktivnostima kancelarije, tako što ih kancelarija predlaže, a oni razmatraju i odobravaju.

Podsetio je da je u Srbiji boravilo 10 od ukupno 23 direktora, koji u Bordu predstavljaju 35 od ukupno 65 akcionara EBRD.

Posete Borda se obično organizuju svake tri do četiri godine a ovo je prvi put, nakon četiri godine, da su u ovom sastavu boravili u Srbiji.

Njihov zadatak je bolje upoznavanje sa zemljom, a nakon posete direktora Borda EBRD-a nema formalnih zaključaka kao nakon posete Misije MMF-a, niti zajedničke izjave.

Bord ima zadatak da o svojim zaključima obavesti rukovodstvo banke i druge članove Borda uz nadu lokalne kancelarije da će bolje razumevanje nakon posete, omogućiti bolju implementaciju strategije te banke u Srbiji.

"Želeli smo da im pomognemo da razumeju šta je najkorisnije od projekata EBRD-a u Srbiji, da vide što više toga i da podrže strategiju banke u Srbiji i da ona napreduje. Voleo bih da su mogli da ostanu duže u Srbiji i da su stigli da vide i više projekata i lepota ove zemlje. Ali mislim da je poseta bila uspešna", rekao je Berg.

Naglasio je da s obzirom da su direktori želeli da vide što je više moguće, i u tri dana uspeli su da se sastanu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ministrima u Vladi Srbije, ambasadorima, predstavnicima drugih međunarodnih finansijskih institucija koje rade u Srbiji, nevladinim organizacijama.

"Imali smo zanimljive razgovore", rekao je Berg i dodao da, budući da EBRD ima i projekte sa lokalnim samoupravama, uspeli su da se sastanu i sa gradonačelnicima Beograda i Kragujevca, Sinišom Malim i Radomirom Nikolićem, ali i predstavnicima EPS-a u Kolubari. To je važan projekat za banku, rekao je, ne samo zbog ekonomskih nego i zbog socijalnih razloga, te je Bord želeo da sazna više praktičnih detalja o projektu.

"Zadovoljni smo razvojem poslovanja banke u Srbiji u poslednje četiri godine. Lokalna kancelarija EBRD, koju vodim, povećana je shodno veličini našeg poslovanja", rekao je Berg.

Prema njegovim rečima, EBRD je u 2015. u projekte u Srbiji uložila 480 miliona evra, što je veoma visok nivo i čini oko pet odsto ukupnog poslovanja EBRD-a.

Od kad ta banka posluje u Srbiji, uložila je 4,2 milijarde evra, od čega oko 2,3 milijarde čini aktivni portfolio, pola u privatnom, a pola u javnom sektoru.

"Neki od ključnih projekata na kojima ćemo raditi uključuju i dodatno finansiranje za bankarski sektor, što pomaže malim i srednjim preduzećima, zatim učešće u velikim infrastrukturnim projektima i privatizacijama kao što je deponija Vinča, Aerodrom i Telekom uz uporedno finansiranje sa srednjim i velikim investitorima", rekao je Berg.

Dodao je da je o svim tim pitanjima bilo reči tokom posete Borda direktora te institucije.

Dragan555 ::

Eto spomenuh zakon o poreklu imovine i evo desilo se cudo. Oni koje je Vucic pre 2012 redovno obelezavao recima sve zivo rasprodase i pokradose, DS sada trazi zakon o poreklu imovine da se vidi ko je sta pokrao, ciji se brat i ciji kum obogatio a naprednjaci cudno cute. Sto ga nije done DS to mi je jasno ali stvarno ne razumem zasto za tolike godine na vlasti naprednjaci (koji se kunu u svoje postenje) nisu doneli ovaj zakon koji su toliko trazili dok su bili opozicija?

Evo Dragane, danas je AV najavio uz gromoglasni aplauz NOV ZAKON O POREKLU IMOVINE !!! Sam kaze da je to obecao a do sada nije ispunio!
Sad samo da ga donesu.....

Istraživački tim Erste grupe podigao je prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2016. godinu na 2,6 odsto sa prethodnih 2,2 procenta, ocenjujući, u najnovijem izveštaju "Srbija - Makroekonomski izgledi", da će se pozitivna kretanja iz prvog polugođa nastaviti i u drugom delu godine.

U prvoj polovini 2016. godine srpska ekonomija je porasla u proseku za 2,8 odsto na međugodišnjem nivou, uglavnom pod uticajem domaće tražnje, gde su investicije zadržale snažan trend, a privatna potrošnja počela da ubrzava, piše u izveštaju.

Podaci o rezultatima BDP-a za prva dva kvartala pokazuju da je ekonomija u fazi ekspanzije, sa rastom od 3,8 odsto međugodišnje u prvom kvartalu i 2,0 odsto međugodišnje u drugom kvartalu.

"Očekujemo da se u preostalom delu godine pozitivna ekonomska kretanja nastave, pa smo stoga korigovali svoju prognozu sa 2,2 odsto na 2,6 odsto međugodišnje", navode analitičari Erste grupe i predviđaju da će trend rasta uglavnom biti podržan rastom domaće tražnje, dok bi učinak neto izvoza mogao da bude neutralniji, jer će snažnija domaća tražnja izvršiti pritisak na strani uvoza...

