DS stranka umivenih ekstremista ??

Delovanja povezana sa takozvanim Slobodnim univerzitetom.

On je osnovan 1976. godine od strane uglavnom trockista. (Nakon njih su praksisovci organizovali svoj Otvoreni univerzitet.) Prvom sastanku prisustvovalo je dvadesetak osnivača među kojima Mijanović, Imširević, Jelka Kljajić, Stojan i Stanko Cerović, Lazar i Vojislav Stojanović, Mića Doktor, Ilija Moljković, Dragomir Olujić. Ova grupa je delovala sve do 1984, kada je 28 ljudi uhapšeno u Olujićevom stanu prilikom tribine na kojoj je govorio Milovan Đilas. Prema svedočenju Olujića objavljenom u listu Tabloid, jedan deo njih je 1982 pokušao da osnuje socijaldemokratsku partiju.

Ovo njegovo svedočenje višestruko je zanimljivo jer govori o akcijama koje su sprovodili ali i o njihovim uverenjima i uzorima kao na primer u sledećem pasusu: „Vesela (Zastavniković, prva supruga Borisa Tadića, završila kao monahinja u manastiru na Kosovu) je oficirsko dete iz Osijeka, studirala je političke nauke, prelepa devojka, vrlo radikalno nastrojena, spremna i bombe da baca, u duhu tadašnjih gradsko - gerilskih pokreta u Evropi i svetu (Bader-Majnhof u Nemačkoj, Crvene brigade u Italiji, japanska "Crvena armija", Tupamarosi u Urugvaju)... Bilo je prirodno da bude sa nama. Moram reći da je bilo više devojaka među nama i sve su bile radikalne i militantne levičarke - Branka Katić, Jelka Imširović-Kljajić, Ljiljana Jovičić (danas Gradska sekretarka za dečju zastitu)..."

Kada se danas čitaju svedočenja ovih ljudi o prošlim vremenima i kada se pogledaju njihove današnje pozicije relativno se lako uočava podela koja je nastala i u međunarodnom trockističkom pokretu nakon 1990. Trockisti su se podelili na struju koja je prihvatila novi globalni poredak i zadržala formu permanentne revolucije ispunjavajući je drugim sadržajem (apstraktna ljudska prava, nasilno širenje demokratije, multikulturalizma, kapitalizma, zapadnog sekularizma itd). S druge strane su ostali trockisti opozicije koji su se u skladu sa svojom opozicionom tradicijom suprotstavili novom svetskom poretku i novom imperijalizmu čije su perjanice često bili njihovi dojučerašnji saradnici.

U Srbiji su na strani tradicionalnog antiimperijalističkog trockizma i danas Imširević (svetski revolucionar, prevodilac, publicista), Olujić (novinar) i Miša Samardžić koji živi u Zrenjaninu i radi u tamošnjem Kulturnom centru, objavljujući povremeno i dalje.

S druge strane su uglavnom svi ovi ostali. O njima posebno negativno govori Imširević koji Milana Nikolića sa kojim je dva puta zajedno osuđivan naziva „muž Sonje Liht, Sorošev zet i stipendista", optužujući ga da je još prilikom prvog suđenja sarađivao sa UDBOM. I zaista od 1990. naovamo upravo su pripadnici radikalnih levičarskih grupa iz sedamdesetih postali perjanice antiratnog pokreta, novih nevladinih organizacija i čitavog onog paralelnog sveta, odnosno paradržave, koja je uz obilje zapadnog novca formirana devedesetih. Supruga Milana Nikolića i takođe pripadnik radikalne omladine iz sedamdesetih, Sonja Liht magistarski rad bavi se delom Trockog. Inače ona se pominje u članku, objavljenom u Politici, 20. oktobra 1970, u grupi od petnaest ultra-levih studenata koji su optuženi zbog širenja lažnih vesti. Jedna od njih Vladimir Mijanović, osuđen je na dvadeset meseci zatvora] bila je tokom te decenije na čelu Soros Fonda u Srbiji pod čijim okriljem je stvorena čitava paradržava sa svojim medijima, intelektualnim sektorskim organizacijama, obrazovnim institucijama itd, preko kojih su obrazovane čitave nove generacije mladih aktivista, koji su i ne znajući nasledili principe permanetne revolucije (ne slučajno borba protiv nacionalizma, naconalne države i nacionalnih ideologija je prioritet rada svih ovih organizacija i institucija)

