Crkva, vera, politika...

Slazem se, prevremeni izbori bi odgovarali svim grobarskim bisnisima, kao i biznisima vezanim za izgradnju manastira.

Na zalost prevremenih izbora nece biti.

HUACHUMA ::

Slazem se, prevremeni izbori bi odgovarali svim grobarskim bisnisima, kao i biznisima vezanim za izgradnju manastira.

Na zalost prevremenih izbora nece biti.

Da probam da ti objasnim šta je SPC i šta su manastiri. Jednom za svagda, pošto vidim da ti je to tema koja te muči i uznemirva.
1. Pravoslavna vera (bez obzira da li si vernik ili ne) je deo srpske tradicije i nikako ne može da se izbriše.
2. Osporavanjem tradicije nekog naroda osporavaš i postojanje tog naroda.
3. Zapitaj se zašto su komunisti (i LDP) toliko protiv tradicije?
4. Razmisli zašto si toliko protiv traduicije srpskog naroda? Kao i šta je tradicija srpskog naroda?
5. Da li ti smeta uloga katoličke crkve u Hrvatskoj, Italiji, Španiji?

Ne razumem tvoju ostrašćenost spram SPC i manastira, čemu to?
Šta nudiš u zamenu za tu tradiciju? Globalizam? Multi-kulti šeme? Negiranje nacija?

Ja ne bi mesao veru i sve sto ona nosi sa sobom i licnosti koje su u vrhu nase crkve i koji su punili naslovne strane novina prosle godine sa raznim skandalima vezanim za finansijske manipulacije, podrsku huliganima i slicno...

Daleko je nasa crkva od pravoslavlja i onoga sto on predstavlja...

Tačno tako! I ti popovi i monasi su ljudi. Grešni kao i mi svi!
Seti se samo šta se dešavalo nedavno oko dečaka koji su bili seksualno iskorišćavani od strane katoličkih popova?
Kolikio je bilo tih slučajeva?

Ne možeš zbog grešaka nekih proglasiti celu veru za nešto zlo, posebno što je ta vera jedino što je Srbe održalo tokom 5 vekova turske vlasti.

Šta je srpska tradicija? Jel poč. patrijarh Pavle nešto zlo učinio? Jel on ne valja?
Jel to samo šljivovica i prase na ražnju?
Ako je tako, jadan je ovaj narod...

Edit: HUACHUMA tvoje provokacije na temu crkve i vere neće biti tolerisane - biće brisane! Ovaj forum nema razloga da se bavi tom temom.
FatCat - mogu da razumem tvoj gnev, ali ovaj forum se ne bavi tom tematikom.
Cela tema će biti uskoro obrisana.
Admin

Prethodna vlast je u Valjevu je jedino napravila put do manastira Lelic koji je kasnije napusten jer sada se koristi drugi put. Dakle Velja je u Valjevu za 4 godine napravio jedino tu pogresnu investiciju.
Zbog toga sam napisao da bi nova vlast (posto je u njoj Velja mogla da nam donese nesto slicno) BEZ IKAKVIR RELIGIOZNIH IMPLIKACIJA.

To je bilo na timi POZITIVNO kao odgovor onima koji u Srbiji prizeljkuju Egipatski Scenario. Mislim da tako nesto ne pripada toj temi te sam odgovorio.

Oni koji prizeljkuju Eg. Scenario su ZALUTALI NA BERZI.
Takodje je verovatno I da sam i ja ZALUTAO NA OVOM FORUMU.

FatCat ::

HUACHUMA ::

Slazem se, prevremeni izbori bi odgovarali svim grobarskim bisnisima, kao i biznisima vezanim za izgradnju manastira.

Na zalost prevremenih izbora nece biti.

Da probam da ti objasnim šta je SPC i šta su manastiri. Jednom za svagda, pošto vidim da ti je to tema koja te muči i uznemirva.
1. Pravoslavna vera (bez obzira da li si vernik ili ne) je deo srpske tradicije i nikako ne može da se izbriše.
2. Osporavanjem tradicije nekog naroda osporavaš i postojanje tog naroda.
3. Zapitaj se zašto su komunisti (i LDP) toliko protiv tradicije?
4. Razmisli zašto si toliko protiv traduicije srpskog naroda? Kao i šta je tradicija srpskog naroda?
5. Da li ti smeta uloga katoličke crkve u Hrvatskoj, Italiji, Španiji?

Ne razumem tvoju ostrašćenost spram SPC i manastira, čemu to?
Šta nudiš u zamenu za tu tradiciju? Globalizam? Multi-kulti šeme? Negiranje nacija?

LDP nije protiv tradicije...

