Imlek a.d. Beograd - IMLK II deo

Promene: 15.10. - 19.10.2012. (T-3) ili 10.10. - 16.10.2012.

Promene: 19.10. - 24.10.2012. (T-3) ili 16.10. - 19.10.2012.

Promene: 24.10. - 25.10.2012. (T-3) ili 19.10. - 22.10.2012.

Promene: 25.10. - 09.11.2012. (T-3) ili 22.10. - 06.11.2012.

Petrović: Ponovo započeti pregovori sa kupcima Imleka



[You must be registered and logged in to see this link.]

Promene: 09.11. - 20.11.2012. (T-3) ili 06.11. - 15.11.2012.

Nadzorni odbor Imleka zakazao vanrednu skupštinu, glavna tačka dnevnog reda - raspodela dobiti



Nadzorni odbor najveće domaće mlekarske industrije, Imlek, zakazao je vanrednu skupštinu akcionara za 12. decembar, a glavna tačka dnevnog reda biće usvajanje odluke o raspodeli dobiti.

imlek1

Pravo učešća imaju akcionari koji poseduju 0,1 odsto od ukupnog broja akcija, a kao dan akcionara je utvrđen 2. decembar. Ovaj datum je istovremeno i određen kao dan dividende.

U prvih šest meseci tekuće godine Imlek je zabeležio konsolidovani poslovni prihod u visini od 13,4 milijarde dinara (rast od 6,3 odsto), dok je konoslidovani neto dobitak pao 18,7 odsto na 942,9 miliona dinara.

Akcije Imleka na Beogradskoj berzi danas su zabeležile promet od 8,5 miliona dinara uz rast cene od 1,5 odsto 3.146 dinara.

Na današnjoj ceni zatvaranja tržišna kapitalizacija ove kompanije iznosi 27,5 milijardi dinara (244,4 miliona evra).

[You must be registered and logged in to see this link.]

Pošto 2. decembar pada u nedelju, da li je poslednji dan za presek 28.11.2012.?

Molim nekog ko je upućeniji za pomoć.

Nestrpljivi ::

Pošto 2. decembar pada u nedelju, da li je poslednji dan za presek 28.11.2012.?

Molim nekog ko je upućeniji za pomoć.

Ako kupiš 27.11. bićeš na spisku. To je poslednji datum za presek.

Dividenda na IMLK je beznačajna. Na primer: 32,4 din za 2011; 66 din za 2009; 53 din za 2008; 8.55 din za 2006.

Promene: 20.11. - 23.11.2012. (T-3) ili 15.11. - 20.11.2012.

Na vanrednoj skupštini akcionara Imleka koju je nadzorni odbor ove mlekare zakazao za 12. decembar odlučivaće se između ostalog i o raspodeli neraspoređene dobiti ove kompanije iz 2011. godine.

Nadzorni odbor predložio je skupštini da se za raspodelu dividende izdvoji 231,9 miliona dinara (27 dinara bruto po akciji). Takođe, predloženo je da se zaposlenima na ima učešća u dobiti isplati bruto iznos od 90 miliona dinara.

Pravo na dividendu imaći svi akcionar koji budu imali taj status u Centralnom registru hartija od vrednosti na dan 2. decembra.

Akcije Imleka proteklih dana na Beogradskoj berzi nalaze se na nivou od 3.100 dinara što odgovara tržišnoj kapitalizaciji kompanije od 27,1 milijardu dinara (240,4 miliona evra).

Bond ::

[You must be registered and logged in to see this link.]

3250din - ako se ne varam, to je najvisa otkupna cena do sada.

Pazite promena, sistem trgovanja MPC


[You must be registered and logged in to see this link.]

U bre, preseče me! To je za prioritetne IMLKPB. Obične ostaju na uobičajenom trgovanju.

Danas je bila skupstina,da li neko ima neki info sta su usvojili od preddlozenog.....

Усвојили су да је дивиденда 27 динара по акцији.
Датум исплате је 20. децембар.

