Otvaranje offshore firme

Ako je neko imao iskustva sa otvaranjem, troskovima, poslovanjem preko offshore i sl, molim da postavi osnovne informacije.

http://www.off-shore.net/srpski/

Kobe Bryant ::

http://www.off-shore.net/srpski/

 Zahvaljujem

Ima li iskustava koliko je sigurno poslovanje sa offshore firmom.Naprimer:Otvoriš na Sejšalima offshore za konsultantske poslove.Naplatiš od pravnog lica u Srbiji.Njima ide kao trošak(smanjuje dobit) a ti  novac prebaciš na svoj privatni račun u Srbiji bez poreskih obaveza? jeli tu sve ok?Kolike su provizije banki za sve to+koliko traje?

Taliano ::

Ima li iskustava koliko je sigurno poslovanje sa offshore firmom.Naprimer:Otvoriš na Sejšalima offshore za konsultantske poslove.Naplatiš od pravnog lica u Srbiji.Njima ide kao trošak(smanjuje dobit) a ti  novac prebaciš na svoj privatni račun u Srbiji bez poreskih obaveza? jeli tu sve ok?Kolike su provizije banki za sve to+koliko traje?

 Ovo je poznata tehnika pranja para. Verovatno i da ćeš imati problema sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma,
http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zakoni/spn_sprecavanje_pranja_novca.pdf
gde su banke obavezane na provere ovakvih transakcija, čeka te porez na dohodak građana itd.

Mani se toga.

Nisam baš siguran da je tako.Porez plaćaš na Sejšlima jer si tamo obveznik.Ako je nulta poreska stopa-ništa ne plaćaš,ima samo godišnji paušal.Kod nas nemaš obavezu,kao što je ni gastarbajteri nemaju.
E,sad.....dali otvaraš zbog pranja ili stvarno radiš konsult.usluge to je drugo pitanje-zar ne?

Ti kao fizičko lice plaćaš porez tamo gde si rezident. Tvoja firma je možda na Sejšelima (i ona plaća tamo porez, ako ga plaća), ali ti si rezident Srbije i tu si obavezan da plaćaš porez. Sebi ćeš isplaćivati dobit firme, i na to moraš platiti porez u Srbiji.

Nisi u pravu.I sada sam kao nerezident vlasnik firmi u Bosni i Crnoj Gori.Porez na dobit plaćam tamo gde je registrovana firma,i po njihovim zakonima.Posle toga dobit ostaje u firmi(neraspoređeno)ili vlasnik digne keš uz još jedan prirez-i to je to!

To je već druga stvar. Oko prvog (firma plaća porez gde je registrovana) se slažem, to sam i napisao.

Nisam upućen dovoljno u materiju, ali to je nešto što sam ja čuo kroz neke razgovore.

Da li si isplaćivao kad dobit firme na račun u Srbiji? Ja sam mislio pre svega na takvu varijantu i kakve poreske implikacije to nosi sa sobom?

Porez na dohodak građana (zbir svih tvojih prihoda kao fizičkog lica) čeka te zbog Zakona o porezu na dohodak građana:

PORESKA OSNOVICA
Shodno članu 88. Zakona - osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana je - oporezivi dohodak, koji čini razlika između dohotka za oporezivanje i ličnih odbitaka, koji su:
   za poreskog obveznika - 40% od prosečne godišnje zarade (sada iznosi - 275.664 dinara) i
   za izdržavanog člana porodice - 15% od prosečne godišnje zarade (sada iznosi - 103.374 dinara po izdržavanom članu porodice).
Takođe, ukupan iznos ličnih odbitaka - ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje.

PORESKA STOPA
Shodno članu 89. Zakona, godišnji porez na dohodak građana plaća se na osnovicu iz člana 88. ovog zakona, po sledećim stopama:
   na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade:  10%
   na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade: 10% na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade (znači - 413.496 dina) + 15% na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade.

http://www.propisi.com/porez-na-dohodak-gradjana-krajnji-rok-za-podnosenje-prijave-15.-mart-2013.-za-ostvarene-prihode-preko-2.067.480.html

Jasnije, pregledno:
Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana, PPDG-5

http://www.poreskauprava.gov.rs/obrasci/PPDG-5.pdf

Dobro, Taliano je kao i uvek do pola u pravu.

citat ::

Posle toga dobit ostaje u firmi(neraspoređeno)ili vlasnik digne keš uz još jedan prirez-i to je to!

Dakle, platis jos jedan porez pa uzmes kes.  
Ili uplatis na svoj racun u Srbiji i trebalo bi tu da platis porez, ako ga peijavis, ako ga ne prijavis mogu i da te uhapse....

Moze da se skokne i do Sejsala pa da se podigne kes i u torbi, i donese u Srbiju ili kao i iz CG, (posle placenog JOŠ JEDNOG poreza u CG, kako sam Taliano piše) i donese u Srbiju...
 

Taliano je kao i uvek SAMO do pola u pravu.

