United States dollar - privilegovana valuta?

Kako to da uprkos ogromnom padu dolara, američka ekonomija funkcioniše bez krupnih problema? Na čemu počiva ogromna privilegija dolara i kako to da SAD mogu imati hroničan dvostruki deficit (i tekućeg bilansa i budžeta), a da to ne boli?

Pad dolara (iako dramatičan), nema dramatične posledice po američku ekonomiju. Amerika se zadužuje u dolarima, kupuje robe od kojih se mnoge iskazuju u dolarima i u pravilu, sve što uvozi dolarima i plaća. Za druge zemlje bi pad vrednosti valute bio ogroman problem jer bi povećao dužnički teret za iznos depresijacije i doveo do ogromnog pritiska i na cene. Ameriku ovaj problem mnogo ne pogađa.

SAD s druge strane, mogu kupiti naftu dajući za nju hartiju koja je ofarbana u zeleno i nosi dolarski znak, jer ta hartija treba svima. Nije neophodno da svoj računar ili neku drugu robu razmene za nju – američki proizvod je i zelena novčanica. Amerika zato ne mora previše brinuti ni o stanju svog izvoza ili tekućeg bilansa. Pri tome, ni američka centralna banka se ne mora sekirati da bi tako velika emisija dolara mogla izazvati inflatorni haos – dobar deo emitovanog novca cirkuliše van zemlje i nikada se neće vratiti u SAD.

Međunarodna siva i crna ekonomija koje se uvek oslanjaju na gotovinski novac funkcionišu na dolaru – 75% novčanica od 100 dolara cirkulišu van teritorije SAD. Centralne banke oko 60% do 70% svojih rezervi drže u dolarima.

U pozadini svetske ekonomske krize nastavlja se tihi valutni rat dolara i evra. Iako rat nije zvanično objavljen, čini se da je bitka za uništenje Evrozone i evra, nemilosrdna. Ulozi su ogromni i ako evro opstane, ako preživi ovaj veliki test, dolar bi mogao polako sići sa pijadestala vodeće svetske rezervne valute, mogao bi izgubiti ekskluzivitet koji već dugo ima i postati samo jedna od važnijih valuta.

http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2011&mm=11&nav_id=559968

Evropa dosad nije stvorila svoju rejting agenciju jer se tržište kapitala razvilo u Americi, dok je Evropa imala više bankocentrični sistem, finansirala se preko banaka, a ne preko tržišta kapitala. Zato su rejting agencije i ostala sidra kredibiliteta nastali u Americi kako bi se obezbedilo poverenje investicione javnosti koja inače nema dovoljno potrebnih podataka“, kaže za Danas Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On ne uzima sasvim neozbiljno evropske prigovore američkom uticaju na pogoršavanje evropske dužničke krize.

- Pa, to je posledica 60 godina prisustva Amerike u Evropi posle II svetskog rata. Sve je to američka strategija, samo nekad manje, a nekad više suptilna. Opet, činjenica je da je za 60 odsto ovih evropskih dugova garanciju dala američka banka Goldman Saks - dodaje Đuričin.

Da....kao što je za čuveni projekat(prevaru) "Abacus" data ocena AAA neposredno pre totalnog urušavanja.Velike su štetočine ti Ameri! Elem,možda su se i zaglavili?! Videćemo ovih dana!

Citat :

Kina i Japan dogovorili su se da će ubuduće za trgovanje i investiranje promovisati korišćenje svojih valuta odnosno juana CNY i jena YPY, piše Financial Times.

Premijeri dveju zemalja Wen Jiabao i Yoshihiko Noda, dogovorili su se da centar njihove međusobne trgovine ubudće bude Hong Kong.
Kao razlog za ovu odluku navodi se težnja da kompanije obe zemlje smanje troškove po osnovu valutnih rizika, ipak u političkom smislu ovakav dogovor implicira poziv na manje oslanjanje na dolar koji u ovom trenutku preovladava kao univerzalna valuta u svetskoj trgovinskoj razmeni.

Osim dogovora o promociji nacionalnih valuta u budućim transakcijama, Japan je potvrdio i da će ubudće kupovati kineske državne obveznice čime će po prvi put obogatiti svoje devizne rezerve imovinom koja je denominirana u kineskoj nacionalnoj valuti.
Analitičari smatraju da bi sporazum između Japana i Kine mogao da poveća važnost juana u Aziji, ali i na međunarodnom nivou.

Stručnjaci napominju da će biti potrebno određeno vreme da bi se ocenilo koliki će ovaj sporazum imati efekat u ekonomskom smislu. Naime, iako je opseg trgovinske razmene između ove dve zemlje veliki, zbog nekonvertibilnosti kineskog juana, novčani tokovi između dve zemlje dominatno su u dolarima.
Tokom poslednjih pet godina, Kina je potpisala valutni ugovor sa Tajlandom i Pakistanom otvaranjem bilateralnih swap linija vrednih 70 i 10 milijardi juana čime je takođe vidljiv pokušaj internacionalizacije kineske nacionalne valute.

Zanimljivo!

Sta mislite o prelasku iz Dolara u Funtu???

Neuništive SAD isplativije od zlata

Vašington -- Američke obveznice su, uprkos svim problemima, ove godine ostvarile izvanredne prinose, a neke su čak bile isplativija investicija i od zlata.
Iako su problemi sa povećanjem plafona duga Sjedinjene Američke Države "koštali" savršenog kreditnog rejtinga, obveznice SAD se i dalje isplate.

Američke obveznice standardno se smatraju jednim od sigurnih utočišta za kapital u turbulentnim vremenima, a iako su postojali strahovi da bi snižavanje američkog kreditong rejtinga to moglo da promeni, do toga nije došlo.

Štaviše, dužnički vrednosni papiri koje izdaje američko ministarstvo finansija postali su još popularniji, za šta je "zaslužna" i evropska dužnička kriza koja je mnoge ulagače odvratila od investiranja u obveznice članica evrozone, od kojih neke još uvek imaju savršen kreditni rejting, i okrenula ih američkom dugu.

Celokupno američko tržište obveznica ove je godine upisalo najbolji rezultat od krizne 2008. i ostvarilo prinos od 13,7 posto, čime je "pomelo" svetske berze od kojih većina novu godinu dočekuje sa popriličnim minusima.

Povrh toga, najveća ovogodišnja "zvezda" - 30-godišnja američka obveznica - može se pohvaliti prinosom od vrtoglavih 35 posto, što je daleko više čak i od zarade koja se ove godine mogla ostvariti ulaganjem u najpopularnije sigurno utočište - zlato.

