Otkud ponovo Beobanka?

Priča je poznata ali nije suvišno da se s vremena na vreme osveži, pošto u sebi nosi prvi, ključni, potez u procesu rasprodaje i pljačke Srbije.

Shvativši da se gotovo ništa u Srbiji ne može prodati, privatizovati (kako vam drago) sve dok postoje velike srpske banke, tadašnji vlastodršci 2002. godine uništavaju četiri najveće srpske banke za koje je u kreditno-poslovnom odnosu bilo vezano oko 95 posto privrede Srbije. Radi se o Beobanci, Investbanci, Jugobanci i Beogradskoj banci.

Jednostavno, te 4 banke su skoro u svakoj firmi imale udeo ili su im sve velike firme dugovale. Ako bi se nešto prodavalo, deo bi morao da pripadne ovim bankama. Zato su morale da se ugase: da bi rasprodaja mogla da počne!

Ekipa na čelu sa Mlađanom Dinkićem, tada guvernerom Narodne banke Srbije, povlači "bolne rezove u bankarstvu" i uništava spomenute banke. Uzalud su ekonomisti i bankarski stručnjaci vrištali da je to em nepotrebno, em nemoguće. Zašto nemoguće?

Pa zato, govorili su što najveće srpske banke neuporedivo više potražuju nego što duguju i da ih zakonski kao takve nije moguće likvidirati jer su one same likvidne. Na stranu što takav potez, upozoravali su, vodi Srbiju u privredni slom.

Danas, na kraju 2010. godine, osam godina kasnije, jedna od spomenutih banaka, Beobanka, ima na svom računu 25 miliona evra, sa tendencijom uvećavanja ove sume. Otkuda to i kako?
Zar ta banka još postoji?

Beobanka je posle likvidacije i pokretanja stečajnog postupka nastavila da naplaćuje svoja potraživanja, i to veoma uspešno. Na računu Beobanke nalazi se velika količina novca. Mnogobrojne firme, dužnici, vratile su novac, ali nikome nije jasno šta će biti sa tim sredstvima i ko će njima raspolagati.

U Agenciji za osiguranje depozita naglašavaju da se trenutno na računu Beobanke nalazi oko 2,5 milijarde dinara i da se ovaj novac ne može upotrebiti za osnivanje razvojne banke Srbije.

"...nikome nije jasno šta će biti sa tim sredstvima i ko će njima raspolagati..."
Pa bar to je jasno, preko Fonda za razvoj sredstva će biti usmerena ka Miškovićevim malim preduzećima, a možda deo štrpnu i ostali tajkuni - mali su, pa da se razviju.

BoS ::

"...nikome nije jasno šta će biti sa tim sredstvima i ko će njima raspolagati..."
Pa bar to je jasno, preko Fonda za razvoj sredstva će biti usmerena ka Miškovićevim malim preduzećima, a možda deo štrpnu i ostali tajkuni - mali su, pa da se razviju.

Vrlo jednostavno. Da je BeoBanka uspela da naplati svoja potrazivanja, ona bi bila vlasnik cele Srbije, jer su tada davali kredite koje niko nije mogao da vrati, pa bi logicno postali i vlasnici firmi, poslovnih prostora...
Posto tada komunisti ne bi mogli da rasprodaju firme sebi za male pare, nase banke su jednostavno sklonjene u stranu, a dosle su strane banke koje su krenule ispocetka, a sva imovina je oslobodjena.


ovoj činjenici treba tražiti razlog zašto su 4 banke nasilno oterane u stečaj.
Iz toga se izrodilo sve ostalo, zahvaljujući Djindjiću, Danki Djuniću, Dinkiću...
Tek posle tog manifertluka je krenula tajkunska otimačina po Srbiji!!

I samo da podsetim:
Danko Djunić je po zahtevu tadašnje "demokratske" vlade sa svojom firmom bio angažovan da da mišljenje o stanju u te 4 banke - prvo mišljenje je bilo pozitivno!
Ali, to vlada nije htela da prihvati... pa su im vretili papire i naredili kakve rezultate žele.
To naravno Djuniću nije bilo teško: napisaomje izveštaj kakav su želeli...
Sve ostalo je istorija!

Citat :

Beobanka traži svoj udeo u Trepči

PRIŠTINA - Na prvom konkursu za kreditore u Kombinatu Trepča u Kosovskoj Mitrovici od stranih kompanija se javila samo beogradska Beobanka, dok je jedna francuska firma povukla zahtev, piše danas prištinski dnevnik Ekspres.

Prema dnevniku, svoj udeo u imovini Trepče traže i Vlada Kosova, Nezavisna komisija za rudnike i minerale i radnici kombinata.

Kosovska agencija za privatizaciju, koja vodi ovaj proces, zatražila je produženje roka za prijavu mogućih kreditora, pošto prema njihovim procenama mogući pretendenti na imovinu Trepče se nisu javili.

Ona je od posebnog odeljenja Vrhovnog suda Kosova zatražila produženje roka za predaju zahteva.

