This Situation - Ova situacija...

BEOGRAD - Vlada Srbije rešena da sprovede ozbiljne reforme, piše Financial Times, ali ističe da bi protivljenje tim merama moglo biti intenzivno, čak uz moguće proteste.

Britanski list Financial Times objavio je danas, povodom Investicionog dana Srbije u Londonu, specijalno izdanje sa nekoliko tekstova o Srbiji.
U ekonomskom delu specijalnog izdanja Financial Timesa, autor teksta navodi da je Vlada Srbije rešena da provede zemlju kroz ozbiljne reforme, ali ukazuje i na zabrinutost investitora i analitičara da bi povećanje poreza i smanjenje zarada moglo da poremeti rešenje duboko ukorenjenih problema.
Citirajući brojne intervjue koje su vicepremijer Srbije Aleksandar Vučić, kao i ministri finansija i privrede Lazar Krstić i Saša Radulović dali pojašnjavajući novi paket ekonomskih vladinih mera, britanski list konstatuje da mnogo Srba i dalje živi lošije nego u vreme jugoslovenske, relativno liberalne forme komunizma, pa bi njihovo protivljenje tim merama moglo biti intenzivno, čak uz moguće proteste.
Ostaje nejasno, dodaje se u Financial Timesu, "da li će srpskim ministrima finansija i privrede, njihov tehnokratski status, pomoći ili odmoći u sprovođenju reformi".
Navodeći da su među ekonomskim analitičarima u Srbiji mišljenja o vladinim merama zaista podeljena, britanski dnevnik piše da su strani posmatrači kritični, naročito kada je u pitanju bankarski sektor.
U tekstu posvećenom IT sektoru, Financial Times piše da je reč o sektoru izuzetno primamljivom za globalne investitor, i da je Srbija "omiljena lokacija za centre za tehničku podršku", što dokazuju primeri stranih kompanija poput NCR, Sitela i Euroneta.
U sektoru proizvodnje, akcenat je na automobilskoj industriji, preciznije na Fiatu, kome Financial Times posvećuje poseban tekst, uključujući i intervju sa prvim čovekom kragujevačke fabrike itaijanskog brenda Antonijem Ferrarom, koji kao posebne prednosti Srbije, kao investicione destinacije, navodi njenu lokaciju i industrijsku kulturu. Automobili su pokretačka snaga oživljavanja industrije, zaključuje se u tekstu FT-a.

Oldos Haksli: Prorok našeg vrlog novog digitalnog ropstva

Oldus Haksli nije nikada privlačio veliku pažnju. Ipak, postoje dobri razlozi zbog kojih se on može smatrati većim vizionarom od Orvela. Istorijska je ironija da se vizije naše umrežene budućnosti mogu naći u maštovitim košmarima Hakslija i njegovog kolege sa Itona, Džordža Orvela. Orvel je strepeo da će nas uništiti ono čega se plašimo – državni aparat nadzora koji je tako živo opisao u „1984“. Hakslijeva noćna mora, prikazana u njegovom velikom distopijskom romanu „Vrli novi svet“, je da će nam glave doći upravo ono čime se oduševljavamo.

„Vrli novi svet“ je objavljen 1932. godine. Radnja je smeštena u London, u daleku budućnosti - 2540. godinu. Opisuje izmišljeno društvo inspirisano Hakslijevim kreativnim istraživanjima naučnih i društvenih trendova i njegovom prvom posetom SAD, kada je bio zatečen činjenicom da je narod moguće učiniti pokornim uz upotrebu propagande i terapije kupovinom. Kao intelektualac koga je fascinirala nauka, pretpostavio je (i bio je u pravu, kako se pokazalo) da će napredak nauke na kraju dati ljudima moći koje su do sada smatrane samo ekskluzivnim pravom bogova.

Njegovi susreti sa industrijalcima kao što je toAlfred Mond, su ga naveli da misli da će se društvima na kraju upravljati na osnovu smernica inspirisanih menadžerskim racionalizmom masovne proizvodnje („fordizam“), zbog čega je i 2540. godina u knjizi 632. godina Fordove ere.

U romanu, Haksli opisuje masovnu proizvodnju dece, koju danas zovemo in vitro oplodnja; mešanje u njihov razvoj kako bi se stvorio određen broj „kasta“ sa pažljivo definisanim sposobnostima koje im dozvoljavaju da se bez pobuna uklope i obavljaju različite društvene i industrijske uloge koje su im dodeljene; i Pavlovljevo uslovljavanje dece od rođenja.