Za tezu ovog članak važno je uočiti sledeće: njihov ogroman uticaj i u prošloj i u ovoj deceniji nije ostvarivan preko snage partijskog delovanja. Ovi krugovi su od 1990 pokušavali da naprave čitav niz neotrockističkih partija: UJDI, pa Građanski Savez Srbije, pa od njih otcepljena Socijaldemokratska unija sve do Liberalno-demokratske partije koja iako ubedljivo najuspešniji projekat jedva prelazi cenzus. Pravi utcija je međutim osvajan preko teorije entrizma. Ovi krugovi su polako stvarali i oblikovali kadrove mejnstrim partija i postepeno osvajali uticaj u najznačajnijima od njih. Potpredsednica Demokratske stranke Srbije je Svetlana Stojanović. Bivša supruga Lazara Stojanovića i deo ove radikalne omladine. Zahvaljujući njoj gde god je DSS dobijao mesta u institucijama kulture na nivou republike i grada dolazili su njeni prijatelji uglavnom (eks)trockističke provinijencije.

Daleko značajniji je uticaj u demokratskoj stranci koja vremenom, naročito nakon smrti Zorana Đinđića, sve više klizi u levo. Milan Nikolić je danas jedna od glavnih političkih analitičara koji definiše i brani u javnosti stavove DS, a njegova supruga Sonja Liht je jedna od najuticajnijih osoba u sprovođenju politike DS: ona je predsednica Upravnog odbora Politike A. D, u Savetu je za evropske integracije Vlade, u Spoljno-političkom savetu MIP-a, nekoliko ministara su njeni kadrovi itd.

Politika DS inače sve više i dobija elemente trockističkog voluntarizma, ignorisanja institucija, Ustava i zakona, suzbijanja načela podele vlasti i umesto toga sprovođenja centralizma. Novi kadrovi koji partiju preuzimaju u potpunosti ispoljavaju trockistički revolucionarni mesijanizam koji kao najvećeg neprijatelja vidi nacionalnu državu, a osvajanje EU im danas služi kao cilj kojim se legitimiše nova forma permanentne revolucije. Definisana nacionalna država uređena po principima liberalne demokratije i pluralističke tržišne privrede zasnovane na konkurenciji, za Srbiju nažalost čini se ostaje daleki san.

nije mi nikako polazilo za rukom da povežem sve te likove.....sada mi je priča
mnogo jasnija. Hvala Smile!

Nisam znala da je Sonja Liht bila ekstremni marksista!

Ovo je prilicno razocaravajuce.

Dok je omladina na drugom delu kugle pusila marihuanu i slusala dorse i hendriksa ovi su se igrali konja. Nikada nisu bili mladi a ni kreativni.

Ako DS nastavi skretanje u levo (ja ih verovatno necu pratiti) nece to biti nista lose pod uslovom da sa desne strane imamo jaku i normalnu partiju koja nije nacionalisticka, ludacka i fasisticka.

Ali kod nas je levo - desno vrlo nejasno. To bi trebalo da se odnosi na sveru ekonomie i drustvene raspodele a ne na sferu nacionalizma.