Zamenica direktora KAP-a Mrika Tahiri je za dnevnik izjavila da se od velikih pretendenata na imovinu pojavio samo jedan.

"Nijedna od kompanija iz vremena Miloševića koje su ranije imale pretenzije prema Trepči nije konkurisala. Jedina su Beobanka i jedna francuska kompanija konkurisali, ali se francuska kompanija u međuvremenu povukla", kazala je Tahirijeva.

Od domaćih pretendenata, tu je veliki broj zahteva radnika Trepče. I vlada Kosova je predala zahtev i ona se smatra glavnim pretendentom na imovinu Trepče. Zahtev je podnela i Komisija za rudarstvo i minerale.

Iako Mrika Tahiri nije htela da govori koliko bi bio udeo Vlade Kosova u Trepči, u Privrednoj komori Kosova kažu da istraživanja pokuzuju da je vlada u kombinat posle 1999. godine uložila više od 100 miliona evra.

Nakon okončanja konkursa, kada će se znati pretendenti na imovinu Trepče, formiraće se Komisija kreditora, koja će potom odlućiti o daljoj sudbini Trepče.

Apsurdno. Srbija se sve vreme trudi da ubije Beobanku, ali ne ide....
I dan-danas se pojavljuju pare na računu ove banke a potraživanja su i dalje velika.
Da li će ova vlast imati hrabrosti da ovu banku povrati iz "stečaja" kojem su kumovali Dinkić, Djindjić i Djunić?

Beobanka: "Nećete me prevariti, hoću svoj deo!"

Beograd - Na posebnom kamatonosnom računu Agencije za osiguranje depozita Republike Srbije od oktobra 2009. godine nalazi se 52,6 miliona dolara koji su joj preneti pošto je višegodišnji spor sa likvidacionim upravnikom njujorških agencija Beogradske banke u stečaju i Jugobanke u stečaju novembra 2007. godine okončan potpisivanjem Sporazuma o poravnanju, saznaje Danas.

Ovaj novac će na tom računu, otvorenom uz saglasnost Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, ostati do konačne raspodele matičnim bankama (oko 10 miliona dolara), a na osnovu propisa o stečaju, i bivšim republikama SFRJ, a na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije. Cifra od 52,6 miliona dolara predstavljala je u trenutku prenošenja oko 40 odsto ukupnih sredstava mešovitih banaka zaplenjenih u Americi.

. Prema tom izvoru, 31. maja 2007. godine na kamatonosnom računu njujorške agencije Beogradske banke u stečaju nalazilo se 94,2 miliona dolara, a na kamatonosnom računu njujorške agencije Jugobanke u stečaju 47,4 miliona dolara.

Okončanje stečajnih postupaka koji se već 11 godina sprovode nad Beogradskom bankom i Jugobankom usko je povezano sa okončanjem postupka likvidacije ove dve agencije, tvrde u Agenciji za osiguranje depozita, a kad će ta likvidacija biti okončana neizvesno je. Jer, 31. januara ove godine istekao je rok u kome su poverioci dve agencije, kojima je osporeno potraživanje, imali pravo da podnesu tužbu za utvrđivanje potraživanja nadležnom sudu u Njujorku.

Koliko je tužbi do isteka pomenutog roka podneto, Danas nije uspeo da sazna, a rok u kome će se okončati sudski postupci započeti po tim tužbama, neizvesan je.

Dinkiću, visićeš na Terazijama, kad tad !!

Jugobanka traži 200 miliona evra od Hrvatske

Oko 200 miliona evra teški su tužbeni zahtevi Jugobanke u stečaju prema hrvatskoj državi i firmama. Susedi ne daju pare i tvrde da je reč o obesnom parničenju.

Ova srpska banka vodi više sporova u Hrvatskoj, od kojih se šest odnose na nekretnine u Rijeci, Splitu, Zagrebu, Podravskoj Slatini, na Krku i na Hvaru. Ukupna vrednost zahteva samo po tom osnovu je oko 38 miliona evra. Ostatak čine tužbe po osnovu potraživanja od pravnih lica s teritorije Hrvatske.

Ova banka, inače, u žižu javnosti dospela je zbog izgubljene mogućnosti da se njena tužba pojavi pred sudijama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, pošto je predstavku odbio hrvatski službenik u sekretarijatu ovog suda.

Sekretar Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava u Strazburu odbacio je predstavku Jugobanke u decembru 2014. godine, s obrazloženjem da podnosioci nisu dostavili rezime slučaja u okviru granica navedenih u formularu prijave, rečeno je Novostima u Agenciji za osiguranje depozita, koja je stečajni upravnik ove banke.

U ovom slučaju, međutim, Jugobanka je samo formalno podnosilac predstavke, jer je 2003. godine prodala odmaralište u Dubrovniku, a kupcu, koji je angažovao sopstvene pravne savetnike, pruža pomoć u postupku, na šta se obavezala kupoprodajnim ugovorom.

Ovo odmaralište u Dubrovniku, površine oko 500 kvadrata, prodato je za oko 500.000 dolara. Jugobanka je postupak u Hrvatskoj pokrenula 2001. godine, uoči pokretanja stečajnog postupka.