U ovakvom svetu se niko ne razboljeva, svako ima isti životni vek, nema ratovanja, institucije braka i seksualne vernosti su prevaziđene. Hakslijeva distopija je totalitarno društvo kojim vlada navodno dobronamerni diktator čiji su podanici programirani putem uslovljavanja da uživaju u potčinjavanju i u korišćenju droge – some, koja je manje opasna po zdravlje, a izaziva daleko veće zadovoljstvo nego bilo koji narkotik koji danas poznajemo. Vladari Vrlog novog sveta su rešili problem kako da nateraju ljude da zavole svoje robovanje...

Što nas vraća do pomenutih krajnosti, vizija budućnosti dva pisca sa Itona koje bi se na polici našle na njenim različitim krajevima. Na orvelovskom frontu nam ide dobro, kako su pokazala skorašnja otkrića Edvarda Snoudena. Napravili smo konstrukciju državnog nadzora od koje bi se i Orvel zagrcnuo. Već veoma dugo, svima nama koje takve stvari zabrinjavaju, najviše pažnje je privlačila upravo sposobnost interneta da omogući tako obiman nadzor.

U međuvremenu smo ipak zaboravili na Hakslijevu intuiciju. Nismo uspeli da primetimo da se naša prevelika slepa zaljubljenost u blještave igračke, proizvodene od  nekog poput Applea i Samsunga, podudara sa nezasitim apetitom za Facebookom, Googleom i drugim kompanijama koje nam nude „besplatne“ usluge u zamenu za intimne detalje iz našeg svakodnevnog života, i da može na kraju da postane narkotik podjednako moćan kao i soma za stanovnike Vrlog novog sveta.

The Economist: U Srbiji srednji rizik od socijalnih nemira

Ugledni britanski magazin The Economist svrstao je Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju među zemlje kojima prete veliki socijalni nemiri u 2014. godini. Srbija u grupi zemalja sa srednjim rizikom.

U ’crvenoj zoni’ koja označava veliki rizik od društvenih nemira u narednoj godini, pored BiH, našle su se zemlje poput Argentine, Grčke, Bolivije, Egipta, Iraka, Libana, Libije, Venecuele i Zimbabvea. Osim zemalja gde postoji vrlo veliki rizik, a gde je i BiH, tu su još Albanija, Brazil, Kina, Hrvatska, Makedonija, Španija, Turska i Ukrajina.

U kategoriji zemalja srednjeg rizika nalaze se Slovenija, Srbija, Francuska, Velika Britanija, Irska i Rusija.

Nemirima uvek ne prethode pad u prihodima i visoka nezaposlenost. Faktori kao što su velike različitosti u prihodima, loša vlast, slabi socijalni programi i etničke tenzije su takođe elementi ranjivosti i uz ekonomske probleme uzrokuju nemire širom sveta.

Kao jedan od najvećih uzroka društvenog nemira u poslednje vreme javlja se nepoverenje u vlade i institucije, odnosno kriza demokratije, navodi britanski list.

Ни најбољи аналитичари не би могли да нам разјасне какав то програм данас има Демократска странка?

Сумњам да би то знали и страначки прваци.

То је највећи проблем највеће опозиционе странке у иначе минималној опозицији, то да не могу да критикују власт која спроводи оно за шта су се они (углавном само) залагали док су били на власти.

Сада их Демократе критикују да немају кадрове, као да власт није најјачи магнет који привлачи чак и оне стручне, пошто за све друге и не сумњамо.

Узму ли парламентарну већину или близу тога Напредњаци ће моћи да бирају кога да зову у помоћ, а како видимо ни међународна подршка неће им недостајати.

Притом, тешко да би Демократе могле да се подиче бољим кандидатима у овом тренутку, а да нису некако компромитовани или подједнако непроверени као ови напредњачки у које, је л те, сумњамо.

Избори су, међутим, чудна појава и никада не знаш јеси ли довољно прикупио и сасвим се обезбедио, питајте Бориса Тадића уосталом.

Годинама су разочарани гласачи Демократа (а таквих није мало) заокруживали њихов број на листићу правдајући се да би били спремни да потпишу (заокруже) све што Чедомир Јовановић говори "када не би знали ко је и какав је".