Nekada sam i ja verovao da je pakao večna kazna za sve one grešnike koji su svojim grešnim načinom života i pogrešnim načinom razumevanja dobrog zaslužili da u njemu i budu.
A kako onda da spasem svoju dušu od pakla praćenim ovim zemaljskim gresiма kada te sam život natera da te iste grehe i napraviš?
Ne želim da radim za novac jer nije Bogom dat,a moram.
Ne želim da uradim neko krivično delo i obezvredim svoju dušu prljavštinom ovog sveta ali ne mogu ceo život i da budem deo te prljavštine koja ovaj svet iz dana u dan sve više zagađuje i zagađuje.
Želim da udišem čist vazduh i dekontaminiram sredinu ali ta dekontaminacija mnogo košta,mnogo onog prokletog novca koji nije Bogom dat.
Želim da zaradim taj grešan novac kako bi očistio moj kraj,moj grad i moju državu od prljavštine koja je iz dana u dan sve veća u veća i koja se sve više taloži i taloži ali gde da ga zaradim a da ne ogrešim dušu?
Želim da svaki grad ima svoje čistilište koje će ne molitvom nego društvenim i socijalnim uređenjem fizički delovati i ulepšati ulice moga kraja,grada,i zemlje Srbije u kojoj živim. A kako da dođem do tog grešnog novca a da ne budem grešan?!Kako da se borim sa mamonom kada znam da je on sastavni deo života svakog čoveka,svake ljudske jedinke.
Kako da služim Bogu a ne mamonu kada život traži i jedno i drugo a biblija jasno kaže:"Ne može se služiti Bogu i mamonu".
Kako da verujem licemerima koji čine milostinju kako bi ih svet video samo da bi ih ljudi poštovali i pravili idole od njih,zaista je rečeno,primili su svoju platu?
Kako da spasem dušu prijatelja kroz čije vene zlo protiče i uništava njegovu dušu i njegove telo a znam kakav je čovek bio i koliko je vredeo?
Kako da pomognem ljudima koji i dalje vrede svaki deo vašeg života a bezpomoćno gledam kako velikom brzinom propadaju u viru ovog ludila od vremena?
Mnogo je zla na ovom svetu a tako malo dobrog a zlo će na kraju i pobediti jer dobri ljudi nisu dobro organizovani za dobrobit ovog čovečanstva i majke Srbije.

LUMTDZOS ::

Uvazavam da svako od nas ima svoj stav i da stvari posmatra iz ugla nekih svojih interesa. Moje misljenje pociva na prostom logickom zakljucivanju. Ako je nekome stalo do naseg "parafa" onda je valjda nas glas i interes da ne dajemo paraf za nekakav datum. A, da se radi samo o tome govori i cinjenica da je Vlada ekspresno zasedala i izvestila gazde u Briselu.
Ja nisam, sticajem nekih okolnosti, ni krsten u crkvi pa samim tim ni neki aktivni vernik ali mogu da potpisem sve ovo iz Saopstenja SPC.
http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sinoda_srpske_pravoslavne_crkve

Jel i Kačavenda potpisao?

Izem ti moralni autoritet Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве

Fmember ::

LUMTDZOS ::

Uvazavam da svako od nas ima svoj stav i da stvari posmatra iz ugla nekih svojih interesa. Moje misljenje pociva na prostom logickom zakljucivanju. Ako je nekome stalo do naseg "parafa" onda je valjda nas glas i interes da ne dajemo paraf za nekakav datum. A, da se radi samo o tome govori i cinjenica da je Vlada ekspresno zasedala i izvestila gazde u Briselu.
Ja nisam, sticajem nekih okolnosti, ni krsten u crkvi pa samim tim ni neki aktivni vernik ali mogu da potpisem sve ovo iz Saopstenja SPC.
http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sinoda_srpske_pravoslavne_crkve

Jel i Kačavenda potpisao?

Izem ti moralni autoritet Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве

Ovo sa Kačavendom su namerno pokrenuli sada kada je trebalo doneti odluku kojoj se jasno protivi SPC. Još jedan dokaz kako mi gutamo ono što nam drugi spremaju. Što se tiče medijskih kampanja i zaglupljivanja naroda, tu smo definitivno stigli zapad.

Prokuplje, u pravu si trebali su to pokrenuti još u novembru 2012. kad je stvar procurela u javnost i to je po mani trebala baš da pokrene SPC a oni su uporno cutali. Koliko vidim i sad su slagali za razlog razrešenja, a da ga kazne ili osude i ograde se od njegovih postupaka nepada im na pamet. Veliki su protivnici svega što je gay, a kad se pojave gay-evi u njihovim redovima pokušavaju to da prikriju. Licemerno se ponašaju i kad se mešaju u politiku i iznose neke politicke stavove a nesnose nikakvu odgovornost za iste, jer bože moj sve je to božija volja!!!!!

Prokuplje ::

Ovo sa Kačavendom su namerno pokrenuli sada kada je trebalo doneti odluku kojoj se jasno protivi SPC. Još jedan dokaz kako mi gutamo ono što nam drugi spremaju. Što se tiče medijskih kampanja i zaglupljivanja naroda, tu smo definitivno stigli zapad.

Pa naravno, kad se sam namestio. Da nije njega tu bi bio Pahomije. A o tome kako se brani Kosovo možda treba da sledimo (hvala bogu) raščinjenog vladike Artemija?

ja vidim da ovu buku oko potpisa uglavnom dižu oni koji su na nesreći tog naroda dole najviše i profitirali.

Baviš li se ti i svim 100.000 slučajeva seksualnog zlostavljanja u katoličkoj crkvi ili ti je ovo jedino zanimljivo?
Degutantno je to što radi Blic = parijski bilten DS-a.

Čovek je izbacen iz SPC i time je stvar završena...
Nema šta tu da se doda, ljudi su grešni, vera je jedno, crkva je grešna i ne mora uvek da bude isto što i vera.


P.S. Ovde je tema KOSOVO !

