DA LI ĆE ZLATO JOŠ DA RASTE??

Američko ministarstvo pravde i Komisija za terminske robne transakcije SAD otvorili su istragu o mogućim manipulacijama cenom dragocenih metala na svetskom tržištu, izvestio je "Volstrit džornal”, ne imenujući izvore ove bombastične informacije.

Prema američkom dnevniku, pod lupom Vašingtona je dugogodišnja praksa učesnika takozvanog procesa londonskog fiksiranja cene zlata. Među prozvanima je, po navodu "Volstrit džornala”, desetak megabanaka, među kojima su HSBC, Bank of Nova Skotija, Barklejz, Kredit Suis, Dojče bank, Goldman Saks, Džej-Pi Morgan Čejs, Sosijete ženeral, Standard bank i UBS. Američka istraga trenutno je inače u "ranoj fazi”. Sa ove strane Atlantika, evropski finansijski istražitelji nisu jedinstveni. Dok je EU lane odustala od slične provere, švajcarski finansijski organi su prošlog novembra utvrdili "jasan pokušaj” manipulacije cenom dragocenih metala među tamošnjim bankarima.

Najnovija američka provera poslovnih uzusa vodećih banaka Zapada i moguće štete nastale iz eventualnih grupnih mahinacija usledila je nakon što je od izbijanja globalne finansijske krize nadležnima postalo jasno da izabrane finansijske institucije manevrišu na tržištu hartija od vrednosti i akcija, istovremeno uveliko štimujući međubankarske kamatne stope kao i međunarodni kurs deviza. Pojedine među megabankama već su Vašingtonu platile basnoslovne globe zbog uzurpacije svoje novčane moći na američkom finansijskom tržištu. Vodeća evropska banka, britanski HSBC, ove sedmice u godišnjem izveštaju otkrila je da je Vašington u januaru zatražio zvanične informacije o poslovanju njene podružnice u Njujorku, zbog sumnje u mutne radnje elitnog sastava koji drma svetskim tržištem dragocenih metala već decenijama...

Apple kupuje zlato i izaziva haos?

Američki tehnološki gigant Apple spreman je da kupi trećinu svetskog zlata za luksuzne Apple satove, navodi se u izveštajima.

Sudeći prema prognozi Wall Street Journala, Apple će mesečno prodavati oko milion pametnih satova od 18-karatnog zlata, a to će imati veliki uticaj na tržište zlata, a samim tim i na svetsku ekonomiju.

U svaki od ovih satova biće ugrađene dve unce zlata (62,2 grama zlata). Procenjuje se da će ovoj kompaniji trebati oko 746 tona zlata godišnje, što je oko 30 odsto svetske godišnje proizvodnje.

Prema računici, Apple će za samo jedan model zlata potrošiti 30 milijardi dolara za godinu dana, a to će imati veliki uticaj na cenu zlata, što može izazvati haos u svetskoj ekonomiji.

Autori prognoze ističu da se procena zasniva na predviđanjima koja nisu zvanični podaci. Međutim, ukoliko se prognoze WSJ ispostave kao tačne, Apple će preuzeti skoro polovinu svetskog tržišta luksuznih satova.

SIDNEJ/VELINGTON, Potražnja za zlatom biće udvostručena do 2030. godine i „porašće“ na pet hiljada tona sa sadašnje 2,5 hiljade, što će dovesti do podizanja cijena na 2.400 dolara za uncu – smatraju stručnjaci.

Analitičari „Australijsko-novozelandske bankovne grupe“ smatraju da će za 15 godina cijena zlata dostići rekordan nivo.

Potražnja za zlatom u Indiji i Kini dostići će po hiljadu tona ove godine, a njihove centralne banke kupiće najmanje 400 tona.

Kratkoročna ciljana cijena zlata je 1.100 dolara, ali se dugoročno očekuje rast, i to zbog rasta bogatstva u Aziji, rasta investicija i rasta rezervi centralnih banaka.

Zlato je trenutno na oko 1.147 dolara za uncu, a na rekordnom nivou bilo je 2011. godine kada se cijena „popela“ na čak 1.921 dolar za uncu.