Sve je 100% kako sam napisao.Nije to nikakav još jedan porez,za vađenje keša tako ti je svuda;Ti nemoraš da vadiš keš,možeš dobit da trošiš na putovanja, belu tehniku u supermarketima.....i bilo gde drugde,to nemoraš niti dokumentovati-platio si porez na dobit,i sve je ok.E,jedino ako hoćeš keš to košta!!.Dakle, poenta je u tome da se porez plaća u zemlji gde je firma REGISTROVANA.Tako naprimer Kinez sa srpskog buvljaka neplaća ništa u Kini,kao što Đoković neplaća ništa  Srbiji ili bilo koji gastarbajter koji je državljanin SRB.
Uopšte ne razumem kako bi to ja mogao svoju dobit sa CG firme da prebacim na fizičko lice u Srbiji  i tu platim porez na dobit.

Ne plaćaš ti porez na dobit firme, nego na dohodak fizičkog lica kada tu dobit isplatiš (porez na dividendu, prihod od kapitala).

Kao što je NIIS platio porez državi, to ne znači da ti ne moraš da platiš porez kad dobiješ dividendu.

Naravno! Samo sve to radiš u zemlji gde si ostvario dohodak!

Taliano ::

Naravno! Samo sve to radiš u zemlji gde si ostvario dohodak!

Razne države imaju različite zakone ali ako ti je prebivalište u Srbiji onda bez obzira gde si ostvario dohodak moraš u Srbiji da platiš i porez na dohodak građana (koji uključuje i porez na kapitalnu dobit, na prihode od kapitala, prihode od autorskih prava,...). Izuzetak je ako Srbija sa tom državom ima sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ali i onda moraš da prijaviš dohodak i dokažeš da si porez nekome već platio.

Da.Tačno tako.Mislim da je sada rečeno o ovome sve što treba.Ima li neko direknih iskustava sa of šor?

Neki primeri oporezivanja dobiti off shore kompanija – to što predsednik Tadić kaže da „nije dobro da neke kompanije budu prodate na Kipru a da novac ne dolazi u Srbiju“ je najobičnija besmislica. Naime, prema Čl. 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, svako kiparsko preduzeće kome se „stvarna uprava i kontrola“ nalazi u Srbiji smatra se rezidentom u Srbiji i mora da plaća sve srpske poreze. To je uostalom univerzalni princip koji primenjuju sve OECD zemlje („central management and control“ kriterijum za utvrđivanje rezidenstva pravnog lica).

Tako, ako je neka kiparska firma koju kontroliše osoba ili osobe iz Srbije (bez obzira što ona tamo ima jednog ili više direktora) osnovala banku u Srbiji, recimo za €5M i kasnije je proda za €350M, na razliku se mora platiti porez na kapitalnu dobit (čl. 27 i 29 ovog Zakona). Ovo se naravno može primeniti na mnoge druge firme gde su osnivači ili kupci off shore kompanije a čiji su stvarni vlasnici poznati a oni i ne pokušavaju da se sakriju.

OVDE JE U PITANJU SAMO DOSLEDNA PRIMENA ZAKONA a ne nepostojanje zakona

Smile ::

Neki primeri oporezivanja dobiti off shore kompanija – to što predsednik Tadić kaže da „nije dobro da neke kompanije budu prodate na Kipru a da novac ne dolazi u Srbiju“ je najobičnija besmislica. Naime, prema Čl. 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, svako kiparsko preduzeće kome se „stvarna uprava i kontrola“ nalazi u Srbiji smatra se rezidentom u Srbiji i mora da plaća sve srpske poreze. To je uostalom univerzalni princip koji primenjuju sve OECD zemlje („central management and control“ kriterijum za utvrđivanje rezidenstva pravnog lica).

Tako, ako je neka kiparska firma koju kontroliše osoba ili osobe iz Srbije (bez obzira što ona tamo ima jednog ili više direktora) osnovala banku u Srbiji, recimo za €5M i kasnije je proda za €350M, na razliku se mora platiti porez na kapitalnu dobit (čl. 27 i 29 ovog Zakona). Ovo se naravno može primeniti na mnoge druge firme gde su osnivači ili kupci off shore kompanije a čiji su stvarni vlasnici poznati a oni i ne pokušavaju da se sakriju.

OVDE JE U PITANJU SAMO DOSLEDNA PRIMENA ZAKONA a ne nepostojanje zakona

 ima tu dosta caka kako da se izbegne porez i to po zakonu.

uzmimo na primer Aple, oni su osnovali off shore u irskoj jos pre 30 godina i svo poslovanje sa evropom ide preko te firme. po nekom ugovoru od pre 30 godina na sav prihod placaju samo 2% porez. 

ta firma u irskoj lezi na gomili kesha, reda stotina milijardi, ogroman novac čak i za američke pojmove. 

verovatno ga koriste da bi finansirali proizvodnju u Kini i sl. 

