Agrobanka - AGBN (6. DEO)

u ovoj drzavi ni najociglednije stvari nisu izvesne.

...oslonite se na Mirka Cvetkovica

shunjalo ::

imam informaciju "iz unutra" da je definitivno reseno da drzava preuzme lose plasmane i izda ovdeznice.

Pusti obveznice bre....s cime ce da placaju vodu i struju??

Maca ::

Pa šta je tu neobično?

Neobicno je samo kojom ce to alhemijom da urade...da privatni dugovi predju na bilans drzave? Jel se to i zvanicno Srbija opredelila za scenario Argentina?

A ti "losi" plasmani odu kod Lidije Perovic (Dzambicev saborac u AOD), pa onda njih komadaju advokati iz ustaljene ekipe i "konsultanti" iz firme "Dva Debela Nemca" po principu "kupi svoj dug za 3 dinara, a mi podelimo 10" a Antonic pustio 100!

Ima li pilota u kokpitu?!

Znam za jedan slucaj ovde kod mene da je agrobanka uzela coveku nepokretnost koja je bila pod hipotekom, nisu uspeli da prodaju na licitaciju pa su sebe upiali kao vlasnika, to je bilo pre nekih mesec dana, to nisu prodali, po logici stvari to ce preci u vlasnistvo drzave, a drzava to opet moze prodati, kad tad, to ima neku vrednost,...
http://www.jagodina.sudovi.net/doc/2012-Zakljucak-II-I-76.2010.pdf

Drag_Mlad ::

Znam za jedan slucaj ovde kod mene da je agrobanka uzela coveku nepokretnost koja je bila pod hipotekom, nisu uspeli da prodaju na licitaciju pa su sebe upiali kao vlasnika, to je bilo pre nekih mesec dana, to nisu prodali, po logici stvari to ce preci u vlasnistvo drzave, a drzava to opet moze prodati, kad tad, to ima neku vrednost,...
http://www.jagodina.sudovi.net/doc/2012-Zakljucak-II-I-76.2010.pdf

Pa sto se onda to vodi kao los plasman? Neka banka prodaje, kako kazes prodace kad tad, to ima neku vrednost...

Transfer privatnih dugova (koji su opljackani i svi u Luganu, Luxemburgu i Lihtenstajnu) na drzavni bilans...da ja finansiram pljacku koju je gdin Prinudni Upravnik gledao poslednjih 5 godina i nista po tom pitanju nije preduzimao? I onda se ti isti tipovi pojave sa tom opljackanom lovom i kupe od AOD u direktnim pogodbama sa korumpiranim advokatima i kvazi konsultantima te svoje zaloge.

Koga bre briga za Slovence i sto su pogubili novac...pa to i jeste akcionarstvo: rangiras se poslednji u strukturi kapitala, ali zato imas i najveci potencijal za zaradu. A to sto je neko sedeo i gledao kako ekipa uzima novac malim stedisama, finansira privatne pljacke i ispumpavanje novca van zemlje: pa cija je to krivica?

Kakve bre obveznice...drzava da uzima privatne opljackane dugove? Ja ne znam da li se to jos negde dogodilo na planeti...verovatno negde u nekoj STAN drzavi, centralna Azija..otprilike je Srbija sada na tom nivou!

Matthew Greenburgh ::

Drag_Mlad ::

Znam za jedan slucaj ovde kod mene da je agrobanka uzela coveku nepokretnost koja je bila pod hipotekom, nisu uspeli da prodaju na licitaciju pa su sebe upiali kao vlasnika, to je bilo pre nekih mesec dana, to nisu prodali, po logici stvari to ce preci u vlasnistvo drzave, a drzava to opet moze prodati, kad tad, to ima neku vrednost,...
http://www.jagodina.sudovi.net/doc/2012-Zakljucak-II-I-76.2010.pdf

Pa sto se onda to vodi kao los plasman? Neka banka prodaje, kako kazes prodace kad tad, to ima neku vrednost...

