Inflacija,cene na malo?

Zasto se u stampi posebno pojavljuju vesti za inflaciju i rast cena na malo,zar ne bi to trebalo da bude isto?

Za inflaciju pise na sajtu NBS kolika je ,ali nema podataka za rast cena na malo,da li neko zna gde se mogu videti ti podaci?

U cemu je uopste razlika izmedju ta dva pojma?

Kada banka dize kamata zbog rasta cena ,koja od ta 2 termina je duzna da koristi?

http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index1.php?SifraVesti=472&Link=tabele1.php?Sifra=0002&tabela=CN10&indik=1&SifraZag=14

Citat :

Од јануара 2011. године Републички завод за статистику престаје са објављивањем Индекса цена на мало и Индекса трошкова живота који се за Републику Србију израчунавају од 1954. године. Индекси цена на мало су све до јануара 2009. коришћени као мера инфлације. Од јануара 2007. године Републички завод за статистику израчунава и објављује Индексе потрошачких цена који се од 2009. године користе као мера инфлације.

BEOGRAD, 23. decembra 2011. (Beta) - Fiskalni savet ocenio je u petak da postoji opasnost da se već u prvoj polovini 2012. godini pojave problemi u finasiranju obaveza države i istakao da Vlada Srbije već sada mora da pripremi mere prilagodjavanja.

Na konferenciji za novinare predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je rekao da su sredstva neophodna za finansiranje obaveza države u 2012. velika i da iznose ukupno oko 510 milijardi dinara, odnosno 152 milijarde za deficit i 360 za otplatu glavnice javnog duga.

Prema njegovim recima, u prvoj polovini sledeće godine biće problema sa javnim dugom i deficitom, ako se ostvari "vrlo verovatni scenario" da srpska privreda stagnira u 2012. godini, odnosno da nema predvidjenog rasta.

Petrović je ocenio da će krajem ove godine javni dug premašiti granicu od 45 odsto BDP, odnosno da će zbog smanjenog privrednog rasta u 2012. godini dug biti veći od 50 odsto BDP. Prema Zakonu o budžetskom sistemu, kako je podsetio, Vlada treba da predloži mere kako da javni dug bude vraćen u predvidjene granice.


Ovo ce se odraziti na kurs dinara!

Preduzeća će ove godine morati da vrate čak 2,8 milijarde evra, a u narednih pet godina, država i privreda ukupno će morati da stranim kreditorima isplate čak 17 milijardi evra.

Dok je prošle godine Srbija samo za vraćanje spoljnog duga javnog sektora izdvojila 620 miliona evra i dok će ove godine morati da plati tačno 999 miliona evra, dotle će u 2013. ukupan račun dostići čak 1,5 milijardi evra, a 2014. dodatnih 1,4 milijarde. Budući da se ove godine očekuje maksimalni privredni rast od samo 1,5 odsto, a verovatno i manje od toga, stručnjaci strahuju da to znači da će dugovi početi da jedu ekonomsku „supstancu“.

Najveća razlika i visini godišnjeg dospeća upravo će biti ove godine, kada država treba da vrati milijardu evra, a privreda čak 2,8 milijardi. Vaga će u korist privrede da se okrene tek 2017. kada će država morati da vrati 1,007 milijardi evra, a privreda 517 miliona. Ali zbog brzine zaduživanja i sposobnosti za vraćanje uzetog, dug javnog sektora je taj koji prevashodno zabrinjava stručnjake.

Saradnik Centra za novu politiku Goran Nikolić kaže da će zbog ovakve stope servisiranja spoljnog duga država verovatno morati da obori devizni kurs u drugoj polovini godine, za šta ima prostora pošto je dinar realno ojačao u odnosu na evro za pet odsto tokom prošle godine. Nikolić smatra da je problem i to što je nivo spoljnog duga dostigao čak 75,6 odsto BDP-a, odnosno što se približio granici od 80 odsto, koju ekonomisti smatraju maksimalno prihvatljivom.

Osim kursa čije će obaranje dovesti do inflacije, koja će dodatno obezvrediti deo duga države koji nije vezan za evro, verovatno će od 2013. i PDV morati da se podigne za recimo dva procenta, a moguće je i da dođe do rasta akciza. Na primer, ima prostora da se dodatno podignu akcize na cigarete koje su još niske u poređenju sa drugim zemljama, a u pitanju nije mali prihod, jer godišnje od akciza na duvan budžet zaradi 800 miliona evra, kaže Nikolić i predlaže i podizanje akciza na gorivo.