Kad bi taj novac preneli u US bili bi dužni da plate 30% porez. 

e sad su rešili da isplate neku dividendu na osnovu te dobiti koja je trenutno najvećim delom u irskoj, ali da nebi plaćali porez, dosetili se da im taj nova uopšte i ne treba već su uzeli kredi (po stopi skoro 0%) i odatle će da isplaćuju tu dividendu. 


sve 100% legalno po američkim zakonima! 

ko hoće da gleda ima na netu snimak saslušanja čelnika apple-a pred kongresnom komisiom

Milica Bisic ::

Kada je reč o of-šor zoni, kako kaže naša sagovornica, za plaćanje poreza na dobit nije od značaja u kojoj zemlji je sedište vlasnika firme. Sva privredna društva sa sedištem u Srbiji imaju obavezu plaćanja poreza na dobit od 15 odsto, a ako je vlasnik srpske firme iz inostranstva, pri isplati dividende srpska firma mora da obračuna i porez na dividendu od 20 odsto. Prema poslednjim izmenama poreskih zakona, uvedeno je i oporezivanje plaćanja za usluge koje pružaju lica sa ovih destinacija.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/397078/Kako-bogatasi-legalno-izbegavaju-porez

I dalje mi nije jasno, otvorim offshore na kipru, zivim u srbiji i pruzam konsultantske usluge po evropi. Sva placanja idu preko kiparskog offshore, slobodan sam da odem na kipar i podignem odredjen iznos ili debitnom/kreditnom kiparskom karticom vrsim placanja u srbiji.
Da li sam obavezan da platim/prijavim porez u srbiji ?

Ako ti "i dalje nije jasno" ti kepo pozovi ministarstvo finansija pa pitaj šta te zanima, oni su samo servis gradjana.
Možeš i poresku upravu....

Кабинет министра
Тел: + 381 11 364 26 26
+ 381 11 364 26 06
Факс: + 381 11 361 89 61
Е-адреса: kabinet@mfp.gov.rs

Kako se u Srbiji pere prljavi novac
Nekada kupovinom nekretnina i učešćem u privatizaciji, a danas prljav novac peru preko banaka, advokata, računovođa i Fonda za razvoj. – Budućnost pranja je u industriji osiguranja

Dosete se dva biznismena da lažno prodaju robu jedan drugom, prodajući je nepostojećim biznismenima. Iznos od osam miliona dinara, sa izbegnutim plaćenim porezom, deponovali su na bankarske račune jedne od kompanija u vidu dnevne zarade, iako ta kompanija nema maloprodajne objekte.

Vlasnik dve privatne kompanije uvezao je i prodao robu za 600 miliona dinara falsifikujući poslovna dokumenta. Dovitljivo je prikazao da je robu prodao na veliko i uspeo da izbegne plaćanje poreza od 120 miliona dinara. Od zarade je kupio imovinu vrednu 800.000 evra. Preostalih 700.000 evra deponovao je na bankarske račune rođaka.

Ovo su primeri pranja profita koje je u knjizi „Tipologija pranja novca” zabeležila Uprava za sprečavanje ove pojave, u saradnji sa Oebsom. U više desetina primera na koji se način sve kriminalci dovijaju da prljavi kapital ubace u „centrifugu”, navedeni su i slučajevi pranja preko ovih dana aktuelnog Fonda za razvoj. Ključni igrači su tu zapravo računovođe koje su osmislile sistem po kom se fakturišu i knjiže proizvodi i usluge povezanim osobama po nerealno višim cenama od tržišnih. Stvara se lažna slika uspešnosti u poslovanju. Iskazuju se uvećani prihodi i dobit kod svih povezanih i lažno se stvara mogućnost učešća na tenderima i uzimanja kredita kod banaka.

Ova tipologija najčešće se koristi kod podizanja kredita Fonda za razvoj jer su uslovi najpovoljniji. Firme se posle dobijenog kredita brzo gase ili se sele u druge pravne jurisdikcije, najčešće na Kosovo i Metohiju, a kredite nikada ne vrate.

Kao primer se navodi da se obavljaju višestruke isplate za jednu uslugu fiktivnom dokumentacijom, a promet robe se ne evidentira u poslovnim knjigama, pa nema novčanih tokova koji ih prate. Dobija se gotov novac koji se koristi u nezakonite svrhe.

Kajmanska ostrva imaju oko 27.000 stanovnika, a 34.000 kompanija, od kojih 590 banaka. Obožavaju ih naši i svi svetski perači.

Privatizacija i nekretnine bili su omiljeni kriminalcima koji sada ulažu u trgovinu dragim kamenjem i plemenitim metalima – zlato, srebro, platina, paladijum. Od kupovine zemlje i vila nisu odustali. Dobre stvari ne treba menjati, već širiti u keš – intenzivne delatnosti, poput građevine (građevinski materijal je idealan jer se kupuje gotovinom) i ugostiteljstva, a aktuelizovati u spoljnoj trgovini i fiktivnim fakturama.

Preterana inteligencija nije bitna u ovom poslu jer su putevi pranja utabani, ali da je ovaj posao prost možda bi se svi njime bavili.

Kriminalac mora da prati trendove, ostvaruje kontakte i bude suludo spreman na sve. Ako banke uvode mere koje se odnose na praćenje poslovanja klijenata, a imaju obavezu da sumnjive aktivnosti prijave, perači traže druge kanale gde neće biti sumnjivi. Svako legalno poslovanje je idealno.

