Stambeni kredit u svajcarcima?

U Srbiji je pala prva presuda kojom je jedan korisnik kredita indeksiranog u švajcarskim francima uspeo da dejstvuje raskid ugovora sa bankom. Presuda je doneta pred Višim sudom u Novom Sadu, a po tužbi kojom je korisnik kredita tražio raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.

Predsednik udruženja Efektiva Dejan Gavrilović objasnio je za Dnevniku N1, da je reč o klijentu koji je na dan isplate kredita od banke dobio sedam miliona dinara, do sada je otplatio šest i po miliona dinara kredita, a po planu isplate banci duguje još 13,5 miliona dinara zbog drastičnih promena kursa švajcarskog franka.

Raskid ugovora, objašnjava Gavrilović, konkretno znači da će svaka strana morati da vrati ono što je od nje primila, odnosno klijent će vratiti sumu koju je dobio od banke sa zateznom kamatom, dok će banka vratiti sav novac koji je klijent otplatio, zajedno sa zateznom kamatom.

Predsednik Efektive siguran je da ovo neće ostati usamljen slučaj, i da će nakon “gomile presuda” i mišljenja sudije Ustavnog suda Dragiše Slijepčevića, ovakve presude postati praksa.

“Siguran sam da je ovo istorijska presuda i spas 21.000 porodica u Srbiji. Mi odustajemo od zahteva za konverzijom kredita u evro po paritetu koji je važio na dan isplate kredita. Više ne tražimo takav zakon, već idemo na raskid ugovora. Animiraćemo što više korisnika da tuže banke i na ovaj način rešimo problem”, najavljuje Gavrilović.

Švajcarski franak je krajem jula oslabio na najnižu vrednost prema američkom dolaru u poslednje dve godine. Ovdašnji dužnici sada računaju da li im je isplativo da ostatak duga na ime svog stambenog kredita iz franaka prebace u evre, piše u današnjem izdanju štampanih „Novosti“.

Slabljenje franka prema evru je još izraženije, pošto investitori imaju sve više poverenja u imovinu indeksovanu u evropskoj valuti posle nedavnih optimisitičnih komentara evropskih zvaničnika.

Za jedan franak se dobija 96,77 centi dolara. Ukupan pad franka poslednje nedelje jula dostigao je dva procenta, što je najviše od oktobra 2015. godine.

Istovremeno, kurs franka prema evru na međunarodnom tržištu valuta je 1,1328.

Ako bi franak nastavio da pada i ispod 100, mnogi dužnici bi ostatak duga prebacili u evre. Analitičari, poput onih koji rade analize za platformu za trgovanje valutama „Admiral markets“ ukazuju na pojavu pada švajcarskog franka, ali se ograđuju navodeći da nije reč ni o kakvom investicionom savetu, pišu štampane „Novosti“:

„Poslednjih nekoliko meseci sve češće se govori o potrebi podizanja kamatnih stopa u Evropi, na osnovu čega evro i britanska funta naglo jačaju u odnosu na američki dolar. Pomalo paradoksalno, švajcarski franak, koji je treća najvažnija valuta u Evropi, istovremeno počinje da slabi.“

Oni takođe navode da švajcarski franak, kao i dolar i zlato, ima status sigurnog utočišta u nesigurnim vremenima – to znači da franak jača u uslovima loših ekonomskih i političkih vesti, kao što je to bilo u vreme finansijske krize. U međuvremenu se krza smirila, a sada smo došli u situaciju u kojoj čak i Evropska centralna banka planira da započne podizanje kamatnih stopa, ističu analitičari.

Stratezi „Morgan Stenlija“ očekuju dodatno slabljenje franka i smatraju da je to i dalje naprecenjenija valuta uprkos padu.

Kako piše štampano izdanje „Novosti“, krediti vezani za „švajcarac“ čine 24.9 odsto ukupnog iznosa stambenih kredita, odnosno 19.700 kredita.

Sud: Ništava odredba ugovora o indeksiranju dinarskog duga u švajcarcima!