Transfer privatnih dugova (koji su opljackani i svi u Luganu, Luxemburgu i Lihtenstajnu) na drzavni bilans...da ja finansiram pljacku koju je gdin Prinudni Upravnik gledao poslednjih 5 godina i nista po tom pitanju nije preduzimao? I onda se ti isti tipovi pojave sa tom opljackanom lovom i kupe od AOD u direktnim pogodbama sa korumpiranim advokatima i kvazi konsultantima te svoje zaloge.

Koga bre briga za Slovence i sto su pogubili novac...pa to i jeste akcionarstvo: rangiras se poslednji u strukturi kapitala, ali zato imas i najveci potencijal za zaradu. A to sto je neko sedeo i gledao kako ekipa uzima novac malim stedisama, finansira privatne pljacke i ispumpavanje novca van zemlje: pa cija je to krivica?

Kakve bre obveznice...drzava da uzima privatne opljackane dugove? Ja ne znam da li se to jos negde dogodilo na planeti...verovatno negde u nekoj STAN drzavi, centralna Azija..otprilike je Srbija sada na tom nivou!

A šta su radile sve banke na zapadu negu što su davale kredite bez pokriča za nekretnine, trgovale sa obveznicama bez vrednosti i slično? Pa nije ova svetska kriza nastala zbog Srbije, nego zbog svetskih banaka. A kao drugo da li bi trebalo da se Agrobanka pusti u stečaj i sa time naruši finansijsku stabilnost Srbije jer bi štediše uzimale novac iz svih banaka u Srbiji zbog panike? Jedno je gnev zbog pljačke i sve to razumem jer je ista situacija i u Sloveniji sa bankama, ali nešto sasvim drugo je kako počistiti sad to sranje koje je nastalo. Nije Srbija jedina zemlja na svetu koja ima sranja zbog plasiranja kredita koji su kriminal.

Do ove krize ja sam verovao svetskim rating agencijama (koje su za napr Lehman par meseci pre propada dale AAA rating, jednako za grčke obveznice pre krize), verovao sam da se zapadu ne može desiti to što se desilo, ali molim vas lepo, pa izkazalo se da su zapadne banke još rizičnije od svih ostalih.

Matthew Greenburgh ::

Kakve bre obveznice...drzava da uzima privatne opljackane dugove? Ja ne znam da li se to jos negde dogodilo na planeti...verovatno negde u nekoj STAN drzavi, centralna Azija..otprilike je Srbija sada na tom nivou!

Recimo USA....nije baš u centralnoj Aziji, ali tu negdje. GB, D, I, E..... ni ove nisu u Aziju, ali su odmah do

Promene: 14.02. - 24.02.2012. (T-3) ili 09.02. - 21.02.2012.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Slovenac1 ::

A šta su radile sve banke na zapadu negu što su davale kredite bez pokriča za nekretnine, trgovale sa obveznicama bez vrednosti i slično? Pa nije ova svetska kriza nastala zbog Srbije, nego zbog svetskih banaka. A kao drugo da li bi trebalo da se Agrobanka pusti u stečaj i sa time naruši finansijsku stabilnost Srbije jer bi štediše uzimale novac iz svih banaka u Srbiji zbog panike? Jedno je gnev zbog pljačke i sve to razumem jer je ista situacija i u Sloveniji sa bankama, ali nešto sasvim drugo je kako počistiti sad to sranje koje je nastalo. Nije Srbija jedina zemlja na svetu koja ima sranja zbog plasiranja kredita koji su kriminal.

Resenje je da svi sadasnji akcionari izgube sve pare koje su investirali, da drzava dokapitalizuje banku cime vec moze i preuzme 100% banke. Onda sleduju i sva prava i obaveze, itd. A ne da se privatne pljacke presele na drzavni bilans, a da 80% privatnih akcionara banke dobije bejlaut. Ne, nego prvo svi sve da izgube - to jedino pravicno resenje.

Cak i katanac staviti na banku ako treba, a sacuvati novac deponenata do 50k evra. Kakvo narusavanje finansijske stabilnosti Srbije - ceo bankarski sektor je kao bilans manje zapadnoevropske banke. Pa cela se zemlja sprda vec 3 godine sa Agrobankom i Duletom koji deli pare kako stigne, prakticno neobezbedjeno.