O CRKVI imaš temu ovde
https://www.aikb.net/t1235-crkva-vera-politika?highlight=crkva#111011
Pa izvoli....
Udri....

Maca ::

Baviš li se ti i svim 100.000 slučajeva seksualnog zlostavljanja u katoličkoj crkvi ili ti je ovo jedino zanimljivo?
Degutantno je to što radi Blic = parijski bilten DS-a.

Čovek je izbacen iz SPC i time je stvar završena...
Nema šta tu da se doda, ljudi su grešni, vera je jedno, crkva je grešna i ne mora uvek da bude isto što i vera.


P.S. Ovde je tema KOSOVO !

Maco, ako je tema Kosovo, zašto se onda baviš propalim DS-om i njiovim partijskim biltenima?

U pravu si. DA nema Crkve, posebno SPC nama bi cvetale ruže, samo tako!
Verovatno je Crkva kriva za sve naše probleme, ili nije?
Tek da smo svi katolici, pa gde bi nam bio kraj i onih 100.000 seksualno zlostavljanih dečaka bi bilo srećno....
A našu sreću posebno kvare Pahomije i Kačavenda, da nije njih, ko zna gde bi nam bio kraj!
To su jedini pedofil i gej u Srbiji, a još i rade protiv Srbije...


Posebno bi gejovi bili presrećni...
Cenim tvoj angažman za njihova prava... ni ja nemem nešto speciajlo protiv njih, dok me ne diraju!

Citat :

- Hrišćanska poruka je osuditi greh, a biti milostiv prema grešniku koji se kaje i koji ostavlja greh. Crkva, takođe, treba da sledi hrišćansku poruku zaštite dece i svih koji su slabi. Pravda je utkana u religijske poruke i izvrtanje pravde i zaštita nasilja je novi greh pred kojim se ispituje i crkva i država, a najgore što se svetu događalo jeste kada su se crkva i država ujedinjavale da štite interese nasilja. Ta vrsta izdaje je teško oprostiva - kaže Zorica Kuburić, ali dodaje da je prisutna, međutim, i mogućnost da se optuže pošteni ljudi i da im se u javnosti nanese nepravda radi postizanja nekih drugih ciljeva, pa zato treba biti oprezan kod donošenja sudova.

Mi nase dvoriste da pocistimo,njima njihova prljavstina na bruku i sramotu.

Takodje i ja mislim da je ovaj slucaj VESTO, izvucen iz fioke.

Fmember ::

Prokuplje ::

Ovo sa Kačavendom su namerno pokrenuli sada kada je trebalo doneti odluku kojoj se jasno protivi SPC. Još jedan dokaz kako mi gutamo ono što nam drugi spremaju. Što se tiče medijskih kampanja i zaglupljivanja naroda, tu smo definitivno stigli zapad.

Pa naravno, kad se sam namestio. Da nije njega tu bi bio Pahomije. A o tome kako se brani Kosovo možda treba da sledimo (hvala bogu) raščinjenog vladike Artemija?

ja vidim da ovu buku oko potpisa uglavnom dižu oni koji su na nesreći tog naroda dole najviše i profitirali.

Svaka cast Brankici Stankovic. Uspela je i tebe indoktrinirati.
Evo, ja dizem "buku oko potpisa" a nemam bas nikakvu vezu sa KiM niti sa bilo kakvim poslom.
Jadan smo mi narod kada ljudi, koji ocito nisu nepismeni, ne mogu da prepoznaju nacionalni interes i pronalaze bilo kakav razlog da kapituliraju.

Nije Kačavenda ni Bog ni Crkva!

Narod ima pravo da bude kivan na one koji su ga prevarili, izdali, opljačkali... Ali ne smemo da krivimo sve. Ako su nam nedela jednog čoveka poljuljala veru u Boga i Crkvu, znači da nam vera i nije bila jaka.

Nisu supruga i deca monstruma iz Velike Ivanče nisu krivi što je on pobio 13 osoba!
Pa, tako ni Crkva nije kriva što daje šansu nekom da je predstavlja u narodu. Ako on to poverenje zloupotrebi, treba da se raščini.

Crkva ima pravo da iskaže mišljenje o bilo čemu, kao što to ima i svaki NGO, Biserko, Kandićka ili Čeda Jovanović, s tim da je njeno člastvo (ili broj gradjana koji je poštuju) daleko veći od svih pobrojanih zajedno, svidjalo se to nekome ili ne!

Čudi me tolika ostraščenost spram crkve, vere, Srbije...
Zar su Biserko, Kandićka, Čeda svima popili mozak?

Big Mile ::

Prokuplje, u pravu si trebali su to pokrenuti još u novembru 2012. kad je stvar procurela u javnost i to je po mani trebala baš da pokrene SPC a oni su uporno cutali. Koliko vidim i sad su slagali za razlog razrešenja, a da ga kazne ili osude i ograde se od njegovih postupaka nepada im na pamet. Veliki su protivnici svega što je gay, a kad se pojave gay-evi u njihovim redovima pokušavaju to da prikriju. Licemerno se ponašaju i kad se mešaju u politiku i iznose neke politicke stavove a nesnose nikakvu odgovornost za iste, jer bože moj sve je to božija volja!!!!!