Preduzeća u Srbiji kupovao i Boris Berezovski?
Pokret Dveri zatrazio je danas da se ispita privatizacija kompanija koje je u Srbiji kupio investicioni fond Salford, izrazivsi sumnju da su te firme kupovane novcem ruskog tajkuna Borisa Berezovskog.
Kako se navodi u saopštenju Dveri, "u smutnim vremenima srpske tranzicije, preduzeća u Srbiji je kupovao je i Boris Berezovski, ruski oligarh i lice sa poternice, koji je osuđen u Rusiji zbog kriminalnih radnji".

"Novcem opljačkanim u Jeljcinovoj Rusiji, Berezovski je, preko Denjub fud grupe (ranije investicionog fonda Salford) postao vlasnik firmi 'Knjaz Miloš', Bambi-Banat i pet srpskih mlekara na čelu sa Imlekom", naveo je taj pokret.

Dveri su apelovale na nadležne organe da se i njegova imovina i poslovanje u Srbiji nađe pred zakonom, jer se Berezovski "dovodi u vezu sa ogromnom pljačkom ruskih nacionalnih dobara, učešćem u brojnim kriminalnim radnjama, ubistvima, pa i terorističkim aktima".

IMLEK a.d. BEOGRAD
UPUĆUJE JAVNI POZIV I PONUDU ZA OTKUP AKCIJA SVIM ZAKONITIM VLASNICIMA OBIČNIH AKCIJA

3250 dinara po akciji

od 25.12. do 10.01.2013.

Max 5000 komada

Maca ::

Preduzeća u Srbiji kupovao i Boris Berezovski?

Sta mislite, da li moze akcija da padne posle ovakvih vesti/traceva?

Al Kapone ::

Maca ::

Preduzeća u Srbiji kupovao i Boris Berezovski?

Sta mislite, da li moze akcija da padne posle ovakvih vesti/traceva?

Ako još dveri počnu da ruše akcije na berzi svojim zahtevima/tračevima, onda joj stvarno nema spasa.

A ovom Berezovskom KGB ne može da doskoči, dveri će mu pomrstiti račune. Ma da, sigurno.

Nisam mislio da ce Dveri da sruse cenu akcije vec komplikacije koje mogu da proizadju iz svega ovoga.

Da li je na poslednjem otkupu akcija po 3250 otkupljeno sve sto je ponudnjeno?