Zatim krivicne prijave i saradnja sa ambasadama Svajcarske, Luxemburga i Lihtenstajna: pola vi zadrzite, a pola nama vratite. Da vidis kako bi odjednom uletelo u zemlju par milijardi evra: da dokapitalizujemo sve banke po sa po par stotina miliona evra.

Ne mogu da ostanem bez komentara na prethodni komentar.Gospodin Matthew je RETKO pametan i da je vise takvih problema ne bi ni bilo.

Zagorr ::

Ne mogu da ostanem bez komentara na prethodni komentar.Gospodin Matthew je RETKO pametan i da je vise takvih problema ne bi ni bilo.

Laki je malo nervozan, odnosno Gospodin Matthew,... koliko je pljacke u celoj zemlji trebalo bi po toj logici iseliti sav narod iz zemlje i staviti "katanac" na granici da niko ne udje vise,...

@Matt
Nemacka i SAD su uspele da se nagode sa Lihtenstajnom i Svajcarskom. Sumnjam da bi Srbija imala uspeha.

Inace, jednako mislim da je emitovanje nekakvih obveznica "obezbedjenih" kreditima AGBN koje bi kupila drzava skandalozno.

To je jednostavno taj novi termin za pljacku.. kad god se drzava bavi ekonomijom,ne samo kod nas vec i po EU...to se zove socijalizovanje gubitaka,pa tako i grci mogu ispasti najveci dobitnici za 20 g,

ja bih samo prepisao americki ustav,nema veze sto je kriza pocela upravo iz US...njihovi najveci su to bar platili bankrotom

P.S.
Bankrot kao pojam je biblija,alfa i omega tzistne ekonomije svake drzave,ako toga nema,sve postaje farsa

Ja ovo pokrivanje gubitaka od strane države gledam prosto kao nadoknadu za aminovanje i u krajnjem slučaju podržavanje rada Antonića. Malo ste kratke pameti većina vas koji sudite o svemu što se dešava i što se dešavalo poslednjih godina u AGBN. Da se vratimo malo u 2010. i prvi konkretniji pokušaj smene Duleta? Šta se desilo na prvom glasanju o dokapu? Na čiju stranu se stavila država a ko je bio protiv?!
Država ima ključnu krivicu za stanje u banci, čak je i ispred krivice prethodnog rukovodstva. To je fakat i lako je dokazati, samo treba biti realan a ne ostrašćen. Toliko.

geogsi ::

Ja ovo pokrivanje gubitaka od strane države gledam prosto kao nadoknadu za aminovanje i u krajnjem slučaju podržavanje rada Antonića. Malo ste kratke pameti većina vas koji sudite o svemu što se dešava i što se dešavalo poslednjih godina u AGBN. Da se vratimo malo u 2010. i prvi konkretniji pokušaj smene Duleta? Šta se desilo na prvom glasanju o dokapu? Na čiju stranu se stavila država a ko je bio protiv?!
Država ima ključnu krivicu za stanje u banci, čak je i ispred krivice prethodnog rukovodstva. To je fakat i lako je dokazati, samo treba biti realan a ne ostrašćen. Toliko.

Ko ovo ne vidi ili je partijski obojen ili ne shvata sustinu pljacke koja nam se dogadja. Sve, ali bas sve je u reziji drzave tj. mafijasa sa zutim i crvenim masnama. Ove kao intervencije treba samo da zamaskiraju pljacku. Da nije tako, odavno bi neko bio u zatvoru.
Dok god se ovde vode "strucne" rasparave umesto logicnog objesnjenja onoga sto se "vidi iz aviona", oni ce svoj sistem jos vise usavrsavati.
Dakle, nikakav "direktor" ne moze biti veci krivac od onih koje mi placamo da vode drzavu.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) ponovio je za „Politiku” da kapital Agrobanke nije odgovarao nivou rizika koji je ta banka preuzela u poslovanju, ali da deponenti nemaju razloga za brigu.

„U Agrobanci ukupna rizičnost aktive ne odgovara nivou kapitala. Banka će biti ojačana i neće biti nikakve nestabilnosti u finansijskom sistemu zbog nje. Deponenti su sigurni, banka je likvidna i normalno posluje”, izjavio je Šoškić za ovaj beogradski dnevni list.


