Naftna Industrija - NIIS (4. DEO)

/ Tadic nas u spotovima ubedjuje da sve cveta, i da nas odmah iza izbora čeka procvat. Ah, da i savetuje nam da se svi bavimo poljoprivredom...

Ovde više puta pominjan aspekt IZBORI:
Utiču, ne samo da se ne zna rezultat, već se ne zna ni kada će vlada biti sastvaljena. Koliko sam se raspitao krajnji zakonski rok je početak septembra!
Ako pre toga ne ponove izbore.
Država koja je praktično već 2 meseca bez vlade sa predvidljivim odugovlačenjem bar do leta, nikome ne uliva sigurnost, a o stanju u privredi i društvu bolje i da ne govorim!
Sve i da su juče formirali novu vladu, koga ovako razbucana privreda i zemlja u kojoj haraju partije i korupcija može da privuče??

@Ars vivendi

e sada se mnogo vise slazemo. To je ono sto sam ja pricao. Posle izbora ce biti lose-isto bez obzira ko pobedi. Zato ne postoji neizvesnost i zato izbori ne uticu na cenu na berzi, tj nece biti ni velikog rasta niti pada za razliku od nekih ranijih izbora.

@Bozabeleks

nemam komentar na tvoju matematiku. Ustvari srecan sam zbog mog druga koji je jedan od direktora u Infostudu jer imaju duplo vise klijenata :)

@Nauzika

ne slazem se sa rezultatima americkih kompanija za koje ocekujem da nastave trend opadanja pozitivnih iznenadjenja koje se vec vise kvartala vidi. Inace odlican post jedino mi nije jasno ako ti je 675 dno zasto se plasis da kupis na 685? Zar je bitan taj 1.5%. A licno ga cekam za pojacavanje na 650 iako ne mogu znati da li ce biti toliko. Apsolutno sam miran dugorocno za NIIS na ovim cenama

Sutra@
Ne, ja i ti se ne slažemo - ni u čemu, očigledno nisi dobro razumeo.
Izmedju ostalog ja sam za smenu ove vlasti ma kakva bila ta druga!

I zato smatram da su ovi izbori vrlo važni da bi se ovi koji su sad na vlasti kaznili, neka malo budu opozicija, tako što treba glasati za bilo koga samo ne za njih!

I nemoj molim te više da se preganjaš sa mnom!
Mani me se...
Hvala.

Citat :

Serbian oil firm NIS mulls entering Albanian market.



Albania Today
March 7, 2012
Serbian oil firm NIS, a subsidiary of Russia's Gazprom Neft, is interested in purchasing oil production assets in Albania, NIS director of exploration and production, Alexey Ovechkin, told in an interview for Siberian Oil magazine. NIS' potential expansion in Albania and also in Greece will be conducted jointly with Gazprom Neft. Albania will offer for sale 100% of its shares in state oil producer Albpetrol in an international tender. The deal is expected to be completed by November 2012. The company produced 427,000 tonnes of oil in H1 2011, while the production in full-2011 is expected to reach 870,000 tonnes. Canadian APIC Petroleum Corporation has already expressed interest to participate in the tender.

Copyright 2012 Written by IntelliNews, Internet Securities, Inc - Albania Today.A Euromoney Institutional Investor Company.All Rights Reserved
Albania Today

Citat :

Home Page / Newsroom / Interviews
Aggressive Investment in Upstream

5 March 2012
Interview with Alexey Ovechkin, Executive Director of NIS Exploration and Production Block (at present - General Director of Gazprom Neft Orenburg).

Journal “Siberian Oil"

— What are the E&P Block’s strategic objectives under the NIS Development Strategy 2020?

— Our key objective is to boost annual production to 5 mln TOE. Today NIS produces 1.5 TOE annually, and this figure covers production not just in Serbia, but also in Angola, where we operate under concession agreements. In order to maintain our resource potential, we need to aggressively invest in exploration both in Serbia and in neighbor states, which we have been involved in for some time now.

By 2020, we want to see at least 50% of total production coming from our projects in neighbor states and the same percentage in proven reserves.

I would like to stress that our task is not just boosting production, but also making this process more cost effective. Over the past few years, we have successfully overcome a number of negative trends within our company and managed to apply our experience and know-how from our Siberian subsidiaries. I believe we have every opportunity to achieve the goals we have set for ourselves.

— In this context, how important are the regional projects that NIS is actively working on right now?

— Our growth prospects rely mainly on our partnerships in a certain region. Our partner in Bosnia and Herzegovina is NeftegazIncor (a subsidiary of Zarubezhneft oil company), with whom we have established and operate a joint venture (JV) named Jadran-Naftagas. We are currently doing a seismic survey there and preparing exploration wells. Hopefully, all preparations will be completed by the end of this year, and we will start drilling the first exploration well in 2013. We expect to see oil coming out the same year.

Our second partner venue is Hungary, where we signed a partnership agreement with RAG Hungary Kft (a subsidiary of Austrian Rohöl-Aufsuchungs Aktiengesellschaft) in 2011. This is an equitable partnership, where RAG acts as an operator and we approve work flow. Exploration drilling at Kiskunhalas area in the south of Hungary started very recently, on January 31, and we expect to drill at least two more exploration wells in 2012. If everything goes as planned, commercial production of hydrocarbons may begin as soon as in 2013.

We also have another potential partner in Hungary. We are currently negotiating a contract with Falcon Oil & Gas Ltd that holds exploration rights at one of the blocks in Hungary. The type of partnership is similar to the one with RAG: equitable shares in a joint venture, where they operate and we control. I hope negotiations will be successful so that we can start working in March or April 2012 and go to commercial production by the end of the year.

Our third area of focus is Romania. We have signed all the applicable paperwork with East West Petroleum of Canada, and right now we are re-issuing licenses to a subsidiary of NIS operating in Romania. The plan is to be done with all the formal aspects by the end of February and start working on the project. Our ultimate objective in this segment for 2012 is to drill two exploration wells and start drilling at least two more, so we expect to see the first samples of Romanian oil already by the end of this year. At the same time, we do not intend to work exclusively with East West Petroleum and are now negotiating with a few more Romanian companies.