Русија тражи заплену акција Березовског у Имлеку, Књаз Милошу и Бамбију

Руско министарство правде званично је од наших власти затражило да на територији Србије „омогући заплену“ имовине која „фактички припада“ одбеглом олигарху Борису Березовском (њега у Москви терете за пљачку милијарди долара државне имовине)
Тврде да су покрадени
Инфоремр је јуче дошао до писаног захтева који су руске власти упутиле Влади Србије, а у којем се, на основу пресуде Басманог суда у Москви од 24. октобра 2012, тражи одузимање већинског пакета акција у највећим српским компанијама попут „Имлека“, „Бамбија“, „Књаза Милоша“, Млекаре „Суботица“! Руси тврде да је крајњи власник ових компанија преко инвестиционог фонда „Салфорд“, Борис Березовски, док у овим фирмама, које у Србији води Милан Беко, тврде да немју ништа са злогласним руским тајкуном.
У Министрству правде јуче су нам званично потврдили да је документ до кога смо дошли аутентичан и да ће по њему, ако буде основа, поступати надлежни државни органи.
„Документ у коме се тражи имовина окривљеног Березовског стигао је у наше министрство и он је прослеђен Специјалном тужилаштву за организовани криминал на даље посматрање,“ рекли су нам у Министртсву правде.
У Тужилаштву за организовани криминал, с друге стране, нису уопште хтели да говоре о овој теми. Незванично су нам, међутим рекли, да у захтеву који је стигао из Москве нема никаквих доказа да је Березовски власник српских компанија. Такве доказе, како наводе, немају ни власти у Београду.
„Да бисмо покренули финансијску истрагу, и евентуално замрзли неку имовину, најпре морамо да докажемо да је она у вези са неким кривичним делом. У овом случају, бојим се, то ће ићи врло тешко“, реко нам је јуче извор из Специјалног тужилаштва.
У компанијама чију заплену тражи руска власт тврде да немају апсолутно никакве везе са злогласним руским олигархом. У саопштењу „Дењуб фудс групе“, које је јуче достављено Инфоремеру, наводи се:
„Борис Березовски није сувласник, нити инвеститор, у компанијама у којима „Дењуб фудс група“ управља у Србији и на Балкану. У прилог таквој тврдњи постоје бројни докази, тако да се поступак који је покренут у Русији и Украјини налази пред разрешењем.“
На другој страни, руски високо позиционирани дипломатски извор, тврди да Москва има чврсте доказе да Березовски заиста контролише бројне фирме у Србији и да ће те доказе доставити српским властима.
„Русија гони Березовског због пљачке државног новца и недопустиво је да се такве паре перу у пријатељској земљи,“ наводи наш саговорник и објашњава да је овај случај „тест за Србију“.
„Годинама уназад западне државе игноришу наше захтеве за заплену имовине олигарха Березовског. Верујемо да се Србија неће тако понашати.“
Према речима руских дипомата, имовина Березовског у Србији процењује се на између 300 и 400 милиона евра.
Тешка одлука
Професор ФПН Предраг Симић, рекао је за Информер да се у овом случају „ломе интереси“ Русије и Велике Британије , односно, Европске уније.
Пошто је Березовски добио азил у Енглеској, која је чланица ЕУ, биће велика дилема шта радити, јер је ово сукоб интереса два врло важна међународна фактора. На другој страни, фирме које се помињу представљају темељне стубове наше привреде,“ упозорава Симић.
Борис Березовски, иначе, бивши је руски олигарх и званичник, који се обогатио деведесетих година прошлог века, током приватизације руске државне имовине. Крајем 2000. године, руско тужилашто захтевало је саслушање Березовског, али се овај није вратио из Енглеске, где је 2003. добио политички азил.
Јуре га и у Бразилу, Француској…
Иако се Березовски успешно одупире руским захтевима за изручење, у неким државама, у којима овај тајкун има имовину, покушана је заплена.
Бразилски тужиоци издали су налог за хапшење Березовског због сумњиве инвестиције у ФК „Коринтијанс“. Годину дана касније Врховни суд је поништио налог и стопиро истрагу.
На захтев Русије, француске власти су претресле виле Березовског у Ници у потрази за документима и конфисковале две његове јахте на Француској ривијери. Међутим, одлуком суда, након неколико месеци јахте су му враћене
Швајцарски тужиоци руским колегама већ више од деценије помажу у истрази финасија Березовског.
Суди му се у одсуству
2007. осуђен на шест година затвора yбог проневере близу 4,3 милиона фунти из „Аерофлота“ деведесетих година
2009. године осуђен на 13 година због преваре „Автоваза“ од 1,9 милиона долара деведесетих година
2012. оптужен за „јавно подстицање немира масовних размера“, због поруке на интернету да Руси покрену масовне протесте, укључујући насиље, и спрече инаугурацију председника
Шта Руси траже да се заплени
Бамби Банат – 65,45%
Бамби парк – 100%
Имлек – 79,26 %
Млекара Суботица – 81,76%
Књаз Милош – 100 %
К.М.- Натура – 70 %
К.М.- Бањалука – 100 %
К.М.- Монтенегро 100 %
Секопак д.о.о – 11,11%
Белосавац 2001 – 96,62 %

Извор:
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ko “vodi” firme Milan Beko ili Slobodan Petrović - Majstor za preduzeća?????


