Šta ostavlja vlada koja odlazi?

Citat :

Novi kreatori ekonomske politike odmah po dolasku na vlast imaće pune šake vrućih krompira, ali i prazne džepove. Odmah će, hteli – ne hteli, morati da se uhvate u koštac sa problemima.

Da i čarobnjak, posle formiranja vlade, sedne u fotelju ministra finansija, teško da bi ostao omiljen u narodu. Jer, ono što će ga u budžetu sačekati ne može ni magijom da se reši. Minus u državnoj kasi na kraju maja dostigao je bezmalo 80 milijardi dinara. Deficit cele države, koji osim centralne kase podrazumeva lokalne budžete kao i pokrajinsku kasu i fondove, dostigao je 89 milijardi dinara. To je znatno više nego što je planirano, jer do kraja godine, jaz između prihoda i rashoda ne može, prema Zakonu o budžetu, da bude veći od 152 milijarde dinara. Ako se ovako nastavi, manjak u budžetu dostići će više od 200 milijardi dinara, što je neodrživo.

Po svemu sudeći, novi ministar finansija moraće da predloži i neke drakonske mere. Neophodno je da se uštedi milijardu evra, a to je prevelik iznos da bi mogao da se postigne samo centralizacijom javnih nabavki i smanjenjem broja državnih agencija. Ono što je izvesno jeste da će PDV morati da se poveća, neizvesno je samo za koliko. Ali, čak ni to neće biti dovoljno da se minus u kasi smanji na održivi nivo.

Uz sve to, budžet gotovo da nema nikakve veze sa ekonomskog realnošću. Skrojen je na proceni da će ekonomski rast u Srbiji ove godine biti 1,5 odsto, a, po svemu sudeći, imaćemo stagnaciju. Uz to, država će do kraja ove godine morati da se zaduži za 2,5 milijarde evra kako bi finansirala deficit i obaveze po osnovu ranije uzetih kredita.
Novi kreatori fiskalne politike neće više moći da računaju na to da kreditima finansiraju prekomernu potrošnju, jer je javni dug Srbije još u drugoj polovini prošle godine prešišao zakonske okvire. Sada je već daleko iznad zakonom dozvoljenih 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Postoji jedna računica po kojoj, kada bi kurs bio 120 dinara za evro, državni dug bi dostigao oko 60 odsto BDP-a. I prema kriterijumima Evropske unije, Srbiju bi to svrstalo u prezadužene zemlje. Pri tome, tek nam predstoji isplata obaveza po osnovu restitucije, odnosno obeštećenja građana na ime oduzete dedovine. Taj trošak procenjuje se na oko pet odsto BDP-a. A neke studije pokazuju da polovina zemalja u razvoju krizu javnog duga doživi na nivou zaduženosti ispod 50 odsto.

Ni podaci iz spoljne trgovine nisu ohrabrujući. Tako je izvoz u prva četiri meseca pao za 3,6, a uvoz porastao za približno toliko odsto.
Ipak, jedan od najvećih vrućih krompira koji će pasti u šake novim vlastima jeste problem nezaposlenosti, jer je svaki četvrti radno sposoban stanovnik naše zemlje bez posla. Problem je još gori kada je reč o mladima. Čak 50 odsto njih mlađih od 30 godina nema posao. Bez obzira na to što članovi vladajuće koalicije najavljuju podsticaje privredi i po novootvorenom radnom mestu, čini se da u budžetu neće imati dovoljno para da sva predizborna obećanja ispune.

Iako ih rast kursa neće obradovati, jedine dve dobre vesti, čini se, mogu da stignu od guvernera Dejana Šoškića. Prva se odnosi na međugodišnju inflaciju koja je u aprilu iznosila 2,6 odsto, a druga na devizne rezerve koje su još poprilično visoke i iznose nešto više od 10 milijardi evra. Problem je, međutim, što u nameri da pomognu privredi, kreatore ekonomske politike mogu da zasvrbe prsti i da se, u situaciji kada je državna kasa prazna, pokušaju da se približe deviznim rezervama.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Pune-sake-vrucih-krompira.lt.html

Citat :