There is also some interest for us in Greece. For example, we have engaged in talks with Hellenic Petroleum about our potential participation in shelf exploration operations. We also consider projects in Croatia, whose government is to announce an exploration and production tender for a number of oil fields in the next few months, and we are planning on bidding.

In the context of international operations, our interest is not limited to the JV format only — we also seek opportunities to purchase production assets in the region. Right now we are looking at buying one in Albania together with Gazprom Neft.

— Are there any promising territories in Serbia?

— NIS is an exploration monopolist in Serbia. The entire country is covered by our seven licenses, and there are no other players on this market. We are now actively exploring in Serbia’s central regional and Vojvodina, where we are working on 2D and 3D seismic surveys and drilling exploration wells. This is a very vigorous process, which is proven by the fact NIS has been doubling its annual investment in exploration ever since 2010, and we plan to keep the pace in 2012 as well. Operations also grow in Serbia’s traditional oil regions — I am talking about the Autonomous Province of Vojvodina, where the majority of our wells are located.

I would also like to mention that we have good lines of communication with local authorities. They always support our projects, all approvals and permits are issued in due course, and we can resolve any potential issues proactively. The formula here is very simple: we take a lot of effort to explain to local authorities all the benefits of working with NIS, offer presentations and demonstrate our plans, and in almost 100% cases we see their complete understanding and willingness to work together. Moreover, you should not forget that our operations within a certain municipality bring it profit from mineral extraction tax, which is a serious incentive in today’s unstable economic environment.

We understand that there are some political risks associated with our EU projects. This is why our selected partners are companies that have some political weight and strong ties with local governments. In our view, this is the best insurance from any potential pressure. These risks should not be feared — they must be timely analyzed and appropriately minimized, which eventually helps avoid loss.

— What sort of financial resources does your block have?

— NIS has the resources to invest up to €500 mln Euro in the development of the E&P Block, and this covers both purchase of assets and investment in exploration and production. When Pancevo refinery, which we are now rebuilding and upgrading, starts running at full capacity, development investments may increase to €1 bln per year, and Upstream is ready to digest this amount of funding. This is the reason why we are looking at expanding outside the Balkans, for instance, to Greece, North Africa, etc.

What is holding down our appetite are specific local factors: the market in the region is weak, and nobody wants to sell active fields, this is why we focus our investment program on exploration, which implies looking for new promising sites and their further development.

— Massive expansion of operations requires new jobs. How do you man your new projects?

— Staffing is a very important issue for us. Let me throw in some figures to give you a better understanding: when we were just starting to work in Serbia, there were some 2,200 staff in the E&P Block, while production was below 1 mln TOE. Now, the situation has changed: production has almost doubled, and the number of staff has gone down by 50%. There are two things that made this change possible. First, we work hard to computerize and upgrade our equipment, which gives us a chance to cut down on staff. Secondly, we put a lot of effort in giving our managers better training: we have already established a multinational team of experienced engineers and managers capable of handling ambitious tasks that we are giving them.

We understand that commercial production of oil in neighbor states will require an increase in staff in our regional subsidiaries. This increase will come not only from Serbian or Russian labor markets: we are already engaging European experts in our operations. In general, we have a very serious attitude to staffing our projects, where quantity comes after quality.

— Ambitious plans of the block that you manage imply that you must have state-of-the-art technical assets. What are your plans in this respect?

— I believe everybody knows that NIS invested almost nothing in the development of production technologies before 2009. Over the last three years, we have developed and currently introducing a comprehensive technical upgrade program that implies reconstruction and upgrade of infrastructure, as well as installation of state-of-the-art equipment on wells. Of course, our technological developments are in no way new or revolutionary for Russia, but we are implementing this program at a quick pace, hurdling over certain stages of equipment evolution — we go from second-generation equipment straight to the fifth generation. As a result, our oil fields look exactly like modern Russian wells, and this helps us significantly reduce our costs and make production more viable.

— Are you looking at expanding project-specific partnership with Gazprom Neft?

— In the near future our experts together with their Gazprom Neft colleagues will visit Angola to assess a number of projects that have a potential interest to both our companies. Besides, we are planning on expanding into Greece and Albania jointly with Gazprom Neft, while embarking on it independently would be a lot harder for NIS.

— Could global financial crisis have an impact on NIS plans in exploration and production?

— If the crisis is severe enough, it may obviously have some impact on our plans. However, I tend to think this impact will not be too heavy: the conditions in Serbia, and this refers primarily to the mineral extraction tax, are a lot better than the conditions that Russian oil companies have to deal with. In general, if external conditions start changing for the worse, we will be forced to revise profit margins of certain projects and maybe freeze some altogether, but I believe there will be no radical changes in our plans due to the crisis.

Samo investicije, investicije, investicije. A gde je potrosnja. Gde je moj rucak kao malom akcionaru? Kada se ima previse novca za investicije onda se desavaju mnoge lose stvari po kompaniju. Lepo je to sto ce isplatiti velike bonuse radnicima. Lepo za njih naravno.

Sta mislite koliko ce da preplate Albpetrol? Sigurno ga nece kupiti po ceni po kojoj je NIS kupljen. Mislim da ce pre tog dogadjaja biti pametno prodati deo ili sve Nisove akcije. Naravno sve zavisi od cene, jos je rano za to, sada cekamo da vidimo kako ce trziste odreagovati na los q1.

Trejderi bi trebalo da se otarase NIISa pre te objave, jer ce moci da zarade neki verovatno jednocifreni procenat, ali se meni nesto ne prodaje najvise iz razloga sto nema puno sta da se kupi. Podsecam na moju procenu da ce za par nedelja telekom izaci na berzu po visokoj ceni i da ce se ranoranioci posle mesecima kajati za brzanje.

