Beograd – Skoro 60 odsto kredita, klijenti su podigli za kupovinu stanova ili adaptaciju, a preostali deo čine gotovinske, potrošačke ili lizing pozajmice. Osnovna prednost keš kredita je brzina i lakoća odobravanja, ali u pitanju je „vruć novac“ pa je povećan rizik od strane banaka kroz najviše kamatne stope, upozoravaju ekonomisti.
Građani u Srbiji krajem juna zaduženi su sa gotovo 602 milijarde dinara. Skoro 60 odsto kredita, klijenti su podigli za kupovinu stanova ili adaptaciju, a preostali deo čine gotovinske, potrošačke ili lizing pozajmice. Što zbog neobaveštenosti, što zbog dugih procedura, najmanje kredita građani su uzeli namenski, poput onih za lečenje, DNK analizu ili van.
Uđeš, izađeš i gotovo. Nekada je tako glasio jedan od slogana banaka prilikom odobravanja gotovinskih kredita. Posle nekoliko godina otplate visokih kamata građanima je još uvek najlakše da uzmu gotovinski kredit ili se zaduže po karticama i tekućim računima. Tako su klijenti kroz keš kredite u junu bili zaduženi sa 179 milijardi dianara.
Sa skoro 40 milijardi dinara je zadužeost po platnim karticama, a 46 milijardi građani su u minusu po tekućim računima. Za specifčne namenske kredite odobreno je nekoliko puta manje novca, tek oko 27 milijardi dinara.
Nela Arsić iz Banke Inteza kaže da je klijentima lakše i udobnije da dođu u banku i apliciraju samo za keš kredit jer tu nije potrebna nikakva dodatna dokumentacija.
„Kreditni uslovi koje banke nude na našem tržištu kao i Banka Inteza mogu biti daleko povoljniji“, kaže Arsićeva
Prednost namenskih kredita je očigledna pa je na sumu od 100 hiljada dinara uz kamatu od oko 17 odsto i rok otplate od pet godina neophodno izdvojiti na ime kamate skoro 146 hiljada dinara. Ako se ista suma uzima namenski u evrima kamata je niža, oko devet odsto ali kursne razlike su nepredvidive.
Kada je reč o gotovinskom kreditu od 100 hiljada dinara posle pet godina uz kamatu od 22 odsto izdvajaćete mesečno nešto manje od tri hiljade dinara, odnosno posle 60 meseci vratiti 160 hiljada dinara.
„Kod keš kredita ono što jeste njihova osnovna prednost je ta brzina i lakoća odobravanja, znači bez neke potrebne dodatne dokumentacije, ali to je ono što ekonomisti zovu vruć novac pa se cena toga plaća, jer je povećan rizik od strane banke kroz najviše kamatne stope“, objašnjava ekonomista Zoran Grubješić.
Banke su ovlašćene da osmišljavaju bilo kakve kredite ukoliko postoji mogućnost obezbeđenja i tržišna tražnja. Sa kreditima za obrazovanje ipak je drugačije.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže da je ponuda kredita za školovanje i studiranje pokazala se da nije dovoljno efikasna.
„Interesovanje studenata za ovu vrstu kredita veoma malo jer pojedine banke ne daju konkurentne uslove pojedine banke zato što bi takav kredit imao smisla ukoliko se počne sa otplatom tek nakon završetka studija, a fakulteti studentima inače omogućavaju plaćanje na rate“, kaže Hanić.
_________________
Karma kažnjava sve
Naslov: Pitajte Matt-a 
6/27/2011, 21:18