Smile ::

Politika DS inače sve više i dobija elemente trockističkog voluntarizma, ignorisanja institucija, Ustava i zakona, suzbijanja načela podele vlasti i umesto toga sprovođenja centralizma. Novi kadrovi koji partiju preuzimaju u potpunosti ispoljavaju trockistički revolucionarni mesijanizam koji kao najvećeg neprijatelja vidi nacionalnu državu, a osvajanje EU im danas služi kao cilj kojim se legitimiše nova forma permanentne revolucije. Definisana nacionalna država uređena po principima liberalne demokratije i pluralističke tržišne privrede zasnovane na konkurenciji, za Srbiju nažalost čini se ostaje daleki san.

Tacno da tacnije ne moze da bude!!

Sećanje na studentske proteste 68!

Studente je predvodio Vladimir Mijanović (poznatiji kao „Vlada revolucija”) a među profesorima i javnim radnicima istakli su se Dragoljub Mićunović, Ljubomir Tadić, Svetozar Stojanović... Učesnici ovih protesta, kao studenti bili su i Sonja Liht, Vuk Drašković, Vladimir Gligorov, Milan Nikolić... Od umetnika koji su gostovali na „bini slobode” u sećanju je, sa interpretacijom Robespjera, naročito ostao Stevo Žigon, a dolazili su i Matija Bećković, Duško Radović, Ljubiša Ristić...
Protest je, inače imao izrazito levičarski karakter. Beogradski univerzitet je 4. juna preimenovan u „Crveni univerzitet Karl Marks”, a fakulteti su bili oblepljeni Marksovim, Titovim i slikama Če Gevare, Mao Cedunga...

Branio ih je advokat Srdja Popovic.

U Sarajevu je posle Beograda bilo najbučnije.
Tamo je došlo i do sukoba sa policijom, a u protestima na Sarajevskom univerzitetu istakli su se, pored ostalih, i Milorad Ekmečić, Rajko Petrov Nogo, ali i Radovan Karadžić.
Za njega se čak govorilo da je zbog teksta u listu „Naši dani” bio isključen iz Saveza komunista

Zbog svojih tekstova u „Studentu” probleme sa vlastima imali su i Nebojša Popov, Đorđe Vuković...

A Lazar Stojanović, autor filma "Plastični Isus" (aluzija na Tita) koji je odležao robiju za taj diplomski film bio je inače (kratko) oženjen sa Natašom Kandić!!
I iz te veze se radja zajednički sin Stefan. I ona je ucesnik studentskih demonstracija '68. Ona sedamdesetih dobija posao u beogradskoj opstini Palilula. Sredinom 1990. odlazi u Centar za antiratnu akciju, na mesto tehnickog sekretara, ali ga ubrzo napusta zbog sukoba sa Vesnom Pesic. Krajem 1992, odnosno pocetkom 1993, sa grupom istomisljenika, advokatom Srdjom Popovicem, Vladanom Vasilijevicem, Sonjom Liht, Ivanom Jankovicem i Dejanom Jancom osniva Fond za humanitarno pravo.
Ona je nekadašnjeg muža i poznatog režisera Lazara Stojanovića, koji se u Beograd nedavno vratio iz SAD, imenovala za direktora medijske kampanje i dala mu platu od čak 2.300 evra.
Oko toga se nije konsultovala s ostalim članovima Koordinacionog veća (KV) Korekoma, niti s bilo kojom članicom organizacije.


Dragoljub Mićunović ispričao je kako je profesor LJuba Tadić, otac sadašnjeg predsednika Srbije, od svih nastavnika sa univerziteta bio najprisniji sa studentima.
- Milicija je njega najviše udarala pendrecima, što je bila direktna naredba. Razlog za to su bili njegovi napadi na Tita i zahtev da Tito narodu podnosi izveštaje o svom radu - ispričao je Mićunović.

nisu svi profitirali
Revolucija u gradskom saobraćaju VLADA REVOLUCIJA

"Pretenciozni momak koji je suviše ozbiljno shvatio podsmešljiv naziv koji su mu dale kolege sa fakulteta Vlada Revolucija."