U „Tipologiji pranja novca” navodi se da je profit uglavnom ulazio preko računabanaka, koje su ključna karika sistema za sprečavanje pranja. Sve keš transakcije vrednije od 15.000 evra banka prijavljuje Upravi, kao sumnjive.

A kako se prepoznaju sumnjive transakcije?

Ako razlog obavljanja transakcije nije evidentan. Ako neko obavlja transakciju iz jedne of-šor zone u Srbiju bez ekonomskog razloga – nešto nije u redu.Ili ako postoje konsultantske usluge za poslove gde nije vidljiv pravi vlasnik firme ili novca. Iako nije poznat vlasnik kapitala, of-šor kompanije se pojavljuju kao kupci i vlasnici firmi u Srbiji. Na ovaj način se i dešavaju zloupotrebe, ali u Upravi kažu da u poslednje vreme ovo nije siguran put za perače novca.

Stoga kriminalne organizacije unajmljuju profesionalnog perača, obično advokata ili računovođu, a najbolje oba. Vrbuju se najtalentovaniji finansijski stručnjaci. Najpoželjniji su mladi, skloni ambiciji brzog bogaćenja. U Upravi kažu da postoji i udruživanje – nacionalne i regionalne grupe koje profesionalno peru novac, stvorivši od pranja međunarodni sofisticirani biznis.

Budućnost pranja novca predviđa se u industriji osiguranja zbog očekivanog lansiranja novih proizvoda.

Primarni kanal više neće biti proces privatizacije jer je pri kraju.

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Kako-se-u-Srbiji-pere-prljavi-novac.lt.html

Ko su najvažniji igrači finansijskog sveta tajnosti?

Prva na listi finansijski netransparentnih tržišta nalazi se Švajcarska. Novi izveštaj Mreže za poresku pravdu takođe navodi da je najvažniji ’igrač’ u finansijskom svetu tajnosti Velika Britanija iako se nalazi tek na 21. mestu na listi.

Naime, Britanija podržava i delimično kontroliše čitavu mrežu ofshore zona – od Kajmanskih ostrva i Bermuda, do Džerzija i Gibraltara. Kad bi se celokupna britanska mreža objedinila, ova zemlja bi zauzela prvo mesto na listi i to daleko ispred Švajcarske.

Mreža za poresku pravdu navodi da su nedavne izjave Davida Camerona, premijera Velike Britanije, da poreski rajevi pod upravom ove zemlje više ne predstavljaju ’opasnost’, neosnovane. Iako su Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska kao i druga ostrva pod jurisdikcijom Kraljevstva smanjila nivo tajnosti i nestransparentnosti, u drugim oblastima to nije slučaj.

Na listi koja broji 82 zemlje iza prvoplasirane Švajcarske našao se Luksemburg. Hong Kong koji je na trećem i Singapur koji je zauzeo peto mesto, visoko su na listi usled rasta azijske ofshore indsutrije, ali i zbog izmeštanja nekih evropskih i severnoameričkih ofshore aktivnosti ka istoku.

Kajmanska ostrva zauzela su četvrto mesto na listi, dok su Sjedinjene Američke Države na šestom mestu. Zanimljivo je da se Nemačka našla na osmom mestu finansijski netransparentnih tržišta, a Japan na desetom.

Ipak, postoje određeni pozitivni trendovi, navodi se u saopštenju Mreže za poresku pravdu. Javna tolernacija ofshore zona naglo je opala u mnogim zemljama od objavljivanja prethodnog izveštaja ove organizacije 2011. godine, što otvara vrata za stvarne političke promene – građani traže potpuno obelodanjivanje informacija u javnim registrima o tome ko stoji iza ofshore fantomskih firmi, fondacija i drugih organizacija.

Top 10 zemalja prema indeksu finansijske tajnosti
1. Švajcarska
2. Luksemburg
3. Hong Kong
4. Kajmanska ostrva
5. Singapur
6. SAD
7. Liban
8. Nemačka
9. Džerzi (autonomni krunski posed Velike Britanije)
10. Japan

citat ::

Poreski raj za velike kompanije pod istragom EU

Evropska unija pokrenula je istragu oko poreskih olakšica koje Luksemburg nudi inostranim kompanijama, a pomoću kojih su, prema jednom istraživanju, velike kompanije "provukle" više stotina milijardi dolara.

Istragu EU je potvrdio portparol novog predsednika Evropske komisije Jean-Claude Junckera, Margaritis Schinas, nakon što su u javnost procureli dokumenti o sporazumima koje je Luksemburg sklapao sa kompanijama.

Dokumenti stavljaju Junckera u središte pažnje, budući da je on bio premijer Luksemburga 19 godina, tokom kojih su potpisani mnogi od spornih sporazuma, prenosi agencija France presse.

Komisija je prošlog meseca saopštila da je pokrenula formalnu istragu koja treba da pokaže da li se sporazumi koje je Lukseburg sklopio sa američkom kompanijom za onlajn prodaju Amazon i finansijskom filijalom italijanskog prozivođača automobila Fiat mogu okarakterisati kao nezakonita državna pomoć.

