"Botovi" - berzanski softveri

Temu sam pokrenuo posle ovih citiranih postova, pa da vidimo ko to
i kako sve trguje na berzama, pogotovu onim koje posle diktiraju
trend po celom Svetu.
Sumnjao sam da postoje i ovakvi 'nehumani' softveri, ali sam tek sada saznao da mi je sumnja bila opravdana:

ILoveRoses ::

... Problem sa malim investitorom - koji odluke donosi na bazi tehničke analize - sastoji se u tome što je, pri TA, proces donošenja odluke moguće automatizovati, jer se TA bazira na istorijskim podacima.
Dakle, poznati su svi parametri, i moguće je programirati algoritam koji će da donosi odluke umesto živog čoveka. Kao posledica toga imamo činjenicu da, na NYSE, 70% SVIH transakcija (taj podatak je figurirao do pre par godina dok sam pratio NYSE, a danas je verovatno i više) izvrše botovi (specijalizovan softver za berzansko trgovanje) bez asistencije čoveka.
Ti, kao ljudsko biće sa svojim razumljivim dilemama, emocijama itd, ma koliko bio edukovan, u toj igri nemaš velike šanse naspram indiferentnih i sofisticiranih botova, vrednih desetine hiljade dolara. Posebno u real-time trejdingu, gde se odluke donose, jeli, real-time.
Botovi su u stanju da u sekundi pročešljaju milione podataka da bi doneli adekvatnu odluku; a koliko je, u sekundi, podataka u stanju da prečešlja ljudsko biće - već dovoljno premoreno od višesatnog "krvavog rada" - buljeći u grafikone i blinkajuće indikatore?...

Fast ::

Trenutno, više od 90 %

ILoveRoses ::

.. @Fast: tenks ;)

Eto, znači 90% SVIH transakcija na NYSE izvrše botovi.
To bi, valjda, nešto trebalo da govori o dugoročnim šansama samostalnih malih TA investitora koji trejduju "ručno", sedeći ispred kompa.

Velike investicione banke i fondovi su poslednjih decenija napravile prave male institute u svojim okvirima. U njima zapošljavaju samo doktore nauka, najčešće fizičare, matematičare, statističare, elektrotehničare, mašince ... Svi moraju da poznaju dobro matematiku i programiranje. Imaju jaku opremu, prave male riznice istorijskih podataka od dnevnih do tick podataka. Modeliraju i programiraju, pokušavajući da stvore trejding robote - algoritme koji se uključuju na berzanska i ostala tržišta i trguju umesto ljudi.

Imaš fondova po svetu koji u procesu trgovanja uopšte nemaju čoveka osim u trenutku kada se pritiska START dugme, sve ostalo algoritam radi sam.

Do čega će to dovesti? Pa počelo je već da utiče odavno. Gura berzu ka njenim teorijskim postavkama a to je da je tržište nemoguće predvideti, tj da je kretanje cene slučajan proces.

Merili su Hurstov eksponent od 1920tih do danas, konstantno je bio veći od 0,5 što označava pozitivnu autokorelaciju vremenske serije. Međutim ono što je indikativno jeste da je vrednost eksponenta počela da opada u poslednjim decenijama i da se bliži vrednosti 0,5 sa gornje strane. Vrednost 0,5 označava potpuno slučajnu vremensku seriju. Moja pretpostavka je da je veliki uticaj na to imalo uvođenje upravo automatizovanog trgovanja odnosno algoritamskog trgovanja , jer algoritmi nemaju emocije i kod njih nema te pozitivne korelacije i razmišljanja "ako je raslo juče i danas bolje je ja da čekam jer će rasti i sutra i prekosutra". Pa onda ono kad pada nema "joj danas je palo, dobro nema veze vratiće se". Nema emocija. Čim se ispuni uslov prodaje se ili kupuje se, nema čekanja.

Kolega C R A Z Y je sve rekao.
Dodaću samo da moderni botovi postaju sve sofisticiraniji. Osim što 24h skupljaju svu živu relevantnu statistiku i povećavaju bazu "znanja", postoje botovi koji, između ostalog, češljaju vesti po internetu, zatim ih parsiraju, i na osnovu ovih ili onih uočenih fraza donose trejderske odluke.