I ja se slažem s tobom po tom pitanju. Samo hoću da naglasim da ako sam ja siguran da donosim pravu odluku, kako ovi iz vlade govore, nisu mi potrebne nikakve smišljene radnje prema drugima kojima misle drugačije. Rekao bih da je vreme da se naplati podrška sa zapada za formiranje vlade. Nažalost već duže vreme se drugi pitaju ko će da nas vodi, a vođe ko u satiri Radoja Domanovića.

- Pedera ima poštara, atletičara, pa zašto ih ne bi bilo i u crkvi? Pogledajte kolko ih je u katoličkoj crkvi u Americi, koji je broj tih koji su zapravo s one strane heteroseksualnog života. Vidim da to više pogađa ove organizatore gej parade. Uče nas da budemo skloni paradi ponosa, prave filmove o tome kako je to normalno i sad odjednom jedino ne valja što je taj koji je u crkvi, taj vladika - biseksualac. Gde je sad razumevanje? I za njega treba razumevanje, nije mu lako - rekao je Kusturica.

Na našu opasku da je u pitanju svešteno lice, Kusturica je odgovorio:

- On sad svakako skida mantiju, ali kažem, ne možemo sad imati smisla za gej paradu, a nemati smisla za Kačavendu, koji je takođe s one strane. Ne bi bilo pravedno, i on je čovek, i on pati - rekao je Kusturica i dodao:

- Meni nije stalo do Kačavende uopšte, nemam nikakve veze s tim, ja samo objašnjavam logiku stvari. Kačavendin biseksualizam mene uopšte ne zanima, ali me zanima logika reakcije. Ako je put u Evropu popločan stazama Parade ponosa, zašto bismo onda sad izdvajali Kačavendu iz tog korpusa ljudi? - upitao je Kusturica.

Da, skroz sam iznenadjen da aktivisti LGB pokreta nisu stali u zaštitu Kačavende?
A i svi oni koji misle da je Gej parada OK.
Zakon štiti LGB populaciju, tako da ne vidim potrebu za tim paradama, jer da su progonjeni pa se bore za svoja "prava" onda bih još i razumeo...

Kusturica je to veoma lepo objasnio.

Hrišćanski je svakome oprostiti, a Bog će reči svoje...

I ubici i gejovima i lopovima, treba oprostiti i pružiti novu priliku, priliku za pokajanje.

Šta je crkva trebalo da uradi sa Kačavendom ili Pahomijem?
Da ih kamenuje, da ih osakati... šta?
Jel to iko ima pravo da uradi?

A ovo za LGB aktiviste je stvarno pravo pitanje. Pa zar neko ko je gej kao Kačavenda, ne zaslužuje njihovu podršku?
To što je vladika za njih ne bi trebalo da je problem, koliko shvatam oni se zalažu da i popovi i vladike koji su gejovi budu prihvaćeni od crkve, bilo koje: pravoslavne, katoličke, jevrejske, protestanske...

I ja smatram da je dovoljno da takvi više ne budu aktivni deo crkve, ali nikako ih ne treba strpati u zatvor ili, ne daj Bože osakatiti, kamenovati ubiti...

FatCat ::

Šta je crkva trebalo da uradi sa Kačavendom ili Pahomijem?
Da ih kamenuje, da ih osakati... šta?
Jel to iko ima pravo da uradi?

dovoljno bi bilo da je crkva te ljude razrešila svih crkvenih dužnosti i prepustila svetovnim sudovima da im sudi ili ih oslobodi.

DA NE ZATAŠKAVA I KRIJE moguće pedofile ispod mantije, pa da nas takvi uče o veri i moralu. a iskupljenje i priliku za pokajanje imaju i bez titule vladike.

a nisu te optužbe o pedofiliji od juče, možda su istinite a možda su i lažne. ali greh je cele crkve što je to godinama zataškavala.

Kačavenda nije pedofil već gej, dakle gej koji se "družio" sa punoletnim gejovima.
To po svetovnom sudu nije kažnjivo (odskora) spada u domen ličnih sloboda. Tu je Kusturica potpuno u pravu: gde su LGB aktivisti da brane prava tog čoveka, ako već ne mare za stav crkve?

Ni u katoličkoj crkvi se ne kamenuju takvi, raščine se ili "idu" u penziju, retko se bilo koja crkva oglašava u vezi stim i ako to uradi, uvek se radi o nekvom opštem stavu.

A onom drugom se sudi za pedofiliju, dakle nije osudjen... On čak (teoretski) može da bude osudjen na svetovnom sudu, a da mu crkva da oprost, ako se iskreno pokaje ...
Crkva jeste odvojena od država, tako da ona ima svoj sud, koji sudi po drugačijim načelima.

Osim toga: sve hrišćanske crkve daju svojim vernicima šansu da se pokaju i krenu pravim putem, svima....
Očigledno mnogima nije jasno ni šta hrišćanstvo propoveda, a ni kako crkve funkcionišu.
http://www.stjohndenver.org/Post/Sveta%20tajna%20pokajanja.pdf

Lako je pravti se većim katolikom od Pape.

Šta reći za krstaški rat protiv braće hrišćana kojmi je razoren Kostantinopolj 1204. god?

Boranija ::

Kačavenda nije pedofil već gej,

Optužen je i za pedofiliju. nije dokazano ali optužbe postoje.

i Pahomije je bio optužen za pedofiliju pa je oslobođen zbog zastarelosti.