Dokumenti koje je objavio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) pokazali su da su stotine najvećih svetskih kompanija, među kojima su Pepsi i IKEA, sklapale tajne sporazume sa Luksemburom da bi izbegle plaćanje više milijardi dolara poreza.

IKEA, Pepsi, Amazon i još 340 drugih velikih međunarodnih kompanija imaju tajne ugovore s vladom Luksemburga, zahvaljujući kojima gotovo da i ne moraju plaćati porez na dobit.

Istraživanje ICIJ pokazalo je da su velike kompanije između 2002. i 2010. godine kroz Luksemburg "provukle" više stotina milijardi dolara. Za potrebe ovog istraživanja 80 novinara iz 26 zemalja obradilo je gotovo 28.000 stranica dokumenata. Ovu svoju operaciju nazvali su "Luxembourg Leaks".

Saznali su da velike kompanije izbegavaju plaćanje poreza u matičnim zemljama zahvaljujući specifičnim ugovorima, takozvanim "pismima utehe", koje im izdaje ministarstvo financija u Luksemburgu. Najčešće novac putem pozajmica ili isplati dividendi cirkuliše između sestrinskih firmi, kako bi se smanjio ili u potpunosti eliminisao profit koji "povlači" porez.

Primera radi, američki FedEx u svoju je podružnicu u Luksemburgu preusmeravao sav profit svojih firmi iz Meksika, Francuske i Brazila, što im je omogućilo da porez na dobit državi Luksemburgu plaćaju po mizernoj stopi od 0,25 odsto.

Stoga je veoma teško naći međunarodnu kompaniju koja nema svoje predstavništvo u Luksemburgu. Posebno imajući u vidu da im u takvim kancelarijama zaposleni uopšte nisu potrebni, dovoljno je imati poštansko sanduče. Tako je na samo tri adrese u Luksemburgu prijavljeno skoro 4.500 firmi.

Ove vrste mahinacija ne bi bile moguće bez saradnje luksemburških vlasti. Poreski zakon u Luksemburgu kompanijama daje mogućnost da unapred predloži kako će i po kojoj stopi plaćati porez. Jedini limit je mašta njihovih računovođa, koji predmetne olakšice moraju da opravdaju.

Direktor luksemburške državne agencije zadužene za praćenje financijskih operacija Nicolas Mackel tvrdi da je sve legalno. "Naš poreski sistem je kompetitivan. Nema tu ničeg nepoštenog, niti neetičkog", kaže Mackel.

"Prethodno odobrenje poreskih prijava dobro je ustanovljena praksa u mnogim zemljama Europske unije poput Nemačke, Francuske, Holandije i Ujedinjenog Kraljevstva. To nije u koliziji s evropskim zakonima dok god su svi poreski obveznici u sličnoj poziciji i jednako su tretirani", piše u izjavi luksemburškog Ministarstva finansija.

A sadašnji predsednik EU parlamenta Junkers je nekadašnji premijer Luksenburga, koji je omogućio sve to!

Taliano ::

Da.Tačno tako.Mislim da je sada rečeno o ovome sve što treba.Ima li neko direknih iskustava sa of šor?

1. Uspes da prebacis pare na off shore firmu i tamo platis neki minimalni porz tipa 3%

2. Te pare prebacis na racun kod neke banke u Svajcarskoj, ali ne veliku sumu jer takve transakcije se prate od strane US i sl.

3. Sa tog racuna mozes da trosis pare, placas neke troskove, kupujes jahte itd...

4. Pare ako prebacis u Srbiju, vise od 10k evra u jednom cugu, moras da dokazes odakle ti pare i ako si rezident da platis dodatni porez ako Srbija nema ugovor sa tom drzavom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Tu banka iz Svajcarske izda potvrdu, laznu, da si to zaradio u Svajcarskoj i tu uslugu ti naplati.

5. Ako te uhvate, a za sada nje bilo takvih slucajeva, mozes dobro da nadrljas, jer zakon predvidja da osim poreza koji si duzan, moras da platis i kaznu, podosta veliku, u zavisnosti od sume koju si utajio.

6. U nekm zemljama firme i velike korporacije kojima udju revizori u firmu, mogu same sebe da prijave, postoji neki rok, i onda ti se kazna oprasta, ali porez ti se napali u svakom slucaju.

7. Ovo polje je trenutno veoma interesantno za EU drzave, jer su uteje porza ogromne. Tako VW ima preko 130 off shore firmi sirom sveta, a Starbaks koja ima lanac kafica po celom svetu, prijavljuje manju dobit od neke ozbiljnije picerije, navodno placajuci fransizu domicilnoj firmi koja je naravno na off shore, tako da kad plate radnike ilazno veliku fransizu, ostane mizerna dobit i porez se placa samo na tu dobit.