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/izvestaj-erste-grupe-srpska-ekonomija-raste-i-u-drugoj-polovini-godine/dpx1k1t

ećan sam što sam u spomen sobi u kasarni u Nišu mogao da vidim da neko vodi računa o Srbima koji su poginuli u NATO agresiji, što su njihova imena tu, što nisu zaboravljena, iako sve to radimo stidljivo, i dalje se svoje senke plašimo, kaže premijer Aleksandar Vučić.

U razgovoru za Tanjug o tome zašto se ustručavamo da iskažemo nacionalno osećanje i samopoštovanje, onako kako to čine neki drugi narodi, i da li je to zato što se osećamo poraženim, premijer primećuje da tu imamo jedan veliki problem:

Zato, kaže, uvek i insistira da zajedno sa Republikom Srpskom, uvek i u svakom trenutku obeležavamo važne istorijske datume.

„Jer, neko nas je kao motkom utukao u glavu da ne smemo da govorimo ni ko smo, ni šta smo, jer, kad god bismo to izgovorili bili bismo omalovažavani i ismejani”.

Taj pritisak, prema njegovim rečima, postoji već 25 godina i nevažno je da li smo izgubili za pregovaračkim stolom ili smo izgubili rat.

Rezultat je, tvrdi, isti:

„A, to je da smo poraženi”.

„I zato, kao poražena zemlja, trudom, radom i ogromnom energijom moramo da 'se vratimo', da idemo hitrim i umerenim koracima napred”, kaže predsednik srpske vlade, uveren da, „ako budemo bili svesni toga, malo ko može da nas zaustavi, te da Srbija ima budućnost i to dobru budućnost”.

A na pitanje kako gleda na to što i njemu lično i dalje prebacuju, posebno u stranim medijima, njegovu političku prošlost, odnosno promenu političkog koncepta sa kojim je ušao u politiku i onog sa kojim sada ostvaruje rezultate, Vučić podseća:

„Rezultati koje imamo, a koji su za jednu političku partiju najbolji, apsolutno najbolji od uspostavljanja višestranačkog sistema, nisu zasnovani ni na populističkoj, ni na nacionalističkoj, niti na socijalnoj demagogiji, nego na teškom radu i ozbiljnom poslu”.

Dodaje da je najbolje i najjeftinije učiti na tuđim greškama, mada nekad nije loše naučiti nešto i na svojim.

„Pogrešite, šta ćete. A, ti što su bezgrešni, čitaju vam bukvice, znaju tačno da je Vučić 17. marta 1994. godine rekao toi i to, a 18. januara 1995. to i to...A oni su bili čistunci i mnogo pametni i sve su znali. Isto kao što znaju sve i danas. Samo da urade ne umeju ništa. I da naprave ne umeju ništa, a od njihovog moralnog čistunstva, doveli su nam i Kuršumlijsku i Vranjsku banju u ovu situaciju i doveli su nas na rast od minus 3,6 BDP-a, a taj Vučić koji ne može da se meri s njima i ne može nikom da drži moralne pridike doveo nas je do plus 2,7”, zaključio je premijer.

Šta mu je cilj, koji je to rezultat posle kojeg bi se osećao kao pobednik i mogao onda da kaže „to je to, sad mogu drugi”, o tome u razgovoru za Tanjug kaže:

„Mislim da je to apsolutno važno pitanje...Da biste imali ozbiljne planove, morate da imate stvarne i velike snove. A, ja imam san o ekonomski uspešnoj, uređenoj, bogatijoj, neće biti bogata, ali bogatijoj Srbiji.

„To znači uređenije institucije, lepši gradovi, lepše bolnice, uređenije škole”, dodaje.

Kako EK ocenjuje ekonomiju Srbije?

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=10&dd=26&nav_id=1192292

Premijer Srbije Aleksandar Vučić danas je u Skupštini Srbije odgovarao na pitanja o svom zdravstvenom stanju i o tome da li je sposoban za rad.

Pitanje zdravlja pokrenuo je poslanik Nove stranke Zoran Živković koji je rekao da nije bio zadovoljan odgovorima premijer na postavljena pitanja, a polemisalo se i o tome ko je veći "mrzitelj".

"Ponovo ste pričali prazne priče i niste odgovorili ni na jedno pitanje. Posle ovoga što je izrečeno, mislim da je jako važno da se zna kako ste vi, premijeru? Kako vam je zdravlje? Da li se osećate sposobnim za posao koji radite? Iz najbolje namere vas pitam", rekao je Živković.

Vučić mu je odgovorio da se oseća dobro, da se ne žali, mada sigurno ima ljudi koji su fizički zdraviji od njega.

On je kazao i da je "Napoleon govorio da srce jednog državnika treba da bude u glavi", i istakao da je njegova "glava dobro".

Govoreći o spoljnoj politici Vučić je rekao da će Srbija ostati na ervopskom putu i neće uvoditi sankcije Rusiji.