Sam Pahomije je na sudu tvrdio da nije kriv i da su aferu napravile tajne službe Albanije, Makedonije i drugih zemalja zato što on radi na zaštiti srpskih interesa na jugu Srbije.

Priču četiri dečaka bilo je spremno da potvrdi nekoliko sveštenika i dve monahinje. Jedan od sveštenika je otac Goran Arsić, koji tvrdi da je dečacima poverovao, jer je video da su preživeli užas. I danas ističe da je vrh crkve zataškao slučaj i da je u nekim potezima SPC mnogo licemerja.

"Blagosiljanje nasilja je višedimenzionalno i na više načina se pojavljuje kroz te razne grupe, struje, kroz srbovanje, kroz takozvano srpsko pravoslavlje i onda će da vam kažu u Hristu nema Grka i Jevrejina, muško i žensko, svi su jedno. To u praksi često nije tako. Nije lako razdvojiti božiju crkvu od kobajagi crkve, u kojoj bude mnogo licemerja, dvolicnjaštva, krijem se ja iza nekoga, iza brade, mantije, iza marame, suknje, brojanica, krijenje iza ogromnih brojanica i krstova u ogromnim džipovima, jel su to najpravoslavniji Srbi mogući, jel tako? Oni su primer za srpstvo i za pravoslavlje

zataškala bi crkva i ovo sa kačavendom ali nije mogla jer je DB snimak dostavio medijima.

Grešiš nema pedofilije kod Kačavende, samo homoseksualni odnos, pogledj video zapise, ti momci su širokih rameni i velikih bicepsa, njih niko ni na šta nije mogao da natera.
Shvati: gejovi su medju nama, možda i u tvom okruženju.
Lekar, pekar, apotekar... ko zna?

Vidim da neki članovi ne kapiraju šta znači država je odvojena od crkve.
Elem, crkva, političke partije, udruženja grdjana i silni NGO imaju svoje statute i koji definišu kada neko može da bude odstranjen iz članstva. To je Vuk Jeremić osetio kada su ga izbacili iz DS.

Dakle: dobrovoljno je članstvo u svim gorepomenutim organizacijama i statut definiše kada neko može da bude odstranjen iz "udruženja" pa i crkve....
Ali, svi su oni gradjani ove države i svima njima su zagarantovana USTAVOM neka prava.

Na primer: svima, pa i popovima, Patrijarhu članovima NGO, članovima političkih stranaka, pa i "običnim" gradjanima je zagarantovano pravo da iznesu svoje mišljenje o bilo čemu, o stanju u državi o politici vlade ili o Kosovu.
Dakle: SVIMA JE TO ptavo zagarantovano USTAVOM!

E, sad, tu je malo šizofrena situacija sa crkvom jer ona ima svoja pravila i svoj "statut" - "kanone".
Tako da se može desiti (teoretski) da svetovni sud osudi na robiju nekog popa ili običnog vernika, a da sama crkva "oprosti" taj neki grah svom članu...
To je ono što očigledno zbunjuje neke naše članove.

Tako je i Vuk Jeremić izbačen iz DS i žalio se ustavnom sudu koji se hitro proglasio nenadležnim, jer članstvo u stranci, NGO ili crkvi podrazumeva da ste pročitali statut te organizacije i da ste upoznati sa statutom tih organizacija, u kojima je članstvo na DOBROVOLJNOJ osnovi, pa i u Crkvi.

Dakle i Crkva prihvata da je svetovni zakon dominantan kao i ustav, ali u svojim okvirima je vlasna da to protumači kako ona želi.
Pop ubica ide na robiju, ali crkva može da mu oprosti jer se "pokajao", ali NIKO ne može da ospori ni jednom gradjaninu ili popu, PATRIJARHU ili verniku da iskaže svoje mišljenje o bilo kojem političkom pitanju, o Kosovu ili bilo čemu...

Tu podela države i crkve ne uskračuje gorepomenutima da iskažu svoje mišljenje ni kao organizacija ni kao pojedincima.
Isto važi i za udruženja gradjana, političke stranke ili nevladinim organizacijama, to im garantuje ustav...

Očigledno je da ta podela države i crkve mnogima nije jasna, jer jeste pomalo šizofrena, ali je takva.
Ustavno zagarantovana prava važe sve, dal su popovi, Crkva, NGO i politička stranka, udruženje gradjana, nevažno je !

A homoseksualnost je zakonom "dozvoljena" - odnosno ima se smatrati za "normalnu" i njih ima u svim strukturama društva, pa i medju popovima i to po Ustavu i našim zakonima nije greh i nije kažnjivo....

Za državu je nevažno šta Crkva osudjuje ili podržava, ona ima svoje zakone, a za Crkvu je njen "sud" najbitniji s tim da ona mora da se povinuje svetovnim sudovima i Ustavu.

Tu je izgleda problem, jer neki ljudi bi da Crkvi i njenim članovima, popovima Ptrijarhu, uskrate ustavna prava jer je ona "zaboga" odvojena od države!
E to ne ide.....
Ustav daje prava svim gradjanima, homoseksualcima ili popovima, bilo kome i sve ih na isti način "ograničava".