NEUNIŠTIVI SU OVI AMERI...

Centralna banka SAD Federalne rezerve prošle godine ostvarile su neto dobit od 78,9 milijardi dolara, nešto manje od rekordnih 81,7 milijardi u 2010., pokazuju preliminarni rezultati.

Time je Fed najprofitabilanija banka na svetu. U proteklih deset godina Fed je zaradio 385 milijardi dolara.

Od ukupnog iznosa dobiti Fed će američkom ministarstvu finansija prebaciti oko 76,9 milijardi dolara, piše Rojters.

Poređenja radi, ministarstvo je u prethodnoj godini od Feda dobilo rekordnih 79,3 milijarde dolara. Svake godine američka centralna banka državi prebacuje svoju dobit, umanjenu za operativne i druge troškove.

Fed je institucija koja je ovlaštena za regulaciju i kontrolu financijskih i monetarnih institucija i tržišta u SAD-u.

Finansijska kriza znači kraj postojećih valuta, ocenjuje američki ekonomista Robert Gutman. Evro je kao soba u kojoj se nalazi pet bombi. Te bombe imaju fitilje različite dužine, ali svaki od njih već gori, kaže Gutman.

Američki ekonomista Robert Gutman rekao je da je finansijska kriza koja traje od 2007. godine označila kraj postojećih valuta, napomenuvši da će se za pet do deset godina živeti u jasno promenjenom monetarnom sistemu.

Profesor ekonomije sa njujorškog Hofstra univerziteta istakao je da će kriza dovesti do kraja dosadašnjih svetskih monetarnih sistema.

Gutman je evro uporedio sa prostorijom u kojoj se nalazi pet bombi. "Te bombe imaju fitilje različite dužine, ali svaki od njih već gori", upozorio je Gutman.

Gutman, ipak, smatra da kraj evropskog monetarnog prostora neće voditi povratku hegemonije američke valute.

"Verujem da će šokovi finansijske krize voditi kraju dolarskog sistema", zaključio je američki ekonomista, ne želeći da predviđa izgled budućeg monetarnog sistema.

JOHANESBURG - Vlada Južnoafričke Republike će na predstojećem samitu zemalja BRICS (Brazil, Kina, Indija, Rusija i JAR) poduzeti "određene korake da se smanji supremacija američkog dolara" kao globalne valute, i da sredstvo plaćanja unutar članica postane juan.

Budžetski deficit Sjedinjenih država plaćaju mnoge zemlje sveta, sve koje koriste dolar kao međunarodnu valutu - izjavio je ruski vicepremijer Arkadij Dvorkovič.

"Najskuplja roba na svetu nisu ni nafta ni gas. Najskuplja roba na svetu je - budžetski deficit SAD. Celom svetu je zato potreban ekonomski razvoj te zemlje, to jest - da američka ekonomija ostane jaka, i svi mi za to plaćamo. A plaćamo visoku cenu - naglasio je Dvorkovič, nastupivši na internacionalnom forumu "Jalta - Evropska strategija", prenose RIA Novosti

Ako se to realizuje,eto nam Treceg sv. rata.

Boby@
Nema šta da se realizuje to je na delu!
Ameri štampaju dolere koliko god im treba a ceo ostatak sveta brine o tim dolarima.
Pročitaj malo temu od početka...

@Boranija, mislim da nisi razumeo.
Zasto je unace Libija sravnjena sa zemljom?

Ars Vivendi ::

Budžetski deficit Sjedinjenih država plaćaju mnoge zemlje sveta, sve koje koriste dolar kao međunarodnu valutu - izjavio je ruski vicepremijer Arkadij Dvorkovič.

"Najskuplja roba na svetu nisu ni nafta ni gas. Najskuplja roba na svetu je - budžetski deficit SAD. Celom svetu je zato potreban ekonomski razvoj te zemlje, to jest - da američka ekonomija ostane jaka, i svi mi za to plaćamo. A plaćamo visoku cenu - naglasio je Dvorkovič, nastupivši na internacionalnom forumu "Jalta - Evropska strategija", prenose RIA Novosti

Šta to ovde može da se ne razume?
I šta to tek treba da se realizuje?
Sve ovo gore je već realizovano i odavno ceo svet brine o dolaru a ameri ga štampaju koliko im treba...
Dolar je najbolji izvozni proizvod SAD rekli su pametniji od mene.
A Libiju niko nije pomenuo, ona je kolateralna šteta u geopolitčkim igrama.
To je sasvim druga tema donekle ima veze s dolarom ali se pre tiče prodora u ex SSSR države u centralnoj Aziji, mada je sad malo zapelo oko Sirije....

Treba da se realizuje smanjenje trgovine naftom u dolarima. Libija je stradala izmedju ostalog jer je najavila ili pocela da trguje naftom u drugim valutama pa sam je ja zbog toga pomenuo.

Boranija,itekako znam o cemu se radi,ova tema mi je hobi...moj komentar je bio usmeremn na post ARS-a...ako se eliminise placanje dolarima nafte,zlata...70 posto viska dolara se vraca kuci i eto nama frke....
Svaki neprijatelj SAD-a je zato neprijatelj jer hoce da im ugrozi tu privilegiju.
Gadafi je planirao da formira tvz AFRICKU UNUJU,da se trgovina naftom radi u ZLATNIM DINARIMA...zato im je i al kaida bila manje zlo,pa su ga skembali,tu je svoj interes imala i eu,jer se misli da bi ta africka unija ,koja je bila u nagovestaju,odnela mnoge investicije...
Evropa nema komoditet da stampa kada treba i to izveze,kao SAD,ako bi u neko dogledno vreme dogodilo da euro,preuzme deo tog kolaca bilo bi znatno bolje...
O ovoj temi bismo mogli dugo i mnogo,ali nisi li mi bas ti rekao da postoji i dalje nekih 4 mlrd dojce marki po svetu,ili gresim.