Sada, praktično, hrvatski državljanin pokušava da upiše svoje vlasništvo nad nekretninom legalno kupljenom od srpske banke u stečaju, koja je, tokom rata devedesetih godina, promenila vlasnika.

Nekoliko tužbi Jugobanka u stečaju pokrenula je i protiv Privredne banke Zagreb. Sve je počelo kada je pre dvadeset i pet godina Riadrija banka likvidirala u Rijeci poslovnicu Jugobanke. U međuvremenu je Riadria banka pripojena PBZ, a u tim transakcijama, koje nikada nisu do kraja razjašnjene.

Držimo da su zahtevi činjenično i pravno neutemeljeni i nezakoniti, te da predmetni sporovi predstavljaju obesno parničenje, tvrdi Dumančić.

Jugobanka nema nekretnina u drugim bivšim republikama SFRJ, osim u Hrvatskoj. Međutim, vodi veći broj postupaka radi naplate potraživanja od firmi s teritorije BiH, Makedonije i Hrvatske po osnovu obaveza prema Pariskom klubu poverilaca.

Vrednost tužbenih zahteva koji se vode po tom osnovu iznosi ukupno oko 55 miliona evra. U vezi sa imovinom, Jugobanka vodi ukupno 59 sporova (u Hrvatskoj 23, u Makedoniji 4, u BiH 11 i u Crnoj Gori 21) vrednih 250 miliona evra.

Dinkiću, Dikkiću, pi.ko jedna!

Gašenje vodećih banaka početkom 2002. godine, pod palicom Mlađana Dinkića, tadašnjeg guvernera, Božidara Đelića, ministra finansija i Miroljuba Labusa, potpredsednika vlade, moralo je da se izvede kako bi se otvorio prostor za strane banke, bez obzira na cenu koja je plaćena.

Samo je Beogradska banka u trenutku otvaranja stečaja potraživala oko 1,14 milijardi evra! Katanac je stavljen na imovinu u zemlji i inostranstvu.

“Gašenje četiri najveće banke u zemlji koje su bile nosioci celokupnog bankarskog sistema i okosnica privrede je bilo nepotrebno”, smatra prof. dr Slobodan Komazec, ekonomski ekspert.

”Tadašnji nosioci vlasti srušili su banke sa ogromnim kapitalom i ugledom u svetu. Dinkić ih je proglasio nelikvidnim. Njihovim guranjem u stečaj, otvoren je prostor da uđu strane banke i da zauzmu najveći deo tržišta. Za 13 godina, sve čime su raspolagale je urušeno, prodato, a kada će se završiti postupak stečaja potpuno je neizvesno”, kaže on.

HRVATI ODBILI TUŽBU: Jugobanka ostala bez 23 miliona evra
Tanjug | 01. februar 2019.
Trgovački sud u Zagrebu odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev "Jugobanke" a.d. Beograd u stečaju, koja je od Hrvatske tražila isplatu gotovo 21 milion evra i 2,6 miliona švajcarskih franaka.

Trgovački sud u Zagrebu odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev "Jugobanke" a.d. Beograd u stečaju, koja je od Hrvatske tražila isplatu gotovo 21 milion evra i 2,6 miliona švajcarskih franaka na ime dugova preduzeća iz te države, piše Poslovni dnevnik.

"Jugobanka" je tužbom tražila da Hrvatska nadoknadi dugove preduzeća "3. maj", "Varteks" i "Duhan", nastale kroz kredite iz 1985. i 1989. godine, koje uredno Pariskom klubu poverilaca vraća Srbija.

Tužba "Jugobanke" je iz 2009. godine, a podneta je na osnovu Aneksa G ugovora o pitanjima sukcesije, kojim se uređuju "način i uslovi podmirivanja obaveza po kreditima i drugim poslovima iz sporazuma sa vladama članicama Pariskog kluba".

"Jugobanka Beograd" je pravnik sledbenik podružnica Jugobanke u Zagrebu, Splitu i Rijeci, a korisnici kredita su pravna lica iz Hrvatske, iz kreditne linije Pariskog kluba.

Hrvatsko državno tužilaštvo je odgovorilo da Hrvatska nije preuzela obavezu vraćanja kredita koje su ugovorile tadašnje osnovne banke, kao filijale beogradske "Jugobanke". Dodalo je da takve obaveze Hrvatska nije preuzela ni dvostranim sporazumima sklopljenim s Vladom Savezne Republike Nemačke i Vladom Švajcarske konfederacije.

Zagrebački Trgovački sud je tužbu "Jugobanke" odbio kao neosnovanu, uz obrazloženje da "sama činjenica što su krajnji korisnici kredita, za koje se Jugobanka - Udružena banka Beograd zaduživala u inostranstvu, imali sedište u Republici Hrvatskoj ne znači da je Republika Hrvatska bila obavezna državama članicama Pariskog kluba platiti iznose za koje se Jugobanka zadužila", prenosi Poslovni.