Zaduživanje Srbije

Kritikovali Dinkica, ali sad planiraju da ga narihtaju na 70 % GDPa. Sta reci

I to potpuno protivzakonito ...

Srbija prodala evroobveznice za milijardu dolara

Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu prodala evroobveznice u vrednosti od milijardu dolara, sa kuponom od 5,875 odsto i rokom dospeća od pet godina, objavilo je Ministarstvo finansija.

Prinos koji su ostvarili investitori na toj aukciji iznosio je 6,125 odsto, a evroobveznica Srbija 2018. privukla je više od 140 globalnih investitora.

Tražnja je bila više od pet puta veća od inicijalno planiranog iznosa emisije koji je država ponudila na prodaju, a više od dva puta iznad realizovanog iznosa emisije. Najviše investitora bilo je iz SAD, Velike Britanije, Danske i drugih evropskih zemalja.

Ova prodaja evroobveznica obavljena je u skladu sa planiranim aktivnostima Vlade Srbije za obezbeđenje sredstava iz kojih se finansira državni budžet u ovoj i idućoj godini, navodi se u saopštenju.

Nedelju dana kasnije zakazana je aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa u iznosu od 10 milijardi dinara, a 25. februara aukcija trogodišnjih obveznica, sa godišnjim kuponom od 10%, u istom iznosu. Za 27. februar planirana je aukcija šestomesečnih državnih zapisa u iznosu od tri milijarde dinara. Za 19. februar zakazana je aukcija trogodišnjih državnih obveznica sa godišnjom kuponskom stopom od 4,5% u iznosu od 50 mil EUR." (izvor: Sinteza invest Group).
A koliko ce biti jos do kraja godine ???

Krstić sutra odlazi u UAE po zajam od milijardu dolara

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić najavio je danas na Kopaoniku da će sutra u Abu Dabiju biti potpisan ugovor o zajmu Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) od milijardu dolara za budžet Srbije i kreditu za navodnjavanje od 100 miliona dolara.

"Kredit za budžet je na deset godina, bez grejs perioda, s kamatnom stopom od dva odsto godišnje i moći će da se obnavlja", rekao je Krstić novinarima na Kopaonik biznis forumu.

https://www.aikb.net/t1523p235-izbori-u-srbiji#129895

Srbija kredite `investira` u kamate?

Srbiju čeka 3,1 milijarda evra odobrenih kredita iz raznih izvora, ali taj novac se ne povlači, jer uglavnom nema gotovih projekata, piše Politika.

Srbija se u proteklih nekoliko godina zadužila za oko 4,5 milijardi evra investicionih kredita, od čega je, prema najovijim podacima Uprave za javni dug, povučeno svega oko 1,4 milijardi evra, piše Politika, a prenosi Beta.

U tekstu se napominje da su najveći problemi kod kašnjenja u korišćenju povoljnih zajmova nepripremljeni projekti i nerešeni imovinski odnosi. Zbog toga, ne samo da novac i investicije "stoje", već se kod nekih banaka plaćaju i penali.

Za provizije i penale na nepovučene zajmove po osnovu direktnog zaduženja i izdatih garancija u 2013. godini plaćeno je 7,9 miliona evra, navode u Upravi za javni dug Ministarstva finansija Srbije.

Kako navodi Politika, od ukupno odobrenih projektnih sredstava provizija na nepovučena sredstva se plaća kod Evropske banke za obnovu i razvoj, kineske Exim banke, kanadske banke za razvoj izvoza, Međinarodne banke za obnovu i razvoj, Vlade Azarbejdžana i Japanske agencije za medunarodnu saradnju (JICA).

Prema tom listu, najmanji procenat iskorišćenosti dobijenih zajmova, posle vodosnabdevanja i zdravstva, imaju železnice Srbije. To preduzeće je, precizira se, od 400 miliona evra kredita iskoristilo samo 19 odsto novca.

Samo nepovlačenje kredita EBRD koštalo je prošle godine Srbiju 1,5 miliona evra. Taj ugovor o zajmu potpisan je još u maju 2009. za nabavku novih višedelnih elektromotornih vozova, sredstva su postala operativna u martu 2010, ali srpske železnice tri godine nisu uspele da sprovedu tendersku proceduru.