"Srbija jeste na evropskom putu i ostaće, a dok sam ja predsednik Vlade, neće uvoditi sankcije Rusiji", rekao je Vučić.

Na pitanje poslanika Liberalno demokratske partije (LDP) Nenada Mlića o "balansiranju" izmedju EU i Rusije u spoljnoj politici, Vučić je odgovorio da je pozicija Srbija vrlo jasna i da "to nije pozicija balansiranja".

"Naša poltika je vrlo jasna: idemo u EU, a ne u Evroazijsku uniju... i to nije pozicija balansiranja", rekao je premijer.

On je napomenuo da Srbija nema razlog, a ni interes da uvede sankcije Rusiji.

"Mi kao zemlja nemamo ni razloga, a ni interesa, a ne bi bilo ni fer prema prijateljskom ruskom narodu da uvodimo sankcije", rekao je Vučić.

On je napomenuo da Srbija jeste "na evropskom putu" i da će ostati, dok je na dobacivanje iz poslaničkih klupa da prekine taj put, odgovorio da do toga neće doći: "To je neodgovorno da napustimo taj put".

Vučić je zapitao šta je alternativa evropskom putu Srbije, dok je na ponovno dobacivanje poslanika da pita narod, odgovorio da je pitao na izborima i da je dobio jasan odgovor.

"Nemojte da vičete i dobacujete... ne meri se snaga dobacivanjem, već znanjem i vaspitanjem", rekao je Vučić.

Beograd -- Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se nada da će zakon o ispitivanju porekla imovine biti donet do kraja ove ili početkom naredne godine.

"To je težak zakon, radimo na njemu i očekujem da će biti usvojen krajem ove godine, a ako ne, onda početkom naredne godine", kazao je Vučić na konferenciji za novinare povodom 100 dana rada vlade.

On je ocenio da će taj zakon obezbediti veću naplatu poreskih prihoda, što je dobro za budžet Srbije.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, povodom najavljenog sniženja poreza i doprinosa na zarade, da je ideja da se oni spuste za 20, odnosno 25 odsto, kako bi doprineli većem zapošljavanju i ekonomskom rastu.
"Gledamo da spustimo poreze i doprinose na plate u značajnoj meri, za 20-25 odsto, da bismo išli eventualno na 50 odsto od ukupnog iznosa poreza i doprinosa. Time bismo doprineli zapošljavanju, izvukli jedan deo radnika iz crne u belu zonu, što je za Vladu vidljivo, kako bismo naplaćivali porez", rekao je Vučcih za televiziju Prva.

Da li se ovo smanjenje poreza odnosi na smanjenje poreza na zarade firmi? Ako je tako to je dobra vest za nas. Veca dobit za firmu znaci vecu zaradu po akciji i potencijalno vecu dividendu na mnogim firmama.

Ako dobro razumem smanjenje bi se odnosilo na porez na licnu zaradu, ne na dobit firmi.
Prema zakonu porez na zaradu je deo moje bruto plate i moje obaveza prema drzavi.
Ako bi se smanjio porez na zaradu, to bi znacilo da drzava vise ostavlja meni a ne poslodavcu.
Tako bi to moralo da bude primenjeno i tako je svuda u zapadnom svetu.

Ali poznajuci nase politicare, oni u stvari hoce vise da ostave vlasnicima firmi.
Ako tu shemu imaju na umu, to ce morati da urade malo drugacije inace im to pada u vodu pred zakonom.

Bojim se da grešiš...

Radi se o smanjenju dažbina za preduzetnike koji danas na tvoju platu od 100 din plaćaju 67 din na ime poreza i doprinosa, ili ti 67%, a na plate vece od 700 eur ti doprinos su % još veci.....
Što je dosta visoko za zemlju kao što je Srbija.
U Hrvatskoj je to 55%, u Makedonij 25%....

Nije to tako loše: poslodavci će se lakše odlučivati da zaposle nove radnike.

To je sve zato sto su sve navedene zemlje banana drzave u robovlasnickom dobu.
To su one koje privlace investitore tako sto se hvale da imaju jeftinu radnu snagu.
Ti procenti nisu predmet nijednog zakona ni u jednoj civilozovanoj zemlji.

Po zakonu, plata je ono sto se nekad zvalo bruto plata zaposlenog.
Ono sto sam ja duzan da odvojim na ime poreza i doprinosa iz moje bruto zarade je stvar izmedju mene i drzave.
Moj poslodavac samo ima obavezu da to obracuna i automatski skine i uplati drzavi - u moje ime.
Drugi deo su obaveze poslodavca na ime isplate zarade.
To su dodatnih x% za PIO, y% za zdravstveno osiguranje, z% za osiguranje od nezaposlenosti itd.
Sve zajedno su ukupni troskovi poslodavca na ime isplate zarada zaposlenima.
Sve pise u zakonu odavno.
Kad ti poslodavac u Americi kaze da ti je plata 50k $, moras sam odmah da oduzmes od toga porez i zdravstveno da bi znao kolika ti je neto plata. Poslodavca tvoja neto plata ne zanima. Zanima ga koliko ti njega kostas.
Po zakonu bi trebalo da je isto i u Srbiji.
Zasto je i dalje plata sinonim za "neto platu" - verovatno iz istog razloga sto je u interesu vlasti i poslodavaca itd da narod tumara u magli kao stado ovaca.

