VOJIN ĐORĐEVIĆ - kako zaraditi na bankrotu!

MAJSTOR ZA STEČAJ, BANKROT I VARANJE DRŽAVE I PATNERA

Stečaj i bankrot već nekoliko godina prate Đorđevića, firme u kojima je bio vlasnik i koje se kolokvijalno nazivaju povezana preduzeća. (Sinalco, Si &Si, Gorki list, Voda-Voda, sokovi Next, Podrum Palić, V vodka.....)

Jedina razlika u tome je što je njegovih osam preduzeća u najnoviji stečaj ušlo po zakonskom automatizmu, a sve ranije stečajeve i bankrote Đorđević je sam inicirao.

U poslovnim krugovima i državnim institucijama koje su samo posmatrale Đorđevićevo poslovanje, tvrde da je to bio njegov sofisticiran biznis-specijalitet i to dokumentuju primerima stalnog gašenja i osnivanja firmi koje se bave proizvodnjom „gorkog lista”, ključnog Đorđevićevog brenda. Pri tom, niko od njih ne spori stečaj kao legalno pravo vlasnika da ugasi firmu čijim radom nije zadovoljan.

Poslovna istorija Đorđevićevog biznisa puna je krahova i uspona, ali kroz nju se stalno provlači jedan zanimljiv detalj – Đorđević, ne privatno nego kao vlasnik firmi, stalno ima averziju prema plaćanju obaveza koje je propisala država i averziju prema dugovima uopšte. Jer, kad se saberu svi dugovi – državi, bankama, dobavljačima – suma je između 60 i 80 miliona evra.

Firme u stoprocentnom Đorđevićevom vlasništvu, „Si end Si“ i Podrum „Palić”, prema izdatim poreskim rešenjima duguju državi između 2,5 i tri miliona evra (u dinarima).

Potpuno je neshvatljivo kako su nadležni državni organi toliko godina tolerisali da bilo ko krši zakon i na 15 dana ne plaća akcizu, a na 30 dana porez na dodatu vrednost (PDV) na akciznu robu koja nije napustila fabriku. Ako godišnje proizvodi (prema podacima koje je njegova kompanija objavljivala) oko 3,5 miliona litara „gorkog lista” i ako je akciza dva evra po litru, onda nije teško izračunati za koliko je novca oštećena država samo po osnovu akciza.

Poslovni izum sastojao se u sledećem: da bi se izbeglo plaćanje akciza i PDV-a premeštana je proizvodnja „gorkog lista” iz jedne firme (koja je onda slata u stečaj ili bankrot) u drugu novoosnovanu firmu na ime nekog od poslovnih saradnika i prijatelja i tako nekoliko puta. Kad je preuzeo firmu „Subotičanka” Đorđević je od „pelinkovca” napravio brend „gorki list”, za koju tržišni eksperti tvrde da vredi 30 miliona evra. „Subotičanka” je kasnije oterana u stečaj sa 10 miliona evra dugova državi na ime akciza i PDV-a. „Gorki list” zatim smešta u „Si end Si kompaniju” čiji je stoprocentni vlasnik.

Ali „Si end Si” počinje da poslovno hramlje i u drugoj polovini 2006. godine Vojin Đorđević iz nje „vadi” brendove „gorki list” (i „voda voda”) i kupuje ga sam od sebe za 850.000 evra. „Si end Si” ostaje prazna ljuštura s dugovima prema poveriocima od oko 30 miliona evra i poreskim dugom državi od 738.409.031,25 dinara. Avgusta 2007. osniva se nova firma „Premijum likvid” čiji je formalni vlasnik bila Đorđevićeva najbliža saradnica Negoslava Dragić. „Premijum likvid” će oterati u stečaj 2009. godine, a vlasnik postaje firma „Đ. S. promet”.

Posle dva meseca (oktobar 2007.) „gorki list” se seli u Podrum „Palić”, a u aprilu 2008. za Podrum „Palić” pokreće stečaj. U tom trenutku poreski dug Podruma „Palić” (koji je u stoprocentnom vlasništvu Vojina Đorđevića) je oko 700 miliona dinara. Zatim seli proizvodnju „gorkog lista” u firmu „Fajndrinks” koja pravi poreski dug od dva miliona evra. Potom se proizvodnja seli u firmu „Destiling” koja je na istoj adresi gde je i Podrum „Palić”), a u maju 2009. likvidira se i ta firma, ne plaćajući akcize i porez.

Zatim se, 28. oktobra 2010. godine, osniva (prema podacima Agencije za privredne registre) novo aktivno privredno društvo „Džast top kvaliti” koje proizvodi „gorki list” čije je sedište u Subotici na istoj adresi gde su bila i sva prethodna Đorđevićeva preduzeća (Ulica Đorđa Natoševića 44).

Inače, sve firme koje su povezane sa biznisom Vojina Đorđevića imaju sedište na tri adrese: 18 firmi je na adresi Ivana Gorana Kovačića 3 u Subotici, četiri firme su na adresi Đorđa Natoševića 44, a tri firme u Ulici Josipa Kolumba 33 na Paliću.