Dodaje se da je sa EBRD potpisan i ugovor o kreditu od 95 miliona evra za modernizaciju deonice pruge Beograd-Rakovica-Resnik i remont 131 kilometara "niške" pruge na Koridoru 10, ali da 18 meseci nije obezbeđena projektna dokumentacija, niti je započeta tenderska dokumentacija.

Slično je i s kreditima za izgradnju Koridora 10, od odobrenih 1,004 milijardi evra povučeno je samo 213,6 miliona evra, piše današnja Politika.
  

Javni dug u Sloveniji u trećem tromesečju prošle godine iznosio je 62,6 odsto BDP-a dok je u Hrvatskoj bio 61,9 procenata BDP-a, piše hrvatski Večernji list.

Od 28 zemalja Evropske unije, deset ima budžetski deficit veći od tri odsto, a 16 ima javni dug veći od 60 odsto BDP-a.

Iako slovenački i hrvatski javni dug trenutno najbrže rastu u EU, najveći je i dalje javni dug Grčke koji iznosi 175,1 odsto BDP-a, Italije 132,6 odsto BDP kao i Portugala, Irske, Kipra i Belgije gde je javni dug iznad 100 procenata BDP-a.

Na kraju 2013. godine, prema podacima Evrostata, najveći deficit u EU imala je Slovenija i to 14,7 odsto, za kojom sledi Grčka sa 12,7 odsto, dok Hrvatska sa budžetskim manjkom od 4,9 odsto BDP-a deli sedmo mesto sa Portugalom.

Evropska komisija je u decembru prošle godine prognozirala da će deficit u Hrvatskoj u 2013. iznositi 5,4 odsto, a u 2014. godini 6,5 odsto, zbog čega je preporučila da Hrvatska smanji ovogodišnji deficit na 4,6 procenata BDP-a.

Javni dug država nastalih raspadom bivše SFRJ dostigao je ovih dana fantastičnih 90 milijardi evra! Em što je ta suma frapantna, em što su male šanse da te države te dugove ikada otplate. Mada su poređenja, naročito u ekonomiji, uvek nezgodna, treba ipak podsetiti na to da je dug bivše države pre rasparčavanja bio gotovo četiri i po puta manji, to jest oko 20 milijardi dolara.

Rekorder je za sada Slovenija, koja će se ove godine zadužiti gotovo 28,8 milijardi evra, ali ona ima i najmanje razloga za brigu jer je njen bruto domaći proizvod i najveći pa ima mogućnosti da ono što je uzela i vraća. Javni dug Slovenije u 2013. godini porastao je na 71,7 odsto bruto domaćeg proizvod i procena je da će ove godini dostići gotovo 81 odsto BDP-a.

„Ove godine, javni dug će porasti na 28,8 milijardi evra, odnosno 80,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je gotovo četiri puta veći nivo u odnosu na onaj iz 2008, pre izbijanja globalne finansijske krize”, navodi slovenački Zavod za statistiku.

Na drugom mestu je Hrvatska s malo manjim zaduženjem od oko 28,7 milijardi, a prati ih Srbija s dugom koji je prešao 20 milijardi evra. Tačnije, Ministarstvo finansija objavilo je da je javni dug Srbije na kraju marta iznosio 20,507 milijardi evra, što je 62,3 odsto bruto domaćeg proizvoda. U martu je javni dug povećan 109 miliona evra.

Ostale republike, to jest države, debelo zaostaju, ali, s obzirom na njihovu ekonomsku snagu, i ono što duguju je previše. Tako je država u Bosni i Hercegovini dužna oko 5,5 milijardi evra, Makednoci su za državne potrebe pozajmili 2,7 milijarde evra, a Crna Gora je dužna 1,7 milijardu.