Od tih 167 (100+67) dinara koliko ja kostam poslodavca, moj deo nije 100 nego, recimo, 135 dinara, a od toga 35 dinara JA placam na ime mojih obaveza prema drzavi. Ostalo je obaveza poslodavca na ime toga sto je meni isplatio platu.
Ako drzava smanji moje obaveze na recimo 30 dinara, ja ocekujem da mi neto plata bude 105 dinara, a ne da tih 5 dinara uzme moj poslodavac.
Moja plata od 135 dinara nema veze sa stopama poreza i doprinosa na zaradu, to je deo ugovora izmedju mene i poslodavca.

Nazalost, prvo bi trebalo sve ugovore o radu ponistiti ako u njima pise da je plata " x dinara uvecano za porez i doprinose...".

Druže, jesi li ti siguran da TI OD TVOJE plate plaćaš sve te doprinose i porez?

U Nemačkoj pola svih tih dažbina plaća poslodavac a pola radnik od svoje bruto plate.
A porez na platu zavisi od mnogo stvari, na pr. da li si oženjen, da li maš decu, koliko itd...

Ja kolko shvatam u Srbiji sve dažbine plaća poslodavac, tebi se prezentuje tzv. "bruto" plata, ali sve plaća poslodavac.
Ako on sad dobije popust, umanjenje dažbina, na njemu je da li će ti za tolko povećati platu ili će taj novac uložiti u nove radnike, posao li e sebi uvećati dobit (na šta će platiti porez)!

Ako radnk i poslodavac "dele" trošak dažbina, onda možeš da očekuješ povećanje plate srazmerno tvom udelu u plaćanju dažbina.

Ako zaradjuješ preko 2,x miliona godšnje (menja se svake godine granica za taj porez) čeka te i porez na "ukupni prihod" gradjana....
Tolko.

Mozda sam malo bio nejasan, ali je zakon prilicno jasan

Izvod iz zakona o radu:
...
Član 105

Zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada KOJA SADRZI POREZ i DOPRINOSE koji se plaćaju iz zarade.
...

Dakle, evo prilike za sindikate da ne dozvole da se radnicima uzme ono sto je njihovo.

Boranija ::

Druže, jesi li ti siguran da TI OD TVOJE plate plaćaš sve te doprinose i porez?

U Nemačkoj pola svih tih dažbina plaća poslodavac a pola radnik od svoje bruto plate.
A porez na platu zavisi od mnogo stvari, na pr. da li si oženjen, da li maš decu, koliko itd...

Ja kolko shvatam u Srbiji sve dažbine plaća poslodavac, tebi se prezentuje tzv. "bruto" plata, ali sve plaća poslodavac.
Ako on sad dobije popust, umanjenje dažbina, na njemu je da li će ti za tolko povećati platu ili će taj novac uložiti u nove radnike, posao li e sebi uvećati dobit (na šta će platiti porez)!

Ako radnk i poslodavac "dele" trošak dažbina, onda možeš da očekuješ povećanje plate srazmerno tvom udelu u plaćanju dažbina.

Ako zaradjuješ preko 2,x miliona godšnje (menja se svake godine granica za taj porez) čeka te i porez na "ukupni prihod" gradjana....
Tolko.

Potpuno sam siguran.
Obracun zarada mi je bio uza specijalnost...nekad...

Po zakonu je isto kao i u Nemackoj - pola dazbina (priblizno) placa radnik, a pola poslodavac.
Samo sto je poslodavac prilikom obracuna zarade duzan da obracuna i uplati i svoje i one u ime zaposlenog.

Ostalo sto kazes sve stoji - koliko se smanji moj deo obaveza zelim da ostane meni u dzepu, a ako drzava smanji obaveze na teret poslodavca on neka otvara nova radna mesta, kupuje jahte, radi sta god hoce...

I, naravno, porez koji ja placam je samo akontacija, konacni obracun se vrsi na kraju godine kad se saberu svi moji prihodi ...
I sve sto zaradim preko 2,x miliona dinara vrlo radu cu platiti po uvecanoj stopi 

Ponavljam, kad se kaze plata - to znaci BRUTO plata. Tako kaze zakon.

To bi onda automatski značlo povećanje plate radnicima, ali onda ne vidim zašto se poslodavci ovome toliko raduju??

Možda je to win-win situacija za poslodavca i radnika?

Upravo o tome pricam.
Poslodavci se tome raduju jer u tome vide dodatni "podsticaj"...

A meni smrdi kao da "investitorska majka" hoce da ovaj "podsticaj" finansira iz dzepa zaposlenih.

Dakle prvii "win" je ocigledan, a za onaj drugi nisam siguran da je vodja imao na umu jer ne vidim izbore uskoro.

...Mada, da ne sirim hejt, ajde zivi bili pa videli.