Stav Vrhovnog suda da je ništavna ugovorna odredba o kreditima indeksiranim u švajcarskim francima je deo rešenja koje su dužnici tražili, rekao je danas za TV Prva predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Dakle za one u postupku izvršenja postupak se prekida, bilo bi dobro da se izjednači sudska praksa. Ovo je dobra prilika da razgovore nastavimo i tražimo rešenje“, rekao je on.

Dodao je da su „gradjani koji su uzeli te kredite naivni i dobri, pošteni gradjani ove zemlje“ i da su „bili na neki način prevareni jer im je rečeno da im je u tom trenutku to najbolje“.

https://www.danas.rs/ekonomija/vucic-stav-vrhovnog-kasacionog-suda-je-deo-resenja-koje-su-duznici-u-svajcarskim-francima-trazili/

EDIT: Sad malo pogledajte s desne strane ponudu sponzora
i mišom malo šetajte po njima da i Forum nešto zaradi.
Mod D. 

Drzava je spremna da podupre sa milionima evra resavanje ovog problema, jer su Tadicevci prevarili postene gradjane.  A kakva je prevara tek bila sa propalim bankama gde su politicari ucestvovali. To je lakse dokazati, nego ovo sa chf.

Radio sam u par banaka, niko nema pravo (pa ni sud u ovom slucaju) da bankama odredjuje u kojoj valuti ce biti izvor pasive (depoziti) kao i u kojim valutama ce se plasirati sredstva (sa strane aktive), jedino sto NBS moze u skladu sa Bazel standardom i dodatnim merama a koje se ticu klasifikacije bilansne aktive i pasive da malo olaksa ili pritegne banke.
Ja razumem gomilu ljudi koji su uzeli chf, ali i danas da se pojavi neki “jeftiniji” kredit svi bi uzimali tu valutu... npr da umesto sadasnjeg kes kredita gde je kamata od 8-15% za RSD, banka Vam ponudi EUR kes kredit po nor 2% Svi bi uzimali EUR kredite jer racunaju da u ovom trenutku odnos EUR RSD je stabilan kao i da je kamata dosta niza... medjutim, niko ne gleda sta ako se desi da dodje do ludog skoka kursa (kao sto se desilo kod odnosa EUR CHF) i onda npr EUR ode sa 118 na 125...onda nastaje drama i isti ovaj problem kao CHF kreditima...
Takodje, nema potrebe mesati politiku ili bilo koga, jer oni nisu krivi, kao i ove sada populisticke mere AV

Popaj ::

Drzava je spremna da podupre sa milionima evra resavanje ovog problema, 

Seci usi krpi dupe...  odakle državi milion evra i kako ih je zaradila?  jel te pare bolje da se daju da se povećaju plate i penzije ili da se nadoknade bankama gubici zbog kredita u švajcarcima...


Čist populizam.

Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) saopštila je danas da podržava napore da se, uz poštovanje propisa, pronadje rešenje za one gradjane koji se nalaze u teškoćama zbog otplate kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

"Povodom Pravnog shvatanja o punovažnosti valutne klauzule kod ugovora o kreditu u švajcarskim francima i konverziji koju je izneo Vrhovni kasacioni sud naglašavamo da je za svakog investitora posebno važno strogo poštovanje načela pravne sigurnosti, koje podrazumeva, izmedju ostalog, da su pravila unapred poznata, kao i posledice za one koji postupaju ili ne postupaju po njima", navodi se u saopštenju.

Vrhovni kasacioni sud je pre dva dana zauzeo stav da je ništava klauzula ugovora o indeksiranju kredita u franak i preporučio da se ti krediti konvertuju u pozajmice indeksirane u evrima i da se obustave svi postupci naplate hipoteke u slučaju nemogućnosti naplate kredita u švajcarskoj valutu.

AmCham je naveo da izražava zabrinutost da različita i naknadna tumačenja propisa mogu negativno uticati na predvidivost poslovnog okruženja i poverenje investitora koji odlučuju o otpočinjanju, razvoju poslovanja i zapošljavanju.