Po oceni domaćih ekonomista, sve zemlje bivše SFRJ, sem Slovenije, polako klize u dužničko ropstvo i ako ne preduzmu hitne i oštre mere, u njega će i zapasti.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović kaže da zemlje bivše države tonu u velike dugove jer su raspad i dezintegracija tržišta destruktivno delovali na industriju, proizvodnja je padala, tržište se smanjilo, a konkurentnost privreda i firmi značajno pala. Izgubljena su tržišta u Africi, Aziji...

Šta se dešava sa kamatama na tržištu novca u Evropi?

Kreditna sposobnost trenutno više ne igra nikakvu ulogu za investitore. Sve je u rukama ECB (evropske centralne banke). Još pre samo 2 god. je sve izgledalo drugačije.

Najnovije smanjenje kamata utiče na pad prinosa, na primer: za 10-godišnje španske dugove kamata je pala na 2,58%, za italijanske papire (na isti rok) na 2,74%. Za Portugal 3.22%.
Čak za grčke papire prinos je pao na 5,47%

Uporedite: za US dužničke papire prinos je 2,6%

Šta se desilo? ECB je prvo smanjila referentne kamate na 0,15%. Drugo: banke će u budue dobijati novac na pozajmicu bez kamata.
Treće: banke će plaćati kaznenu kamatu ako preko noći parkiraju svoj novac kod centralne banke.

Možda je ovo dobro za Srbiju?

Možda, ako potraje. ECB ovim želi da speci deflaciju u južnoevropskim državama, ali u stvari samo poziva špekulante da kupuju dužničke papire i države da se još više zaduže....

Srbija na ivici prezaduženosti

Srbija je na granici da postane prezadužena zemlja, jer je spoljni dug dostigao 80 odsto bruto domaćeg proizvoda, izjavio je profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Granica još nije probijena, iako smo blizu. Spoljni dug u visini od 80 odsto BDP je "crvena linija" koja razlikuje prezadužene zemlje od onih koje to nisu, rekao je Grubišić na predstavljanju novog broja časopisa Makroekonomske analize i prognoze (MAP).

On je upozorio da se država i dalje zadužuje i ukazao da u strukturi obveznica najviše ima dvogodišnjih, 35 odsto, i jednogodišnjih 20 odsto.

Videćemo kakva će biti situacija kad u 2015. do 2017. budu pristizale na naplatu te obveznice, rekao je Grubišić.

preuzeto sa :

http://www.time.rs/c/3397947923/srbija-je-prezaduzena-hodamo-po-crvenoj-liniji.html

Ovakva razlika izmedju zvanicnog stava drzave od 68% javnog duga prema BDP-u je u krajnju ruku alarmantna.

Opasnost koju niko ne pominje je drasticno povecanje troskova servisiranja kamata u godinama koje dolaze.

Sama prodaja Telekoma je kao kap u moru koja bi bila dovoljna tek da pokrije iznos kamate za godinu dana bez daljeg povecanja duga.

Koga vise zanima o ovome :

http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/duznicko-ropstvo-troskovi-kamate/

Struktura duga je posebna prica, kao uspeh su nam predstavljane pozajmice od 7,5%  sto nas sa kumulativnim efektom rekordnog deficita stavlja u skoro nemogucu poziciju. 

Ne treba mnogo mudrosti da se vidi kraj voznje ovim toboganom, resenja kao i u zivotu uvek ima ali sumnjam u postojanje kolektivne inteligencije koja bi ista podrzala.

Ovo zadnje zaduzivanje od milijarde dolara iz Emirata koje je uzeo Vucko po kamatnoj stopi od 2% i hvalio se kako nije moglo biti povoljnije meni sada deluje da nije moglo biti gore .Kada je uzet kredit onda je 1$=82din a danas sam pogledo 1$=89 din to mi lici na onaj scenarijo sa kreditima u svajcarcima samo sada dolar krenuo da igra tu igru nebi da mracim ali sta ako dolar ode na 100 din koliko onda dugujemo ?Moje misljenje je da treba uzimati kredite samo u eurima a nikako u drugoj valuti jer smo skolu sa svajcarcem skupo platili . 

Zagreb -- Hrvatska se zadužila na evropskom tržištu plasirajući 1,5 milijardi evra obveznica na deset godina uz prinos od 3,25 odsto.