U Nemačkoj cirkuliše 13,2 milijarde maraka kojima se može trgovati, pišu Novosti.
Kupovina markama je moguća ne samo u malim radnjama za koje bi se moglo pomisliti da ih čežnja prema starim vremenima rukovodi kada svoju robu prodaju i za marke, već i u nekim velikim lancima kao što je recimo C&A. Ove prodavnice odeće mesečno prime u svoje kase oko 150.000 maraka.

http://www.gdeinvestirati.com/makroekonomija/svet/9291-nemacka-marka-i-dalje-funkcionise

Mada dolar nece tako lako biti istisnut kao rezervna valuta, ma sta svi mislili potrajace to a i USA ce se boriti da do toga ne dodje.
Kina kupuje obveznice USA i ima ogromne rezerva deviza u $ kao i Rusija o ostalima i da ne govorimo.
Kada bi oni krenuli da te $ pretvaraju u recimo evro, ne da bi $ zveknuo nego bi vredeo koliko i lista toalet papira. Ako bi se svi ti silni $ vratili odjednom u USA to bi bio krah, ali ne samo USA vec celokupne svetske privrede i to svi znaju - zato se to i ne dešava.
Jedina valuta čije obveznice su uvek bile isplačene makar i novoštampanim $ je dolar. Garancija je USA i njena moćna (koliko god da se to nekima ne dopada) privreda.
Nijedna druga valuta nema to poverenje. Čime bi recimo rublja mogla da garantiuje isplatu takvih obveznica?
Naftom?
Da a kolike rezervoare bi trebalo napraviti u kojima bi bila nafta kojom bi se garantovala isplata recimo 1000 milijardi današnjih $?
A i ko bi garantovao da će cena biti uvek ista?
Sada imamo situaciju da se USA obveznice kupuju iako donose, recimo 1% prinaosa?
Jel to normalno?
U tome je ceo stos. Niko nema jos uvek interes da krene u takvu akciju. Imao bi samo stetu.
Zato je $ i dalje to sto jeste i potrajace...
Libija je samo kap u moru!

Mislim da se tu u pozadini vodi mali hladni rat. Svi gledaju ko ce pre da se izvuce iz dolarskih rezervi tolko brzo da drugi ne spaze, i da sistem ne zvekne dok ne zavrse :)

Nikola ::

Mislim da se tu u pozadini vodi mali hladni rat. Svi gledaju ko ce pre da se izvuce iz dolarskih rezervi tolko brzo da drugi ne spaze, i da sistem ne zvekne dok ne zavrse :)

Ne, daleko smo od toga. Kina je obveznicana USA kupovala gomilu firmi u USA, ne prodavajući $
Dok se ne udruži više jakih država i dok ne reše da pretrpe izvesne gubitke, $ neće biti ni za jotu pomeren s mesta na kome je sada.

Libija je samo kap u moru, put ide preko Sirije direkt do Kazahstana, ali je tu se slažem sa Boranijom, zapelo na Siriji, jer i Kina i Rusija znaju kuda vodi taj put, Kazahstanski gas Rusija tako lepo prodaje uz lepu proviziju Evropi. a i Kina je lepo naslonjena svojom granicom na Kazahstan - mada 100 miliona (što je kap u moru za Kinu) muslimana živi uz tu garanicu i nije izvesno da ako "pukne" u Kazahstanu, Azerjbedjanu, Uzerjbedjanu... ne bi došlo i do problema na kineskoj granici...

Usput: na tom putu je i Iran, ne bi ni njemu bilo lako!

NJUJORK - Crne prognoze ekonomista.
Dolar za pet do deset godina više neće biti valuta broj jedan u svetu. Prema novoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda, američka valuta se na svetskim tržištima koristi najmanje u poslednjih 15 godina. Iako se, prema zvaničnim podacima, 62 odsto svetskih rezervi čuva u dolarima, stručnjaci tvrde da je u pitanju samo 15 procenata i navode da je dominaciju američke valute prekinuo kineski juan.

SAD će početi da vraćaju dugove

Dik Bouv, američki analitičar tržišta kapitala, kaže da je učešće dolara u protoku novca u svetu palo s 90 procenata, koliko je bilo 1952, na samo 15 odsto. Kao i mnogi drugi analitičari, on smatra da se juan izdigao na račun dolara i da se kineska valuta sve češće bira kao najsigurnija.

- Velika većina i dalje ne veruje da će dolar izgubiti zvanje valute broj jedan u svetu. Međutim, to će se veoma brzo dogoditi, najkasnije za pet do deset godina - rekao je Bouv za američku televiziju CNBC.

On kaže da bi posledice po Ameriku, ukoliko njena valuta više ne bude broj jedan, bile vrlo neugodne. S deficitom budžeta većim od hiljadu milijardi dolara, SAD bi morale da počnu da vraćaju te dugove. Bouv podseća da su agencije za procenu rejtinga „Mudi“, „Fič“ i „Standard end Purs“ još 2011. Americi smanjile rejting s najpovoljnijeg za ulagače.

Ja bih reko bullshit. Da je učešće dolara u protoku novca 15% sad bi čupali parket da se greju. Ko još može da štampa svoj novac a da on ne gubi vrednost, i kako bi to uradio bez apsolutnog monopola valute u svetskoj trgovini.
Govorim naravno o međunarodnoj trgovini. Ako oni uključuju i suverena tržišta ostalih 6.5 milijardi ljudi onda može da bude i tačno, ali ne vidim kakve to onda veze ima sa snagom valute na međunarodnom tržištu.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme//423384/Mozete-li-da-zamislite-koliko-je-to-bilion-dolara

Priča o najuticajnijoj centralnoj banci na svetu

Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država već 100 godina nadgledaju ’svemoćni’ dolar, a odluke najuticajnije centralne banke na svetu i danas uspevaju da ’zaljuljaju’ prilike na svetskom tržištu.

Međutim, uprkos velikom i važnom jubileju, na 100. godišnjicu Američke centralne banke (FED) mogu se čuti brojne kritike na rad ove institucije, prenosi Deutsche Welle.

Nastala je preko noći u vreme najgore bankarske krize u SAD, 1907. godine, kada se na ostrvu Džekil u Džordžiji, tajno okuplja grupa moćnih političara, bankara i privrednika i definiše osnove Zakona o federalnim rezervama. Odluka o njegovom usvajanju doneta je 23. decembra 1913. godine, a potpis na zakon, istog dana stavlja i predsednik Wilson.

Kasnije u svom dnevniku on beleži: "Upropastio sam svoju zemlju. Veliku industrijsku naciju kontroliše kreditni sistem. Naše aktivnosti zavise od svega par ljudi."

Wilson je bio upravu, jer je Zakon o federalnim rezervama kontrolu američke valute prepustio privatnim bankarima. Najvažnije odluke umesto Centralne banke u Vašingtonu, donose moćnici koji kontrolišu 12 filijala u zemlji.

Američke federalne rezerve su tada u najgorem slučaju mogle biti poslednja kreditna instanca bankarskom sektoru, a da pri tome ostanu nezavisne od politike.