Citat :

Dividenda
ili reinvestiranje, pitanje je staro koliko i tržište kapitala. Buffet
na to daje vrlo jednostavan odgovor. Ukoliko je menadžment u stanju
reinvestirati dobit tako da na tu investiciju ostvari natprosječan
povrat kapitala (ROE), onda dividenda nije potrebna. U suprotnom,
ukoliko menadžment ne vidi načina za investiranje uz zadovoljavajući
povrat kapitala, morao bi barem dio dobiti podijeliti dioničarima. U
skladu s time, i Buffet (kao i moja malenkost) najviše voli firme koje
se dobro razvijaju, a daju malu ili nikakvu dividendu.

Najgori
je pak slučaj kada menadžment nije u stanju dobro reinvestirati dobit,
a firma ne dijeli dividendu. Cash se tada gomila, profitne marže
padaju, s vremenom pada i cijena dionice, pa firma postaje potencijlna
meta za neprijateljsko preuzimanje. Menadžment postaje nervozan i često
se (kako bi potrošio nagomilani cash) olako upušta u loše akvizicije,
pa se stvar još više pogoršava.

Valja se uvek iznova podsetiti na reči velikog Gurua...
Njegove reči jasne su ko letnja zora, pred veliku meditaciju.

Boza Belex
Paralelni ciklus rasta berze i nafte, na koji si mi ukazao u snimku, posledica je prevelikog uticaja špekulativnog kapitala na tržišta fjučersa a potom i ETF-a (bilo regularna npr. NYMEX ili neregulisana tzv. OTC elektronske berze).
Naime, sirova nafta je od 20-30 USD u 2000-oj dogurala do 145 USD sredinom 2008. godine, s tim da su 2002. godine špekulativni trgovci koji koriste sirovu naftu isključivo kao finansijski instrument i nikad je ne uzimaju fizički činili su 20% tržišta a 2008. godine 55%.
Budući da se odnos rafinerija, kompanija, velikih farmera i dr. koje koriste sirovu naftu za stvaranje fizičkih proizvoda smanjio u odnosu na špekulativni kapital samim tim i njihov uticaj na cenu nafte je umanjen.
Poslednjih godina praktično konkurencija špekulativnog kapitala i fizičkih korisnika diktira cenu nafte. Kupovinom fjučersa fizički korisnici nafte pokušavaju da osiguraju cenu koja treba da im se isporuči na određeni dan u budućnosi i na taj način smanje rizik od promene cene. S druge strane špekulanti, koji profitiraju iz promene cene na tržištu, trude se da maksimalizuju rizik kako bi iz oscilacije cene izvukli profit. Usled toga je trenutna cena nafte po mnogim analitičarima, a i lično podržavam tu teoriju, oko 60% viša od realne cene.
Najsvežiji primer podizanja cene sirove nafte na špekulativnoj osnovi je situacija oko Irana. Špekulanti očekuju eskalaciju sukoba US i Irana neumereno kupuju fjučerse i ETF-ove radi profita na oscilaciji cene i samim tim veštački dižu cenu. S druge strane stvarni korisnici sirove nafte koji profit stvaraju preradom nafte u fizički proizvod primorani su da se sa njima takmiče (budući da su skladišni kapaciteti ograničeni) tj. kupuju naftu i po ovim višim cenama u koje su ugrađena špekulativna očekivanja kako ne bi ostali bez sirovinske osnove za svoje proizvode.
Budući da usled ovakve uzajamne konkurencije "realnog" i "špekulativnog" kapitala cena nafte raste isključivo zbog „špekulativnih očekivanja“ to suštinski protivreči osnovnim ekonomskim zakonitostima na kojima se temelji održivi ekonomski razvoj svake države. Odnosno, utiče na smanjenje profita kompanija koje su primorane da ovako veštački formirnu cenu sirove nafte ukalkulišu u svoj proizvod.
U kontekstu sprečavanja ekonomskih posledica po razvoj naše države treba posmatrati i prošlonedeljnu intervenciju Ministra poljoprivrede i trgovine: koji je lepo "na srpski način zamolio" rukovodstvo NIS-a da vrate cene goriva koje su prethodni dan podigli, što su ovi i učinili...
Stoga se u principu slažem s tobom da porast cene sirove nafte ne mora negativno uticati na berzanske indekse, pogotovo ako je taj rast umeren. Međutim, defitivno, negativno utiče na realnu ekonomiju, a to se pre ili kasnije mora odraziti na berzanske indekse - bull/bear market cycles.

Sutra,
Nisam nigde naveo koja je moja target zona za kupovinu, već sam samo ukazao na moguće nivoe podrške u narednom periodu. Ali ako cena dođe do nivoa od 650, što obojica očekujemo, sve oko a naročito ispod tog nivoa smatram dobrom prilikom za ponovni ulazak. Da li će cena doći do tog nivoa, videćemo, april je dug. Sve zavisi od toga kada će krenuti ozbiljnija korekcija vodećih tržišta. Cenim da nakon jučerašnje Bernankeove izjave i tradicionalnog šminjkanja portfelja od strane fond menadžera korektivni talas može početi od aprila, pošto će na kraju ovonedeljnog rastućeg talasa cenovni nivoi biti i te kako podobni za maksimalizovanje dobiti, samim tim i hlađenje pregrejanih svetskih tržišta. Naravno postoji mogućnost da uopšte ne bude korekcije već da iz rastućeg trenda S&P, DOW i NASDAQ pređu u bočno kretanje pre objave Q1 u US, ali smatram da je vrlo mala, ipak glavni makroekonomski pokazatelji u ovom trenutku nisu toliko dobri da bi podržali trenutne cenovne nivoe (pogotovo u Evropi i Kini).

sutra ::

Samo investicije, investicije, investicije. A gde je potrosnja. Gde je moj rucak kao malom akcionaru? Kada se ima previse novca za investicije onda se desavaju mnoge lose stvari po kompaniju. Lepo je to sto ce isplatiti velike bonuse radnicima. Lepo za njih naravno.

Sta mislite koliko ce da preplate Albpetrol? Sigurno ga nece kupiti po ceni po kojoj je NIS kupljen. Mislim da ce pre tog dogadjaja biti pametno prodati deo ili sve Nisove akcije. Naravno sve zavisi od cene, jos je rano za to, sada cekamo da vidimo kako ce trziste odreagovati na los q1.