8. U toku su razmisljanja kako da se tako nesto onemoguci, takve mahinacije rade i Majkrosoft, Apple i mnoge multinacionalne kompanije...
Ali i one paze da te pare ne budu vracene u zemlju u kojoj su te pare zaradjene jer onda pocinju problemi...
Takodje, ako drzava ukapira da si dobit prebacio u Svajcarsku, recimo kes, imaces problema, kao i kada taj kes unosis u svoju domicilnu zemlju, jer na granici si duzan da prijavis svaki kes veci od 10k evra, u SAD 10k $ i ako te uhvate krece cirkus...

Zakljucak: sve moze, ali se moras cuvati i stalno biti na oprezu...
Cak iako doneses kes u Srbiju i krenes da kupujes vredne nekretnine a prijavljujes neke minimalne zarade, lako se moze desiti da ti na vrata zakuca poreznik!

KORAK 1: Otvaranje računa

Gospodin X otvara račun na svoje ime. Potom, banka umesto njegovoh imena, stavlja ime ofšor kompanije, a kasnije umesto imena kompanije, račun dobija broj.

KORAK 2: Vođenje računa

Sva dokumentacija ostaje u banci, ništa se ne šalje na kućnu adresu ili mejl. Klijent bira da li će kontaktirati direktno s bankom ili preko posrednika.

KORAK 3: Pristup računu

Klijent putuje u Švajcarsku, u filijalu banke, i tamo lično podiže novac i upravlja sredstvima. Klijentovo ime i detalji računa se čuvaju u banci odvojeno.



O vraćanju prljavog novca u Srbiju brine Uprava za sprečavanje pranja novca. Za razliku od ranije, kada u Srbiji nije izrečena nijedna pravosudna presuda zbog pranja novca, sada ih ima tridesetak.

Ipak, izvori „Blica“ tvrde da perači para ne žale sredstva kako bi našli nove puteve da svoj novac ubace u legalne tokove. Pokušavaju, na primer, da uđu kroz sektor nekretnina ili tzv. keš intenzivne poslove kao što su građevina, a u poslednje vreme sve više i ugostiteljstvo.

BRUXELLES - Europska komisija u srijedu je najavila da će u ožujku predstaviti paket o poreznoj transparentnosti, koji će sadržavati zakonodavni prijedlog za automatsku razmjenu informacija o poreznim rješenjima, u sklopu borbe protiv izbjegavanja plaćanja poreza i agresivnog planiranja porezne politike.

Nije prihvatljivo da se porezna tijela moraju oslanjati na curenje informacija kako bi provela porezna pravila", izjavio je potpredsjednik Komisije zadužen za euro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis.

U srijedu je na sastanku Komisije održana orijentacijska rasprava o borbi protiv izbjegavanja plaćanja poreza.

Dogovoreno je da je jedan od glavnih ciljeva osigurati da se poduzeća oporezuju na području na kojemu njihove gospodarske djelatnosti ostvaraju dobit te da im se onemogući izbjegavanje plaćanja doprinosa s pomoću agresivnog planiranja porezne politike.

"Zlouporaba porezne prakse i štetni porezni režimi nalaze pogodno tlo u mraku. Transparentnost i suradnja njihovi su prirodni neprijatelji. Vrijeme je za novu eru međusobne otvorenosti među poreznim upravama i za novo doba solidarnosti među vladama kako bi se svima osiguralo pravedno oporezivanje. Komisija je u potpunosti predana svojem cilju osiguranja najviše razine porezne transparentnosti u Evropi", rekao je povjerenik za ekonomska i financijska pitanja Pierre Moscovici.

Komisija je također najavila da će ovoga ljeta predstaviti drugi paket mjera za postizanje pravednog i učinkovitog oporezivanja poduzeća kojim će se također uzeti u obzir postojeće inicijative skupine G20 i Organizacije za gospodarsku suradnju i razvoj (OECD) u borbi protiv izbjegavanja plaćanja poreza.

Nekoliko dana nakon što je Junkerova Komisija preuzela dužnost u studenome prošle godine, u evropskim medijima objavljena su otkrića o poreznim dogovorima luksemburških vlasti s velikim multinacionalnim tvrtkama, kojima su one izbjegavale plaćati poreze na dobiti u zemljama u kojima je ostvarena i umjesto toga plaćale minimalne poreze u Luksemburgu, gdje bi registrirale svoje podružnice. Sve to vrijeme luksemburški premijer bio je Jean-Claude Junker.

Nedavno je otkrivena još jedna afera kada su otkrivene utaje od preko 100 milijardi eura.
Najveća britanska banka HSBC priznala je da je njezina švicarska podružnica pomagala bogatim klijentima pri milijunskim utajama poreza.

NAJVEĆI PORESKI RAJEVI

Na prvom mestu liste je ostrvska zemlja koja se nalazi u Karipskom moru, na granici sa Atlantskim okeanom, Antigva i Barbuda. Za dobijanje stalnog boravka potrebno je uloganje u vladin investicioni program minimum 250.000 dolara ili kupovina nekretnine u vrednosti od 400.000 dolara.

Porez na dohotke stečene u inostranstvu ne postoji, a operezivanju podlažu samo prihodi zarađeni u Antigvi i Barbudi.