Brojke


- 1,5 milijardi evra duguje državi i javnim preduzećima
- 1.300 neprivatizovanih preduzeća
- 490 milijardi dinara nenaplativi dug Poreskoj upravi za doprinose za penzijsko, zdravstveno i za nezaposlene
- 700 milijardi dinara dug Poreskoj upravi za poreze i doprinose
- 13 milijardi dinara duguje Fond zdravstva apotekama
- 400 miliona evra manji budžet RFZO u odnosu na 2008.
- 3,2 milijarde evra akumuliran dug za neplaćene poreze, doprinose i izdate garancije za kredite, za toliko je budžet kratak
- više od dve milijarde evra duguje blokirana privreda
- 60 miliona evra duguje država privredi
- 300 miliona evra duguju javna preduzeća privredi
- 11,34 milijarde dinara dug zdravstvenih ustanova za potrošene lekove proizvođačima, mimo ugovora koji imaju sa RFZO

[quote="Ars Vivendi"]

Citat :

Da i čarobnjak, posle formiranja vlade, sedne u fotelju ministra finansija, teško da bi ostao omiljen u narodu.

Svi bi da budu omiljeni, pa daju deci slatkiša koliko hoće, samo što bombona ponestaje. To što slatkiši kvare zube, nije ni bitno sve dok su ovi omiljeni

Friz ::

Brojke

Citirane cifre, uveren sam, su samo jedan deo ukupnih dubioza - sve je jasnije da je Srbija jedna velika Agrobanka.

Liči da se u masi ukupnog spoljnog duga već nalazi veliki deo, suštinski, državnog duga (banke&firme zajme napolju, proslede u nekoj formi državi, ona ne vrati ...). NBS je izračunala da je prekršen zakonski limit do 45% a da je premašen nivo i od 51% BDP/dugovi. A da nije 90%, ili 120% ?

Neko će morati da nastavi da pravi Novu Srbiju, po najvažnijem pravilu restruktuiranja: lean and mean.

A nemamo ni S od Sirize - ostali smo i bez teksta i bez slova. Bezslovesno.

Citat :

Govoreći o lošem stanju u javnim finansijama, Dinkić je naveo da je zanimljivo saopštenje Narodne banke Srbije da je prekršen Zakon o budžetskom sistemu, jer je javni dug premašio 45 odsto BDP.

On je upitao šta je guverner do sada čekao da to saopšti i dodao:

"Da li je čekao da vidi da Tadić neće biti premijer? Da li je guverner politička ličnost? Neka kaže kada je javni dug premašio 45 odsto BDP. To se odavno dogovdilo", rekao je Dinkić.

Dinkić je takođe, rekao da se postavlja pitanje kako razvojna banka Vojvodine može da se reklamira kada je u dubiozi i zašto je ona dokapitalizovana baš u vreme kampanje.

"Neko će za to morati da odgovora", upozorio je Dinkić.

Znam ko je Dinkic, ali ovo nije lose....

Citat :

DW: Srbija je već na ivici bankrota
Izvor: Dojče vele
Beograd -- "Stara vlada je novoj vladi u ekonomskoj sferi ostavila uništene javne finansije, mnoštvo nepotrebnih institucija, i gomilu loših zakonskih rešenja", kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.

"Ako bi nova vlada htela da bude razumna, ona bi morala reći da je Srbija na korak od bankrota, da smo trošili više nego što smo mogli, i da nam može biti samo još gore ako se nastavi ovim putem", navodi on.

"To znači da je jedina opcija za Srbiju da svi štedimo. Tačnije, ne svi, jer ljudi koji rade u privatnom sektoru već štede odavno, već ljudi koji rade u državnom sektoru i imaju primanja od države, da i oni moraju podeliti sudbinu ostatka društva", kaže Stevanović.

Situacija koju najavljuje Mlađan Dinkić, u kojoj bi se novac za investicije, ili novac od MMF-a, preusmerio u budžet svakako nije dobro rešenje, upozorava Stevanović.