Odlazeći šef FED-a Ben Bernanke objašnjava da je prvobitni cilj tog velikog eksperimenta trebalo da bude osnivanje Centralne banke odnosno Američkih federalnih rezervi, kao čuvara dolara i garanta njegove stabilnosti. Dolar koji se meri sa fiksnom količinom rezervi zlata, postaje tzv. globalna rezervna valuta - i tako je i dan danas.

Međutim, eksperiment se pretvorio u daleko veći izazov u 20. veku, nego što se očekivalo, a to se vidi iz velike privredne depresije tokom 1930-ih godina, zatim ogromne inflacije 1970-ih, pa potom deflacije i velike privredne recesije koju je prouzrokovala finansijska kriza 2008. godine.

Kritičari rada Američkih federalnih rezervi, na finansijske tokove gledaju drugačije.

Smatraju da je upravo Fed doprineo finansijskoj krizi, zbog pogrešnih odluka, jer je centralna banka delovala i van svojih nadležnosti, mešala se čak i u politiku.

Nekadašnji šef Feda Alan Greenspan optužen je za ignorisanje problema na prenaduvanom tržištu nekretnina, koji je pogrešnom monetarnom politikom dodatno podstaknut. To je i dovelo do najteže finansijske krize od Drugog svetskog rata.

U međuvremenu, Greenspanov naslednik Ben Bernanki, uspeo je Fed da odvede u drugu krajnost.

James Dorn sa Instituta Kejto, trusta mozgova u Vašingtonu, smatra da su bankarska kriza iz 2007. godine, a zatim i sasvim izvesna finansijska kriza pretvorile Federalne rezerve u pogon za plasman jeftinog novca.

Fed je odustao od prostora za manevrisanje, tvrdi ovaj stručnjak i podseća da je takav monetarni sistem zasnovan na tzv. zlatnom standardu, iako se od tog tradicionalnog principa odustalo još od kraja Hladnog rata. Od tada imamo hibridni sistem.

Stručnjaci Fedu najveću odgovornost prebacuju za mešanje u fiskalnu politiku, pre svega kupovinom dugoročnih državnih obveznica i akcija na tržištu nekretnina.

Berze su preplavljene novcem iz Američkih federalnih rezervi, a to bi moglo dovesti do stvaranja novog ’balona’.

"Verujem da je ekonomsku nestabilnost prevashodno prouzrokovao Fed. Mere koje ova institucija sprovodi ekonomsku kalkulaciju cini veoma teškom", kaže ekonomista sa Kejto instituta. "Za svako naduvavanje problema, koje sam doživeo u svojoj karijeri bio je odgovoran upravo Fed. Ja bih se, da me neko pita, rešio Federalnih rezervi", radikalan je ovaj sagovornik.

Godinama su se političari, pre svega republikanci, zalagali upravo za gašenje te institucije sa dugom tradicijom, odnosno za korenite reforme u Federalnim rezervama. Jedni prizivaju redefinisanje nadležnosti, drugi da se Fed fokusira isključivo na borbu protiv inflacije, a do nekih promena bi u narednoj godini konačno moglo doći.

Republikanci najavljuju za 2014. godinu otvaranje rasprave u Kongresu, a tim problemom baviće se i nova šefica, prva žena na čelu Federalnih rezervi, Janet Yellen.

Do tada, proslave u okviru obeležavanja 100. godišnjice Americkih federalnih rezervi su u redu. Ali u januaru naredne godine nadležni će morati da zasuču rukave i osmisle i sprovedu neophodne reforme unutar Centralne banke.

*Izvor: RTC/Tanjug

Jedan blog za rezervaciju hostela širom sveta upitao je svoje korisnike na Fejsbuku šta u svojoj zemlji mogu kupiti za jedan dolar. Oni su dolar pretvorili u lokalnu valutu i krenuli u kupovinu.

Pročitajte šta su uspeli da kupe za taj novac.

1. Danska - 1 litra mleka

2. Italija - kapućino

3. Dubai - flašica vode

4. Tenerifi - pivo "Dorada"

5. Filipini - dva piva

6. Brazil - čaša svežeg đusa

7.Južna Koreja - čaša pića Soju

8. Meksiko - pakovanje žvaka

9. Kolumbija - čiz kejk

10. Malazija - doručak (lokalno jelo)

11. Engleska, London - čokoladica Kit Ket

12. Viskonsin - dve banane

13. Švajcarska - jedna jabuka

14. Australija - jedan krastavac

15. Njujork - parče pice

16. Filipini - doručak u malom restoranu "Karinderia"

17. Austrija - vruć džem

18. Švedska - 1 sladoled Pigelin

19. Kanada - mala kesa luka

20. Hrvatska - 3 kg krompira

21. Argentina - 1 limun

22. Filipini - ručak - pržena piletina, povrće, pirinač i sok

23. Engleska - 1 konzerva pasulja

24. Novi Zeland - polovina čokoladice Mars

25. Maroko - 2 čokoladice Snikers, 2 Lajon i 1 Mars čokoladica

26. Meksiko - jedan veliki takos

27. Švajcarska - jedna kesica kečapa u Meku

28. Singapur - novine

29. Vijetnam - kutija cigara

30. Čikago - 7 minuta parkinga

31. Venecuela - pun rezervoar goriva

32. Kina - taksi vožnju do posla

33. Norveška - ništa.

citat ::

MOSKVA - Ruska naftna kompanija "Gaspromnjeft" prodaće 80.000 tona nafte sa arktičkog nalazišta "Novoportovskoje", a uplatu će primiti u rubljama i kineskom juanu, piše danas poslovni list "Komersant".
Dio nafte koji će biti isporučen preko istočnog sibirsko-pacifičkog naftovoda biće naplaćen u juanima, dodaje se u tekstu.
Ruska vlada i nekoliko najvećih ruskih izvoznika nafte razgovarali su o mogućnosti da energente koje izvoze naplaćuju u rubljama.
Rusija je prošle sedmice počela isporuku nafte sa Arktika brodovima prema Evropi. Očekuje se da će dva tankera stići u Evropu u septembru, a "Komersant" piše da će te isporuke biti naplaćene u rubljama.
List navodi da je promjena valute izvršena zbog sankcija koje je Zapad uveo Rusiji zbog ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom.

E, ovo je već ozbiljno...
Izgleda da Rusi misle ozbiljno da uvedu nove valute kao rezervne.

Dolar ide u penziju?
IZVOR: GLAS RUSIJE
Svet traži način da izbegne upotrebu dolara. Sve češće eksperti govore o tome da je američka valuta odradila svoje i da je vreme da polako napusti svetsku scenu.