Zatim: mali samostalni real-time trejder - što sedi ispred kompa i "ručno" pušta naloge u svojoj platformi - na velikim likvidnim marketima skoro uvek se nadmeće sa botovima, a ne sa nekim drugim malim samostalnim trejderom.

U suštini, svaki trejding u kome se proces donošenja odluka može automatizovati (a može se automatizovati svaki proces odlučivanja koji se zasniva na TA, statistici i istorijskim podacima), ubrzo postane bara puna botova. Mali samostalni trejder može u toj bari kratkoročno da bude u plusu, ali dugoročno... Teško.

Prosto nemam nikakav komentar na ovu suludu provalu intelektualne onanije, osim jednog zapažanja i jednog pitanja.

Zapažanje: Dobar izgovor para vredi, pa oni koji nisu sposobni da zarade novac u nadmetanju sa velikima to pokušavaju da učine u malim močvarama tipa Belexa.

Pitanje: Da li ste spremni za krvoproliće na Belexu u ponedeljak, utorak...?

Dexiv ::

Pitanje: Da li ste spremni za krvoproliće na Belexu u ponedeljak, utorak...?

Zasto bas ponedeljak, utorak. Ne nisam spreman na takvo "krvoprolice" iako se slazem da losi dani tek dolaze ali ih je vidim kao duzi proces niakako kao "dogadjaj". Ponedeljak i utorak bice dan kao i svaki drugi ubedjen sam a ubrzo cemo to i videti.

ja spreman...

ILoveRoses ::

..Zatim: mali samostalni real-time trejder - što sedi ispred kompa i "ručno" pušta naloge u svojoj platformi - na velikim likvidnim marketima skoro uvek se nadmeće sa botovima, a ne sa nekim drugim malim samostalnim trejderom.
..

Onda nije ni čudno što 'mali' brzo izgubi živce, a verovatno i novac.

Šta je potrebno da biste napravili svog bota?

- Najpre zašto?
Svakako zbog objektivnosti. Automatika sprečava ljudsku grešku, a teško je biti neprestano hladnokrvan i objektivan. Dalje, broj finansijskih instrumenata koje pratite i što je još gore količina informacija koje su bitne za donošenje odluka, prosto zamaraju i nije loše deo posla prebaciti na bota. Njemu se neće desiti da nešto previdi. Takođe, u nekim situacijama je potrebno hitno dejstvovati. Ako niste tog trenutka za računarom ode mast u propast.

- Šta zapravo želite?
Da bi ste razmišljali o automatizovanju svoje trgovine morate da na jasan tj. algoritamski način opišete kako to radite. Analiza fundamenata mora tačno da da granice za kupovinu, držanje ili prodaju. U TA morate tačno da kažete koji indikatori su adekvatani za trenutnu situaciju i koji se signali poštuju. Ovo je deo posla koji može biti teži nego što izgleda. Često nešto što je nama jasno intuitivno jako teško je opisati nizom programskih koraka.

- Tehnički preduslovi
Idealno je da imate trgovačku platformu koja dopušta automatsko trgovanje. Na forexu je to neophodno i nije teško naći, MetaTrader npr. Na sporim berzama gde postoji period van radnog vremena gde se ne trguje, možete na miru da pustite bota da uradi analizu i da spisak postupaka za sledeći dan. Da bi sve ovo imalo smisla neophodna je mogucnost da se pribavljanje podataka o trgovanju automatizuje. Na forexu to je dato samo po sebi. Najzametniji deo je naučiti kako se u Vašoj trgovačkoj platformi vrši programiranje bota. Ovo ume da bude smor, jer racunajte da su opisi programskih jezika i API-ja za trgovinu neopevano smotani. Debugger je dobro došao, ja bar ne umem da napišem 20 linija koda, a da ne napravim brljotinu.