A kako najavljuje Večernji list, još jedan povoljan kreditni aranžman realizovaće se sredinom marta ali na drugoj strani sveta - u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Vlada Hrvatske sa tom bogatom arapskom državom pregovara o najmanje dve milijarde dolara kreditnog aranžmana koji će se iskoristiti za refinansiranje skupih kredita. Prema pisanju Večernjeg lista, kamata na to zaduženje bila bi između jedan i jedan i po odsto , ai taj bi kredit mogao da bude na rok od deset godina.

List podseća i da su Ujedinjeni Arapski Emirati pre godinu dana Srbiji odobrili milijardu dolara kredita za pokrivanje budžetskog deficita. Taj je kreditni aranžman zaključio bivši ministar finansija Lazar Krstić uz 2% kamate.

Kako sada stoji, Hrvatska dobija bolje uslove od Srbije za zaduživanje čak i kod Emirata!!

Guardian: Srbija se približava dužničkoj krizi

Uz Grčku, još osam evropskih država trenutno se nalazi u dužničkoj krizi: Hrvatska, Irska, Makedonija, Crna Gora, Portugal, Španija i Ukrajina, objavio je britanski Guardian. Među zemljama koja se približava dužničkoj krizi nalazi se i Srbija.

Guardian ne posmatra samo javni dug, nego ukupni inostrani dug zemlje, u koji ubraja dugove države, preduzeća i građana. U dužničkoj krizi su zemlje čiji neto dug prema svetu iznosi više od 30 odsto BDP-a, a u kojima više od 15 odsto državnog budžeta odlazi na otplatu spoljnog duga.

Hrvatska je u dužničkoj krizi jer njen neto dug svetu iznosi 94,5 odsto BDP-a, a oko 12,5 odsto izdataka budžeta odlazi na dugove, prema istraživanju britanske organizacije Jubilee Debt Campaign, na koje se poziva Guardian.

Većina od osam spomenutih država još su u gorem položaju. Neto dug Portugala prema svetu iznosi 119 odsto BDP-a, Grčke 118, Španije 99 odsto, dok Irska duguje 88, a Makedonija 53 odsto BDP-a.

„Sadašnji nivo pozajmljivanja osiromašenim državama prete obnavljanjem dužničkih kriza, upozorava Tim Jones,“ iz organizacije Jubilee, zauzimajući se za otpisivanje dugova i brojne druge mere koje bi olakšale dužničko ropstvo. Budući da se teret dugova dramatično povećava, izbijanje nove finansijske krize u svetu dovelo bi dužnike u veće nevolje nego nakon krize iz 2008. godine.

Jubilee je poslao još jedno upozorenje, a odnosi se na zemlje koje još nisu u dužničkoj krizi, ali joj se brzo približavaju. Među evropskim, to su Italija, Mađarska, Letonija, Poljska, Slovačka i Srbija, koje imaju visoki rizik od krize javnog duga prema inostranstvu, nalazi se u njihovoj analizi.

http://jubileedebt.org.uk/wp-content/uploads/2015/07/The-new-debt-trap_07.15.pdf

Na nivou opšte države u prvoj polovini godine je zabeležen deficit u iznosu od 35,3 milijardi, dok je deficit u junu iznosio osam milijardi dinara.

Prema dogovoru sa MMF-om maksimalni iznos deficita budžeta Srbije za prvih šest meseci 2015. je 96,3 milijardi dinara.

Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane, kako je objasnilo Ministarstvo finansija, u najvećoj meri posledica je visoke uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća u iznosu od oko 27 milijardi dinara.

Bolja od očekivane je i naplata poreskih prihoda, pre svega PDV, akciza na duvanske proizvode i derivate nafte i doprinosa. Sa rashodne strane najveći efekat je imalo slabo izvršenje kapitalnih izdataka, kao i otpremnina za radnike preduzeća u restrukturiranju.

Za kamate na postojeće dugove ove godine će, prema Zakonu o budžetu, biti potrebna 131 milijarda dinara, odnosno 1,1 milijardu evra.