"To nije dobro rešenje, i mi se ne možemo tako pokrivati, jer naredne godine neće ništa bolje da se desi. Srbiju samo spašavaju štednja, i reforme koje bi nas u nekom roku od 3 do 4 godine izvele na zelenu granu. Ja na osnovu izjave da moramo još da se zadužimo baš nešto nisam video neku veliku rešenost da se ide u tom pravcu, i stoga se bojim da neće biti dovoljno urađeno na smanjenju potrošnje" ,kaže on.

"Ukoliko se nastavi obmanjivanje javnosti o stvarnom stanju srpske ekonomije bojim se da ćemo završiti u grčkoj tragediji punog kapaciteta", kaže Saša Đogović, iz Instituta za tržišna istraživanja, i dodaje da je Srbija praktično već u bankrotu.

Neko za ovo mora u

Šta nas čeka

- pad dinara
- rast inflacije
- smanjenje investicija
- skuplje zaduživanje
- mnogo teže zaduživanje
- povećanje javnog duga

Ali sve ostaje zapisano.
I kao što grčka istorija pamti da je tata-Papandreu onomad, osamdesetih, zapatio prekomerno veliku i bahatu državnu službu da bi sebi osigurao trupe vernih podanika, pa je Grčka došla gde je već došla, tako će i srpska istorija jednog dana pisati o Demokratskoj stranci i njenom vođi kao generatoru nove srpske dužničke krize.

profesorka Ekonomskog fakulteta, članica CLDS-a

Danica Popović
objavljeno: 29.06.2011.

Mica Bisić, jedan od vodećih poreskih eksperata i zamenik ministra finansija u vladi Zorana Djindjića, a danas SAVETNIK ministra finansija i privrede Dinkića:

- Stanje koje smo zatekli u finansijama Srbije je blago rečeno nesredjeno. Ne znamo tačno ni koliki je deficit, jer nemamo kmpletan uvid u rashodnu stranu dudžeta. Zašto? Jednostavno ne znamo koje su sve obaveze ministarstva preuzela do kraja godine ni šta sve treba da se plati.

Rashodi za plate i penzije su lažno potcenjeni za 20 milijardi dinara kako bi prethodna vlada dobila aranžman sa MMF-om po svaku cenu!!

Neke stavke budžeta su potpuno potrošene u prvoj polovini godine, a da ne znamo tačno na šta!!!

Potrošeno je i oko 20 milijardi sopstvenih prihoda raznih agencija, fondova i državnih organa, pretpostavljam na njihove plate, jer te stavke ne idu kroz budžet...

Sada prikupljamo podatke i uskoro ćemo znati koliki je budžetski jaz. Mislim da će umesto 152 milijarde deficit iznositi oko 207 milijardi dinara.
Moraćemo da povećamo PDV sa 18 na 20%, porez na dobit sa 10 na 15% i povećamo akcize i porez na dohodak.
Trećina budžeta nam ide na penzije i plate u javnom sektoru.

U ovoj godini ćemo pokušati da umanjimo deficit u budžetu, a tek za 3-4 godine uz privredni rast od 3% ako ga bude, i štednju, moguće je da deficit smanjimo na 45% BND-a.

Red bi bio da neko za sve ovo odgovara!
DS je za 4 godine napravio haos u Srbiji...

Financial Times Deutschland u tekstu pod naslovom "Srbiji preti bankrot" piše o finansijskoj nestabilnosti na Balkanu.

Dugo je zemlja ignorisala obaveze Međunarodnog monetarnog fonda, sada nova srpska vlada mora da puzi na kolenima. Ona najkasnije do Božića mora da obezbedi dodatnu međunarodnu pomoć.

Potpredsednik srpske Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić zvuči dramatično - "Do kraja godine treba nam tri milijarde evra da bismo preživeli".

Tolika je rupa u budžetu srpske vlade, kaže Vučić u razgovoru za Financial Times Deutschland. Prema njegovim rečima ukoliko novac ne stigne do Božića, zemlji preti bankrot.

- Polažemo nadu u evrobondove, polažemo nadu u banke, u Međunarodni monetarni fond a nadamo se i bilateralnoj pomoći - kaže Vučić skoro molećivo.

Pri tome to uopšte ne liči na samouverenog 42-godišnjaka, ocenjuje Financial Times Deutschland.