Trejderi bi trebalo da se otarase NIISa pre te objave, jer ce moci da zarade neki verovatno jednocifreni procenat, ali se meni nesto ne prodaje najvise iz razloga sto nema puno sta da se kupi. Podsecam na moju procenu da ce za par nedelja telekom izaci na berzu po visokoj ceni i da ce se ranoranioci posle mesecima kajati za brzanje.

Samo nagadjajaš. Dosad se NIS izkazo kao vrlo profitabilan. Investicije su super jer daju mogučnost dugoročne zarade.

Vreme je i da se akcionari nagrade malo sledece godine!

Od NIS-a se traži jeftinije gorivo

Zbog čestih promjena cijene goriva kod NIS-a uputio sam pismo menadžmentu da ne smije profit da bude osnovni pokretač politike u vrijeme krize, već da se u obzir pri formiranju cijene derivata, osim cijene sirove nafte i kursa dolara, mora uzeti u obzir i činjenica o učešću domaće nafte koja u ukupnoj preradi učestvuje sa 40 odsto”, objasnio je Škundrić.
On je za “Politiku” rekao da većih promjena cijene goriva na pumpama u Srbiji u narednom periodu neće biti, čime će NIS doprinijeti poboljšanju ukupnih ekonomskih prilika u zemlji.
Izvor:
http://www.capital.ba/od-nis-a-se-trazi-jeftinije-gorivo/


Sad je politički pritisak na NIS i javno obelodanjen. Sva sreća pa je u US izborna godina te i Obama mora da razmišlja o uticaju špekulativno naduvanih cena sirove nafte na realnu ekonomiju tj. standard građana. Samo što se u US na cenu nafte utiče tržišnim mehanizmima a kod nas političkim ucenama.

Usled nesposobnosti da stvore zdravo makroekonomsko okruženje za tržišno poslovanje ovakim socijaldemagoškim razmišljanjem domaći politički klošari ruinirali su NIS i dobar deo ranije uspešnih firmi, a sad ekonomskih bogalja nesposobnih za stvaranje profita, dok su bili u njihovom vlasništvu, a sve zarad dobrobiti građana Srbije...

Dobro u svemu ovome je i to što su zalihe sirove nafte u americi prema saopštenju API-a zaključno sa 23. martom porasle za 3,6 miliona barela...

Budući da su nakon demonstracija u Izraelu protiv rata sa Iranom (najverovatnije organizovanim od US obaveštajnih službi kako bi se izraelskim militaristima u vladi stavilo do znanja ko vodi glavnu reč na svetskoj političkoj sceni i ko odlučje o tajmingu napada na Iran)utihule ratne trube, a "postkrizni ekonomski oporavak" odvija se sporije od očekivanja realno ima osnova za dalji pad cena nafte.
Samim tim NIS bi mogao izbeći veće gubitke. Koji su neminovni u slučaju da cena nafte i kurs dolara nastave da rastu a rukovodstvo NIS-a ispoštuje "kumovski" zahtev vlade "koji se ne odbija".

http://www.bloomberg.com/video/89134103

tako bar predvidjaju na bloombergu down -8%-4% mozda bude prilike i da se snize cene u dogovoru s kumovima...

рупција гаса у Бечеју, нема повређених
29. март 2012. | 19:31 → 19:47 | Извор: РТВ, Танјуг
БЕЧЕЈ - Вечерас око 18 сати, приликом извођења радова на такозваном "Жутом бунару" у Бечеју, догодила се хаварија након чега је дошло до ерупције гаса. Место хаварије, на углу Републиканске и улице Николе Тесле, како јавља дописник РТВ-а Ненад Јовићевић, обезбеђују полиција и ватрогасци. Повређених нема.

Становницима насеља Доњи град препоручено је да се из превентивних разлога евакуишу.

Није било експлозије, нити је дошло до паљења гаса. Поред полиције и ватрогасаца на лице места је стигла и екипа хитне помоћи, а основна школа "Петефи Шандор", у којој се у то време још одвијала настава, одмах је евакуисана.

Електровојводина је у том делу града искључила струју, како би се избегла могућност варничења и пожара, односно експлозија.

Гас још увек шикља стотинак метара увис. Чека се да стигне најближа екипа НИС-а из Турије да затвори бушотину, јавља наш дописник.

Начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Предраг Марић изјавио је Танјугу да су вечерас, због ерупције гаса приликом бушења бунара у Бечеју, евакуисани станари зграде у непосредној близини, али и из осталих објеката, а да није било повређених.

Марић је рекао да је око 18.10 сати у центру Бечеја, приликом бушења бунара на дубини од око 350 метара, дошло до наглог избијања гаса под притиском и да нико није повређен.

"Прве претпоставке су биле да се ради о метану и угљен диоксиду, па су припадници Ватрогасне бригаде Нови Сад евакуисали све станаре зграде у непосредној близини, али и из осталих објеката", рекао је Марић.

Он је истакао да су на лицу места припадници Ватрогасне бригаде Нови Сад, Нафтне индустрије Србије и друштвеног предузећа Гас, који покушавају да санирају проблем.

Fmember ::

Boza Belex ::

Fmember ::

Zanimlivo, a gde modu da se vide ti podaci?

Prati infostudposlovi sve ce ti se izkristalisati, tacnije na nivou Beograda ponuda poslova je bila 200-270 u toku dana, Novi Sad 60-70. Sad je BG 390-420, NS 110-120 u toku dana. Mislim da je to dobar signal da se privreda pokrece u prolece.

E sad si me stvarno razocarao. a bas sam se ponadao da i kod nas neko vodi racuna o takvim bitnim statistickim podacima kao sto je broj zaposlenih i broj otpustenih u toku meseca i da te podatke redovno objavljuje negde kao sto se to radi svuda u (normalnom) svetu.

u USA/EU se takvi izvestaji sa velikom paznjom prate i mogu da imaju veliki uticaj na berzu.

evo care linka iskopao sam nesto!!!!

http://www.siepa.gov.rs/site/sr/home/1/finansiranje/finansijska_podrska_za_investitire/statistika/
http://www.siepa.gov.rs/site/sr/home/1/finansiranje/finansijska_podrska_za_investitire/

Nauzika ::

Od NIS-a se traži jeftinije gorivo

Zbog čestih promjena cijene goriva kod NIS-a uputio sam pismo menadžmentu da ne smije profit da bude osnovni pokretač politike u vrijeme krize, već da se u obzir pri formiranju cijene derivata, osim cijene sirove nafte i kursa dolara, mora uzeti u obzir i činjenica o učešću domaće nafte koja u ukupnoj preradi učestvuje sa 40 odsto”, objasnio je Škundrić.