Od toga, za evroobveznice koje su izdate u periodu 2011-2013. godina potrebno je izdvojiti 285 miliona evra, a za hartije od vrednosti izdate na domaćem finansijskom tržištu 520 miliona evra.

Dinarski dug je bio najskuplji, navode u Ministarstvu, ako se gleda po visini nominalne kamate.

"Osnovni razlog koji je uticao na visinu dinarske kamatne stope je inflacija koja je do 2012. bila relativno visoka", zaključuju u Ministarstvu.

Ove države su najveći dužnici na svijetu!

Ubedljivom prvom mjestu nalaze se Sjedinjene Američke Države čiji dug, prema najnovijim podacima, iznosi 18,5 biliona dolara. Što znači da po stanovniku SAD duguje 58.437 dolara.

Na drugom mjestu je Velika Britanija, sa dugom od 9,5 biliona dolara. Na trećem Francuska koja duguje 5,7 biliona dolara, a malo manje od nje ima Njemačka, 5,5 biliona.

Dugovi ostalih zemalja:

5. Luksemburg – 3,4 biliona dolara.

6. Kina – 3 biliona dolara.

7. Japan – 2,8 biliona dolara.

8. Italija – 2,6 biliona dolara.

9. Irska – 2,6 biliona dolara.

10. Holandija – 2,5 biliona dolara.

Mnogi bi pomislili da se Grčka nalazi na ovih prvih 10 mjesta, ali ona se nalazi tek na 27. sa ukupnim dugom od 360 milijardi dolara.

Na 52. mestu se nalazi Hrvatska, koja ima dug od 67 milijardi dolara, dok je Slovenija odmah iza nje.

Srbija se nalazi na 65. mjestu a dug je 32 milijarde dolara, odnosno 4.178 dolara po stanovniku, prema podacima iz 2012. godine.

Bosna i Hercegovina se prema istim podacima nalazi na 94. mjestu i dugom od 9 milijardi dolara.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović upozorio je danas da Srbiji preti kriza javnog duga, što se izbeći njegovih značajnim sniženjem - na 60 odsto BDP-a i niže.
Petrović je za B92 kazao da bi svaka sledeća kriza u svetu bila šok koji bi izazvao "nesreću kod nas", s obzirom na nivo našeg javnog duga.

"Sigurnost da se izbegne kriza javnog duga je da se on značajno spusti, na 60 odsto BDP-a i ispod toga, kako bi se svaki šok iz inostranstva mogao izbeći”, kazao je Petrović.

On je naveo da je javni dug Srbije godinama uvećavan i da se kasno počelo sa njegovim smanjenjem, tek 2015. godine.

"Zato je skočio na 77 odsto ove godine i zato je neophodno okrenuti ga. Mada teško da možemo da očekujemo da će se to dogoditi. Ove godine bi trebalo da se smanji trajno za jedan procentni poen, ali je važno da se deficit u naredne četiri godine skoro uravnoteži, da bude na 0,5 odsto BDP-a, jer to dovodi do značajnog pada javnog duga", objasnio je Petrović.

Govoreći o deficitu budžeta, Petrović je kazao da je on trenutno relativno nizak, ali da se ne treba opuštati jer su se u prethodne dve godine u poslednjem kvartalu pojavljivali troškovi, koji su uglavnom poticali od nereformisanih javnih preduzeća i javnog sektora.

"Pre dve godine to su bili dugovi za banke, garancije Srbijagasu I dugovi vojnim penzionerima 2015. godine, a ove može da bude dug Petrohemije prema Srbijagasu, presuda za neisplaćene zarade našim radnicima, u Strazburu, stara devizna štednja koju BiH potražuje od Srbije", naveo je Petrović.

Kada je reč o eventualnom povećanju plata i penzija, Petrović je ponovio da bi plate i penzije morale da ostanu zamrznute i to iz dva razloga - kako bi se ostvarile uštede, ali i zbog toga što su izdaci za njih u odnosu na naš BDP iznad proseka.