Postepenoj zameni dolara mogu pomoći lokalne valute. Ipak, iskustvo sa evrom je pokazalo da okretanje leđa nacionalnim valutama i prelazak na jedinstvenu novčanu jedinicu ima mnogo svojih dobrih strana, ali i skrivene probleme.

Zagovornici evra ne prestaju da ponavljaju, da je uvođenje jedinstvene valute išlo na ruku evropskoj ekonomiji: tržišta su postala jača, smanjio se rizik pri operacijama menjanja valuta. Ali, glavno je to što je evro postao realni konkurent dolaru. Ipak, nije prošlo ni celih 10 godina, a počela je ekonomska kriza. To je dalo povod kritičarima evra da dignu glavu i da ukažu na sve greške, koje su se dogodile tokom uvođenja jedinstvene evropske valute. Nisu uzeli u obzir glavno, a to je da su strukture ekonomija država koje ulaze u evrozonu principijalno različite. Postoji i politički kontekst, govori direktor Odeljenja strateških analiza FBK Igor Nikolajev.

Greška je jednostavna. Ipak je u većoj meri politička motivacija bila važnija pri uvođenju jedinstvene evropske valute. Odnosno, protivteža pre svega dolaru i SAD. Ovde je bilo više politike nego ekonomije, iako prosečni godišnji tempo rasta država Evrope posle uvođenja evra nije porastao u državama evrozone. Odnosno nije se dogodilo ono zbog čega je bila uvedena jedinstvena valuta- uvećanje tempa ekonomskog rasta.

Već se sada može govoriti o tome da je projekt „evro“ još veoma daleko od uspeha. Perspektive te valute u budućnosti sve više podsećaju na status dolara u sadašnjosti.

Osim valuta država u razvoju, popularnost juana raste, smatra viši analitičar agencije „Alpari“ Ana Bodrova:

Kina je veoma dugo držala juan u čvrstim okvirima. SAD insistira na revalorizaciji juana. Postepeno raste vrednost juana. Poslednjih nekoliko godina, juan je porastao za 8-9%, ali ipak tržište traži da cifra bude 15%. Za dostizanje ovog nivoa potrebno je još 5 godina, pri sadašnjem tempu revalorizacije. Kina će stati na liniju i onda će dolar imati ne jednog konkurenta već dva. Dalje, sve će zavisiti od toga kako će se u principu razvijati situacija u svetskim ekonomijama.

SAD takođe pokušava izlaz iz ove neprijatne situacije u kojoj se našla njihova valuta. Nije isključeno da će na jedinstvenom valutnom prostranstvu SAD, Kanada i Meksiko početi da se koristi valuta „amero“.

Nakon šest godina radikalnih mera koje je sprovodio američki Fed, štampanje ogromnih količina novca napokon prestaje, odlučeno je na sastanku guvernera Američke centralne banke.

U nekoliko faza takozvanog QE programa ukupno je odštampano skoro 4.500 milijardi dolara. Program masovnog štampanja pokrenut je 2008, u najgoroj fazi finansijske krize, kada je pretilo potpuno urušavanje američkog i globalnog finansijskog sistema.

Fed je kao i inače u recesijama spustio kamatne stope praktično na nulu, ali to nije pomoglo. Zbog toga se u dogovoru s vladom, centralna banka odlučila na radikalan potez, kakav nikada do tada nije povukla, štampanje velikih količina novca s kojim su kupovane obveznice od uspaničenih ulagača i banaka na finansijskom tržištu.

Plan je bio da se smire tržišta i da svima do znanja da do potpunog kraha neće doći, jer će Fed kupiti sve državne obveznice koje investitori i banke budu morali ili želje da prodaju.

Program štampanja novca kod mnogih profesionalaca i većeg dela američke i svetske javnosti nije naišao na odobravanje, jer su mnogi smatrali da održavanje prividne i veštačke stabilnosti na finansijskim tržištima nije dobro.

Osim toga, pojavio se strah da će tolika količina novog novca u opticaju dovesti do visoke inflacije i obezvređivanja štednje. Ipak, ovaj program pokazao se pozitivnim, jer se američka ekonomija puno brže oporavila nego evropska.

Efekat američkog štampanja novca se jasno može videti na finansijskim tržištima. Deonice u razvijenim ekonomijama su od dna koje su dotakle 2009. godine porasle oko 200 odsto i sada mnogi upozoravaju da postaju precenjene.

Pre nekih pola godine, kada je Fed najavio da će uskoro završiti s štampanjem, trend slabljenja dolara se okrenuo počeo je naglo da jača. Od maja je dolar u odnosu na evro, ali i većinu drugih valuta ojačao više od 10 odsto. Analitičari Admiral Marketsa i dalje smatraju da će američka valuta jačati, ali od sada nešto sporijim tempom.

Tako to radi Amerika

Nakon što je objavio rat ISIS-u, predsednik Obama je krajem septembra u intervjuu za emisiju „60 minuta“ pokušao da objasni pravila američkog angažovanja: „Kad god negde u svetu nastupe nevolje, ne zovu Peking, ne zovu Moskvu. Zovu nas… Uvek je tako. Amerika vodi. Mi smo ključna nacija.“

Isto važi i za elementarne i humanitarne katastrofe: „Ko pomaže Filipinima da se izbore sa posledicama tajfuna? Ko preuzima stvar u svoje ruke kada zemljotres pogodi Haiti, i ko je tu da se pobrine za ponovnu izgradnju? Amerika. Tako mi to radimo.“

U oktobru je, pak, Obama lično uputio poziv Teheranu, šaljući tajno pismo ajatolahu Aliju Hamneju, u kome mu je predložio širu saradnju SAD i Irana, zasnovanu na zajedničkom interesu u borbi protiv militantnih snaga Islamske države.

Kada je vest o pismu dospela u javnost, republikanci su ga osudili kao izraz slabosti koja može samo da ojača osionost Irana prema Americi kao super-sili na zalasku.

Tako to rade Sjedinjene države: uzimaju stvar u svoje ruke u multicentričnom svetu, sve više dobijaju ratove a gube mir, obavljajući prljave poslove za druge – za Kinu i Rusiju, koje i same imaju problema sa islamistima, pa čak i za Iran – krajnji ishod američke invazije na Irak bila je predaja te zemlje političkoj kontroli Irana. (Ista stvar desila se i u Avganistanu, kada je američka podrška borcima protiv sovjetske okupacije stvorila talibane)
.
U srži ovih problema je nova, izmenjena uloga SAD u svetskoj ekonomiji. Ekonomski ciklus koji je otpočeo ranih sedamdesetih rođenjem nečega što je Janis Varufakis nazvao „globalni minotaur“ – monstruozni motor koji je od ranih osamdesetih do 2008. pokretao svetsku ekonomiju – bliži se kraju.