Predstavnici NBS-a su prošle nedelje izjavili da će prinudne mere u Agrobanci trajati još najmanje šest meseci uz mogućnost produženja na još tri meseca. Takođe, NBS je dala saglasnost na Plan aktivnosti ove banke, koji su predložili većinski akcionari u cilju otklanjanja nepravilnosti u poslovanju i poboljšanja njenog finansijskog stanja.


Akcije Agrobanke na Beogradskoj berzi porasle su prošle nedelje 4,1 odsto uz velike oscilacije u rasponu između 1.540 i 1.945 dinara. Po poslednjoj ceni od 1.821 dinar tržišna kapitalizacija ove banke iznosi 1,44 miljarde dinara (oko 13 miliona evra).

Izvor: Sinteza

Drag_Mlad ::

Zagorr ::

Ne mogu da ostanem bez komentara na prethodni komentar.Gospodin Matthew je RETKO pametan i da je vise takvih problema ne bi ni bilo.

Laki je malo nervozan, odnosno Gospodin Matthew,... koliko je pljacke u celoj zemlji trebalo bi po toj logici iseliti sav narod iz zemlje i staviti "katanac" na granici da niko ne udje vise,...

Hoće li se širiti "islandski virus"
IZVOR: POLITIKA
Rejkkjavik -- Bankarski sistem Islanda je 2008. doživeo kolaps, što je primer do čega može da dovede 5 godina primene neoliberalne ekonomske politike.

Devedesetih godina prošlog i prvih godina ovog veka Island je bio bogata i stabilna zemlja, sa visokim stopama rasta (četiri odsto godišnje) i malom nezaposlenošću (jedan odsto), a po indeksu humanog razvoja UN delio je (s Norveškom) čelnu poziciju u svetu.

U skladu s neoliberalnom doktrinom, u 2003. godini su privatizovane islandske banke i izvršena je liberalizacija u ovoj oblasti, što je omogućilo nesmetanu pohlepu privatnih bankara, što će na kraju dovesti do kolapsa banaka. Islandske banke su masovno privlačile depozite iz inostranstva preko svojih filijala – internet banaka, nudeći relativno visoke kamatne stope (oko šest odsto).

Samo jedna od islandskih banaka imala je u Velikoj Britaniji više od 300.000 klijenata, sa depozitima u iznosu od pet milijardi evra, a u Holandiji 125.000 klijenata i 1,7 milijardi evra.

Ubrzo po izbijanju svetske krize (2008) islandske banke su doživele kolaps pa je tržišna kapitalizacija islandske berze (na kojoj su akcije banaka činile 60 odsto aktive) pala za više od 90 odsto, a vrednost islandske krune izgubila je 85 odsto vrednosti.

Socijaldemokratska vladajuća koalicija počela je pregovore o zaduživanju u inostranstvu od više milijardi evra, kako bi spasila islandske privatne banke. Ekonomska situacija u zemlji se ubrzano pogoršavala i ljudi su masovno izlazili na demonstracije protestujući protiv halapljivih bankara ali i protiv neodgovornih političara koji ih spasavaju.

Nezadovoljstvo je kulminiralo u trenutku kada je (januara 2010) parlament usvojio zakon o namirivanju obaveza propalih islandskih banaka prema klijentima iz Velike Britanije i Holandije, što je u suštini značilo da bi svaki Islanđanin morao da plati 18.000 evra zbog pohlepe i neodgovornosti privatnih islandskih banaka.

Pod jakim pritiskom građana predsednik države je iskoristio svoje ustavno pravo i nije potpisao zakon, te je prepustio građanima da se na referendumu izjasne da li hoće na sebe da preuzmu obaveze privatnih banaka. U martu 2010. ogromna većina građana (više od 90 odsto) izjasnila se protiv zakona.

Island je tako uradio ono što je u potpunoj suprotnosti sa vladajućim neoliberalnim dogmama. Kada su druge države spasavale privatne banke prebacujući na građane teret ogromnih gubitaka nastalih zbog njihove pohlepe i neodgovornosti, Island je izvršio nacionalizaciju i iz zdravog dela svojih aktiva formirao nove banke, a ostatak aktiva ostavio u „starim” bankama i pustio ih da bankrotiraju. Kada su druge zemlje, zbog krize, skraćivale javne izdatke za socijalnu sferu Island je raširio mrežu socijalne zaštite.