Kako će biti rešen problem švajcaraca
1. Otpis dela duga: Kome u trenutku donošenja leks specijalisa glavnica duga bude iznosila 10.000 evra biće mu otpisano 3.000 evra, pa će dugovati još 7.000 evra, plus kamate
2. Konverzija: Prebacivanjem duga iz franaka u evro, po kursu na dan isplate, smanjiće se kamate, a samim tim i visina mesečne rate
3. Sudski sporovi: Oni koji ne budu zadovoljni ovakvim rešenjem ili koji su već otplatili krediti ili su ostali bez stana pravdu će morati da potraže na sudu.

Popaj ::

https://www.kamatica.com/vest/slucaj-svajcarci-banke-predlazu-otpis-30-odsto-glavnice-drzava-da-plati-10-odsto/58352 

Što se tiče države, Hanić smatra da ona treba da preuzme teret, jer su 2007. godine iz sektora Ministarstva finansija stizale ohrabrujuće poruke da je kredit u francima povoljniji.

 Mislio sam da zauvek napustim forum ali su me ove vesti isprovocirale da se javim. Ovde se kao ključna postavljaju dva pitanja:

1) Da li država treba da se umeša u dužničko poverilačke odnose i socijalizuje dugove ljudi koji su uzimali kredite vezane za CHF ?
2) Da li će predloženo rešenje biti dobro za dužnike ?

Mislim da je socijalizacija dugova u ovom slučaju neizbežna...... Ali predloženo rešenje koliko vidim na prvi pogled dovodi dužnike u novu još veću katastrofu i sitaciju da nikada ne izađu iz kreditnog odnosa. 

Znam da je nezahvalno ovo reći ali da sam na  mestu dužnika ne bih prihvatio ovakav predlog, mislim da je opcija nastavka otplate  duga vezanog za CHF bolja i jeftinija varijanta......

PS: u pitanju je samo moje mišljenje a ne ekonomski savet šta da se radi.....

Predsednik udruženja bankarskih korisnika „Efektiva“ Dejan Gavrilović rekao je danas da je njihov zahtev da se, bez ikakvih ustupaka, od banaka traži da raskinu ugovore sa građanima koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima.

On je za agenciju Beta rekao da će protestom, koji će početi u ponedeljak, 15. aprila, ispred Vlade Srbije tražiti da se poštuje stav Vrhovnog kasacionog suda da je „odredba o valutnoj klauzuli u švajcarskim francima nezakonita“.

Protest će, kako je rekao, možda biti i celodnevni i pod šatorima, zavisno od reakcije banaka i države, ali je „zakupljen termin do Nove godine“.

Efektiva je osnovana pre osam godina i njeni zahtevi se, kako navode, „dijametralno“ razlikuju od onoga što traži drugo udruženje – CHF Srbija.

Članovi „Efektive“, kako je rekao, traže da se ugovori sa valutnom klauzulom u „švajcarcima“ raskinu jer je „većina korisnika pretplatila dug“.

„Država nas nije pozvala da učestvujemo u razgovorima iako smo pokrenuli 5.000 tužbi od čega smo dobili nekoliko stotina pravosnažnih rešenja za nezakonitu kamatu, visinu kursa, troškove obrade kredita i visinu zatezne kamate“, rekao je Gavrilović.

Po računici profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danice Popović, krediti u „švajcarcima“ su i danas isplativiji od hipotekarnih kredita u evrima. Ona je za NIN navela da su zaduženi u „švajcarcima“ od 2008. godine do danas na kredit od 70.000 franaka platili 3.678 evra manje od onih koji su se za isti iznos zadužili u evrima.

Beograd -- Predstavnici udruženja CHF napustili su pregovore sa predstavnicima Vlade Srbije i banaka.

Oni su nezadovoljni time što se novim tekstom propisa pravi veliki ustupak bankama, a to je da je ugovaranje valutne klauzule bilo zakonito iako je stav Vrhovnog kasacionog suda bio suprotan.

I pored toga, ministar finansija Siniša mali uveren je da će leks specijalis za zadužene u švajcarcima biti usvojen u ponedeljak, kada je zakazan i protest udruženja bankarskih korisnika Efektiva, koji su ranije odbijali da sednu za pregovarački sto.