Kasne šezdesete i rane sedamdesete nisu bile samo vreme naftne krize i stagflacije; Niksonova odluka da napusti zlatnu potporu dolaru bila je znak mnogo radikalnijeg zaokreta u osnovnom funkcionisanju kapitalističkog sistema. Krajem šezdesetih, međutim, američka ekonomija nije više bila u stanju da svoje suficite reciklira Evropi i Aziji: ti suficiti su se pretvorili u deficite.

Vlada SAD je 1971. na ovaj pad odgovorila bezočnim strateškim potezom: umesto da obuzda bujanje državnih deficita, odlučila je da ih pojača. A ko će sve to da plati? Ostatak sveta! Kako?
Sredstvima permanentnog transfera kapitala koji je, jurcajući neprestano preko dva okeana, finansirao deficite SAD: Amerika mora da usisa pola milijarde dolara dnevno da bi isplatila svoju potrošnju, i kao takva je univerzalni kejnzijanski potrošač koji svetsku ekonomiju održava u životu. Priliv se oslanja na kompleksne ekonomske mehanizme: Sjedinjenim državama se „veruje“ kao bezbednom i stabilnom centru, te svi ostali – od arapskih naftnih zemalja, preko zapadne Evrope, do Japana, a sada čak i Kine – investiraju svoje viškove u SAD.

Budući da je to „poverenje“ pre svega ideološko i vojno, a ne ekonomsko, Amerika mora nekako da opravda svoju imperijalnu ulogu – potrebno joj je neprestano ratno stanje u kojem će se nuditi kao univerzalni zaštitnik svih „normalnih“ zemalja – za razliku od onih „odmetnutih“.

Međutim, ovaj svetski sistem koji se zasnivao na dominaciji američkog dolara kao univerzalne valute čak i pre nego što je u potpunosti uspostavljen, počinje polako da se raspada, a zamenjuje ga… šta?

Tu leži ključ tekućih tenzija. „Američki vek“ je završen i svedoci smo postepenog formiranja višestrukih centara globalnog kapitalizma: Sjedinjene države, Evropa, Kina, možda Južna Amerika – svaka ponaosob predstavlja primer kapitalizma s posebnim začinom: Sjedinjene države neoliberalnog, Kina autoritarnog, Južna Amerika populističkog, a Evropa – ostataka socijalne države. Stare i nove super-sile međusobno se testiraju, pokušavajući da nametnu sopstvenu verziju globalnih pravila i eksperimentišući kroz posrednike – male nacije i države.


Trenutna situacija stoga nosi u sebi neugodnu sličnost sa onom iz 1900. godine, kada su hegemoniju britanske imperije dovele u pitanje nove sile u usponu, pogotovo Nemačka, koja je želela svoj komad kolonijalnog kolača. Sukobile su se, između ostalog, oko Balkana. Danas ulogu britanske imperije igraju Sjedinjene države. Nove super-sile u usponu su Rusija i Kina, a Balkan je Bliski istok. To je ista stara bitka za geopolitički uticaj. Sjedinjene države nisu usamljene u svojim imperijalnim komešanjima; i Moskva dobija signale – od Gruzije, od Ukrajine, a možda će se oglasiti i baltičke zemlje…

Postoji još jedna neočekivana paralela sa situacijom pre izbijanja Prvog svetskog rata: poslednjih meseci mediji nas neprestano upozoravaju na opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata. Gomilaju se naslovi poput „Super-oružje ruskog vazduhoplovstva: čuvajte se PAK-FA nevidljivog lovca“, ili „Rusija spremna za oružani rat: pobeda u nuklearnom okršaju sa SAD gotovo izvesna“. Putin barem jednom nedeljno daje izjavu koja se tumači kao provokacija upućena Zapadu, te neki ugledni zapadni državnik ili zvaničnik iz NATO saveza upozorava na ruske imperijalističke ambicije.

Onda Rusija izrazi zabrinutost zbog toga što je okružena NATO-om, dok njeni susedi strahuju od ruske invazije. I tako u krug. Izgleda da zabrinuti ton ovih upozorenja podiže tenziju – baš kao i u decenijama pre 1914. U oba slučaja je na snazi isti mehanizam sujeverja da će razgovor o tome sprečiti da se stvar dogodi. Svesni smo opasnosti, ali ne verujemo da zaista može da se desi – a upravo zato i može.

Drugim rečima, čak i ako ne verujemo da zaista može da se desi, svi se na to spremamo – a te stvarne pripreme, većinom ignorisane u velikim medijima, uglavnom su zastupljene u marginalnim medijima. Sa bloga Centra za istraživanje globalizacije saznajemo:
„Amerika se sprema za rat. Iako se u Pentagonu scenario za Treći svetski rat razrađuje već više od deset godina, vojna akcija protiv Rusije se sada razmatra na „operativnom nivou“.

Nemamo posla sa „Hladnim ratom“. Nijedna bezbednosna mera iz Hladnog rata nije preživela. Usvajanje glavnog zakonskog paketa u Predstavničkom domu SAD, 4. decembra 2014. (H.R. 758), de facto će obezbediti (još se čeka glasanje u Senatu) zeleno svetlo predsedniku SAD i glavnokomandujućem da započne – bez odobrenja kongresa – proceduru vojne konfrontacije sa Rusijom. Ugrožena je svetska bezbednost.

Ovaj istorijski važan zakon, koji bi mogao da utiče na živote stotina miliona ljudi širom sveta, praktično nije dobio nikakvu medijsku pažnju. Prevladao je potpuni medijski mrak. Ministarstvo odbrane Ruske federacije najavilo je 3. decembra formiranje novog vojno-političkog entiteta koji bi u slučaju rata stupio na snagu. Rusija priprema novo državno odbrambeno telo, koje bi u mirnodopskim uslovima samo pratilo pretnje, ali bi u slučaju rata preuzelo kontrolu nad čitavom zemljom.“


Da stvar bude komplikovanija, novim i starim sukobljenim super-silama priključuje se i treći činilac: radikalizovani fundamentalistički pokret u Trećem svetu, koji se suprotstavlja svim super-silama, ali je sklon da sa nekima od njih sklapa strateške paktove. Nije ni čudo što naše neprilike postaju sve zamršenije. Ko je ko u tekućim sukobima? Kako izabrati između Asada i ISIS-a u Siriji? Između ISIS-a i Irana? Takve dileme – da ne spominjem pojavu dronova i drugog oružja koje obećava čist, visoko tehnološki rat bez žrtava (na našoj strani) – raspiruju vojne troškove i mogući rat čine primamljivijim.