Pored toga, Island je pokrenuo sudske postupke (a za odbeglima raspisao međunarodne poternice) ne samo protiv ključnih ličnosti iz privatnog sektora odgovornih za krah banaka nego i protiv političara (uključujući i bivšeg premijera) koji su dozvolili neodgovorno ponašanje bankara. I možda najvažnija lekcija koju pruža primer Islanda jeste da je moguće i malim državama da odbace neoliberalni diktat uz pomoć kojeg se obezbeđuje da lokalni političari služe interesima svetske oligarhije i krupnog kapitala.

Zahvaljujući tome, za razliku od drugih evropskih država zahvaćenih dužničkom krizom koje imaju privrednu stagnaciju ili pad i dvocifrenu stopu nezaposlenosti, Island beleži ekonomski rast i pet odsto nezaposlenosti, a u ovoj godini se očekuje suficit državnog budžeta, za razliku od drugih država koje preduzimaju radikalne mere štednje (otpuštajući zaposlene i smanjujući plate i penzije).

Neisplativa rabota

http://www.belex.rs/trgovanje/vesti/38828

Lilihip ::

Neisplativa rabota

http://www.belex.rs/trgovanje/vesti/38828

Nece ljudi da rizikuju, ovo daje veliki prostor za spekulante, vidi se da su cak i dnevne oscilacije jako velike.
Razmisljam da se malo iskrcam kada predje preko 2000 pa da se kasnije ponovo ukrcavam kada bude korekcija na dole
Interesantno da je traznja veca od ponude ali uglavnom idu na pecanje, videcemo sutra kakva ce biti situacija kada se obrisu odredjeni nalozi koji su ispod -12%

...Ostaje da se vidi da li će rukovodstvo banke zaista i snositi posledice svojih odluka, a sasvim je izvesno da će sve to platiti građani. Plan države je da emituje obveznice kojima bi otkupila loše kredite ovih banaka i tako bi povećala njihovu kapitalnu adekvatnost. Međutim, pitanje je da li će biti dovoljno samo knjigovodstveno čišćenje aktive obveznicama, već koliko će i svežeg novca trebati da bi banke nastavile da posluju, kao što je RVB i tražila otkup loših kredita i dokapitalizaciju.

Same obveznice ne bi doprinele povećanju budžetskog deificita, ali bi povećale javni dug koji je već preskočio zakonom propisani limit od 45 odsto BDP-a. Visina javnog duga već je dovela u pitanje dokapitalizaciju Komercijalne banke od 100 miliona evra koja je neophodna kako bi Republika Srbija ostala najveći pojedinačni vlasnik i zadržala upravljačka prava...

http://www.balkanmagazin.net/finansije/cid135-32629/graani-ce-pokrivati-gubitke-bankara

Nešto razmišljam: ako država pomaže banci, što nebi pomagala i drugima?
Zašto ne pomogne da Fidelinka bude spasena?
A izvesno ima još firmi i pojedinaca kojima je potrebna pomoć.

S kojim to oni pravom troše naše pare na način za koji nikoga od nas nisu pitali?
Valjda kada troše naše pare treba da nas pitaju na šta ih treba potrošiti?

Država će izdati obveznice koje će u toku i na kraju odredjenog perioda banka otkupiti, tu niko ne troši tzv "naše pare". To je poslovni (kreditni) odnos države i banke. I nije ništa neobično, tako je Evropska centralna banka (ECB) obezbedila dodatnih 530 milijardi eura niskokamatnih pozajmica za 800 banaka širom EU. Cilj pozajmica je da se olakša prevazilaženje dužničke krize u eurozoni i poveća likvidnost banaka.To je treći put da je Evropska centralna banka ponudila takav trogodišnji zajam. Oko 489 milijardi eura pozajmljeno je prošlog decembra.

Boranija ::

Nešto razmišljam: ako država pomaže banci, što nebi pomagala i drugima?
Zašto ne pomogne da Fidelinka bude spasena?
A izvesno ima još firmi i pojedinaca kojima je potrebna pomoć.