Kao član društva „Džast tok kvaliti” upisan je Dragan Matijević koji se već pojavljivao kao Đorđevićev saradnik u jednoj slovenačkoj firmi. A u vreme kad „Džast tok kvaliti” proizvodi „gorki list” na staroj adresi u Subotici, vlasnik brenda je slovenačka firma „Grenki list”. Vlasnik te firme je jedan od Đorđevićevih sinova koji je postao vlasnik brenda tako što ga je platio – 500 evra.

Tako trag vodi do druge specijalnosti sofisticiranog biznisa Vojina Đorđevića – trgovina brendom „gorki list”. Prvi put Đorđević je kao privatno lice sam od sebe (odnosno svoje propale firme „Si end Si”) kupio žig „gorki list” u drugoj polovini 2006. za 850.000 evra. Zatim, početkom 2007. „gorki list” za 120.000 evra kupuje firma „Si end Si špedicija” čiji je Đorđević stopostotni vlasnik.

Posle četiri meseca (maj-juni 2007.) on prodaje žig „gorki list” firmi „Đorđević brend menadžment”, čiji su vlasnici njegovi sinovi za 25.000 evra. U martu-aprilu 2008. sinovi prodaju brend „gorki list” slovenačkoj firmi „Grenki list” (vlasnik jedan od sinova) za 500 evra.

Tih dana Vojin Đorđević izlazi u javnost i izjavljuje „kako ga u Srbiji proganjaju i da ne može da posluje, pa mora da preseli firmu u Evropsku uniju”. Ali, zato proizvodnja „gorkog lista” ostaje u Subotici. U tom gradu nadležni inspektori žale se svojim prijateljima da svaki dan inspekcije dobijaju upozorenja radnika da se ilegalno proizvodi „gorki list” i da crvene zbog toga što niko od nadležnih ništa ne može da preduzme.

Veoma je čudno da učestala prodaja žiga (brenda) „gorki list” nije zapala za oko Zavodu za zaštitu intelektualne svojine a ni poreskim organima koji bi, ako ništa drugo, morali da naplate porez na prenos apsolutnih prava. Prema tumačenju poreskih stručnjaka, država je na ovaj način izgubila oko 10 miliona evra.

Što se tiče vrednosti žiga u poslovnim krugovima poznata je priča da je italijanska kompanija „Kampari” svojevremeno nudila Vojinu Đorđeviću 25 miliona evra „na neviđeno” da kupi „gorki list” i da posle tri-četiri godine isplati novu, punu cenu.

Na pitanje zašto je stalno preprodavao i selio brend „gorki list” smanjujući mu vrednost, jedan poreski stručnjak objašnjava da je Vojin Đorđević na taj način bežao i skrivao od poverilaca intelektualnu imovinu koja ima veliku vrednost i koja bi u svakom stečajnom postupku ušla u stečajnu masu iz koje se namiruju poverioci.
Kada je o Gorkom listu reč, proizvodnju tog pića Đorđević je preneo u Sloveniju, gde je već ranije registrovao Grenki list i preneo na njega licence nad tim brendovima.

Gospodin Djordjevic danas živi u Moskvi i nema nameru da se vraća u rodnu Suboticu....

 

Malo ko se seća da je Đorđević posao započeo u osvit devedesetih i to švercom cigaretama. Ako ima još članova koji se sečaju tih godina se pojavio Malboro sa markicom "Braća Djordjević" - e pa ni tad nije plaćao porez, akcize i nije se znalo odakle dolaze cigarete....
Dalji tok priče je klasika. Po izlasku iz zatvora, u kom je odležao dve i po godine zbog šverca, ulazi u legalan biznis. O tome zašto i kako se našao iza rešetaka, sam je odgovarao: "Bile su samo u pitanju majice, kafa i tako... sitnice." Po izlasku iz zatvora, otvorio je firmu, uvozio "raznu sitnu robu" iz Singapura i od zarađenog novca kupio sa bratom Živojinom fabriku "Subotičanka". A onda, 1997. godine započinje saradnju sa svetskom kompanijom "Sinalko internacional".

Negira da je taj kontakt koji mu je omogućio da postane jedan od najbogatijih Srba ostvaren uz pomoć ljudi Miloševićevog režima i tadašnje vlasti. Sam tvrdi da je imao svoju strategiju i da je igrao hazarderski. Ulaže u votku, pelinkovac "gorki list" i dovodi proizvodnju žestokih pića i bezalkoholnih napitaka do najvišeg evropskog ranga.

Tako je od 1998. do 2000. u okviru "Sinalko" internacionalne konferencije proglašen za najboljeg partnera u svetu. Sve to vreme Đorđević je i dalje na listama najmoćnijih, prestižnijih, bogatiji. Sponzoriše dva evropska i jedno Svetsko košarkaško prvenstvo i našu reprezentaciju. Sponzor je od 2005. godine Košarkaškog saveza Srbije. Ugovor je potpisan na pet sezona i po njemu je za svaku sezonu "Si end Si" Savezu trebalo da isplati 1,2 miliona evra, odnosno ukupno šest miliona evra. Mediji, međutim, tvrde da za dve godine sponzorstva, sve do raskida ugovora, nije uplatio ni 10 odsto svojih obaveza od ukupne sume predviđene ugovorom.