Cvetkovićeva vlada prikrila preterani dug

Javni dug je u 2011. bio 13 odsto veći nego što je dozvoljeno a i netačno je prikazan manjim nego što jeste. Samo dugovi i obaveze države u papirima "umanjene" za 10 milijardi, pronašla Državna revizorska institucija.

Finansijske propise ne krše samo državne firme i ustanove u javnim nabavkama već i Vlada (doduše u starom sazivu) probijanjem okvira i netačnim prikazivanjem visine državnog duga, obavestio je danas državni revizor Odbor Skupštine Srbije za finansije.

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je da je stanje duga opšteg nivoa Republike Srbije 31. decembra 2011. godine (vlada premijera Mirka Cvetkovića ), u odnosu na ostvareni BDP iznosio 51 odsto.

To je značajno iznad nivoa od 45 odsto, koliko je najviše dozvoljeno Zakonom o budžetskom sistemu, pa je tako prekoračeno opšte fiskalno pravilo.

Po nalazu DRI, taj dug je iznosio 15, 473 milijarde evra. I ne samo da je dug preteran već je i iskazan kao manji za 992,87 miliona evra.

Predsednik DRI Radoslav Sretenović je na sednici skupštinskog odbora naveo da je, prema podacima Uprave za javni dug, stanje duga opšteg nivoa Republike Srbije, poslednjeg dana prošle godine bilo 14.480, 36 miliona evra.

Sretenović je naveo da je u završnom računu budžeta Republike Srbije za 2011. manje iskazana finansijska imovina, u iznosu od 1,68 milijardi dinara i odnosi se na novčana sredstva i trajne uloge.

Prema izveštaju DRI, manje su iskazane obaveze u iznosu od 10 milijardi dinara, koje se odnose na obaveze Republike Srbije, po kreditima od domaćih poslovnih banaka, relizovanih preko Fonda za razvoj, za projekte u funkciji podsticaja građevinske industrije.

To se odnosi na obaveze Ministarstva za infrastrukturu i energetiku za izvedene radove na izgradnji Koridora 10 i 11, za koje su izvođači radova izvršili zalogu potraživanja kod poslovnih banaka, kao i obaveze prema NBS, preuzete ugovorom između NBS, Vojvođanske banke i Republike Srbije.

Sretenović je naveo da je državna revizorska institucija u skladu sa programom revizije za 2012. godinu, revidirala 46 subjekata i obavila reviziju finansijskih izveštaja i reviziju pravilnosti poslovanja.

Sretenović je rekao i da su izveštaji DRI podneti Skupštini Srbije i najavio da će ta institucija, imajući u vidu uočne nepravilnosti, predložiti tri nova zakonska rešenja, o subvencijama, o komunalnim taksama i o platama službenika lokalnih samouprava.

Tanjug

Beograd - Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da otežano planira svoje aktivnosti i sa zakašnjenjem izvršava svoje tekuće finansijske obaveze, jer stalno pristižu na naplatu novi dugovi.


U saopštenju se navodi da je Vlada Srbije, pod vođstvom Mirka Cvetkovića, izvršila „nakaradnu organizacionu racionalizaciju“ koja je proizvela otpuštanje 70 inspektora u periodu od 2010. do 2011. godine, nakon čega je znatno otežan sistem kontrole. Takođe, na osnovu uredbe Vlade Srbije iz 2008. godine o isplati sredstava nekomercijalnim gazdinstvima, Ministarstvo poljoprivrede je bilo u obavezi da isplati po 40.000 dinara poljoprivrednicima, ali se, po nalogu tadašnjeg ministra poljoprivrede Saše Dragina, isplaćivalo duplo manje, navodi se u saopštenju.

Iz tog razloga se i danas od Ministarstva prinudno naplaćuju nagomilani dugovi, uvećani za kamate, sudske troškove i advokatske usluge po donetim sudskim presudama. Tokom 2012. godine od Ministarstva je prinudno naplaćeno blizu 1,5 milijardi dinara, dok je u prethodna dva dana naplaćeno dodatnih 170 miliona dinara, navodi se u saopštenju.


.