Ministar je potpuno u pravu, to je trebao mnogo ranije da se seti, pa i da limitira cene. Ako je 40% domaće nafte, ove cene su eksploatatorske - to svi trpimo i gradjani i privreda.

Čeda Jovanović traži da mineralna taksa bude 13% kao u Rumuniji.

Inoviran prospekt:

http://www.belex.rs/trgovanje/prospekt/NIIS/show

Da li moze neko da mi objasni:

U berzanskom prospektu pise - Obračunska vrednost akcije 537,14 dinara, a u tabu pregled (za danasnje vrednosti) pod pokazatelji pise - P/B 2,38.

Unapred zahvalan.

Očigledno greška ovih sa Belexa.

Nauzika ::

Od NIS-a se traži jeftinije gorivo

Ilija ::

... ove cene su eksploatatorske

U tabeli bi bila gruba kalkulacija cena, odnos cene goriva i godišnjeg profita, pri nepromenjenim nabavnim cenama. Pri ceni od 105 dinara bi se radilo bez profita, da bi sadašnja cena od 150 dinara gadjala profit od 60,000,000.

cena profit u 000 din
105 0
120 20,300,000
135 41,000,000
150 60,000,000

taliano ::

64 miliona hektara zemljišta u vlasništvu ima li tu neke greške!?

Pošto je površina Srbije 88.361 km2 tj. 8.836.100ha, očigledno tehnička greška, napisano je u kvadratnim metrima, podeli sa 10.000 i eto ti cifre u ha...

Ilija,
Obojica se slažemo da je trebalo nešto preduzeti po pitanju visoke cene goriva, ali o metodu rešavanja tog problema očigledno dijametralno suprotno razmišljamo.
Izgleda si zaboravio u kakvom stanju su Rusi preuzeli NIS. Pogledaj inovirani prospekt koji je Bond okačio: bilans stanja pasiva, kolone - neraspoređen dobitak i gubitak. Mislim da ove cifre sve govore.
Šta misliš, koji je glavni uzrok ogromnom gubitku koji je NIS pravio dok je bio pod državnom upravom, a koji je razlog stvaranja dobiti pod Ruskom upravom.
Pod državnom upravom NIS je bio socijalno preduzeće koje nije težilo uvećanju profita za svoje vlasnike, jer ih nije bilo, već je politička elita profit investirala u socijalne ciljeve: prvenstveno u samopomoć (čitaj - „kraduckanje“), potom u pomoć zajednici, i na posledku, u pomoć određenim ugroženim kategorijama i sl.
Prosto rečeno. Profit NIS-a, državne firme, bio je usmeren ka „javnom dobru“.
S druge strane, kad je većinski deo NIS-a prešao u privatno vlasništvo „Gazprom nefta“ krenulo se u reinvestiranje profita, koji više nije moneta za podmirivanje socijalnih komponenti, već služi jasno proklamovanoj razvojnoj politici privatnih vlasnika koji su ga „KUPILI“.
Dakle, profit NIS-a, privatne firme, sad se reinvestira radi uvećanja profita, banalizovano rečeno, da ne smaram o ulozi Gazproma u geopolitičkoj strategiji Rusije.

E, sad, slažem se s tobom da je socijalna pravda vrlo važan stabilizacioni faktor svakog demokratskog društva, tamo gde je nema u suštini i ne postoji istinska demokratija. Ali socijalna pravda nikako se ne može ostvariti kontrolom cena zarad zaštite najugroženijih kategorija potrošača, takvi pokušaji, po pravilu, u svim državama završavali su se cvetanjem svih oblika šverca i kriminala. Ako si stariji, seti se uličnih prodavaca goriva koji su iskakali iz žbunova, iza kontejnera, iz svojih kola...itd i nudili jeftino (često i razvodnjeno) gorivo...

Imajući u vidu da je u svakom demokratskom društvu LEGITIMNO I NEPRIKOSNOVENO pravo privatnog vlasnika da na zakonit način stvara profit, očuvanje tog principa tržišne privrede trebalo bi da je prioritet svake vlade pa i ove. Tim pre što svaki državni intervencionizam, kojim se narušavaju tržišni principi zarad neke socijalne komponente, suštinski pogubno deluje na ekonomiju države u kojoj se sprovodi, pošto poput tumora razara zdravo korporativno tkivo zarad kratkotrajnog socijalnog efekta.

Državni intervencinizam u cenovnu politiku kompanija podržavam jedino kada je u pitanju razbijanje kartela, što smo imali kada je Komisija za zaštitu konkurencije novčano kaznila: „Hemofarm”, „Galeniku”, „Zdravlje Aktavis”, „Farma Svis”, „Srbolek”, „Slaviamed”, „Habitfarm”, „Velefarm”, „Farmanova veleprodaju”, „Jugohemija farmaciju”, te „Farmalogist, „Unihemkom” i „Vetfarm” zbog nedozvoljenog kartelskog sporazuma tj. tajnog dogovaranja cene.

Umesto što navodiš da su ovo „eksploatatorske cene“ i da je ministar trebao ranije da se seti i „da limitira cene“, zapitaj se zašto je trebalo tri godine da Comico oil dobije ugovor o zakupu zemljišta za izgradnju rafinerije na obali Dunava u Smederevu. Da je tu saglasnost dobio pre tri godine taj američko-holandski konzorcijum dosad bi već podigao rafineriju kapaciteta 100.000 barela i proizvodio bi bezolovni benzin, evrodizel, TNG i avio-gorivo, po standardima EU. Verovatno bi prerađivali naftu tipa "brent" koja je nešto skuplja po barelu od ruske nafte tipa "ural" ali je boljeg kvaliteta, samim tim bi domaći potrošači dobili i kvalitetnije gorivo. Ko, zašto i zbog čega je sprečavao dolazak Comica, i da li je U.S. steel morao otići iz Smedereva da bi Comico došao, na pripremljen teren sa osiromašenom i obeznađenom radnom snagom spremnom da radi budzašta... to su pitanja na koja će nam budućnost jednog dana, možda, odgovoriti...