“Inforemr je juče došao do pisanog zahteva koji su ruske vlasti uputile Vladi Srbije, a u kojem se, na osnovu presude Basmanog suda u Moskvi od 24. oktobra 2012, traži oduzimanje većinskog paketa akcija u najvećim srpskim kompanijama poput „Imleka“, „Bambija“, „Knjaza Miloša“, Mlekare „Subotica“! Rusi tvrde da je krajnji vlasnik ovih kompanija preko investicionog fonda „Salford“, Boris Berezovski, dok u ovim firmama, koje u Srbiji vodi Milan Beko, tvrde da nemju ništa sa zloglasnim ruskim tajkunom.”

-----------------

05. 10. 2006.
Slobodan Petrović, direktor Salforda za Srbiju i Crnu Goru - Majstor za preduzeća

Ne postoji industrija u kojoj je nemoguće od lošeg napraviti dobro preduzeće - Ovde će tek biti prostora za investiranje - Zaljubljenik u konje

Treba se naviknuti na ime Slobodana Petrovića. O njemu će se tek pisati. Iako je, reklo bi se, učinio sasvim dovoljno za jedan "radni vek" uspešnog menadžera, ovaj sedokosi gospodin ne deluje kao da pomišlja da privodi svoju karijeru kraju.

Naprotiv, jedna od misija generalnog direktora Salforda u Srbiji jeste da ubedi svoje poslodavce da duže nego što su u početku planirali zadrže vlasništvo u kompanijama kojima sada upravljaju. Salford je kompanija koja upravlja investicionim fondom, u Srbiji poznatim kao New World Value Fund. Taj fond spada u kategoriju "private equity" investicionih fondova, što znači da je njihova poslovna strategija da preuzimaju kontrolne pakete preduzeća za koja procene da imaju potencijal, ulože u njih ih, podignu im vrednost, a potom ih prodaju drugim kompanijama. Salford je u Srbiji uložio u mlekarsku i konditorsku industriju, kao i u fabriku mineralne vode Knjaz Miloš.

Željeni biznis

Slobodan Petrović je u Salfordu počeo da radi čim je ta kompanija došla u Srbiju. Da sarađuje sa njima, počeo je ranije, još dok je bio zaposlen u Energoprojektu. Početkom dvehiljaditih, Petrović je želeo da Energoprojekt počne da se bavi restrukturiranjem srpskih preduzeća, koja imaju potencijal ali im nedostaje kvalitetan menadžment. Istovremeno, Salford, koji je intenzivno tragao za investicijama u Srbiji, tražio je i lokalnog partnera. Dve firma su počele da sarađuju na zajedničkim idejama i da se nije promenilo rukovodstvo Energoprojekta, njegova ideja bi najverovatnije bila ostvarena. No, novo rukovodstvo srpske kompanije nije želelo poslovne poduhvate te vrste.

Petrović, sa druge strane, nije želeo da odustane od njih i lako je prihvatio ponudu Salforda da pređe u tu kompaniju. Od januara 2003. godine počeo je da vodi Salford. Kaže da je za svoju ideju bio toliko "zagrižen" da je bio sprema i sam da počne da je realizuje.

"Prepoznao sam to kao dobar biznis. Mnogo toga se može uraditi i bez puno sopstvenog kapitala. Kad banka ima poverenja u menadžment, lako će da odobri kredite".


Salford ima svoje investicije na nekoliko mesta u svetu. Iz jedne investicije u zapadnoj Evropi kompanija lagano izlazi. Ali, glavna ulaganja su u zemljama u tranziciji. Kompanija je najviše ulagala u proizvodnju voda u zemljama bivšeg SSSR-a. 


"U Srbiji smo u proizvodnju vode uložili tek na kraju. Velika želja vlasnika da ulaže u taj posao je i bila razlog da toliko platimo ’Knjaz Miloš’", kaže Petrović.


Iz svojih investicija Salford obično izlazi nakon pet godina.

"To je dovoljan period u zemljama u tranziciji da se podigne vrednost kompanije, a i da se istovremeno poveća kupovna moć stanovništva. U tom trenutku je najbolje prodati oporavljenu kompaniju".