Javni dug Srbije pao na 67,1 procenat BDP-a

Javni dug Srbije na kraju maja ove godine iznosio je oko 24,06 milijardi evra, što je 67,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, objavilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Na kraju aprila javni dug je bio oko 24,16 milijardi evra, što je 67,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

U decembru prošle godine javni dug bio je oko 24,82 milijarde evra, odnosno 72,9 odsto BDP-a.

Na kraju 2015. godine javni dug je takodje iznosio oko 24,82 milijarde evra, odnosno 74,7 odsto BDP-a u toj godini.

Javni dug Srbije je na kraju 2014. godine iznosio 22,76 milijardi evra, odnosno 70,4 odsto BDP-a, dok je na kraju 2013. godine bio 20,14 milijardi evra, sa učešćem od 59,6 odsto u BDP-u.

Krajem 2000. godine javni dug Srbije je bio 14,17 milijardi evra ili 201,2 odsto BDP-a, a najniži iznos javnog duga bio je 2008. godine kada je iznosio 8,78 milijardi evra ili 28,3 odsto BDP-a.

Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto.

Sa nivoa od 74,7 odsto BDP-a u 2015. godini, javni dug Srbije je pao na 63,6 procenata na kraju 2017., što je navelo rejting agenciju Fič da podigne kreditni rejting Srbije sa BB- na BB, napominje se u izveštaju D&B, a prema saopštenju kompanije Bisnode, eksluzivnog zastupnika te bonitene kuće u Srbiji.

"Najnoviji korak je deo kontinuiranih napora vlasti na unapredjenju domaćeg poslovnog okruženja što se ogleda u poziciji Srbije na Duing Biznis listi Svetske banke za 2018. godinu: Srbija je na 43. mestu od 191 države na svetu, što je napredak u odnosu na 47. mesto prethodne godine i 91. mesto od pre tri godine".

Inače, Dan&Bredstit i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja i stabilnim rejtingom, u kojoj se nalaze i Hrvatska, Bugarska, Madjarska, Makedonija, Albanija i Rumunija. Bolji rejting u regionu ima Slovenija koja je okarakterisana kao zemlja blagog rizika, a niži ima Bosna i Hercegovina kao zemlja veoma visokog rizika.

U budžetu za narednu godinu predviđeno je da se država zaduži do 635 milijardi dinara, od čega 115 milijardi kreditima, 396 milijardi emitovanjem hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu, a 119 milijardi dinara emisijom evroobveznica. Inače već nekoliko godina u budžete se ubacuje plan o emisiji evroobveznica od milijardu dolara, ali do nje nije došlo.

Srpskom budžetu ostale su za otplatu još dve serije dolarskih evroobveznica od 1,5 milijardi dolara koje dospevaju 2020. i dve milijarde dolara u 2021. godini. Posebno su opterećenje obveznice emitovane u septembru 2012. sa godišnjom kamatnom stopom od čak 7,25 odsto što je skoro trostruko skuplje od uslova po kojima se Srbija danas zadužuje.

https://www.danas.rs/ekonomija/isplacena-jedna-ostale-jos-tri-i-po-milijarde-dolara-duga/

Struktura javnog duga Srbije

Javni dug Srbije smanjen je u novembru 2018. godine za 181 milion evra u odnosu na oktobar, na 24,11 milijardi evra.

Kada je reč o valutnoj strukturi javnog duga, na kraju novembra 2018. godine 38,6 odsto su činile obaveze u evrima, 29,1 procenat u dolarima, a 25,2 odsto u dinarima.

Najniži udeo javnog duga u BDP-u zabeležen je 2008. godine, kada je sa nominalnim iznosom od 8,78 milijardi evra učestvovao u BDP-u sa 28,3 posto, dok je najveći udeo od 201,2 procenta BDP-a registrovan 2000. godine.

Džava je u oktobru prošle godine oglasila prodaju dugova pet propalih banaka, koje su u stečaju – Agrobanke, Nove Agrobanke, Univerzal banke, Privredne banke Beograd i Razvojne banke Vojvodine.