Prema svedočenju poznatog beogradskog novinara i publiciste Zorana Petrovića Piroćanca, nedavno je u tramvaju ugledao poznato lice, ali nije mogao da se seti odakle to lice poznaje. Nije izdržao i upitao je: "Izvinite, izgledate mi nešto poznato, kako se zovete?"
"...Ja sam Vlada", rekao je čovek. Tek u tom trenutku, Petroviću je postalo jasno da je nagluvi i povučeni putnik gradskog saobraćaja u stvari Vladimir Mijanović, ili čuveni Vlada Revolucija.

Za sećanje:
„Draga deco, zapamtite kakvi ste danas jer nećete moći takvi da budete celog života. Danas ste najlepši i najuzvišeniji. Koliko se toga budete sećali toliko ćete biti dobri" ove reči je, prema svedočenjima učesnika studentskog protesta iz 1968. godine akademskim građanima, okupljenim u dvorištu Filozofskog fakulteta izgovorila Desanka Maksimović, naša čuvena pesnikinja.

Ljuba Tadić je tada javno tvrdio: "U ovoj zemlji postoje dve vrste ljudi neodgovornih pred zakonom: ludaci i predsednik republike".
Ne znam da li i danas isto misli.

Citat :

BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić ugostiće u sredu, 8. juna, u Beogradu predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i zajedno sa njim u parku Tašmajdan otkriti spomenik prvom azerbejdžanskom predsedniku Hejdaru Alijevu i srpskom piscu Miloradu Paviću.

Kako je najavljeno iz Predsedništva, svečanoj ceremoniji u centralnom beogradskom parku, prisustvovaće i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Prema ranijim podacima, Vlada Azerbejdžana finansirala je rekonstrukciju Tašmajdana sa oko dva miliona evra.

Lep park...

Citat :

Hoću odmah na početku da naglasim da mi se čini da često zaboravljamo šta se sve u Srbiji izdešavalo za ovih sedam godina, otkada je Boris Tadić, pobedom nad Tomislavom Nikolićem u drugom krugu predsedničkih izbora, 27. juna 2004, preuzeo jedini posao u zemlji za koji glasaju svi birači. Važno je reći da je predsednik države čovek kojeg smo svi mi, građani i građanke, izabrali.
....
Izbegao je Tadić i nešto za šta ga mnogi optužuju, a to je da su u ovoj zemlji tajkuni previše moćni. Nesporno je da su moćni. Oni su moćni i u drugim zemljama, pre svega u našem regionu. Ono što je on izbegao jeste da dođe do potpune tajkunizacije Srbije, odnosno da ti ljudi preuzmu maltene kompletnu moć u Srbiji. Tako nešto se desilo u mnogim zemljama koje nam nisu previše daleke, neke emotivno, a neke i fizički.

Uspeo je da izbegne i jeftin populizam. U situaciji krize, za onog ko nema osećaj odgovornosti najlakše je odabrati „besplatan“ populizam, demagogiju i obećanja i misao da oni koji dolaze posle njega treba da vade kestenje iz vatre. Često zanemarujemo značaj izbegavanja klopke jeftinog populizma koji, što možemo videti na primeru niza zemalja, vodi u autokratiju i ozbiljno ugrožavanje pre svega političkog pluralizma, a onda i svega što je osnov vladavine prava i razvoja demokratije.

Sonja Liht, trockista !!


http://www.danas.rs/danasrs/politika/dobar_uspeh_u_teskim_okolnostima.56.html?news_id=218220

Citat :

Ali sve ostaje zapisano. I kao što grčka istorija pamti da je tata-Papandreu onomad, osamdesetih, zapatio prekomerno veliku i bahatu državnu službu da bi sebi osigurao trupe vernih podanika, pa je Grčka došla gde je već došla, tako će i srpska istorija jednog dana pisati o Demokratskoj stranci i njenom vođi kao generatoru nove srpske dužničke krize. Kriza će početi u trenutku kada vođa demokrata definitivno izgubi od URS-a u igri „kukavice” i potpiše Zakon o finansiranju lokalne samouprave, što će se desiti već za koji dan, kako stvari stoje.