Po toj strategiji, 2008. godina bi za Salford trebalo da bude "izlazna". No, hoće li se i u Srbiji to dogoditi?

Kada izaći

"Trebalo bi da sačekamo do 2010. godine. Mislim da će Srbija optimum doseći te godine. U državi predstoje novi izbori, a činjenica je da se najbolji rezultati ostvaruju u drugoj polovini izbornog ciklusa. Uz to, 2010. godine, Srbija bi trebalo da bude znatno stabilnije tržište. Investitori će sigurno imati određen profit i ako izađu iz kompanija 2008. godine, ali pitanje je šta dalje da rade sa tim sredstvima. Sa druge strane, mogu da zadrže vlasništvo još dve godine i da u tom periodu takođe ostvaruju profit, pošto će se kompanije i tokom tog perioda još razvijati. Postoji nekoliko opcija izlaska. Jedna je da Salford objedini srpske kompanije u kojima drži većinske pakete akcija i da takav koncern ponudi u formi inicijalne javne ponude (IPO) na Frankfurtskom ili londonskom tržištu. Da bi u Evropi uspeo IPO, kompanija mora da ima određenu veličinu. Na zapadu ima više para nego što ima dobrih projekata, ali se ljudi plaše da ulažu na rizična tržišta. Ali, ako se te kompanije ponude na velikim berzama, onda im to uliva poverenje. Druga strategija je prodaja pojedinačnih kompanija strateškim partnerima. Neki od njih su dovoljno veliki da kupe sva preduzeća u paketu", objašnjava Petrović.

No, da li je optimizam Ekonomistovog sagovornika realan, s obzirom na to da se u Srbiji sve više priča da je Salford u svoje firme uložio previše novca, i da te investicije ne mogu da se vrate na malom srpskom tržištu?

"Deo društvenih mlekara je već propao, a to će se dogoditi i sa mini mlekarama. Dakle, tu će se tržište povećati. Kad je reč o vodama, konkurencija je znatno oštrija. Ali, to je biznis u kome su najvažniji marketing i prodaja. Kvalitetan proizvod nije dovoljan da bi firma uspela. Veliki problem ’Knjaz Miloša’ je što je bio najrazvijeniji u segmentu gaziranih voda koje su počele manje da se prodaju. Sa druge strane, kompanija je zapostavila segment proizvodnje negaziranih voda. Ali, mislim da smo uspeli da se prilagodimo. U ovom trenutku ne zaostajemo po tržišnom učešću za drugim proizvođačima", kaže direktor Salforda.

Slobodan Petrović nema ni najmanji problem sa samopouzdanjem. Kaže da njegovom temperamentu odgovaraju riskantna tržišta. Ipak, ne pomišlja da se upusti u avanture investiranja na tržištima izvan Srbije. Kaže da će ovde "tek biti prostora za investiranje".

"Meni srpsko tržište ne deluje toliko riskantno, kao što se strancima čini", veli. Ipak, Petrović ne voli da prepušta kontrolu drugima.

"Mislim da firme u ovom trenutku moraju da imaju većinskog vlasnika". Zbog toga, kaže, veruje da je Srbija i dalje previše rizična za dolazak otvorenih investicionih fondova, koji ne preuzimaju vlasništvu nad preduzećima.

"Neki fondovi ipak dolaze, i uspešno posluju. Ali, verujte, sve je to riskantno. Postoje razni primeri. Hrvatska Pliva je bila jedna od kompanija koja je najviše rasla, pa je na kraju cena akcija pala. Sa druge strane Hemofarm je uspeo da održi rast do preuzimanja", primećuje Petrović. "U Srbiji nema dovoljno menadžera, jer nema više škola za obuku kvalitetnih menadžera. Ranije su se menadžeri školovali u velikim firmama, koje danas ne postoje. Mladi menadžeri danas nemaju gde da prođu tu ’osnovnu školu’. Uspešni menadžeri su se uglavnom opredelili za sopstveni biznis. Danas, postoji veliki broj privatnih vlasnika koji sami upravljaju svojim firmama, umesto da upošljavaju profesionalne menadžere. Mnoge od njih biznis preraste", kaže on.