Ako je osnovni aksiom Hladnog rata bio aksiom MAD (Mutually Assured Destruction – uzajamno osigurano uništenje), onda bi aksiom današnjeg rata protiv terorizma bio suprotan – NUTS (Nuclear Utilization Target Selection – upotreba odabranih nuklearnih meta), to jest, zamisao da sa hirurškom preciznošću možete uništiti neprijateljske nuklearne kapacitete, dok bi vas od protiv-udara štitio protivraketni sistem.

Tačnije, SAD se ponaša kao da u svojim odnosima sa Rusijom i Kinom i dalje veruje logici MAD-a, ali je u iskušenju da u slučaju Irana i Severne Koreje isproba NUTS. Paradoksalni mehanizam MAD-a izvrće logiku „samoostvarivog proročanstva“ u „samozaglupljujuću nameru“: sama činjenica da svaka od strana može biti sigurna da će, ukoliko odluči da otpočne nuklearni napad na drugu stranu, ta druga strana odgovoriti svom snagom, garantuje da nijedna od strana neće započeti rat. Nasuprot tome, logika NUTS-a je da neprijatelj može biti prisiljen na predaju ako je uveren da ga možemo napasti bez rizika od protiv-udara. Sama činjenica da dve direktno suprotstavljene strategije istovremeno mobilišu iste super-sile svedoči o fantazmagoričnom karakteru ovog rasuđivanja.

Kako da izađemo iz ovog vrzinog kola? Prvi korak je da ostavimo za sobom sve pseudo-racionalne priče o „strateškim rizicima“ koje smo u obavezi da uzmemo u obzir.

Takođe, moramo da odustanemo od predstave o istorijskom vremenu kao linearnom procesu evolucije, u kojem svakog trenutka moramo da biramo između različitih vidova delovanja. Ne radi se samo o izbegavanju rizika i povlačenju pravih poteza unutar globalne situacije – prava pretnja se krije u celokupnoj situaciji, u našoj „sudbini“. Ako ovako nastavimo, osuđeni smo na propast koliko god bili obazrivi. Pretnju moramo da prihvatimo kao našu sudbinu.

Dakle, rešenje nije u obazrivosti i izbegavanju riskantnih poteza – takvim ponašanjem u potpunosti učestvujemo u logici koja vodi u katastrofu. Rešenje je postati u celosti svestan eksplozivnog niza povezanosti koji situaciju čini opasnom. Čim to učinimo, treba da započnemo dug i težak proces promene koordinata celokupne situacije. Ništa drugo neće pomoći.

Uvrnuta prethodnica Obaminom „tako mi to radimo“ bila je scena kada su 9. septembra 2001. putnici leta 93 Junajted erlajnsa napali otmičare. Poslednje reči koje su mogle da se razaznaju izgovorio je Tod Bimer, jedan od napadača na otmičare: „Jeste li spremni, momci? Hajde da to uradimo“. Tako mi to radimo, pa hajmo – možda ćemo reći – i srušiti ne samo avion, nego čitavu planetu.
 
In These Times, 10.12.2014.
Preveo Zoran Trklja

Valutni par EUR/USD pao je tokom noći pod uticajem jačanja dolara. Juče je završen dvodnevni sastanak Fed-a na kome je odlučeno da se za sada ne menjaju referentne kamatne stope.
U svojoj izjavi nakon završenog sastanka predsednica Federalnih Rezervi Janet Yellen izjavila je da će do povećanja kamatnih stopa doći najverovatnije u 2015. godini kada ekonomski pokazatelji budu dostigli ciljne vrednosti. Ranije često korišćena fraza da će kamatne stope ostati na rekordno niskom nivou još „dogledno vreme“ sada nije upotrebljen što je uticalo na povećanje optimizma na tržištu i rast američke valute.

Dolar dominira, ali koliko još?
IZVOR: TANJUG
Peking -- Kinesko korišćenje juana u prekograničnim transakcijama je prošle godine značajno poraslo, na 9,95 biliona juana (1,63 biliona dolara).

Iako zvanični Peking radi na promovisanju juana, vrednost kineske valute je i dalje strogo kontrolisana, a pod strogom kontrolom je i bilans tekućih plaćanja (investicije i finansijske transakcije) zbog zabrinutosti da bi neočekivani priliv ili odliv mogao naštetiti privredi zemlje, prenosi agencija Frans pres.

Kineska državna agencija Sinhua ocenjuje da bi od internacionalizacije juana mogao profitirati čitav svet.

"Međunarodno korišćenje renminbija (RMB) je još u ranoj fazi, ali na duži rok će pomoći diverzifikovanju i poboljšanju globalnog sistema rezervnih valuta, kojim trenutno dominira kolebljivi američki dolar", navodi Sinhua u komentaru i dodaje da su transakcije u juanima prošle godine činile oko 20 dsto celokupnih transakcija Kine u spoljnoj trgovini.

Prema ocenama Udruženja za svetsku međubankarsku finansijsku komunikaciju (SWIFT), juan je sedma najviše korišćena svetska valuta u globalnim transakcijama.

"Kina ima klirinške aranžmane u juanima sa deset država i regiona, i takođe je potpisala sporazume o valutnoj razmeni sa 28 centralnih banaka sveta", prema saopštenju centralne banke Kine, u kome se dodaje da je podseća da je poslednji klirinški aranžman za trgovinu u juanima potpisala sa švajcarskom centralnom bankom.

Narodna banka Srbije je 12. januara takođe uvela kineski juan na listu valuta kojima se trguje na deviznom tržištu i na kursnoj listi je zaveden pod nazivom "kineski juan renminbi".

Pri donošenju ove odluke NBS se rukovodila sve većim ucešćem trgovanja sa Kinom u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni, kao i značajnim stepenom ekonomske saradnje izmedju dve zemlje. U obzir je, takođe, uzet i proces aktuelne internacionalizacije juana odnosno činjenica da juan dobija sve važniju ulogu u medjunarodnim ekonomskim odnosima i finansijskim tokovima.

VAŠINGTON, Američki političar Ron Pol upozorava da SAD čeka velika ekonomska kriza, ukoliko druge zemlje odustanu od korištenja dolara za realizaciju međunarodnih transakcija.

Prema njegovom mišljenju, SAD se suočavaju sa istim problemima kao i Grčka – prekomjerni troškovi za socijalno osiguranje i subvencije, kao i ogromni vojni troškovi.