Ako je po zakonu, prvo bi trebalo da se obraduju zaposleni. 
A sindikalci ocigledno nemaju pojma o cemu se radi, treba neko da im javi i objasni pa da i oni zarade svoje plate.

Vujović je ocenio da Srbija postiže stabilnost na svim nivoima ekonomije.

"Na korak smo do nečega da budemo finansijski slobodni od mentora i kontrole sa strane, da sami rešavamo i krojimo svoju sudbinu", ocenio je Vujović.

Konačno počinjemo pri jako niskim stopama inflacije, ispod 1,5 odsto sledeće 2017. godine i BDP od zaokruženo 4.400 milijardi dinara i u okviru toga planiramo prihode i rashode za iduću godinu, rekao je Vujović.

"Ko govori da su žrtve smanjenja plata i penzija bile besmislene, taj ne razume suštinu ekonomije. Mi smo napravili uspešnu operaciju fiskalnog kuka, sada već možemo da idemo, uskoro ćemo moći da tržimo, ali ne tako da nam otpadne noga, nego da trčimo maraton i hvatamo korak sa svetom i Evropom", rekao je ministar finansija.

Vujović je istakao da će budžet za iduću godinu biti projektovan prema očekivanom rastu od tri odsto i to ukljućujući povećanje penzija i plata, a da će deficit biti 2,1 ili 2,2 odsto.

Premijer Aleksandar Vučić najavio je da će u četvrtak na sednici Vlade Srbije postaviti kao cilj i zadatak za 2017. godinu da rast naše privrede mora da bude četiri odsto.

Mi ćemo nastaviti da činimo sve da rast u Srbiji podstičemo investicijama i radićemo na vladavini prava kako bi se investitori osećali kao kod svoje kuće, a radićemo i na poboljšanju ambijenta za domaće investitore, rekao je Vučić na otvaranju nove zgrade kompanije Hemofarm.

Kako je istakao, čini se da je Srbija pronašla nove izvore rasta i zato veruje da će stopa biti četiri odsto, a to je od ključnog značaja za zemlju, jer tom brzinom i za toliko procenata će se probližiti najmodernijim i najjačim evropskim zemljama.

„Ako budemo imali rast četiri odsto, to je dokaz da Srbija postaje uspešna zemlja i bićemo u 2017. godini među prve dve-tri zemlje u Evropi po stopi rasta.“

To bi za 12 meseci bio novogodišnji poklon građanima i značilo bi značajno veća primanja, penzije i plate i u javnom i privatnom sektoru, ocenio je Vučić.

On je poručio da će Vlada da uvaži primedbe koje strani investitori, posebno nemački, upućuju, kako bi se postigli što bolji rezultati.

Beograd -- Javni dug Srbije uvećan je za 80 miliona evra, istog sekunda kada je američka Uprava federalnih rezervi podigla kamatne stope, kaže premijer Aleksandar Vučić.

Bojim se da za to nisu krivi nii vlada ni premjer....

Boranija ::

Bojim se da za to nisu krivi nii vlada ni premjer....

Javni dug Srbije uvećan je za 80 miliona evra, istog sekunda kada je američka Uprava federalnih rezervi podigla kamatne stope

Naravno da nisu krivi ni vlada ni premijer, kao što nije kriv ni onaj nesrećnik Krstić kojeg su svi zaboravili.Prošetao se kroz ministarstvo i ostavio državi 2,5 milijardi EUR novog duga , još nas ubeđivao kako je milijarda dolara kredita od bratskih emirata sa svega 2% kamate izuzetan posao.A onda je dolar sasvim slučajno sa 83-84 dinara otišao na 115 , odnosno sa 1,3875 za EUR na 1,045.
Kao što se građanima preporučuje da se zadužuju u valuti koju prihoduju tako i za državu važi da se zadužuje na deviznim tržištima sa kojima ima bar neke veze.Ako su najveći izvozni partneri Nemačka i Italija i ako tu prihodujemo par milijardi EUR onda je potpuno jasno da je zaduživanje u dolarima čista subverzija.
Vlada i premijer takođe nisu krivi ni za ovo -
... Emitovanjem hartija od vrednosti na domaćem tržištu u domaćoj i stranoj valuti država će se zadužiti do 583,5 milijardi dinara ( u 2016. je bilo maksimalno do 450 milijardi) a prodajom evroobveznica na stranom tržištu obezbediće se 124,5 milijardi dinara ( u 2016. do 122,5 ).
Dospeće obveznica od 2022. d0 2025.
Sve skupa to je tričavih 5,75 milijardi EUR ???

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije ocenio je da to nije preveliki problem, jer Srbija ima stabilnu ekonomsku situaciju, a ona se zasniva na uređenim javnim finansijama.

"Pitanje je da li ćemo imati deficit", rekao je Vučić dodajući da će verovatno deficit opšte države iznositi između 1,2 i 1,4 odsto BDP-a, dok republički budžet neće biti u minusu.

On je istakao da je 2016. godina bila najteža za Srbiju po visini kamata koje je morala da plati i da će 2017. godina biti lakša.