Pravovremenim tržišnim uvođenjem direktne konkurencije NIS-u ova „kumovska vlada“ mogla je na vreme sprečiti monopolsko formiranje cene goriva, a ne sadašnjim pretnjama i ucenama (koje ti podržavaš). Ovakav tip državnog intervencionizma ostavlja loš utisak i na potencionalne kupce EPS-a, Telekoma... jer u slučaju da postanu većinski vlasnici tih kompanija niko im ne garantuje slobodno stvaranje profita na zakonit i legitiman način, već naprotiv, mogu postati nove žrtve cenovnog intervencionizma države. Na žalost, ovakvo antitržišno i antidemokratsko ponašanje samo govori u prilog tome da ni žuti nisu žuti, kad im borba za vlast pamet pomuti...:)

S tim u vezi ukazujem ti na sledeći tekst:

Smederevci prigrlili rafineriju
Na odluku o rafineriji čekalo se više od tri godine, taman koliko je potrebno za njenu izgradnju

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Skupstina-grada-izdala-Komiku-oil-zemljiste-u-zakup.lt.html

Što se tiče argumenta da 40% posto domaće nafte učestvuje u ukupnoj preradi, pa stoga treba smanjiti cenu, to je čista nebuloza. Da li je učešće domaće nafte 10, 40, 60 ili 90% a ostalo je Gazpromova nafta (tip Ural) apsolutno je nebitno u slučaju kad imamo svakodnevnu devalvaciju dinara koja obezređuje osnovnu vrednost proizvedenog dobra. Notorna ekonomska zakonitost je da se vrednost robe snižava u slučaju devalvacije domaće valute, bez obzira da li je proizvedena u nekoj zemlji ili je u nju uvezena, ako se u njenu cenu ne ugrađuje kursna razlika nastala od momenta proizvodnje/uvoza do trenutka prodaje. U okolnostima konstantnog slabljenja domaće valute najsigurnija zaštita proizvođača/uvoznika od negativnih kursnih razlika je podizanje cena. Ukoliko bi NIS limitirao cenu, bez obzira na procenat učešća domaće nafte, u nekom dužem periodu svakodnevna devalvacija dinara ne da bi mu pojela samo sav profit već bi mogla da mu nagrize i samu kapitalnu osnovu (usled svakodnevnog slabljenja dinara u odnosu na dolar povećava se osnovna berzanska cena nafte, cena transporta, uvoznih troškova i cena rafinerijske prerade...). Samim tim tvoja profitna kalkulacija "pri nepromenjenim nabavnim cenama" ne može se primeniti na Q1. Fali joj devalvaciona komponenta domaće valute (negativna kursna razlika) u momentu prodaje, nastala u prvom kvartalu (jasniji uvid u to imaćemo tek nakon uvida u izveštaj za Q1).

Zahvaljući politici državnog intervencionizama u prethodnim decenijama privreda nam je potpuno devastirana. Samim tim u ovoj državi postoji malo investicija iz sopstvenog novca, a najveći deo investicija potiče od uvoza kapitala odnosno od zaduživanja. Kad tome dodaš i da godinama trošimo više nego što stvaramo onda se neminovno postavlja pitanje: da li ovakav državni intervencionizam u ime tzv. socijane pravde neminovno vodi u još dublju socijalnu krizu.

Nauzika ::

Imajući u vidu da je u svakom demokratskom društvu LEGITIMNO I NEPRIKOSNOVENO pravo privatnog vlasnika da na zakonit način stvara profit, očuvanje tog principa tržišne privrede trebalo bi da je prioritet svake vlade pa i ove. Tim pre što svaki državni intervencionizam, kojim se narušavaju tržišni principi zarad neke socijalne komponente, suštinski pogubno deluje na ekonomiju države u kojoj se sprovodi, pošto poput tumora razara zdravo korporativno tkivo zarad kratkotrajnog socijalnog efekta.

Ni u hramu liberalnog kapitalizma, u USA, a o Evropi ni da ne govorimo, ne postoji više taj oblik kapitalizma. Čist tržišni kapitalizam je definitivno mrtav.
Ako nisi primetio žuti su uveli i obavezne marže (do 10%) na osnovne namirnice, što se kosi sa tim konceptom. A oni se hvale da su uradili veliku stvar!
Povremeno država mora da reaguje, posebno kada dodje do poremećaja na tržištu ili kada neko ima monopol, a NIS ga ima.
Video si kako je država u USA reagovala na gubitke svojih banaka.
Seti se da je Obama od zastupnika "liberalnog" kapitalizma bio proglašen za socijalistu-komunistu...
To se sada zove "socijalno svesno tržište" koje jedino funkcioniše ako se država meša.
Kapitalizam upravo radi ono zbog čega je najviše kritikovao socijalističko-komunističke države Istoka.
Očekujem da države još više krenu u kontrolu tržišta (posebno fjučersa i drugih izmišljenih oblika) jer slobodan novac špekulanata definitivno bez ikakve regulative vodi u ćorsokak.
Živimo u veoma čudno doba gde kapitalizam posle početnoga samozadovoljenja zbog pobede nad socijalizmom traži sam sebe, traži nov održiv oblik.
Srbija je tu samo kap u moru...
Uostalom ovo liči na predizbornu pomoć NIS-a političarima na vlasti. Posle izbora sve će biti po starom...
https://www.aikb.net/t283-sta-je-kapitalizam#96760

Ars Vivendi,
U svakom kriznom ciklusu kapitalizma teoretičati leve provijencije slade se propašću tržišnog modela privrede i utrkuju se u iznošenju teorija tipa „tržišni kapitalizam je mrtav“ živelo "socijalno osvešćeno tržište"...itd.