Neshvatam što se ložote na Kačavendu, pa i na probleme u crkvi?
To udrženje postoji preko 2000 god. i preko ledja je preguralo razne jeresi, probleme itd.. i opstalo!

Kako Katolička, tako i Pravoslavna Crkva. Oni su DOBROVOLJO UDRUŽENJE i kome se ne svidja ne mora da učestvuje.

Homića ima i kod katolika i kod pravoslavnih i šta je tu problem?
Skinu im mantiju, pošalju u penziju ili u manastir i to je to - ekipa koja živi kako ona želi, baš kao i političke stranke ili NGO ili udruženja pecaroša.
Šta je to toliko iritantno da se o Crkvi toliko piše/raspravlja?
Kome se ekipa ne dopada ne mora ni da učestvuje u radu...

Mislim da je zanimljivije voditi raspravu o DS i njihovim "grehovima" koji su sigurno veći od nekog tamo popa koji nije baš strejt po seksualnim pitanjima.
Pa ne odradjuje tok naših života Crkva, već partije koje su "prepametne" i u ime nas svih upravljaju našim životima.
Mislite o tome!

KADA ĆE STRAŠNI SUD?


Ko je napisao Otkrovenje Jovanovo - Apokalipsu?

Zašto se ono što je potpuno jasno tumači pogrešno i šta biva kad
osvetničke želje pobede veru?

Jedan od najvećih ruskih teologa, Aleksandar Menj koji je poznat i po sveobuhvatnoj studiji o Hristu, proučavao je i fenomen apokalipse, koja kao nikad i ništa do sada, pleni svest celog preplašenog čovečanstva. Za Menja je napisano da je odozgo 'pozvan i poslat' u naš svet, pun 'bola, gubitaka i patnji' sa zadatkom da nam pomogne da steknemo novu nadu u bolje sutra. Povodom godišnjice smrti ovog velikog teološkog mislioca, u Rusiji je objavljena i njegova studija o Jovanovom otkrovenju ili Apokalipsi.
Po njemu, u Rusiji mnogi smatraju da je čitati Otkovenje ne samo nemoguće, već i 'duhovno opasno', s obzirom na to da je knjiga još zatvorena i da se zove 'Knjigom sa sedam pečata'. Naime, stvara se utisak da u Svetom pismu postoji deo koji nije napisan za ljude, međutim, po rečima apostola Pavla čitavo Sveto pismo je korisno i treba da bude u službi prosvećenja čovečanstva. Prema tome, primećuje otac Menj, Apokalipsa ne predstavlja zabranjenu oblast, a ni njen sadržaj nije toliko nerazumljiv kao što se to nekome čini.
Najveći deo Apokalipse dešifrovan je čitanjem Starog zaveta. Očigledno je, naime, da je autor Apokalipse živeo u doba pisanja Starog zaveta i da je mislio pojmovima koji su sadržani u njemu, i da ga je znao napamet. Da bismo se u tome uverili dovoljno je da pročitamo Otkrovenje Jovanovo, poslednju knjigu Novog zaveta i poslednju knjigu cele Biblije.
Pre nego što je prešao na analizu teksta, otac Menj je pokušao da odgovori na pitanje: šta je to Apokalipsa? Po njemu je 'apokalipsis' poseban žanr biblijske pismenosti i drevne pismenosti uopšte. Sama reč znači 'otkrovenje'. Bog otkriva nešto pojedinim mudrim ljudima, a ovi obaveštavaju svet o svemu što se događalo u dubini istorije, o tome kakve sile vladaju svetom, kao i o tome kuda ide čovečanstvo i čitava Vasiona.
Međutim, ovaj žanr se razlikuje od Knjige proroka. Proroci su stvarali u atmosferi svoga vremena i važili su za služitelje hrama, a u doba kriza obraćali su se vernicima sa uzvišenja u hramu. U toku bogosluženja bilo je trenutaka kada je i prorok držao propoved i tada je na njega silazio duh Gospodnji. Tada se on obraćao ljudima, govoreći im šta će se dogoditi sutra, ukazavši im u isti mah i na ono što rade danas. Govorio je o političkim snagama i sukobima imperija, pozivajući vernike da žive i da se upravljaju po Zakonu Božjem.