U slučaju Agrobanke stari krediti preduzećima imaju nominalnu vrednost od 11,9 miliona evra, Nove Agrobanke 119 miliona evra, Univerzal banke 33,9 miliona evra, Privredne banke Beograd 14,7 miliona evra, Razvojne banke Vojvodine 8,8 miliona evra.

AOD prodaje i potraživanja prema pravnim licima od 53,6 miliona evra za račun države.

Predstavnici MMF-a izrazili su interesovanje za tekući tenderski postupak prodaje
problematicnih potraživanja banaka u stečaju, odnosno Republike Srbije i AP Vojvodine kojima upravlja Agencija u skladu sa zakonom, navodi se u saopštenju AOD-a.

„Ocenjeno je da je interesovanje potencijalnih investitora
iznad očekivanja“, kažu u Agenciji i dodaju da je za 12.februar ove godine predviđeno otvaranje obavezujućih ponuda.

Reč je o ponudi kombinovanog portfelja problematicnih potraživanja banaka u stecaju, Republike Srbije i AP Vojvodine, kojima upravlja Agencija, nominalne vrednosti od 240 miliona evra.

Ova potraživanja su, kažu u Agenciji, ponuđena za prodaju na tržištu sa ciljem postizanja najbolje moguće tržišne cene „i to zahvaljujući sinergetskom efektu uključivanja većeg broja pojedinačnih potraživanja različitih institucija u jedan portfelj značajnije nominalne vrednosti“.

Koji srpski premijer je REKORDER po tome koliko nas je zadužio

S povećanjem duga za devet milijardi evra vlada Mirka Cvetkovića i dalje prednjači po iznosu za koji je zadužila građane. Na drugom mestu je vlada Dačića, a na trećem Vučića.

Krenimo redom. Od 2008. do 2012. godine Cvetković je Srbiju, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, zadužio za tačno devet milijardi evra. Za četiri godine ukupan dug države je povećao sa 8,7 na 17,7 milijardi evra. U odnosu na bruto društveni proizvod (BDP), to je rast sa 26,8 na 52,9 odsto.

Ekonomisti su svojevremeno izračunali da nas je Cvetković (čiji je mandat doduše sve vreme pratila svetska finansijska kriza) svake sekunde zaduživao za 55 evra ili 4,7 miliona evra dnevno.

S druge strane, Srbija trenutno duguje ukupno 24,1 milijardu evra. Od 2012. godine, kada je SNS došao na vlast (dakle za skoro sedam godina) javni dug je povećan za 6,4 milijarde evra.

U tom periodu Srbija je promenila tri vlade - najviše smo zaduženi za vreme vlade Ivice Dačića (2012-2014) za pet milijardi evra, dok je javni dug zemlje tokom obe vlade Aleksandra Vučića povećan za 500 miliona evra (vidi tabelu).

Od 2017, kada je na čelo Vlade imenovana Ana Brnabić, javni dug je povećan za oko 800 miliona evra. Najčešće se kretao oko aktuelnog nivoa od oko 24 milijarde evra, ali i padao u odnosu na BDP. Praktično za poslednje četiri godine javni dug je u odnosu na bruto društveni proizvod pao sa 70 na 50 odsto, a u poslednje dve godine sa oko 60 na 50 odsto.

Teoretski, ali i praktično to je dobar pokazatelj jer javni dug raste kada se država zadužuje zbog aktivnosti koje nisu proizvodne i ne stvaraju profit iz koga bi se u budućnosti dug vraćao.

https://www.blic.rs/biznis/istrazivanje-koji-srpski-premijer-je-rekorder-po-tome-koliko-nas-je-zaduzio/lxm0pqf

Dačić je tu bio glavna štetocina u svim vladama. SPS i PUPS su bukvalno ucenili DS i Cvetkovica da bi ispunili svoje obecanje i digli penzije za 10% i to iz zaduživanja, isto to je radio i Vučiću dok je Dacić bio premijer. Posle novih izbora je Vučić uspeo da ga se reši.

SPS - Glavni muljator. Koje god se firme dohvati tu trava vise ne raste, tj sve se zakorovi i zatvori od njihove pohlepe.