Kako je ovaj krizni ciklus kapitalizma po dubini skoro ekvivalentan onom iz 1929.god. da bi izbegle scenario koji je usledio posle „velike depresije“ kapitalističke zemlje su bile primorane da u datim „ekstremnim okolnostima“ preduzmu „ekstremne“ intervencionističke mere, svojstvene isključivo socijal-komunističkim planskim ekonomijama.

Kao što znaš spasavanje banaka obavljeno je novcem poreskih obveznika, a rezultat čitave operacije bio je ogroman rast državnih dugova. Ovakvim mešanjem države narušen je osnovni tržišni princip koji loše poslovanje kažnjava bankrotom i stvorena je ekonomska devijacija u kojoj je profit privatan a gubitak kolektivan. Imajući ovo na umu, nameće se zaključak da je spasavanje banaka na račun sredstava poreskih obveznika duboko nepravedno.

Dakle, u ekstremnim uslovima primenjene su ekstremne mere. Nakon što su ti ekstremni uslovi prevaziđeni tržišni model kapitalizma vraća se u svoje više vekovno korito i nastavlja još snažnije da teče u pravcu novog kriznog ciklusa (nakon svakog ciklusa bogati su još bogatiji). Utopije levičarskih „reformista“ kapitalizma ubzo će nestati u dubini tog nabujalog toka i ponovo će isplivati na površinu tek kad ih sa dna izvuče novi krizni ciklus ili kakva revolucionarna protivstruja. Analiziraj krizne cikluse kapitalizma od 1929.god. na ovamo i videćeš da kapitalizam nije odstupio ni za pedalj od svojih izvornih principa, samo su vremenom oko tih principa nicala nova regulatorna tela koja kontrolišu da ih tržišni učesnici ne zloupotrebljavaju.

U tom smislu ti ukazujem da je u SAD odmah nakon državne intrevencije i okončanja krize 2008.god. donet Dod Frenkov zakon koji zabranjuje spasavanje problematičnih kreditnih organizacija na račun sredstava poreskih obveznika. Tim zakonom decidno je utvrđeno i da država ubuduće ne sme da pomaže bankama svojim novcem.

Kako bi se ispravile posledice nepravične tržišne intrevencije, ovih dana je „Timoti Gajtner dobio podršku Feda za pokušaj da vrati novac poreskih obveznika upotrebljen za spas banaka tokom krize“. Naime, najveće američke banke ("Citigroup", "Bank of America" i "Goldman Sachs") vratile su dobijeni novac, ali dobar deo manjih ii srednjih banaka nije u stanju to da učini pa će njihove akcije u narednom periodu biti prodavane na Berzi. Koliko uspešno, to ćemo videti...(logično je pretpostaviti da će im cena biti niža od one koju su poreski obveznici platili)

Vidi sledeći tekst:
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=03&dd=20&nav_id=592572

Slična situacija je i u EU.

Ko po mom mišljenju ima interes od povećanja državnih dugova tj. slabljenja grđanskih država i ko stoji iza ove i svih drugih kriza modernog doba pisao sam ovde, tako da se ne bih ponavljao.
https://www.aikb.net/t1362-this-situation-ova-situacija.

Budući da tvrdiš da država mora povremeno da reaguje u slučaju poremećaja na tržištu tj. zbog NIS-ovog monopola pitam se zašto je onda u Srbiji osnovana Komisija za zaštitu konkurencije?
Svuda u svetu antimonopolske komisije osnivaju se da država ne bi direktnom intervencijom narušavala slobodu učesnika u tržišnoj utakmici tj. stručni i kompetentni članovi antimonopolskih komisija utvrđuju da li u određenim ekonomskim sektorima postoje monopoli, karteli ili drugi tajni oblici ekonomskog povezivanja koji povećavaju cene i snižavaju konkurentnost.
Dakle, tim pitanjem ne treba da se bavi NI DRŽAVA, NI MINISTRI, NI PREDSEDNIK VLADE... već legitmno i nadležno regulaciono telo.
Međutim, ova vlada (država) svim silama se trudi da dezavuiše rad Komisije za zaštitu konkurencije donošenjem niza uredbi i drugih zakona koji osporavaju Zakon o zaštiti konkurencije. Zašto je to tako i čije interese štite u to ovom prilikom ne želim da zalazim. Ali je očigledno da ne rade u interesu građana. Da im je zaista bitan interes građana, još pre tri godine bi uveli „Comico oil“ na tržište i time stvorili zdravu konkurenciju, samim tim i niže cene goriva. Ako je pak državni interes bio iznad interesa građana (ruska podrška našoj propaloj politici na Kosovu) a sad kad tog interesa više nema (pragmatično razmenjen za status kandidata u EU) onda se opravdano nameće zaključak o partokratskom regulisanju privrede koje je svetlosnim godinama udaljeno od osnovnih tržišnih principa.

Na lošu državnu politiku po pitanju uvođenja konkurencije na naše naftno tržište i nelegitimno zadiranje u cenovnu politiku upravo je ukazala i Komisija za zaštitu konkurencije u Izveštaju o sektorskoj analizi tržišta uvoza, prerade, veleprodaje i maloprodaje nafte i derivata nafte u periodu 2008-2010.god. Moguće da zbog tog stava Komisije ova vlada i izbegava da novom uredbom (antitržišni mehanizam) limitira cene goriva, već to radi na ovakav “kumovski” način zakulisnim pritiscima.

Pošto verovatno nisi upoznat sa tim izdvojio sam ti citat koji govori o tome (str. 72):

“На основу прикупљених података и анализе стања конкуренције на тржишту увоза, прераде, велепродаје и малопродаје нафте и деривата нафте у Републици Србији у периоду 2008-2010. година, Комисија је извела следеће закључке и усвојила следеће препоруке:

1. У посматраном периоду, регулатива у овој области задирала је у саму срж тржишне конкуренције, нарочито ценовне, и директно утицала на стварање и одржавање административних и техничких баријера за улазак на тржиште и пословање. Неопходно је регулативу свести на ниво поштовања прописаних техничких, еколошких, безбедносних и сличних стандарда као и обезбеђења одрживости у снадбевању. Пракса честе измене прописа и замене постојећих баријера новим је неприхватљива, како са становишта правила заштите конкуренције, тако и са становишта стварања правне неизвесности у погледу будућих пословних потеза код учесника на тржишту.”