Apokalipsa je tvorevina pisca koji više ne učestvuje u društvenom životu. On samo piše. A ono što mu se otvara gotovo da više i ne može biti predato rečima. Prorok govori tako kako čuje od Gospoda. Međutim, kod apokaliptičara toga nema zato što se tajna istorije i sudbine sveta ne mogu uklopiti ni u kakve pisane fomule.
Mistici ih iznose u metaforama, simbolima, alegorijama, dok je svaka apokaliptika slikovita, pošto su to sve same vizije. Osim toga, apokaliptika ne govori toliko o konkretnim zbivanjima datog vremena koliko uobličuje slike predstojećeg vremena. A i svet je u očima apokaliptičara nešto što je pri kraju, što nestaje, i njihova osnovna misao usmerena je na 'poslednju borbu između dobra i zla'. Za proroke te zle sile nisu toliko očigledne, one se manifestuju u radnjama konkretnih nosilaca zla - u grehovima i surovostima imperatora, prevrtljivosti gomile i slično - dok su za apokaliptičare mračne sile istorije čitave demonske horde, skup zlih duhova koji nadahnjuju imperije, nasilnike i otpadničku gomilu.
Apokaliptičari ne tretiraju istoriju sveta kao što su je tretirali pagani. Za njih se svet ne strmogljavljuje u naručje dekadencije, ali mu se ne priznaje ni progres. dakle, progresa nema. Za njih je istorija sukob dvaju carstava: carstva Hrista i carstva antihrista, a za starozavetne apokaliptičare to su carstva Mesije i Njegovog neprijatelja.
Otac Menj smatra da se pisci apokalipsa gotovo nikada nisu mogli izdići do istinski biblijskog nivoa i kod njih kao da gotovo nikada ne sija istinsko Otkrovenje. Tu su najjače zastupljeni čovekova mašta, snovi i fantazije. To je, kaže otac Menj, 'samo odblesak proročanskih vizija, ali ne i one same'. Apokaliptikama pripadaju samo neke stranice proročanskih napisa Zaharije, Jezekija, Joila, a u celini samo Knjiga proroka Danila. Nijedna od ostalih apokaliptika nije bila uključena u Bibliju samo zato što je u njima bilo mnogo elemenata tuđih biblijskom pogledu na svet. Sve su to bile, uglavnom, pozajmice od grčkih, haldejskih i persijskih izvora. Bilo je dosta apokaliptičara Novog zaveta - Petrova Apokalipsa i druge - ali je Crkva priznala samo jednu, Otkrovenje Jovanovo.
Kad smo kod toga Otkrovenje, samo od sebe nameće se pitanje: Ko je i kada ga napisao? Autor sebe naziva: ja - Jovan, brat vaš, saučesnik u nevolji i trpljenju. Reč 'nevolja' se u Apokalipsi upotrebljava deset puta i sasvim određeno označava genezu. Znači, autor je čovek koji je učestvovao u stradanjima Crkve, koji sam sebe smatra bratom i mentorom hrišćanske opštine. O sebi više ne kaže ništa.

---------------------------------------


Prema utvrđenoj tradiciji koja u najmanju ruku potiče još iz drugog veka, autor je bio Jovan Zevedejev, jedan od najdražih Hristovih učenika. To je bilo mišljenje svetog Jeremije Lionskog, Ipolita Rimskog iz drugog i trećeg veka. Zatim je to tako utvrdila i Crkva, zbog čega se knjiga u savremenim izdanjima i zvala Otkrovenje Svetog Jovana Bogoslova, to jest Jovana Zevedejeva.
Međutim, i u drugom veku bilo je protivnika takvog gledišta. Oni su smatrali da je autor Otkrovenja drugi Jovan, takođe Hristov učenik. To je bilo mišljanje čuvenog prezvitera Gaja, svetog Dionisija Aleksandrijskog i drugih. Iz toga se vidi da nauka nije utvrdila, bar ne pouzdano, ko je autor teksta koji je kroz sledeće vekove, sve do danas, uzbuđivao duhove i plenio maštu, unoseći u ljudska srca i dozu straha. Ima indicija da je to bio mladić koji je sav bio pod presijom apokaliptičnih vizija Starog zaveta. Negodovao je protiv Imperije i Rima, nestrpljivo očekujući skori rasplet. To je potpuno odgovaralo duhu apostola Jovana, onakvog kakav je predstavljen u Jevanđelju. Međutim, znamo da je autor Jovanovog Jevanđelja i Jovanovih poslanica pisao sasvim različito od Apokalipse. Ostaje da se pretpostavi da je Apokalipsu napisao ili neko drugi, ili je pak između jednog i drugog teksta prošlo puno vremena i u međuvremenu su se odigrali značajni događaji.
Sa pouzdanošću se ipak može reći da su Apokalipsa i Jovanovo Jevanđelje i njegove poslanice izašli iz istog kruga. O tome govori sam tekst - jezik autorov, opšta frazeologija, suprotstavljanje svetlosti i tame. Na primer, sintagma 'jagnje božje' često se ponavlja i u Jovanovim tekstovima i u Apokalipsi.
Ima indicija da su u pisanju tih tekstova učestvovali i Jovanovi učenici, a što se pak tiče Apokalipse nije isključeno da ju je sam Jovan napisao, bez tuđe pomoći, i to u vreme Judejskog rata. Ovde ni u tekstu još nema znakova da je Hram razrušen. Jovan je to mogao napisati odmah pošto su počeli Neronovi progoni i posle prvih hrišćanskih žrtava u rimskoj areni, ali i posle drugih tragičnih događaja iz Neronovog doba.
A gde je to on napisao vidi se iz same knjige: na ostrvu Patmos. Datum je, međutim, sporan sve do danas. Najverovatnije da Otkrivenje nije napisano pre Neronovih progona u 64. godini, niti kasnije od Domicijanovog doba - 95 godina. Upravo u tom periodu knjiga je i nastala. Za nas je, kaže otac Menj, važno da ju je napisao prorok Jovan, jedan od Hristovih učenika. Ostaće zagonetno da li ju je napisao jedan ili drugi Jovan. To ime je bilo veoma rasprostranjeno i nosili su ga mnogi Hristovi učenici. Jer, u jevanđelsko doba Hristos je, pored onih sedamdeset, imao još pet stotina učenika.

