Vino kao investicija?

Sta mislite o vinu kao poslovnom poduhvatu?

Ne mislim samo na proizvodnju, vec i kupovinu vecih zaliha (pod uslovom da postoje uslovi za cuvanje).


Lupam/karikiram, kupe se velike kolicine solidnog vina i cuva se na duge staze zarad kasnije prodaje. Zna se da je vino skuplje sto je starije.

Teca se bavi vinogradarstvom i zaista je imao nekih uspeha u takvom pristupu, ali me zanima kakva saznanja vi imate.

Topola -- Zakon o proizvodnji vina i rakije usvojen 2009. godine i niska otkupna cena voća druge i treće klase najveći su problemi proizvođača vina, rakije i voća.

U Topoli se danas završava jubilarna 50. poljoprivredno-turistička manifestacija "Oplenačka berba".

Sekretar udruženja vinogradara i vinara "Oplenac" u Topoli Saša Tomić u izjavi Tanjugu kaže da je broj registrovanih proizvođača vina i rakije "desetkovan".

Tvrdi da ih je danas u Srbiji tek nešto više od 200, a pre 2009. godine i isvajanja zakona o proizvodnji vina i rakije, bilo ih je više od 2.000.

"Pokušavamo da utičemo na resorno ministarstvo da dođe do promena da, ipak, treba da se razlikuju mali proizvođači vina i rakije od velikih, jer ne vidimo razlog zašto bi mali proizvođači koji imaju registrovano gazdinstvo i za to plaćaju određene dažbine državi, morali i da registriju radnju", kaže Tomić.

Navodi da registracija radnje znači dodatne troškove od oko 20.000 dinara na mesečnom niovu što je za male proizvođače prevelika suma.

"Morao bi da plaća porez na radnju, da angažuje tehnologa, da plaća knjigovođu, da ima HACPP standard, to su veliki troškovi za malog proizvođača koji treba da zasnuje vinariju", tvrdi Tomić.

Kad su cene kolekcionarskih vina iz Bordoa krenule da padaju pre tri godine, investitori su počeli da traže načine da učvrste svoj portfolio, a mnogi od njih odlučili su se upravo za šampanjac.

„S obzirom na pad cene vina ‚bordo‘, šampanjac je očigledna alternativa, pored toskanskog i burgundskog vina“, izjavio je Metju Tiping (Matthew Tipping), menadžer prodaje kolekcionarskih vina u „Beri braders“ (Berry Brothers), kompaniji koja trguje vinima.

Indeks Londonske internacionalne berze vina (Liv-ex Bordeaux 500) opao je za četiri procenta tokom protekle dve godine, dok je indeks „Šampanj 50“ (Champagne 50) skočio za sedam odsto. Iako prodaja svih kolekcionarskih vina ukazuje na to da je prošla godina obeležena trgovinskim poteškoćama, indeks „Liv-eks Bordo 500“ nastavio je da beleži pad, dok je indeks „Šampanj 50“ ostao stabilan.
Prema „Liv-eksu“, nedavno mirovanje na tržištu šampanjca predstavlja prilagođavanje nakon rastućeg trenda proteklih godina, uzrokovanog time što trgovci koriste šampanjac kako bi se zaštitili od oscilacije cena vina „bordo“.

Entoni Maksvel (Anthony Maxwell), jedan od direktora „Liv-eksa“, istakao je da obim proizvodnje i stabilna potrošnja šampanjca znače da nema uspona i padova u prodaji ove vrste vina. „To je sigurna opklada u vinskom investicionom portfoliju - cena šampanjca nikad neće naglo rasti i padati kao cena burgundaca“, rekao je Maksvel. „Prodaja šampanjca je stabilna. Kada se pojavi na tržištu, šampanjac se brzo otvara i troši. U kombinaciji s velikom potražnjom, njegova cena će nastaviti da raste.“

Ovako brza potrošnja odmah nakon pojave na tržištu znači da se zalihe brzo troše, čak i ako je početna proizvedena količina relativno velika, što dalje podiže cenu kako se smanjuje broj dostupnih boca.

„To je, u suštini, potrošna roba,“ kaže Maksvel. „Pušta se u prodaju kada je spreman za piće, i ljudi ga otvaraju, dok je ‚bordo‘ prošao kroz period velikog rasta cena na tržištu jer je kružio među kolekcionarima, koji ga nisu otvarali.“