- Koraci u razvoju bota
Obezbedite testiranje. Imajte istorijske podatke na kojima ćete puštati bota, da biste stekli uvid u njegove performanse. Pogledajte gde je imao gubitničke trgovine i štelujte parametre. Prikupljanje ekonomskih vesti još nisam provalio kako se automatizuje. To se može pratiti i ručno upisivati parametri. Pada mi napamet da se uradi copy/paste sa nekog sajta i sačuva u fajl. Program onda može da parsuje taj tekst, to se zna kako se radi uz uslov da ne menjau format. Tehnička analiza je jednostavnija uz jednu komplikaciju. Pravljenje indikatora nije nikakav problem. Opis računanja indikatora je trivijalno programirati i računarski je efikasno, a isto važi i za nalaženje signala. Komplikacija nastaje kod prepoznavanja formacija. Mi lako vidimo maksimume, minimume, zastavice, trouglove, linije trenda, kanale, Eliotove talase, i sl. ali sa programerskog stanovišta njihovo nalaženje je zametan posao. Valja paziti i na efikasnost algoritma, na forexu će Vam se lako desiti da cena ode dok se bot zamajava sa identifikacijom ekstendiranih Eliotovih talasa, ako ne smislite valjanu optimizaciju.

Mada procedura deluje grozomorno bar po mom iskustvu na MetaTrader platformi se možete snaći uz umeren trud.

Postoji dobar sajt za to, Trade Ideas, oni su razvili i modul za prepoznavanje različitih parametara trejdinga (Odds Maker), vrlo je koristan, ali zahteva prisustvo čoveka :)

C R A Z Y ::

... Imaju jaku opremu, prave male riznice istorijskih podataka od dnevnih do tick podataka.
Modeliraju i programiraju, pokušavajući da stvore trejding robote - algoritme koji se uključuju na berzanska i ostala tržišta i trguju umesto ljudi. ..

Baš me interesuje na koliko su 'programirali' cenu za Palladium
kada rusi objave da neće više da pokrivaju deficit proizvodnje
iz svojih rezervi, a to je 30% od svetskog prometa na berzama.

Grome, slažem se sa tobom u potpunosti. Samo treba svi (koji to već nisu sebi razjasnili) da razumeju da "mašine" tj u ovom slučaju automatizovani trejding roboti ne mogu da uhvate promene fundamenata. Promene fundamenata su u stvari poremećaji sistema koji dovode do stvaranja novih paterna odnosno oblika ponašanja na tržištu. Tek nakon što se prvi put novo ponašanje ispolji mašina (a i čovek) može da razvije sistem za prepoznavanje istog. Dakle ove stvarčice mogu (za sada, a verovatno i u daljoj budućnosti) da prepoznaju samo one oblike ponašanja koji su se već desili i za koje su isprogramirane. Ovo treba uvek imati na umu.

Kada se to zna, onda je potpuno jasna prednost njihove upotrebe. Ako treba birati između čoveka ili mašine onda treba gledati za šta ti treba. Ako ti treba da kreativnim putem dođe do nove ideje kako trgovati ili da na bazi čistog "životinjskog instikta" (koji poseduju mnogi dobri trejderi) oseti promene na tržištu onda ti treba čovek. Ako pak želiš da određene oblike ponašanja koje si uočio i koji se ponavljaju iskoristiš u svoju korist onda ti treba mašina, jer brže prepoznaje i brže ulazi i izlazi u pozicije.

C R A Z Y ::

... Ako treba birati između čoveka ili mašine
onda treba gledati za šta ti treba. ..

Slažem se sa tobom u potpunosti, treba znati izabrati.

Imam jedno upozorenje za one koji razmišljaju da nabave robota. Oni koji su pristupačni za male investitore reklamiraju se ubedljivo po nekoj ideji koja eto ne može da omane. Tu i ima istine. Ono što ne znate je da li koriste jednu opasnu tehniku, a to je martingal. Ideja je prosta, uložite neku svotu, i ako dobijete pokupite profit, a ako pozicija ode u gubitak ne aktivirate stop loss nego je pojačate i poboljšate ponder. Sada ste uložili više sredstva i čekate šta će se desiti. Ukoliko cena krene u vašu korist pokupite profit, a ukoliko nastavi u gubitničkom pravcu dodate još sredstava. Opet kažete, poboljšao sam ponder, kad-tad promeniće se smer kretanja cene. U suštini to se i desi. Kada pogledate koji su rezultati tog robota, onda vidite da ima dobar profit kada osnovna ideja na kojoj je zasnovan prođe. Ukoliko to nije slučaj aktivira se martingal i vidite nešto manji profit. Ako ne znate šta se dešava ispod haube reći ćete, pa ovo rastura! Problem je što će se desiti nekad, kroz dva-tri meseca recimo, da baš cena krene neprestalno protiv vas. Robot će onda dodavati uloge u gubitničku poziciju dok u potpunosti ne iscrpe račun i ne potroši sve. To se ne dešava često pa i nemate prilike da iskusite na vreme takvu osobinu mašine. Oprezno sa martingalima i pazite šta koristite.