S kojim to oni pravom troše naše pare na način za koji nikoga od nas nisu pitali?
Valjda kada troše naše pare treba da nas pitaju na šta ih treba potrošiti?

Promene: 24.02. - 02.03.2012. (T-3) ili 21.02. - 28.02.2012.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dobro kupuje ovaj Promont group, šta li on zna?

Ova ima 2. kom.

Da li ste desava neshto sa dokapom? Drzava je vec odradila PRBN...

Šoškić: Nećemo imati novu Agrobanku
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže da ne postoji opasnost da se neka banka u Srbiji nađe u sličnoj poziciji kao Agrobanka.
U toj banci je uvedena prinudna uprava pošto je utvrđeno da njen kapital ne odgovara nivou rizika koji je preuzela u dotadašnjem poslovanju.

Šoškić je istakao da je uvođenje prinudne uprave standardna procedura u situaciji kada je centralna banka procenila da je prethodno rukovodstvo Agrobanke bilo nedovoljno efikasno u saniranju uočenih problema.

Pred nama je temeljna analiza situacije u toj banci i nakon toga donošenje mera koje će ojačati banku. Ona će u međuvremenu potpuno normalno poslovati, sa zadovoljavajućim nivoom likvidnosti za sve transaktore koji su u vezi sa tom bankom i u tom procesu neće biti bilo kakvih promena

rekao je guverner.

Što se tiče banaka koje su u situaciji da neki od akcionara želi da se iz njih povuče, kao što je povlačenje manjinskog akcionara iz Grčke iz AIK banke, to, prema rečima Šoškića, ne mora izazvati bilo kakve odlive iz sistema jer je u pitanju proces u kome bi jedan akcionar trebalo da nađe kupca za svoj akcijski kapital, a ne da se taj akcijski kapital povuče iz strukture akcijskog kapitala banke.

To su procesi koji sa aspekta kapitalizacije bankarskog sistema mogu da budu završeni potpuno neutralno, drugim rečima da nemaju za posledicu bilo kakvo smanjivanje kapitala u domaćem bankarskom sistemu

naveo je on.

Guverner je podsetio da je, uvođenjem Bazela 2 regulative u bankarski sistem Srbije, zabeležen "talas dokapitalizacije" tokom 2011. godine, odnosno priliv dodatnog kapitala, u vrednosti većoj od 300 miliona evra.

Većina banaka je morala da se dokapitalizuje zbog nove regulative, uvedena je praksa merenja jednog novog rizika u bankarskom sistemu, to je operacioni rizik koji zahteva adekvatni kapital i deo okolnosti u kojima se nalaze pojedine banke, pre svega sa domaćim osnivačima, jeste posledica toga - potrebe da se i kod njih izvrši dokapitalizacija koju su strane banke uglavnom uradile prošle godine

dodao je on.
Stabilan dinar je realnost

Govoreći o procesu dinarizacije, on je podsetio da su građani i privreda Srbije najvećim delom zaduženi u deviznom znaku, a imaju dinarske prihode, i svako slabljenje dinara otežava njihovu sposobnost izmirivanja obaveza.

To je jedan od razloga zbog čega je NBS uporna u tome da se mora postepeno povećavati učešće dinara u našem finansijskom sistemu i da se moraju obezbediti mehanizmi da se uvećava broj kredita koji nisu vezani za devizni klauzulu

naveo je guverner.

Šoškić je ocenio da mnogo jača argumentacija za veće učešće domaće valute u finansijskom sistemu tek predstoji "jer ćemo ove godine, po svoj prilici, imati stabilniju situaciju po pitanju kretanja inflacije".

Podsetiću vas prošle godine inflacija je bila sedam odsto, što je jedan odsto iznad gornje granice cilja, ona bi verovatno bila u inflacionom cilju da cene pod kontrolom države nisu porasle za 10,5 odsto, iako je bio dogovor za 2011. godinu da će se one kretati u rasponu od sedam plus minus dva odsto

rekao je on.

Guverner je istakao da bi činjenica da inflacija pada i da će se u narednom periodu kretati u skladu sa ciljem trebalo da postepeno povećava poverenje svih učesnika u finansijskom sistemu u stabilnu kupovnu moć dinara.