Na drugom mestu je Velika Britanija u kojoj se nudi mogućnost rezidecionog statusa "bez stalnog prebivališta". Ovaj specifičan status omogućava strancima da žive u Britaniji, a da ne budu oporezovani u toku sedam godina, ni na prihode, niti na imovinu van Velike Britanije.

Zbog kvaliteta života, poreske politike i geografskom položija Britanija se našla na drugom mestu liste.
Na trećem mestu je Kneževena Monako u kojoj ne postoji porez na dohodak osim za osobe sa francuskim državljanstvom koji su u obavezi da porez plate u Francuskoj. U Monaku ne postoji ni porez na imovinu, nasledstvo i poklonjenu imovinu kad je reč o direktnim naslednicima. Da biste postali državljavan ove zemlje potrebnan je samo pozamašni bankarski račun sa minimalnim iznosom od 500.000 evra. U Monako se zbog geografskog položaja naseljeva veliki broj Italijana, Francuza, Švajcaraca ali u poslednje vreme i Rusa.

Na četvrtom mestu je još jednan evropski grad-država, Andora u kojoj je za dobijanje boravka potrebno minimalno ulaganje od 350.000 evra kao i depozit od 50.000 evra. Dohodak na prihode za fizička lica je deset odsto. Bogati Rusi često biraju Andoru za iseljenje zbog geografskog položija i visokog stepena bezbednosti.

Na petom mestu su Bahami zbog nultog poreza na prihode, visok kvalitet života, političke stabilnosti, kao i blizine SAD.

Na šestom mestu je ostrvska zemlja Republika Mauricijus u jugozapadnom delu Indijskog okeana. Porez na dohodak fizičkih lica je 15 odsto. Procedura za dobijenje boravka je jednostavna, dovoljna je kupovina nekretnine minimalne vrednosti od 500.000 dolara. Ovaj program investiranja pokrenut je 2002. kako bi se podstakla izgradnja i prodaja luksuznih vila strancima.

Na šestom mestu je Malta u kojoj se ne plaća porez na dohotke stečene u inostranstvu nitu na imovinu u instranstvu. Takođe u ovoj zemlji postaji specifičan stastus bez stalnog boravka kao u Britaniji.

Na osmom mestu je Gibraltar zbog svog geografskog pložaja i lakog dolaska do rezidencionalnog statusa, a na devetom Dubaji gde su preduzeća i fizička lica za strance sa stalnim boravkom oslobodjena poreza.

Na desetoj poziciji su Kajmanska ostrva, prekomorska teritorija Ujedinjenog kraljevstva, u Kraipskom moru, na kojima je dovoljna investicija od oko 560.000 evra za dobijanje boravka, a prihodi preduzeća kao i ni fizičkih lica nisu oporezovana.

Na ovogodišnjoj listi Švajcarska se nije našla u prvih deset zbog pooštrene poreske kontrole kao i pritiska međunarodne javnosti o primeni automatske razmene podataka o poreskim obveznicima.

Novac koje su firme iz Srbije za samo godinu dana iznele u poreske rajeve jednak je i sumi koja je potreba da se sagradi čak hiljadu modernih obdaništa.

Prema podacima Narodne banke Srbije, najveći deo transfera bio je usmeren ka Holandiji 1,5 milijardi evra. Istovremeno je u Luksemburg transferisano 548 miliona evra, dok je u ofšor zonu na Devičanskim Britanskim Ostrvima otišlo 47 miliona evra...

Na spisku zemalja u koje je odlivan novac iz Srbije su i Švajcarska, Kipar, Kajmanska Ostrva, Monako, Maršalska Ostrva, Panama... Reč je o odlivu na osnovu tekućih, kapitalnih i finansijskih plaćanja, precizirali su u NBS za “Blic”.

Of-šor kompanije za sada jesu legalan način poslovanja, ali i mogo jeftiniji i lakši nego što je to u zemljama koje ne slove za poreske rajeve.

One vam mogu pomoći da legalno izbegnete poreze, finansijske kontrole i druge prepreke u poslovanju. Možete podizati novac, transferisati ga po volji na račune drugih pravnih i fizičkih lica, kupovati preduzeća i trgovati robom. Motiv za osnivanje ovakvih kompanija može da bude i prikrivanje pravog vlasnika. Takođe, vlasnik firme iz ofšor zona pri njenoj prodaji ne plaća porez na kapitalnu dobit. Ako knjiži profit u ofšor zoni vlasnik tamo može da isplati i dividendu i ponovo izbegne oporezivanje u Srbiji. Koliko zbog toga godišnje gubi srpski budžet gotovo da je nemoguće proceniti, ali ne grešim ukoliko kažem mnogo - ocenio je naš izvor.

U Srbiji posluje više od 1.000 preduzeća čiji su osnivači iz najpoznatijih of-šor zona. Međutim, Kipar više nije najpoželjnija ofšor zona zbog ulaska u EU.

- Sada i tamo firme moraju da plaćaju porez na dobit. Većina vlasnika ofšor firmi zato firme osniva u drugim zemljama, i to sve češće u Holandiji gde je porez na dobit pet odsto - kaže naš sagovornik.