Aritmeticar ::

Oprezno sa martingalima i pazite šta koristite.

pa to mu je isto ko kad se igra progresija na ruletu. dobar nacin da se u kratkom roku izgubi ogroman novac.

Sto kaze nas narod
"nije majka sina karala sto se kockao nego zato sto se vadio"

Berzanski podijumi u Njujorku i Londonu danas postoje samo radi dekoracije. Stvarnu trgovinu obavljaju roboti.

Oko tri četvrtine trgovine na dve najveće američke berze – Njujorškoj i Nasdaq – obavljaju algoritmi, kompjuterski programi koji prate kompleksne nizove pravila.

Mali investitori mogu da koriste moćne alate i balansiraju svoj investicioni portfolio, po mnogo manjem trošku nego uz pomoć brokera ili investicionih fondova. Ako ne vole da se time bave sami, mogu da kontaktiraju mnoštvo savetničkih ili posredničkih kompanija koje takođe imaju pristup ovakvim alatima.

Dozvolili smo da kompjuteri upravljaju trilionima dolara. To ima svoje prednosti, ali i nedostatke.

Zarada od milisekunde
Kompjuteri svakako imaju svoju prednost. Oni mogu više puta da trguju u deliću sekunde, koristeći minijaturnu promenu u ceni akcije ili indeksa kako bi ostvarili profit.

U svetu finansijskog trgovanja informacija je najmoćniji resurs. U ovom slučaju, veći profit će ubirati oni koji što ranije dođu do njih.

Fleš trgovanje koristi veoma sofisticiranu i brzu kompjutersku tehnologiju koja omogućava trejderima da vide narudžbine drugih učesnika na tržištu delić sekunde pre ostalih. Ovo daje fleš trgovcima prednost nad drugim igračima.

Kompanija Tradeworx koristi mrežu mikrotalasnih prenosnika, koje povezuju tornjevi na svakih 50 km. Ova mreža prenosi finansijske informacije od Čikaga, gde se trguje fjučersima, do Njujorške berze za 2,3 milisekunde ranije nego putem postojećih optičkih kablova.

Ova minijaturna ušteda u vremenu je dovoljna da trgovci ostvare prednost u hiperbrzom svetu “fleš trgovanja”.

Proces učenja
Kompjuterski algoritmi postaju sve pametniji. Uz korišćenje veštačke inteligencije, sada mogu da pretražuju vesti, istraživanja i društvene mreže. Potencijalni izvori znanja su sada stotine nizova podataka.

Ovi roboti ne razumeju strah ili paniku, ali umeju da lociraju signal ‘kupi’ ili ’prodaj’ koji je ljudskom oku nevidljiv.

Šta može da pođe po zlu?
‘Fleš krahovi’ mogu da postanu mnogo učestaliji u periodu kada se sve više oslanjamo na kompjuterske algoritme.

6. maja 2010. na američkoj berzi se dogodio ‘fleš krah’. Regulatori su zato okrivili često korišćenje algoritamskog trgovanja. U krahu, koji je trajao 36 minuta, američke akcije doživele su drugi najveći jednodnevni pad u istoriji. Vlasti su okrivile 36-godišnjaka iz Londona, koji je koristio komercijalni softver za trgovanje iz kuće svojih roditelja.

Od tada postoji bojazan da će ovakvi krahovi postati sve učestaliji u svetu trgovanja gde dominiraju roboti.

Poštovane kolege,

Opšte je poznata upotreba softvera u trgovini akcijama. Međutim, postoji nešto mnogo moćnije i samim tim opsnije. To je veštačka inteligencija. Šta mislite o upotrebi veštačke inteligencije u trgovini akcijama i da li se ona već upotrebljava?

Motivaciju za ovo pitanje sam pronašao u jednom šahovskom meču. To je bio meč iz 2017 godine između svetskog šampiona među kompjuterskim programima StockFisha,(napomena: već od 2005-2006 godine ne postoji šahista koji može pobediti neki od vodećih šahovskih softvera) i veštačke inteligencije koju su nazvali "Alfa Zero. Igrano je 100 partija i Alfa Zero je pobedio sa 28:0. Ostale partije su biel remiji.