VAVILONSKO TUMAČENJE

Pročitavši celu Apokalipsu nemoguće je ne primetiti da je napisana određenim, ali isto tako i uslovnim jezikom. Oni koji su dobro poznavali taj jezik mogli su je shvatiti bez teškoća. Svaka epoha ima svoj jezik. To važi i za doba kada je pisana Apokalipsa. Međutim, u toku narednih epoha Apokalipsa je shvatana, uglavnom, na dva načina. Na jednoj strani njen simbolički jezik priman je bukvalno. U takvom tumačenju sve je realno: gromovi, katastrofe, borba sa tamnim silama u ratu Armagedona. Međutim, onima koji su dobro poznavali jezik Svetog pisma bilo je jasno da glavno u Apokalipsi nisu bili simboli, već ono što se krilo iza njih, ono što nam je vidovnjak hteo da saopšti, što mu se otkrilo. A to je suština, nikako forma, i on to predaje sredstvima koja su bila poznata njegovim čitaocima.
Sada se postavlja pitanje: zašto je ljude najviše privlačila ona realistična vizija sa anđelima koji drže mač i ruše vavilonske kule i ceo svet? Za Menja to je posledica nedostatka prave vere. Naime, kad čovek vidi kako na zemlji trijumfuje zlo, a nije u stanju da sagleda i veličinu dobra, on počinje da pati i u osveti vidi jedinu pravdu. I kada su ljudi sa mržnjom gledali na Rim gde su raspinjali hrišćane, ili na gradove koji su nastajali na ljudskim kostima, nisu mogli a da barem šapatom ne uskliknu: 'Vavilon će biti razrušen!'
To je, kaže otac Menj. osvetničko ponašanje: čovek bi hteo da Bog uzme batinu i da sve razruši i uništi. Takvo ponašanje bilo je najčešće pomanjkanje prave vere. Ovakvo 'vavilonsko' tumačenje Apokalipse pogrešno je i dovelo je do raznih zloupotreba.
Na Apokalipsu se od samog početka nije gledajo jednostavno. Na početku drugog veka, dakle u vreme kada se ona tek širila, većina sirijskih i grčkih crkava bila je pod uticajem helenističke kulture. Sama Apokalipsa imala je u sebi mnoštvo starozavetnih istočnjačkih simbola koje mnogi nisu razumeli, zbog čega je to jedina knjiga Novog zaveta koju je još drevna Crkva podvrgla jakoj kritici, a neki su je čak i odbacili.
Dionisije Aleksandrijski (II - III vek), smatrao je da Apokalipsu nije napisao apostol Jovan. Međutim bez obzira na sve ove otpore, Crkva je Apokalipsu priznala kao svetu knjigu iako se u bogosluženjima ne upotrebljava, što je takođe povezano sa helenističkom tradicijom koja se ukorenila i u samoj Crkvi. Uprkos svemu tome Apokalipsa je privlačila veliku pažnju.

UZALUDNO RAČUNANJE



U drugom veku pojavio se pokret montanista. Nastao je u Maloj Aziji, a na čelu su mu stajali prorok Montan i dve proročice koje su nekad bile paganke. Pokret je bio reakcija na stagnaciju Crkve. Tu treba, naravno biti obazriv: u to vreme Crkva je već stabilizovana i povezana sa životom običnih ljudi, ali je pri tom izgubila svoj dinamizam, svoj emocionalni naboj koji joj je bio svojstven u prvom veku.
Crkveni oci već su počinjali da sugerišu ljudima da je kraj neizvestan, u svakom slučaju on neće doći odjednom, pa prema tome treba živeti danas. A upravo protiv toga su se i digli Montan i njegove pristalice, uspevši da zavedu veliki broj vernika, čak i da obrazuju sopstvenu montanističku crkvu. Montan se predstavljao kao poslanik Hristov i predskazivao je bliski kraj sveta.
Od tada su se razni pokreti pojavljivali, čak i pod okriljem pojedinih grana Crkve, i nastavili su da postoje sve do danas. S vremena na vreme poneko bi u Apokalipsi otkrio karakteristike svoje epohe, što je opet posebno delovalo na slabe ljude, i one koji su skloni egzaltacijama. Predskazivali su kraj sveta.

Ljude je posebno privlačila ideja hiljadugodišnjeg Hristovog carstva, što je u grčkoj crkvi dovelo do pojave hilijazma - od grčke reči hilija, što znači hiljada. U naše vreme pojavljivali su se milenaristi (od latinske reči 'mile' koja takođe označava hiljadu), a adventisti sedmoga dana 'tačno' izračunavaju datum Strašnog suda.
Međutim, već je nekoliko takvih datuma prošlo (za protekle dve hiljade godina nije ih bilo malo), a da se pri tom Strašni sud nije dogodio. Očekivanje takvog kraja, zaključuje Menj, predstavlja bolesnu pojavu duhovnog života, što se kosi sa hrišćanskim pogledima na svet i onim svojstvima ljudske ličnosti kojima se obraćao Hristos i u stvari bio njihov nosilac. A to su vera, nada, trpljenje, blagost.
Sumirajući osnovne postavke hrišćanstva, neko je rekao da treba da živimo kao da će Strašni sud sutra nastati, a raditi kao da je pred nama večnost, to jest ne odlagati, molitvom, napor za svoje spasenje, kao što nas, uostalom, i uči Jevanđelje, ne namećući Bogu svoju volju, već ispunjavajući Njegovu.