Bez obzira što se ova analiza odnosi na period 2008-2010. godine svima koji investiraju u akcije NIS-a ili nameravaju to da učine preporučio bih da ovo pročitaju, kako bi stekli jasniju sliku o funkcionisanju našeg naftnog tržišta:
http://www.kzk.org.rs/kzk/wp-content/uploads/2011/10/Sektorska-anliza-trzista-nafte-i-naftnih-derivata.pdf

Što se tiče podrške NIS-a ovoj vladi, zar zaista misliš da je “Kluni” više proruski nastrojen od “deklarativnog evropejca”…:) Pogotovo ako se ima na umu “nezvanični” zaokret žutih u politici prema Kosovu.

Sve je to u redu, ima puno argumenata koje ne mogu osporavati. U osnovi mi i ne znamo kakav oblik društvenog uredjenja imamo.
Vratio bih se samo na brojke, profit sve govori. Ako se jednogodišnjim profitom (350 mio evra) pokriva nabavna vrednost firme, onda to nešto debelo nije u redu (da ne kažem neku težu reč). Pri tome se sadašnje cene još i dižu, pod izgovorom porasta ulaznih - što i nije tačno. U makroekonomiji cene goriva kao deo ulaznih za sve druge proizvode, pa time utiču i na standard i kurs valuta, u tim uslovima, pa ni uslovima i veće konkurencije nego što je NIS kod nas ima, ne bi mogle tako slobodno da se formiraju. Najmanje što je potrebno je propisati trgovačke marže, a za deo domaće nafte način kako se formiraju cene. To je mogla samo naša ovakva vlada da ispusti.
Šta bi bilo ako bi rukovodsvo NISa (vlasnici) namerilo da duplira profit. A i da ne pišem o tome da bi trebalo i sadašnje cene spustiti bar 20%...

Pokazatelji

Tržišna kapitalizacija 111.370.253.200
EPS 249,00
P/E 2,74
P/B 1,27
ROE 46,35
Pokazatelji su izračunati prema podacima iz poslednjeg godišnjeg bilansa.

Makroekonomska pitanja za BRICS možeš nastaviti ovde:

BRICS (Brazil, Kina, Indija, Rusija i JAR)

Pitam se šta možemo očekivati od rezultata u q1

Mozes ocekivati katastrofu od finansijkog dela zbog velikog pada dinara. Naravno to je sve mnogo manje bitno od dobiti iz poslovanja za koju ocekujem da ce nesto pasti u odnosu na proslu godinu zato sto je bila prevelika, ali ne dramaticno.

Takav q1 moze da izazove kratkotrajan pad pod pritiskom spekulanata i zbog nedostatka traznje, ali dugorocne investitore ne treba da brine ni malo na ovim cenama.

sutra ::

Mozes ocekivati katastrofu od finansijkog dela zbog velikog pada dinara.

A šta je sa rastom cena?
Za tri meseca dinar je oslabio 7%, za to vreme su cene povećane 15%.

sutra ::

Mozes ocekivati katastrofu od finansijkog dela zbog velikog pada dinara. Naravno to je sve mnogo manje bitno od dobiti iz poslovanja za koju ocekujem da ce nesto pasti u odnosu na proslu godinu zato sto je bila prevelika, ali ne dramaticno.

Takav q1 moze da izazove kratkotrajan pad pod pritiskom spekulanata i zbog nedostatka traznje, ali dugorocne investitore ne treba da brine ni malo na ovim cenama.

Ja ne očekujem baš katastrofu po jednoj strani jer su uvečane cene prodanih proizvoda, a po drugoj strani jer je dug manji pa samim time i uticaj pada dinara manji nego prošle godine.

Ne bih da zvucim kao ptica zlosutnica, ali gledam NIIS i ne mogu da verujem: rezultati skoro savrseni, najveca cena goriva u istoriji, a akcija svakog dana par dinara dole...

Pinto ::

Ne bih da zvucim kao ptica zlosutnica, ali gledam NIIS i ne mogu da verujem: rezultati skoro savrseni, najveca cena goriva u istoriji, a akcija svakog dana par dinara dole...

Novi talas recesije u Evropi, sve to danas, sutra, moze da utice na cenu akcije kao na svetskim, kao i na domacoj berzi.

Industrial production in Germany fell for the second consecutive month in February, a day after data showed that factory orders also missed expectations, official data showed on Thursday.

In a report, Destatis, Germany’s federal statistical office said industrial production dropped by a seasonally adjusted 1.3% in February, compared to expectations for a decline of 0.5%.

Industrial production for January was revised down to a 1.2% gain from a previously reported increase of 1.6%.

German industrial production fell at an annualized rate of 1.0% in February, defying expectations for a 0.5% increase, after rising at a rate of 1.8% in January.

The report came a day after a report showed German factory orders rose by 0.3% in February, below expectations for a 1.2% increase.

Following the release of the data, the euro remained lower against the U.S. dollar, with EUR/USD shedding 0.6% to trade at 1.3063.

Meanwhile, European stock markets added to sharp losses. The EURO STOXX 50 tumbled 1.45%, France’s CAC 40 dropped 0.95%, London’s FTSE 100 declined 0.7%, while Germany's DAX sank 1.4%.

BMW je rasturio ove godine pa opet danas pada za 1,4%

Pinto ::

Ne bih da zvucim kao ptica zlosutnica, ali gledam NIIS i ne mogu da verujem: rezultati skoro savrseni, najveca cena goriva u istoriji, a akcija svakog dana par dinara dole...

Predlažem ti da kupiš ili dokupiš...........a cena će već doći....treba malo strpljenja!!
Realnost je da na ovakvim parametrima nisi mogao NIKAD da kupiš NIIS!