The Panama Papers: how the world’s rich and famous hide their money offshore

Guardian analysis of leaked papers will show how influential people including heads of government have exploited tax havens.

The Panama Papers reveal:

Twelve national leaders are among 143 politicians, their families and close associates from around the world known to have been using offshore tax havens.

http://www.theguardian.com/news/2016/apr/03/the-panama-papers-how-the-worlds-rich-and-famous-hide-their-money-offshore

Ovo može da bude zanimljivo i za Srbiju. Svojevremeno se na Belexu pojavljivala firma "Eldorado" iz Paname...
Obavljala je prljave poslove (otkup akcija, održavanje niske cene akcija) za DRAKULIĆA, Miškovića, Beka a i za prepametnog MK !!

citat ::

Usluge agencije Mosak Fonseka koristilo i 100 građana Srbije, među kojima 18 zvučnih imena iz sveta biznisa koje će, kako najavljuju, objaviti sutra.

"Usluge ove agencije su koristila jako zvučna imena iz naše sfere biznisa... Dakle, jaki biznismeni. Međutim, političari su koristili druge agencije. Ta druga se zvala Trajdent trast (Trident trust) što smo već otkrili, Siniša Mali je koristio tu agenciju. Takođe, sećate se, bila je priča o ofšor firmama koje su povezane sa Nikolom Petrovićem (generalnim direktorom EMS). On je isto kao i Siniša Mali koristio Trajdent trast. Tako da su se ti naši političari aktivno koncentrisali oko te druge agencije, i ako budemo imali sreće, možda i u budućnosti i odatle procure papiri pa ćemo više saznati o njima.

Među dokumentima spominju se imena nekoliko osoba kompanija iz Bosne i Hercegovine, kao i Hrvatske.Tvrdi se i da su brojni sportisti izbegavali plaćanje poreza, među kojima je i bivši srpski fudbaler Darko Kovačević.

Dokumenta objavljena u ICIJ bazi otkrivaju i nove detalje o značajnom slučaju iz devedesetih – iznošenju novca na Kipar.

Novi podaci pokazuju da je srpski biznismen Zoran Drakulić bio punomoćnik kompanije koja je kontrolisala firmu za koju se sumnja da je preko nje iznet deo novca iz Srbije.

Vuk Hamović, poznati trgovac strujom, pojavljuje u bazi se kao Drakulićev poslovni partner.

KRIK piše i da je Srđan Šaper, jedan od važnijih "igrača" u oglašavanju u Srbiji, koristio ofšor kompanije da tri miliona evra, koje je zaradio prodajom prostora za oglašavanje, pošalje iz Srbije u ofšor destinacije – ostrva Niue, Samoa, Bahami.

Iza mreže ofšor kompanija, poznati srpski biznismen Milan Popović ušao je partnerstvo sa Konstantinom Malofejevim, ruskim tajkunom koji je blizak Vladimiru Putinu.

Dodaje se da se jedan od vodećih srpskih biznismena koji se bavi poljoprivredom i bankarstvom, Miodrag Kostić, pojavljuje u bazi kao biznismen u čije je ime izvršen transfer 368.000 evra.

Predrag Lučić, vlasnik „Lučić Invest“ i „Panonke“, još jedan je srpski biznismen koji se pojavljuje u bazi dokumenata "Panama papers".

porodični prijatelj i poslovni partner gradonačelnika Beograda Siniše Malog, biznismen Vladimir Delić, jedan je od onih koji se pojavljuju u dokumentima.

Dokumenta objavljena u ICIJ bazi otkrivaju i nove detalje o značajnom slučaju iz devedesetih – iznošenju novca na Kipar.

Novi podaci pokazuju da je srpski biznismen Zoran Drakulić bio punomoćnik kompanije koja je kontrolisala firmu za koju se sumnja da je preko nje iznet deo novca iz Srbije.

Maca ::

...bio punomoćnik kompanije koja je kontrolisala firmu za koju se sumnja da je preko nje iznet deo novca iz Srbije.

...koristio ofšor kompanije da tri miliona evra, koje je zaradio prodajom prostora za oglašavanje, pošalje iz Srbije u ofšor destinacije

...ušao je partnerstvo sa Konstantinom Malofejevim, ruskim tajkunom koji je blizak Vladimiru Putinu.
...pojavljuje u bazi kao biznismen u čije je ime izvršen transfer 368.000 evra.

...još jedan je srpski biznismen koji se pojavljuje u bazi dokumenata "Panama papers".

...jedan je od onih koji se pojavljuju u dokumentima.

... bio punomoćnik kompanije koja je kontrolisala firmu za koju se sumnja da je preko nje iznet deo novca iz Srbije

zanimljivo,

a dal ima krivičnog dela i kog?

"iznošenje novca" nije krivično delo samo po sebi.

Ne, he...

A šta misliš zašto nekome treba offshore kompanija?

Namera nije kažnjiva, to je tačno, ali je pitanje kome i zašto treba offshore kompanija....