"Najveće smo zamenili nižim kamatnim stopama, po jednu stranu i domaću banku koje nisu htele da zamene kamatne stope smo isplatili u celini i sve smo kamate spustili na tri odsto", rekao je Vučić.

Rejting agencija Fitch zadržala je kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti na nivou „BB-„, nakon što ga je u junu popravila, saopšila je Narodna banka Srbije.

Prema oceni agencije Fitch Ratings, kako se navodi, stabilni izgledi za dalje poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje odražavaju uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, kao i perspektivu članstva Srbije u Evropskoj uniji, potvrđenu i otvaranjem pregovora o pristupanju.

Agencija Fitch Ratings ocenjuje da se nastavlja smanjenje interne i eksterne neravnoteže, što povećava otpornost Srbije na spoljne šokove.

Procenjuje se, navodi NBS, da fiskalni deficit opšte države 2016. bude nešto iznad dva odsto BDP, a u srednjem roku oko jedan odsto BDP, a da će tekući deficit platnog bilansa u 2016. iznositi oko četiri odsto BDP, uz zadržavanje pune pokrivenosti stranim direktnim investicijama.

Pozitivno je ocenjena i puna posvećenost sprovođenju trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti sa MMF.

Prema navodima Agencije, povoljna makroekonomska kretanja rezultat su između ostalog i niske i stabilne inflacije i relativne stabilnosti deviznog kursa. Što se tiče rasta BDP Srbije, Agencija očekuje da će on u 2017. dostići tri odsto.

Kada je reč o bankarskom sektoru, Fitch Ratings navodi da učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima ima opadajuću tendenciju, kao i da je bankarski sektor visoko kapitalizovan i likvidan.

U saopštenju se još navodi da će buduće odluke o kreditnom rejtingu Srbije zavisiti od perspektive ekonomskog rasta u srednjem roku i daljeg smanjenja interne i eksterne neravnoteže, navela je NBS.

citat ::

Agencija za ocenu kreditnog rejtinga S&P Global Ratings potvrdila je kreditni rejting Srbije „BB“ i revidirala izgled za unapređenje kreditnog rejtinga sa stabilnog na pozitivni, zbog uspešne fiskalne konsolidacije.

Osnovni razlozi poboljšanja izgleda kreditnog rejtinga jesu „uspešno sprovođenje programa fiskalne konsolidacije i mogućnosti za njeno dalje unapređenje“, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Ta agencija veruje da će zalaganje Vlade Srbije za smanjenje rashoda i bolja naplata prihoda doprineti stabilizaciji fiskalnog deficita u narednom srednjoročnom periodu, dodaje srpsko ministarstvo.

Prema agenciji, pozitivni fiskalni trendovi proizlaze iz bolje naplate poreskih prihoda, prevashodno iz poreza na dodatu vrednost i akciza, kao i neporeskih prihoda.

Agencija procenjuje da će Srbija zabeležiti realan privredni rast od 2,7 odsto u 2016. godini, prvenstveno zasnovan na rastu investicija.

Rejting agencija ukazuje da je Srbija popravila platnobilansnu poziciju i očekuje se da će deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjiti na ispod četiri odsto BDP u 2016, u poređenju sa osam odsto BDP u proseku od 2011-2014. i projektuje se na nivo od tri odsto BDP, u proseku za period 2017-2019.

Poboljšanju platnobilansne pozicije prvenstveno je doprineo rast neto izvoza, dodalo je Ministarstvo finansija Srbije.

Knežević u intervjuu za novi ekonomski magazin "Srpska ekonomija" kaže da je u proteklih 20 godina Srbija izgubila skoro 100 industrijskih centara, u kojima je radilo oko million radnika i da je svoju industriju svela na nivo s početka sedamdesetih godina.

- Moj cilj je da Srbija u toku mog mandata stavi tačku na loše industrijsko nasleđe i ostavi ga ispisanog na stranicama istorije. A kako bi se dostigao cilj, najteže je promeniti to kako radimo, kako donosimo odluke, kako se ponašamo prema poslu, a vreme curi - kaže Knežević.

Ministar ističe očekivanje da Srbija ovu godinu završi sa 1,8 milijardi evra priliva stranih direktnih investicija, te navodi da samo u investicijama koje je država podržala podsticajima ima više od 220 miliona evra, zahvaljujući čemu će oko 15.000 ljudi dobiti posao.

Ističući da će Srbija nastaviti s politikom podsticaja, Knežević navodi da je 85 odsto budžeta Ministarstva privrede opredeljeno za podršku razvoju, te da je cilj da u narednoj godini bude zaključeno najmanje 30 novih ugovora.

Dodaje i da od 74 završena projekta nakon isteka kontrole ugovornih obaveza nijedno radno mesto nije ugašeno.

Takođe, ističe Knežević, preduzeća koja su uništavana decenijama i korišćena za kupovinu socijalnog mira treba postaviti na noge, kako ne bi više bila teret za dzepove građana, već svojim poslovanjem punila budžet.