Tokom 2007. godine duguje državi i poveriocima skoro 8,5 miliona evra, zbog čega je devet od dvadeset njegovih firmi od tada u blokadi, a većina je nelikvidna. Te godine ulazi u posao sa tadašnjim prijateljem Vladom Divcem, zasnivajući partnerski odnos, sa Divčevim udelom od 30 odsto nad kompanijom. Ubrzo se prijateljstvo i poslovno partnerstvo pretvara u sudski spor. Godinu dana kasnije Đorđević biznis seli u Crnu Goru.

Đorđević sve vreme negira da ima poslovne i finansijske poteškoće. A zanimljivo je i da ima čak 14 firmi registrovanih na istoj adresi, a formalni vlasnici nekoliko preduzeća koja u svom nazivu imaju "Si end Si" istovremeno su i direktori u drugim preduzećima koje poseduje Vojin Đorđević. Dok se minusi prelivaju sa preostalih još neblokiranih računa, broj njegovih poverilaca raste. Najveći među njima je država.

Kriminalac kome je odavno mesto u zatvoru!
 

Koja je to baraba, nemam reči. Ali, ko mu je sve to omogućio? Država - naravno!!
E, ta država je još veća baraba. On je trebao biti uhapšen kada je prvi put osnovao novu firmu a prvu oterao u stečaj. Tada ne bi bilo prilike da pravi sva ta zamešateljstva.
A i ta Rusija, nešto mnogo naših "biznismena" je pod njenom zaštitom...

Ponovo teče “Voda voda“
IZVOR: NOVOSTI
Banja Vrujci -- Preko puta bivše fabrike koju je zbog duga uzeo Vlade Divac, pod istim imenom otvoren novi pogon, pišu Novosti.

Preko puta u korov zarasle nekadašnje fabrike "Voda voda“, sada "Laruči voda“ u Banji Vrujci kod Mionice, čiji je vlasnik proslavljeni košarkaški as Vlade Divac, nedavno je u nekadašnjoj hali "Sinalka - Srbija“ montiran novi pogon za flaširanje.

Novi pogon otvorio je Vojin Đorđević, koji protiv Divca vodi sudski spor, optužujući bivšeg košarkaša da mu je preoteo vlasništvo nad fabrikom "Voda voda“, vrednom više od 10 miliona evra, podseća list. Brend je, kako navode Novosti u vlasništvu kompanije "Grenki list licenciranje“, koju je Đorđević osnovao u Sloveniji.

Vojin Đorđević obećavao je da će od Banje Vrujci da stvori raj na zemlji, ali od svega nije bilo ništa. Kako došao, tako otišao.

Penzionisani radnik "Vode vode“ podseća da je pre sedam godina Divac, na ime pozajmica koje mu je davao, istoimenu fabriku uzeo od tadašnjeg vlasnika Vojina Đorđevića, prvog čoveka nekadašnje kompanije "Si end Si“ iz Subotice. Divac je angažovao beogradsku agenciju "Ces Mekon“ i Zvonimira Nikezića da rukovode fabrikom.

"Mesečno, Divac je "Ces Mekonu“ davao 15.000 evra da završava dokumentaciju u vezi sa restrukturiranjem firme. Istovremeno, nekadašnji košarkaški as, sadašnji veliki humanitarac, u fabriku nije ulagao ni dinara, plate su jedno vreme, dok ih nije potpuno ukinuo, bile mizerne i neredovne, a prethodno je obustavio isplatu prevoza i toplog obroka.

Na drugoj strani, ljudi iz "Ces Mekona“ redovno su primali ogromne plate. Posle raskida sa agencijom Zvonimira Nikezića, direktori su se menjali kao na pokretnoj traci, ali su im novčanici, po pravilu, bili prepuni, dok smo mi čekali mukom zarađenu crkavicu..."
  

citat ::

Vodavoda novi sponzor FSS

Fudbalski savez Srbije i kompanija Vodavoda potpisali su danas u Staroj Pazovi sponzorski ugovor na dve godine.
Predsednik FSS Tomislav Karadžić je potpisujući ugovor kazao da se nacionalni savez odlučio za tu kompaniju, jer smatra da voda punjena u toj kompaniji ima najbolja mineralna svojstva koja su neophodna sportistima.

Potpisivanju sponzorskog ugovora prisustovali su reprezentativci Branislav Ivanović i Aleksandar Kolarov, kao i članovi ženske omladinske reprezentacije Srbije, koje se u sportskom centru pripremaju za početak kvalifiakcija za Evropsko prvenstvo.

"Naša kompanija želi, kao što je to nekada radila sa košarkašima, kada su osvajali svetska odličja, da da podršku i fudbalskoj reprezentaciji, pred kojom je početak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Kriminalac je sa košarke prešao na fudbal - tu trenutno ima više kriminalaca nego u košarci, pa je Djordjević u "odgovarajućem" društvu...