profesorka Ekonomskog fakulteta, članica CLDS-a

Danica Popović
objavljeno: 29.06.2011.

http://www.politika.rs/pogledi/Danica-Popovic/Hronologija-jedne-hitne-decentralizacije.lt.html

Citat :

DS NEKAD Demokratsku Stranku su pre 22 godine osnovali Kosta Čavoški, Milovan Danojlić, Zoran Đinđić, Gojko Đogo, Vladimir Gligorov, Slobodan Inić, Marko Janković, Vojislav Koštunica, Dragoljub Mićunović, Borislav Pekić, Miodrag Perišić, Radoslav Stojanović i Dušan Vukajlović. U istim redovima su bili i Nikola Milošević, Aleksandar Saša Petrović...

DS SADA Od osnivača DSa danas je ostao samo Dragoljub Mićunović. Rukovođenje strankom ali i zemljom prepušteno je pre svega Borisu Tadiću, predsedniku stranke, ali i države. Zamenik predsednika je Dragan Đilas, potpredsednici Dragan Šutanovac, Dušan Pretrović, Bojan Pajtić, Jelena Trivan. Uvaženi funkcioneri stranke su i Oliver Dulić, Nada Kolundžija, Gordana Čomić, Srđan Šaper, Goran Bogdanović, Borislav Stefanović...

PREUZIMANJE RIZIKA JE IZVESNA BUDUĆNOST Jelena Trivan povodom jubileja (03. februara 2012) reče da nam DS sa ovakvim ljudima, „umesto avanturizma, nudi izvesnu budućnost“ iako nam, s druge strane, njen šef stalno ponavlja kako je uvek spreman da „preuzme rizike“.

Pa sad vi vidite da li ste za „izvesnu budućnost“ ili „preuzimanje rizika“. Kako god, Srbija je „na pravom putu“.

SUDBINA JE NA PRAVOM PUTU Pre 11 godina je Đinđić (25. januara 2001) u ekspozeu predstavljenom poslanicima rekao da je Srbija posle 5. oktobra „ponovo uzela sudbinu u svoje ruke“. Danas njegovi naslednici sudbini vezuju ruke prepuštajući je neizvesnostima evrointegracija.

Pa sad vi vidite dajete li svoj glas usudu ili ćete sudbinu ponovo uzeti u ruke.

Nek se zna..

Ovo su ulizice ali samo tako!
Ako psiholog ovo prihvati na "molbu" Šutanovca, Trivunke, Petrovića i Malovićke, onda smo najb..li!
Mogu i da zamislim taj "sastav" vlade...

Citat :

BEOGRAD - Deo popodnevne sednice Skupštine Srbije, u kome su članovi Vlade odgovarali na poslanička pitanja, obeležila je i polemika premijera Ivice Dačića i poslanika Demokratske stranke Nade Kolundžije o tome da li je ona devedesetih godina viđana u sedištu Socijalističke partije Srbije (SPS).

Na Dačićevu opasku da je tamo viđana sa Nebojšom Čovićem u vreme kad je on bio predsednik gradskog odbora socijalista, Kolundžija je odgovorila da je prosto neverovatno da se premijer "spušta na taj nivo debate".
"Vi vrlo dobro znate da nikad nisam bila član SPS i za mene je lična i svaka druga uvreda kad neko kaže da jesam", rekla je ona.
"Ne znam da li ste bili član SPS, ali sam vas viđao u SPS sa Čovićem, a ne znam šta ste radili", uzvratio je Dačić. On je Kolundžiji poručio da nema potrebe da se vređa, jer, kako je objasnio, ne može ona da ima pravo da vređa, a da očekuje da joj se ne uzvrati.

Kolundžija je, prethodno, ocenila da je premijer autokrata

Još jedan komunista u vrhu DS....