"Spremaju nam ugovore gde ćemo mi priznati valutnu klauzulu iako je ona protivzakonita. Nama po zakonu sleduje i 70 odsto otpisa od glavnica, a ne 38 ili 40 odsto kako oni pričaju", kaže on..

Vasić ističe da je ono čemu se najviše protive izdvajanje novca poreskih obveznika za banke.

"Ono čemu se najviše protivimo je ako je neko kriv, a to su banke, i ako to kažu svi evropski sudovi, zašto da novac poreskih obveznika bude izdvojen njima da bi se samo malo umanjio njihov ekstra profit. Ne da pređu da rade u profit, nego i dalje ostaju u ekstra profit, a pritom država da im daje pare za to", kaže Vasić.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=14&nav_id=1530073

Leks specijalis neće rešiti problem kredita indeksiranih u švajcarskoj valuti, tvrdi Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva. Dodaje da je većina krosinika svoje kredite do sada preplatila, a da je neprihvatljivo što predloženim zakonom nisu obuhvaćeni i oni čiji su ugovori raskinuti i čije su nekretnine prodate. Gavrilović kaže da je predloženo farsa i da ide na ruku banaka, a ne dužnika.

"Svrha ovog zakona je da kažemo delimična abolicija banaka, dakle ovim zakonom im se daje za pravo da zadrže deo onoga što su nezakonito prisvojile, a deo koji će da vrate, opet će taj deo država da im subvencioniše, tako što će da im uplati 80 miliona evra. Dakle ako imamo stav da su banke opljačkale korisnike ovih kredita, onda ne vidimo ni jedan jedini razlog da ih država još za to i nagrađuje", smatra Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva.

Država je preduzela dobar korak u rešavanju problema kredita u švajcarskoj valuti, ali je za tako nešto mogla da se opredeli i mnogo ranije, kako bi problem bio na vreme rešen, ocenjuje Dejan Erić, dekan Beogradske bankarske akademije.

"Otpis glavnice od 40 odsto dovodi do smanjivanja rate za 25 do 30 odsto, tako da ne znam da li će doprineti rešenju problema, ali će sigurno doprineti da problem bude manji i da u budžetima mnogih korisnika ovih kredita ostane više slobodnih sredstava", naveo je Erić.

Izvesno je i da će teret troškova podneti i budžet, dakle i građani koji sa kreditima indeksiranim u švajcarskoj valuti nemaju veze. Država će platit ceh viši od 11 milijardi dinara.

Koalicija za nadzor javnih finansija: Sprečiti Vučićev desant na budžet

Кoalicija za nadzor javnih finansija pozvala je danas poslanike svih parlamentarnih stranaka da glasaju protiv vladinog Predloga zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

„Ovaj populistički akt, koji je deo političke kampanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovih najbližih saradnika, koštaće građane naše zemlje, prema projekcijama same Vlade, više od 11,5 milijardi dinara, odnosno nešto više od 99 miliona evra po današnjem kursu Narodne banke Srbije“, navodi se u saopštenju Koalicije.

Istaknuto je da „nema civilizovane zemlje na svetu u kojoj su oni koji ne duguju obavezani da plate za one koji su dužni, niti demokratske zemlje u kojoj se izvršna vlast upliće u ugovore zaključene između privatnih subjekata“.

Članovi koalicije:
1. Подрињски антикорупцијски тим
2. Бечејско удружење младих
3. Тимочки клуб
4. Фондација за отворено друштво, Србија
5. Ресурс центар
6. Удружење Пиргос
7. Ужички центар за људска права и демократију
8. Топлички центар за демократију и људска права

http://www.nadzor.org.rs/o_koaliciji.htm

Донатори (неки од њих)

Агенција за борбу против корупције
Европска агенција за реконструкцију
Институт за одрживе заједнице (ISC)
Mercy Corps
Фондација за отворено друштво
Међународни центар Oлoф Палме
Мистарство омладине и спорта Републике Србије
Делегације Европске уније у Србији
Mercy Corps
Организације за европску безбедност и сарадњу (OSCE)
EUPROGRES
USAID
Freedom House
Амбасада Краљевине Холандије у Београду
Канадска агенција за међународни развој
The Partnership for Transparency Fund (PTF)