CITAT ::

U Srbiji je došlo do ekonomskog oporavka i rasta bruto domaćeg proizvoda od 2,8 odsto u prošloj godini najviše zahvaljujući rastu domaće potrošnje i skoku izvoza od preko deset odsto, saopštila je Evropska komisija u Briselu.

Evropski komesar za ekonomiju i finansije Pjer Moskovisi je obrazložio ekonomske pokazatelje Evropske komisije za članice Evropske unije i kandidate za članstvo u EU, istakavši da je u EU nastavljen oporavak i ove godine bi rast "uprkos neizvesnostima" trebalo da dostigne 1,7 odsto, a iduće godine 1,8 BDP.

Evropska komisija je u analizi o Srbiji istakla da je do osetnog porasta izvoza došlo zahvaljujući većim direktnim spoljnim ulaganjima u prerađivački sektor i postojanoj tražnji srpskih trgovinskih partnera u Uniji.

BDP u Srbiji ove godine treba da poraste za tri odsto, a 2018. za 3,3 odsto, potrošačke cene su prošle godine bile veće za 1,1 odsto, u ovoj godini se predviđa porast od 2,4 odsto, a iduće godine 3,3 odsto.

Komisija u Briselu je navela da će dosad snažna konsolidacija budžeta biti usporena, ali dovoljna da utiče na dalje smanjivanje javnog duga.

Lepo... samo što ja u svom novčaniku to ne osećam!??

MMF: "Izuzetni rezultati Vlade Srbije"
Autor: Tanjug
Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju Džejms Ruf pohvalio je "izuzetne rezultate, koje je Vlada Srbije postigla u 2016. u svim segmentima dogovorenih reformi, a posebno u domenu fiskalne politike".

Zajednički je konstatovano da bi cilj Srbije trebalo da bude godišnji rast bruto društvenog proizvoda između četiri i pet procenata na godišnjem nivou, te su posebne teme sastanka, koje je pokrenuo premijer Vučić, bile mere za rast BDP u Srbiji u narednom periodu.

Pored navedenog, teme su bile i reforma poreske politike i unapređenje zakonodavstva u smislu smanjenja opterećenja na zarade, reforma obrazovanja, reforma stečajnog zakonodavstva, kao i tekuće stanje u postupku restrukturiranja državnih preduzeća RTB Bor, Petrohemija, Azotara, MSK, gde je konstatovan napredak u poslovanju pomenutih kompanija.

Beograd -- Premijer Aleksandar Vučić saopštio je da ni u aprilu neće biti deficita i da će to omogućiti, ako se ovako nastavi, povećanje plata i više novca za penzije.

On je, na konferenciji za štampu, kazao da na današnji dan budžet Vlade ima suficit od 20,4 milijarde dinara, da predstoji isplata drugog dela penzija, ali da će april završiti u suficitu.

Podsetio je da je usvojenim budžetom i planom MMF predviđeno da imamo 53 ili 54 milijarde deficita.

“Već sada mogu reći da nećemo imati deficit zaključno sa 30. aprilom. Većim prihodima i nižim rashodima uspeli smo da uštetimo 470 miliona evra u prva četiri meseca”, objasnio je premijer.

On je istakao da na osnovu tih rezultata sada možemo da ulažemo novac i podstičemo razvoj odbrambene industrije.

“Ako se ovako nastavi, doći ćemo do povećanja plata za vojnike i policajce, ali i po prvi put za javni sektor i javnu upravu”, kazao je Vučić.

Ukazao je da je u planu i povećanje penzija, ali dodao da jedan odsto povećanje penzija znači 40 miliona evra.

Srbija od EU dobila šest smernica za ekonomske reforme

Srbija je dobila šest smernica od kojih se dve odnose na makro-fiskalni okvir, jedna na stabilnost finansijskog sektora a tri na sektorske strukturne reforme koje treba sprovesti u narednih godinu dana.

Od šest smernica Srbiji, prva je da nastavi smanjivanje deficita, kao i da usvoji kredibilan i obavezujući sistem fiskalnih pravila sposoban da učvrsti napore za konsolidaciju.

Srbiji se preporučuje i da u narednih godinu dana ubrza reformu državnih preduzeća i poreske službe, kao i da u bruto domaćem proizvodu (BDP) smanji udeo javne potrošnje za plate i penzije.

Srbija treba da sprovede preostale mere iz programa za rešavanje pitanja nenaplativih zajmova, da završi reformu i privatizaciju dve velike državne banke i nađe rešenje za preostale male državne banke.

Preporučuje se i postepeno usklađivanje cene struje kako bi odražavala troškove. Potrebno je i unaprediti naplatu i u budućnosti izbegavati akumulaciju zaostalih plaćanja u energetskom sektoru.

Takođe su potrebni napredak u najavljenom restrukturiranju duga Srbijagasa i sprovođ…enje plana optimizacije EPS.

Srbiji se preporučuje da smanji broj parafiskalnih nameta na državnom nivou, unapredi funkcionisanje Poreske uprave i obezbedi veću efikasnost inspekcije. U oblasti rada, Srbija treba da smanji velike troškove rada, da usvoji mere za zapošljavanje osetljivih grupa i uvede dualno obrazovanje i obuke.