Сада је пред њима нови изазов, превише се слажу са оним што ради Александар Вучић и многе од гласања за његово име и листу дели само емоција, рацио је већ поклекао.

Тако да је Напредњацима преостало да Демократама отму последње што им је преостало - симболику.

Зорана Ђинђића већ су присвојили, цитирају га као да је њихов или макар опште добро на које сви полажу право.

Остаје још тај не сасвим покорени петооктобарски дух и жал што промене нису ишле до краја, то јест вајкање што иза Петог, уличног, није дошао Шести, институционални.

Демократска странке или ДОС тај су легат проћердали, мада су га потезали у обећањима пред сваке изборе.

И када смо код обећања, ако се у наредних месец дана стварно направи та канцеларија за брзе одговоре, шта год да то значило, будите сигурни да ће јој први брзи одговор бити позитиван и то на питање да ли нам предстоје ванредни избори.

Јер та канцеларија је најгласније неиспуњено предизборно обећање лично Александра Вучића који не би у кампању и изборне дуеле где може да му се постави питање а да шта је са тим чувеним шалтером.

Коме би, дакле, бирачи данас више веровали да може да оствари тај Шести октобар, Александру Вучићу или Драгану Ђиласу, па и Чедомиру Јовановићу?

И није ли заказивање избора најбољи начин да оне који се још двоуме преломите а оне који баш никако не би за Вучића, али су им се Демократе и остали смучили, наведете да у ту недељу остану код куће, неутралишући свој глас у корист Напредњака.

Таква шанса се једној генерацији у политици пружа само једном и она претходна ју је пропустила.

Ако је и ови прескоче, следећа прилика је тек 2019. али будите сигурни да ће се тада гласати супротно овоме данас.

Наравно, да би се избори расписали, потребне су и друге околности сем згодног датума.

Опозиција је никада слабија.

Садашњи коалициони партнери који пређу цензус биће срећни да их се позове у власт под било којим условима.

Ако не, биће дуже време кротка опозиција без амбиција да превише скрећу пажњу на себе, скоро као Демократе сада.

Не размишљајући притом да било којој новој власти најтеже тек предстоји, колико год да је ово до сада било тешко.

Јер, за последњих годину дана Србија се од земље у која је постала добра само за оне који мувају или краду претворила у земљу у којој није добро никоме.

Зоран Станојевић,
Новинар РТС-а и уредник емисије ОКО.

Boranija ::

..

Fantastična slika!!!!
Ovo predlažem za simbol Belexa !
  

Arsić: Srbija sledeće godine u recesiji

Srbija će sledeće godine opet ući u recesiju i privreda će zabeležiti pad, izjavio je urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić koji procenjuje otpuštanje oko 75.000 ljudi iz javnog sektora, a da će, ukoliko mere štednje ne daju rezultate, doći do povećanja poreza.

"U sledećoj godini očekujemo pad BDP od jedan odsto jer osnovne slabosti privrede do tada neće biti otklonjene, a mere štednje države, kao i zatvaranje gubitaša, dodatno će uticati na pad proizvodnje", rekao je Arsić na predstavljanju novog broja Kvartalnog monitora.

Pokretanje rasta privrede će zavisiti od usvajanja kredibilnog programa fiskalne konsolidacije, kao i reforme kojima bi se unapredio ambijent za investiranje i zapošljavanje. U kratkom roku dok traje recesija, opravdana je primena i fiskalnih i monetarnih podsticaja, smatra on.

"Međutim, loše iskustvo sa obnovom od poplava, višegodišnja neefikasnost u realizaciji infrastrukturnih projekata i odsustvo napretka u funkcionisanju državnih organa opravdano nameće pitanje da li je država sposobna za realizaciju složenijih antirecesionih ili reformskih projekata", upozorio je Arsić.

Nepotizam i partijske knjižice

Predložene mere fiskalne konsolidacije doneće veoma skromne uštede, pa je smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru gotovo izvesno, a u 2015. i 2016. moguće je da se broj radnika smanji za 10 do maksimalno 15 odsto, smata Arsić.

Prema poslednjim podacima kojima se u javnosti barata, navodi on, u javnom sektoru je zaposleno oko 770-780 hiljada ljudi, od kojih u javnim preduzećima radi 230-240 hiljada. On je naglasio da je potrebno odvojiti problem viška zaposlenih od drugih problema.