On ističe da Amerika troši milijarde dolara za vođenje „imperijalističke vanjske politike“, a Amerikanci su, ipak, sve manje zaštićeni.

„Grčka kriza pokazuje šta nas očekuje u budućnosti, ukoliko ne obustavimo prekoračenje potrošnje za vođenje ratova“, smatra Pol, republikanac koji se zalaže za prestanak američkih intervencija po svijetu.

Kako prenose portali, Pol ističe da je status dolara kao svjetske devizne rezerve razlog zbog kog je, i pored velikog minusa, Amerika izbjegla veliku ekonomsku krizu.

„Rusija i Kina već odbacuju dolar u međunarodnim transakcijama. Samo je pitanje vremena kada će i druge zemlje osporiti status dolara. Ukoliko se to dogodi, katastrofa `u grčkom stilu` postaće neizbježna“, zaključuje on.

Ej, pazi, oni vode ratove? Pa zar ne rade na ocuvanju mira u svetu?

U KLUBU NAJMOĆNIJIH Juan rame uz rame sa dolarom i futnom, postaje valuta međunarodnih rezervi MMF-a

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da će kineski juan ući u "korpu" vodećih svetskih valuta, javlja agencija AP. To znači da će ona zvanično postati valuta "rezervi" ove svetske organizacije.

MMF je objavio da je juan "ispunio sve postojeće kriterijume'' da se pridruži američkom dolaru, evru, japanskom jenu i britanskoj funti, kao jedna od valuta koje se koriste za posebna prava vučenja te globalne finansijske institucije, koja njenih 188 zemalja članica koriste kao standard u međunarodnoj trgovini.

Kina je druga najveća svetska ekonomija. Trgovci valutama i ekonomisti kažu da ovaj potez treba da podstakne vladu u Pekingu da ispuni obećanja o "slobodnoj trgovini" juana i otvaranju svog finansijskog sistema.

Odluka MMF-a stupa na snagu u oktobru 2016. godine, navodi AP.

Od čega se sastoji ta virtuelna "korpa"?

U korpi je trenutno 41,9 posto dolar, 37,4 posto euro, 11,3 posto funta i 9,4 posto jen. Juan se neće pridružiti do oktobra 2016. i trabalo bi da ima udeo od 10,92 posto. Prema novoj formuli udeo eura će pasti na 30,93, funta i jen će isto tako imati manju težinu dok će dolar ostati na istoj visini .

Ovo neće biti baš pozitivna vest za kurs evra....

Da li su dolaru odbrojani dani?

Iran je sve bliže realizaciji ideje se otarasi dolara kao sredstva plaćanja, smatra nezavisni istraživač Timoti Aleksandar Gusman.

On dodaje da je Vašington očigledno sam sebi dao "autogol“ nametanjem sankcija Moskvi i Teheranu.

Američki dolar, tačnije njegova dominacija, dovedena je u opasnost: sve više država širom sveta pokušava da zameni američku valutu, tvrdi nezavisni istraživač i pisac Timoti Aleksandar Gusman, ukazujući na niz rusko-iranskih sporazuma koji imaju za cilj da se prestane sa sklapanjem zajedničkih aranžmana u poslovima sa inostranstvom u američkim dolarima.

"Prošlog marta, Iran i Rusija potpisali su sporazum o stvaranju zajedničkog regulacionog tela koje bi ’nadgledalo međubankarske finansijske transakcije između dve zemlje‘. Pozitivan rezultat sporazuma trebalo bi da bude da se u budućnosti izbegnu bilo kakve sankcije Vašingtona i njegovih bliskih saveznika koji koriste finansijsko ’oružje‘ protiv svojih protivnika“, piše Guzman u članku za portal "Sajlent krou njuz“.

Nije tajna da američki lideri koriste dolar kao oružje u ekonomskom ratu protiv zemalja koje ne žele da se klanjaju vašingtonskoj političkoj eliti. Američka politika zasnovana na sili naterala je mnoge svetske nacije, naročito proizvođače nafte, da traže zamenu za dolar.

I Sadam Husein i Muamer Gadafi su se otvoreno izjasnili za zamenu dolara evrom i „jedinstvenom afričkom valutom“ podržanu zlatom, odnosno, transakcijama naftom i spoljnom trgovinom. Rezultat toga bilo je svrgavanje i ubistvo obojice.

"Irak, Venecuela i Libija su pokušali da odbace dolar u trgovini naftom, ali su naišli na otpor Vašingtona“, naglašava Guzman.

Trenutno je na Bliskom istoku Teheran predvodnik u realizaciji ideje odbacivanja dolara i njegove zamene drugim valutama.

"Promena režima u Iranu im je dugoročni cilj, ali s obzirom na uticaj Rusije i Kine, to je malo verovatno. Rusija i Kina su glavne prepreke ratnim planerima Pentagona. SAD se još nadaju da DAEŠ (Islamska država) može da napravi više haosa u regionu, uključujući i Iran, ali teško da je to moguće“, objašnjava Guzman.I, što se moglo i predvideti, Vašington je u panici.

Osim Irana i Rusije, Kina zamenjuje dolar kao valutu u trgovini sa Rusijom i drugim zemljama, i istovremeno jača poziciju juana kao alternativne rezervne valute.

Što više zemalja forsira takozvanu dedolarizaciju, američkom dolaru pada vrednost.

Dedolarizacija je očigledna reakcija protiv američke „dugogodišnje politike ugnjetavanja svojih geopolitičkih rivala“. „U stvari, Vašington je sebi pucao u nogu nametanjem trgovinskih ograničenja Rusiji i Iranu. Nasilnike niko ne voli“, zaključuje Guzman.

Iran neće da prodaje naftu za dolare

Iran je saopštio da namerava da odustane od prodaje nafte za dolare, prenosi Rojters pozivajući se na izvor u Nacionalnoj iranskoj naftnoj kompaniji. Ovakva odluka povezuje se sa namerom Irana da se oslobodi uticaja američke valute.

Prema podacima britanske agencije, Teheran namerava da račune za izvoz nafte ispostavlja u evrima.

Rojters navodi da je reč o ugovorima s francuskom kompanijom Total, španskom korporacijom "Cepsa" i "Litaskom", trgovinskim ogrankom "Lukoila".

- U naše fakture ćemo uneti tačku da kupci naše nafte moraju da nam plaćaju u evrima u dolarskoj protivvrednosti u momentu isporuke sirovine - naveo je izvor.

Rojters navodi da vlasti Irana nameravaju da u evropskoj valuti vrate finansijske aktive zamrznute usled sankcija, čija je vrednost izražena u dolarima - 100 milijardi.