Stabilna kupovna moć dinara će, po mom mišljenju, sve više biti realnost i u skladu sa tim trebalo bi očekivati veću ponudu kredita u dinarima, eventualno vezanih ili za indeks rasta potrošačkih cena ili za kretanje referentne kamatne stope. I jedno i drugo jeste u skladu sa dinarizacijom koju zagovaramo kao institucija u cilju jačanja finansijske stabilnosti naše zemlje

naveo je Šoškić.

http://www.rast.rs/vesti/banke/2299/soskic_necemo_imati_novu_agrobanku
Objavljeno: ponedeljak, 5. mart, 2012

Bankrot Habit farma, muke bankama

Čačak -- Privredni sud u Čačku proglasio je bankrot fabrike lekova Habit farm iz Prilika kod Ivanjice a stečajnom upravniku naložena je priprema prodaje imovine fabrike.

Najveći poverioci stečajnog dužnika su poslovne banke - Agrobanka u iznosu 4 milijarde dinara, AIK banka (2,07 milijardi), Pireus banka (1,2 milijarde), i povezana pravna lica – Vestern stajl u stečaju iz Ivanjice (2,6 milijardi) i Merkjuri internešnel u stečaju iz Ivanjice (1,24 milijarde).

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=03&dd=12&nav_id=590045

Bond ::

Bankrot Habit farma, muke bankama

Čačak -- Privredni sud u Čačku proglasio je bankrot fabrike lekova Habit farm iz Prilika kod Ivanjice a stečajnom upravniku naložena je priprema prodaje imovine fabrike.

Najveći poverioci stečajnog dužnika su poslovne banke - Agrobanka u iznosu 4 milijarde dinara, AIK banka (2,07 milijardi), Pireus banka (1,2 milijarde), i povezana pravna lica – Vestern stajl u stečaju iz Ivanjice (2,6 milijardi) i Merkjuri internešnel u stečaju iz Ivanjice (1,24 milijarde).

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=03&dd=12&nav_id=590045

Nisam siguran da već dobro poljuljana AGBN može da izdrži i ovo. Kakva je administrativno pravna procedura u ovakvim slučajevima?

StM ::

Bond ::

Bankrot Habit farma, muke bankama

Čačak -- Privredni sud u Čačku proglasio je bankrot fabrike lekova Habit farm iz Prilika kod Ivanjice a stečajnom upravniku naložena je priprema prodaje imovine fabrike.

Najveći poverioci stečajnog dužnika su poslovne banke - Agrobanka u iznosu 4 milijarde dinara, AIK banka (2,07 milijardi), Pireus banka (1,2 milijarde), i povezana pravna lica – Vestern stajl u stečaju iz Ivanjice (2,6 milijardi) i Merkjuri internešnel u stečaju iz Ivanjice (1,24 milijarde).

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=03&dd=12&nav_id=590045

Nisam siguran da već dobro poljuljana AGBN može da izdrži i ovo. Kakva je administrativno pravna procedura u ovakvim slučajevima?

Ja mislim da je to sve ukalkulisano vec odavno.

Popaj ::

StM ::

Bond ::

Bankrot Habit farma, muke bankama

Čačak -- Privredni sud u Čačku proglasio je bankrot fabrike lekova Habit farm iz Prilika kod Ivanjice a stečajnom upravniku naložena je priprema prodaje imovine fabrike.

Najveći poverioci stečajnog dužnika su poslovne banke - Agrobanka u iznosu 4 milijarde dinara, AIK banka (2,07 milijardi), Pireus banka (1,2 milijarde), i povezana pravna lica – Vestern stajl u stečaju iz Ivanjice (2,6 milijardi) i Merkjuri internešnel u stečaju iz Ivanjice (1,24 milijarde).

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=03&dd=12&nav_id=590045

Nisam siguran da već dobro poljuljana AGBN može da izdrži i ovo. Kakva je administrativno pravna procedura u ovakvim slučajevima?

Ja mislim da je to sve ukalkulisano vec odavno.

Naravno da je

Promene: 02.03. - 13.03.2012. (T-3) ili 28.02. - 08.03.2012.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Oće li ova banka da objavljuje bilanse... ili su prinudni upravnici oslobodjeni te obaveze.