"Država mora da ima na svakih 100 građana određeni broj lekara, učitelja, poreznika, policajaca... Uprkos nekim uverenjima, naš javni sektor ne zapošljava previše ljudi u odnosu na druge države", rekao je Arsić.

U Srbiji je, navodi on, na 100 stanovnika zaposleno 7,6 radnika u javnom sektoru, što je na nivou evropskih zemalja i zemalja OECD, gde je kako kaže, u proseku 100 stanovnika u javnom sektoru zaposleno 7,7 radnika.

Potrebno je, kaže Arsić, smanjiti partijsko zapošljavanje. U javnom sektoru je primetno već godinama da ne napreduju uvek najsposobniji, već oni sa partijskom knjižicom, a još je zastupljeniji nepotizam. "Dešava se da u nekim preduzećima čitava porodica radi", rekao je Arsić.

Moguće povećanje PDV

Arsić smatra da se, ukoliko mere ušteda ne daju očekivane efekte, u narednom periodu može očekivati povećanje PDV za tri do četiri odsto, a s tim se slaže i član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov, navodeći da je, ako se manje štedi na platama i penzijama, alternativa povećanje poreza.

Govoreći o zaustavljanju rasta javnog duga, Altiparmakov je naveo, da je u naredne tri godine neophodno uštedeti dve milijarde evra da bi se javni dug zadržao čak i na nivou od 80 odsto BDP.

Globalna nejednakost u primanjima na nivou 1820.

PARIZ – Jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju sada je na istom nivou kao 1820, saopštila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), upozoravajući da je u poslednjih 200 godina to jedan od najvećih problema sa kojim se svet suočava.

U opsežnom izveštaju o globalnom blagostanju u poslednja dva veka, OECD primećuje da je nejednakost značajno porasla od početka globalizacije 1980-ih, prenosi agencija Frans pres.

Istraživači su proučavali nivo primanja u 25 zemalja od 1820, a rezultati su pokazali da je nejednakost u primanjima oštro smanjena sredinom 20. veka, odnosno u vreme jačanja komunizma u istočnoj Evropi, da bi poslednjih godina ponovo porasla. Već 2000, globalna nejednakost bila je na istom nivou kao 1820, navodi se u izveštaju.

OECD je pri sastavljanju izveštaja o globalnom blagostanju uzeo u obzir faktore kao što su zdravstvo, obrazovanje, nejednakosti, zaštita životne sredine i lična bezbednost u periodu od 200 godina.

Konkurs za simbol Belexa

Valja preživeti 2015. godinu

Po svemu sudeći, mere štednje, koje podrazumevaju manje plate u javnom sektoru i penzije, pratiće smanjena potrošnja, recesija i opšti pad standarda tokom 2015. godine, tvrde stručnjaci.

Tokom cele sledeće godine imaćemo recesiju u maloprodajnom prometu, jedan osetno negativan trend u trgovini robom na malo, upravo zbog toga jer će domaća tražnja opasti i biti na izrazito nižem nivou nego ove godine, kaže Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta.

Prema njegovim rečima, građevinarstvo jedino može da podstakne privrednu aktivnost, u zavisnosti od toga kako će se realizovati neki projekti prevashodno u infrastrukturi.

A kada padne privredna aktivnost, i ostali statistički pokazatelji idu nizbrdo. Bruto domaći proizvod ove godine će zbog poplava u minus, a štednja bi ga u 2015. mogla pogurati i niže.

Teško je reći tačno koliko će se smanjiti BDP na osnovu tih mera, ali pretpostavljamo da će to povući od 0,5 do jedan odsto nadole našu privredu, kaže glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović.

Šestović napominje da je to otprilike iskustvo svih zemalja koje su prošle kroz slične reforme u prethodnih pet do šest godina, od kada je počela međunarodna finansijska kriza.

Ipak, to iskustvo pokazuje da posle početnog pada, ako se mere sprovode potpuno i disciplinovano, može da usledi mnogo zdraviji oporavak.

Premijer Aleksandar Vučić je najavio da bi ukupna ušteda na merama, koje podrazumevaju i smanjenje subvencija, naredne godine, mogla da bude oko 700 miliona evra.

Kada je premijer, pre skoro mesec dana, najavio paket mera štednje, rekao je da će one dati efekat 2016. godine i dovesti do izlaska iz krize. Međutim, od te godine nas deli cela 2015.