Alfi Zero su  ugrađena samo osnovna pravila igre a onda je puštena na internet da uči šah. Ovaj link bolje opisuje zapravo šta je i kako napravljeno 
 
 https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2017&mm=12&nav_id=1339586

Ja sam gledao neke partije i bio impresioniran zastrašujućim potezima i snagom Alfa Zero. Inače za vašu informaciju,  nisam u šahu makar ko već prva tabla u mom selu.......

Pozdrav Gane, pokušaću ja da napišem neki redak obzirom da imam malo iskustva sa materijom za koju se interesuješ. Veštačka inteligencija se već uveliko koristi u berzanskom trgovanju. Trgovački botovi (trading bots skraćeno od trading robots) nisu više "glupi" (algoritmi zasnovani na vrlo prostim pravilima) već često u sebi imaju ugrađene metode mašinskog učenja.

Berza i šah nemaju puno sličnosti. Šah je igra koju igraju dva protivnika sa vrlo specifičnim pravilima koja stvaraju okvir iz koga se ne može izaći. Ovo ograničava prostor za kreativnost, a takođe ograničava broj kombinacija (partija) koje se mogu odigrati. Zbog toga je računar u stanju da pobedi čoveka. Jer on brzo može istražiti sve moguće kombinacije odgovora na neki potez kao i posledice takvog odgovora (strogo određen sistem pravila mu to omogućava).

Berza je nešto drugo. Prvo, broj učesnika je daleko veći od 2 (što veće tržište to više igrača). Svaki igrač ima svoju strategiju koja ne može da se podvede pod jedan sistem pravila. Pravila se menjaju jer neki igrači stalno iznalaze načina da "prevare" postojeća (rupe u sistemu, naša berza ti je pravi primer) To vodi ka neograničenom (u slučaju razvijenih tržišta sa velikim brojem igrača) broju kombinacija. Kreativnost je gotovo bez ograničenja. To dovodi mašinu u problem. Ona nema načina da pretraži ceo prostor rešenja jer ni ne zna koji je to prostor - ne može da ga ograniči. Na sporednim tržištima (frontier markets) i eventualno na nekom tržištu u razvoju (emerging markets) mašina bi imala veće šanse.

Zahvaljujem se g. CRAZY-ju na odgovoru........ Bilo bi lepo da napišete tekst o veštačkoj inteligenciji. Većina kvantnih fizičara koje pratim predviđa strahovit razvoj veštačke inteligencije. Verovatno će moći da radi stvari koje su za nas nepojmljive ........ Jedan hrvatski kvantni fizičar Ivica Puljak drži popularna predavanja koja mogu preporučiti za gledanje NPR: https://www.youtube.com/watch?v=FE3c8fO9wnM&t=116s . On kaže da će odnos veštačke inteligencije i ljudi biti na nivou odnosa ljudi i mrava. Mrav ne može pojmiti šta sve može uraditi čovek, tako ni mi nećemo moći shvatiti šta sve može uraditi veštačka inteligencija........ Ovo sam imao prilike da gledam u jednom njegovom predavanju. Inače meni su njegove priče jezivo interesantne i mogu ih toplo preporučiti svima za gledanje i uživanje ako vas materija kvantne fizike zanima.

Što se tiče šaha ljudi ne mogu pobediti softver u meču ali se protiv softvera može igrati. Jaki pozicioni igrači putem strateških planova su uspevali da  u središnjici   izbore jaku poziciju i izvuku remi a ponekad i pobede šahovski softver......... Istraživanja pokazuju da šahovski softver može videti sa 100% sigurnosti 9 poteza i mislim da beše oko 34 polupoteza unapred, više od toga ne. Tada nastupa zona sumraka. Hoću reći da šah ipak ima neograničeni broj mogućnosti. Znam da je ovo kontraintuitivno ali je zapravo tačno. Šahovski softver koliko god da bude jak ne može sa 100% sigurnosti videti 10-ti potez unapred. Otuda i loša poziciona igra šahovskih softvera u središnjici, pravljenje glupih kompjuterskih poteza i pružanje šansi ljudskim igračima da mogu  igrati protiv njih.