Eliotovi talasi

Pozdrav za sve, nov sam ovde,i mislim da nam ova tema moze pomoci svima oko boljeg razumevanja i predvidjanja. Meni je pomoc preko potrebna jer sam totalni lajik u ovome.

Nadam se brzim i iscpnim odgovorima. Hvala

Princip Eliotovog talasa objašnjava ponašanje ljudi u grupi. Ovaj princip otkriva da se masovna psihologija kreće u rasponu od pesimizma do optimizma i nazad kroz specifične i merljive obrasce. Eliotov talas je dobio ime po Ralfu Nelsonu Eliotu koji je prvi otkrio takav model ponašanja. Ovaj princip, međutim, itekako se primenjuje i na finansijskom tržištu.

Posle duge karijere kao računovođa u raznim kompanijama, Eliot je bio primoran da ode u neželjenu penziju sa 58 godina zbog bolesti. Zbog potrebe da nečim preokupira svoj um dok se oporavlja, on se skoncentrisao na proučavanje ponašanja tržišta akcija.

Eliot je pregledao polusatne, satne, dnevne, nedeljne, mesečne i godišnje podatke različitih pokazatelja koji pokrivaju 75 godina ponašanje na berzi. Do novembra 1934. godine, Eliot se uverio u ispravnost svojih ideja do te mere da ih je predstavio finansijskim stručnjacima i bio je široko prihvaćen u finansijskoj industriji za svoje tržišne prognoze. Početkom 1940-ih, Eliot je proširio svoju teoriju na sva kolektivna ljudska ponašanja.

U suštini, teorija o Eliotovom talasu nam govori da se tržišta kreću u ponavljajućim obrascima od pet talasa gore i tri talasa dole. I pet i tri su Fibonačijevi brojevi, kao što je i broj osam, koji obuhvata zbir svih talasa u ciklusu. Često Eliotovi talasi prate Fibonačijeve nivoe i možemo reći da je teorija Eliotovog talasa zasnovana na Fibonačijevim brojevima.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/396107

Eliot je najbolja vrsta analize,ja je koristim vec 3 godine i mogu da kazem da analiza vredi

Ima neko neku korisnu literaturu ili link?

Da i ja sam mislio ako neko moze da mi preporuci neku knjigu ili link odakle mogu da naucim pravilno da koristim tu analizu. Hvala

Zaboravite ponudu i tražnju, neki trejderi veruju da neka viša sila odgovorna za red na haotičnim finansijskim tržištima – zakon prirode. Za mali ali uticajan krug analitičara, tajna profitabilnog investiranja je otkrivena u bašti nepoznatog italijanskog matematičara, 700 godina pre prve trake koja je pokazivala simbole i cene akcija ili grafikona sa palicama.
Pažljivo prateći reproduktivne cikluse zečeva, Leonardo Fibonači, koji je živeo u Pizi u XIII veku, izumeo je sekvencu brojeva koja sada nosi njegovo ime i bila je poznata klasičnim graditeljima dugo pre srednjeg veka. Analitičari kažu da njegov numerički niz otkriva da su finansijska tržišta deo božanskog kosmičkog dizajna.

Pitajte bilo kog fizičara i on će sigurno potvrditi tu ideju, a i matematičar će vam reći isto. Ako verujete da postoji veliki plan i matematičke konstante koje će se pojavljivati na različite načine u univerzumu, onda isto verujete da ljudi deluju u okviru tih matematičkih parametara.

Učenicima R. N. Eliota, autora „Principa talasa“ pre nekih 60 godina, kretanja na tržištu nikad nisu slučajna već dolaze u talasima koji se povinuju količniku u Fibonačijevom nizu: 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21 i tako do beskonačnosti. Zbir dva uzastopna broja jednak je sledećem broju u nizu. Posle prva četiri, koeficijent bilo kojeg broja u odnosu na sledeći veći se približava vrednosti od 0,618.

U procentima, 61,8 je među ključnim ciljanim nivoima cena za modernog trejdera valuta, akcija i roba. Koeficijent se inače naziva „zlatnim presekom“ zbog njegove univerzalne primene. Zajedno sa 1,618 i 0,382 i još par drugih, misteriozna proporcija je vidljiva u svemu od spirala na kućici puža do egipatskih piramida. Naučnici su identifikovali zlatni presek u S obliku galaksije i dimenzijama DNK molekula.

Mnogi veruju da proces odlučivanja Fibonačijem metodama doseže do najmanjih delova mozga. Ljudska masovna histerija je samo mali korak od najosnovnijeg ljudskog instinkta – beži ili se bori. Kao kod svih oblika života osim najprimitivnije faune, ljudske emocije i motivacije se kontrolišu ispod moždane opne u limbičkom sistemu. Ukoliko želite da zapamtite koje su 4 funkcije limbičkog sistema, to su: hranjenje, bežanje, borenje i odnos. Zato što limbički sistem može da mimoiđe racionalne poteze, ljudi nisu tako superiorni kao što misle.
U suštini, teorija Eliotovog talasa tvrdi da se tržišta pomeraju u ponavljajućim obrazcima od 5 talasa koja prate 3 opadajuća talasa. I 5 i 3 su Fibonačijevi brojevi, kao i 8, što je zbir svih talasa. Često, ovi plime i oseke tržišta takođe prate Fibonačijeve nivoe i kalendarski.

Primeri su na berzi 1974. i 1982. kada su bila dva važna dna, što je Fibonačijeva osmica (period između jednog i drugog dna). Od 1982. do 1987., kad se desio još jedan krah berze, prošlo je 5 „Fibonačijevih“ godina.

Analitičari su takođe primetili da je raspon od 13 godina, od 1974. do 1987. godine, je Fibonačijev broj. Krah berze 1987. je izgledao kao konkretan dokaz da se finansijska tržišta kreću u harmoniji sa nekim božanskim planom. Tada se pad berze zaustavio na 10 poena od Fibonačijevog broja.

Međutim, čak i poštovaoci teorije Eliotovog talasa priznaju da ona ima svoje nedostatke. Precizne prognoze sa Eliotovim talasom zavise od tačne identifikacije ključnih vrhova i dna – težak zadatak na nestabilnoj berzi.

Neko ko strogo prati Eliotove talase će se pažljivo skoncentrisati da ih identifikuje. Problem je u tome što oni mogu da imaju 3 ili 4 alternative, a ne može se trgovati sa 3 ili 4 alternativna računa.

Dejvid Alman, direktor za istraživanje u firmi Elliott Wave International , kaže da su se odlučili da predvide pad na američkom tržištu akcija tokom 1980-ih, i pri tom su ozbiljno promašili najveći vrh te decenije.

Možda ova ekipa i dalje organizuje besplatne seminare o tehničkoj analizi.
Probajte ovde: 011/311-73-01
Kontakt osoba za sve detalje vezane za seminar je Olivera Bugarinović.