U oceni programa ekonomskih reformi Srbije se navodi da je njena privreda 2016. rasla brže od očekivanog i da je fiskalna konsolidacija i dalje veoma jaka, što za rezultat ima smanjenje javnog duga prema BDP prvi put za mnogo godina.

Ministar prosvete Mladen Šarčević najavljuje da će osnivanjem učeničkih kompanija i đačkih zadruga biti izbačeni posrednici u nabavci udžbenika preko škola.

Ovakvim načinom rada najveća ušteda biće napravljena za roditelje, jer će plaćati udžbenike 15 odsto jeftinije, a još deset odsto će biti izdvojeno za učeničke uniforme. Izdavači te pare daju pa daju. Nije mi jasno ko je smislio da zakonom uvede posrednike - kaže ministar.

Socijalni program u prosveti

OTPREMNINE SAMO ZA NERASPOREĐENE
....
Prema trenutnim podacima u prosveti su zaposlena 354 nastavnika koji nemaju ni jedan čas, a plaćeni su ko da rade puno radno vreme.
Niko ko bude proglašen tehnološkim viškom neće biti primoran da prihvati ponuđenu ponudu.
...
Ona je pojasnila da neraspoređeni prosvetni radnici ne mogu da dobiju otkaz ni kada ostanu bez ijednog časa, jer niko od njih nije povredio radnu disciplinu, niti su prekršili zakon, što su uslovi za za prestanak radnog odnosa...

Današnja "POLITIKA" 18,07,2017g

Mala Srbija je glavni partner Kine u njenom nastojanju da sebi obezbedi veću ulogu u Evropi i u središtu je kineskih ulaganja u puteve i železnice na Balkanu, u sklopu „Jednog pojasa, jednog puta“, ali i „strategije koja obećava budući veći upliv Kine u evropskoj politici“, piše portal Politiko.

U izveštaju iz Beograda, Politiko prenosi zapadne analize da Kina investirajući u Srbiju i druge balkanske zemlje računa na to da će jednog dana u njima imati i bliske prijatelje članice Evropske unije.

Politiko dodaje da su u toku radovi na izgradnji infrastrukture kroz Srbiju i kineska ulaganja i tehničku pomoć za infrastrukturu, ali i železaru i termoelektranu i da je Evropska komisija postavila pitanje da li je to u skladu s EU pravilima za javne tendere.

Portal primećuje da kineske investicije stižu uz niske kamate, povoljne uslove i bez velikih prepreka kakve postoje drugde i kaže da zapadnobalkanske zemlje ne mogu od EU očekivati neka veća sredstva od fondova Unije pre nego što postanu članice EU.

Politiko navodi reči srpske ministarke za saobraćaj Zorane Mihajlović da „nije lako dobiti kredite od zapadnih država“ i da kada se o tome razgovara sa zemljama EU „pitaju zašto Kina“. „Zato, da budemo pošteni, što Kinezi imaju raspoloživ novac“, odgovor je srpske ministarke.

Portal dodaje da je „za mnoge na Balkanu jasno opravdano ili ne da su posledica složenih uslova Brisela odlaganja i birokratija, dok je Peking na delu“.

Navodeći da je kineski predsednik Si Đinping prošle godine posetio „Srbiju, jednu od najsiromašnijih zemalja Evrope“, Politiko navodi da za Srbiju tradicionalno dobre veze s Kinom „nisu samo čisto poslovne, jer je Kina jedna od malobrojnih zemalja koje stoje iza srpskog stava o Kosovu, budući da ne priznaje otcepljenje te pokrajine“.

Kina je takođe bila na strani Beograda tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. tokom kojeg je pogođena Ambasada Kine u Beogradu za šta „Vašington tvrdi da je bio nesrećan slučaj, dok su mnogi Kinezi i Srbi i dalje ubeđeni da je to učinjeno namerno“, navodi Politiko.

Izvor: Beta

citat ::

Nakon donošenja Zakona o ulaganjima kojim su i formalno izjednačeni domaći i strani investitori u pogledu prava na dodelu podsticaja, pet domaćih kompanija je dobilo podsticaje - "Bekament", "FOS" Surdulica, "TIM-COP", "Sveti Nikola" Sečanj, kao i "Chips Way" iz Čačka.

Minimalni broj radnih mesta i visina investicija

- Nakon sagledavanja dosadašnjih pokazatelja, kao i namere da više domaćih kompanija, koje najčešće imaju manje investicione kapacitete od stranih, podstaknu na ulaganja, od ove godine sniženi su pragovi koji se odnose na minimalan broj radnih mesta i visinu investicije. Novom Uredbom minimalni broj radnih mesta koji mora da se otvori da bi projekat bio kandidat za dodelu sredstava je 10 u najnerazvijenijim opštinama, do 50 u najrazvijenijim - objašnjavaju u Ministarstvu privrede.

Takođe, izmenjen je i kriterijum kada je u pitanju minimalna vrednost investicije, sa 250.000 evra na 100.000 evra u najnerazvijenijim područjima do 500.000 evra u razvijenim opštinama.