Svestrani uspeh

Nije investiranje jedino u čemu je Petrović uspešan. Veliki je zaljubljenik u konje. I tu se dokazao kao dobar "menadžer". Njegovi galoperi su dosad osvojili nekoliko trofeja. Ipak, priznaje da se konjima više "bavi" njegov partner u tom poslu. "Ja više uživam u tome. To je jako lep hobi. Nije čak ni preskup. Naravno, nije za svačija primanja, ali konjima može da se bavi svako ko malo više zarađuje. Dobrog konja u Engleskoj moguće je kupiti po ceni od 800 do 2.000 funti. Mesečni troškovi tog zadovoljstva u Srbiji su oko 300 evra", kaže Petrović.

Da ne radi u Salfordu, kaže da bi se bavio investiranjem. Sebe smatra menadžerom. "Kupovao bih kompanije koje imaju probleme i restrukturirao bi ih".

Kaže da ne bi birao industrije u koje bi ulagao, jer veruje da u svakoj od njih može da "preokrene" preduzeće i da ga izvede da radi pozitivno. 


"U svakoj industriji postoje potencijali i mogućnosti. U svakom sektoru ljudi zarađuju. Negde je profit manji i teže je raditi, i te industrije u ovom trenutku treba izbegavati, ali uvek postoje šanse".

Slobodan Petrović ne mora da brine ni za svoje naslednike. Oba njegova sina školovala su se u Engleskoj i takođe su uspešni u poslu. Jedan je vlasnik kladovske trgovinske kompanije Miroč, koju je kupio u privatizaciji i revitalizovao. Ta kompanija danas ima tri puta veći prihod nego u trenutku kupovine. Uz to, sa ocem radi u Salfordu. Drugi sin je u saradnji sa kompanijom Jugorendgen razvio digitalni rendgen. Ipak, Petrović kaže da bi taj proizvod mogao da ima problema u prodaji


"Domaće tržište za visoke tehnologije ne prihvata lako domaći proizvod".

Izvor: [You must be registered and logged in to see this link.]

Promene: 23.11. - 31.12.2012. (T-3) ili 20.11. - 26.12.2012.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Tadašnji predsednik Savezne komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac ovoj novinarki je rekao, što je i objavljeno, da je Komisija proverila kod nadležnih međunarodnih organa i da se među licima čijim investicijama Salford upravlja nalazi i Boris Berezovski. Salford je svojim klijentima savetovao da osnivaju firme u Holandiji i da preko njih ulaze u investicije u Srbiji. Novembra 2008. godine ovdašnji biznismen Milan Beko je sa TV ekrana obavestio javnost da u Salfordu poslovne interese ima i pet ovdašnjih lica, ali dosad nismo saznali o kome se radi.

Promene: 31.12.2012. - 11.01.2013. (T-3) ili 26.12.2012. - 08.01.2013.

apple vs imlek vs belex 15


srpski immlek



da pobijemo sve one price da se na stranim berzama zaradjuje vise nego kod nas!!!

Gde me nadje...

Promene: 11.01. - 30.01.2013. (T-3) ili 08.01. - 25.01.2013.

Ponovo otkup akcija 3250 din.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Mlekare koriste monopolski položaj - proizvođači nezadovoljni presudom

Upravni sud u Beogradu potvrdio je rešenje Komisije za zaštitu konkurencije u ponovnom postupku, kojim je utvrđeno da su "Mlekara" iz Subotice i "Imlek" u periodu od 2006. do 2008. godine povredile konkurenciju zloupotrebom dominantnog položaja i kažnjene sa tri miliona evra.
...
[You must be registered and logged in to see this link.]