Pa bar malo je kriv i Cvetković i DS koji ga je proglasio za premijera, ili DS nije kriv ni malo?

Devet milijardi, za 4 god. malo li je?

Malo su dodali prethodnim a sebi smanjili samo za koju milijardu.

To bi značilo da "Blic" laže?

Pročitajte od prve strane na forumu.

Srbija će krajem aprila potpisati sa kineskim partnerima kredit od skoro milijardu dolara za modernizaciju i rekonstrukciju mađarsko-srpske železnice, najavio je večeras ministar finansija Siniša Mali.
Foto: MONDO/Jelica Dojčinović
Kredit se odnosi na deonicu Novi Sad - Subotica, državna granica Kelebija.
Mali kaže da će sporazum o kreditu biti potpisan 25. aprila tokom susreta predsednika Aleksandra Vučića sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/milijarda-dolara-kineskog-kredita-za-deonicu-novi-sad-subotica_1008651.html

Na sajtu Ministarstva finansija juče je objavljena neobavezujuća namera države za prevremeni otkup dela ranije izdatih evroobveznica denominovanih u dolarima, a koji će biti finansiran emisijom nove evroobveznice denominovane u evrima.

Navedeno je da je ovo prvi put od 2013. godine da Srbija razmatra uključivanje na međunarodno tržište kapitala, ali ne kako bi se zadužila za budžetske svrhe već kako bi iskoristila prednosti trenutnih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu za refinansiranje skupljeg duga emisijom evro-denominovane obveznice po istorijski niskoj kamatnoj stopi.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=20&nav_id=1556741

Siniša Mali: Istorijski uspeh, nikada bolji rezultat, najniža kamatna stopa ikada
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=20&nav_id=1556799

Stanje duga opšte države 31. oktobra 2019. godine iznosilo je 24,3 milijarde evra, od čega javni dug centralnog nivoa vlasti Srbije iznosi gotovo 24 milijarde evra, a negarantovani dug jedinica lokalne vlasti 397,6 miliona evra, prema podacima Uprave za javni dug.

Od početka godine, javni dug Srbije povećao se za preko 964 miliona evra, a nešto manje od pola te svote nastalo je neto zaduživanjem na domaćem finansijskom tržištu, odnosno emitovanjem obveznica.

https://www.blic.rs/biznis/vesti/srbija-emituje-obveznice-vredne-24-milijarde-evra/cm55tec

BEOGRAD - Vlada Srbije uzeće kredit od 219,2 miliona evra od turskih banaka Ziraat i Denizbank radi izgradnje infrastrukturnih projekata u Sandžaku i Vojvodini koje obavlja kompanija Tasyapi, takodje iz Turske, objavila je Nova ekonomija.
Vlada je na sednici 30. decembra utvrdila predlog zakona kojim se potvrdjuje ugovor o kreditu sklopljen izmedju Srbije i tih banaka.

Kako se vidi iz ugovora, tim novcem će se finansirati izgradnja autoputa Sremska Rača–Kuzmin, mosta preko Save i rekonstrukcija puta Novi Pazar–Tutin.

Zajam će se realizovati kroz dve kreditne linije, od kojih prva iznosi 19,2, druga linija 200 miliona evra, a godišnja kamata je 2,5 odsto.

Period počeka prve kreditne linije je dve godine od povlačenja prve tranše, a period otplate glavnice je 10 i po godina, u 21 jednakoj polugodišnjoj rati.

Period počeka druge kreditne linije je četiri godine od povlačenja prve tranše, dok je period otplate glavnice devet godina, u 18 jednakih polugodišnjih rata.

Taj zajam pokriva 80 odsto cene projekata, a preostalih 20 odsto obezbediće Srbija iz budžetskih sredstava.

Turska kompanija Tasyapi, koja će raditi projekte koji se kreditiraju, dospela je u žižu javnosti u martu 2019, kada je direktor te firme zajedno sa službenicima CIP-a priveden u Vranju zbog sumnje na korupciju, podsetila je Nova ekonomija.

U septembru prošle godine je inspekcija rada otkrila 53 neprijavljena radnika prilikom kontrole u Tasyapiju.