Ako slavite neku svetkovinu, postoji velika mogućnost da dođe Boris, da se nametne kao počasni gost i da onda on postane važniji od sveca i slave koju slavite :
Ako počinju radovi na nekoj obilaznici, tu je odmah Boris sa žutim šlemom na glavi, korača odvažno gradilištem, bodri radnike, mudruje o armaturi, a može i da provoza bager ako treba, da opet zbija glupave šale i naravno - u 90 odsto slučajeva se na tome i završi cela priča o "gradnji" neke deonice ili koridora. Ako se odvija neka dečija manifestacija, opet je tu Boris da otpeva s dečicom koju pesmu, da u nekom parkiću s Đilasom odigra partiju malog fudbala ili s Dačićem 1 na 1, ako je neki košarkaški turnir u pitanju.
Ako se snima neki film ili serija, opet je tu Boris da poseti ekipu koja snima, da razgovara s glumcima, s režiserom, da kaže kako je i on bio talentovan za glumu, ali mu je tata ipak objasnio da je talentovaniji za nešto drugo (za političke manipulacije, verovatno).
I tako se Boris tu raspituje o scenariju, pijucka rakijicu dok mu svi oko njega govore sve najlepše o njegovom (bednom) političkom programu, a on se onako zadovoljno smeška.
A to što Srbija gori, a Boris se češlja, koga je briga za to.