The Way Gold Prices Are Set is Changing Forever

http://www.bloomberg.com/news/articles/2015-03-18/gold-loses-century-of-tradition-to-technology-in-setting-prices

Traži se zlato, Rusi jačaju rezerve

Iako je rast cena zlata do sada bio ograničen zbog jačanja američkog dolara, perspektive u pogledu ostatka godine su pozitivne, ocenjuju analitičari.

- Bilo bi pogrešno zaključiti da perspektive zlata za preostali deo 2015. godine isključivo zavise od evolucije američke monetarne politike i da odluka američke centralne banke (Fed) o pooštravanju monetarne politike samo može značiti niže cene - izjavio je šef odeljenja za istraživanje sirovina kompanije Kepital ekonomiks, Džulijan Džesop.

- Čak i u kraćim periodima, tražnja za plemenitim metalima i kupovina na ključnim tržištima u usponu može biti značajnija od događanja u SAD - dodao je Džesop.

Drugi faktor koji utiče na tražnju plemenitih metala su, kako navodi CNBC, veće kupovine pojedinih država, među kojima prednjači Rusija. Naime, centralna banka Rusije povećava količine zlata u nastojanju da diverzifikuje rezerve u dolarima.

U protekloj nedelji je takođe primećen veći ulazak kapitala u fondove i hartije od vrednosti koji su vezani za plemenite metale.

Direktor kompanije ETF sekjuritiz, Martin Arnold, prognozira da će cena zlata do kraja godine skočiti sa aktuelnih 1.180 dolara za uncu na 1.300 dolara.

Trebalo bi od ponedeljka kada Grcka zatvori banke da euro bude u padu u odnosu na $ i franak, a zlato u plusu....

U želji da se oslobodi dolara, Putin se zarobio zlatom

Predsednik Rusije Vladimir Putin popunio je fond zlatnih rezervi sa ciljem da time zemlju "oslobodi" dolara, kao i to da u vremenu krize izvuče korist iz rasta kursa, što se ispostavilo kao velika greška, piše nemački Die Welt.

Od 2007. godine Rusija je uvećala zalihe zlata preko tri puta. Dok su Rusi pre osam godina u sefovima čuvali 400 tona, danas imaju oko 1.200 tona "blaga".

U junu su zlatne rezerve ojačale za 24,5 tona. Rusija je šesta na svijetu po veličini zlatnih rezervi. Samo SAD, Nemačka, Italija, Francuska i Kina imaju veće količine zlata", piše nemački list, a prenosi RBTH.

Međutim, kretanja na finansijskom tržištu su dovela do toga da se Putinov pristup "pretvorio u skupu avanturu". Za investitore je plemeniti metal "izašao iz mode" i državne rezerve Rusije počinju se smanjivati, navodi se u tekstu.

Cene plemenitog metala u poslednje vreme su naglo pale. Cena jedne unce je pala ispod 1.100 dolara, a ista situacija se dogodila 2010. godine.

Za Putina je kobna okolnost u tome što je od početka 2014. godine zlato izgubilo petinu vrednosti, a to se događa baš u trenutku kada je predsednik Rusije počeo da kupuje zlato zbog krimske krize.

Samo u poslednjih mesec dana cena zlata pala je 7 odsto na oko 1.090 dolara po unci što je najniže u poslednjih pet godina.

Svetski savet za zlato navodi da je potražnja za plemenitim metalom u Evropi naglo porasla u tri meseca do juna u poređenju s istim kvartalom prošle godine zbog ubrzane kupovine zlatnih poluga, iako je globalna potražnja pala za 12 odsto, na 915 tona, što je najniži nivo u poslednjih šest godina.

Porast potražnje u Evropi pre svega je izazvala Nemačka, gde je prodaja zlatnih poluga porasla za 24 odsto na 24,1 tonu u drugom kvartalu. Potražnja je naglo porasla i u Austriji i Švajcarskoj.

Izveštaj je pokazao da je potražnja zlata porasla i među evropskim centralnim bankama.

Na svetskom tržištu zlata predvodnik je odavno Ruska centralna banka, koja je tokom druge četvrtine ove godine kupila 36,8 tona zlata. Tome su se ruske rezerve zlata uvećale na 1.275 tona, i zlato sada čini 13 odsto celokupnih ruskih rezervi.

Interesantno je da je ruska vlada utrostručila rezerve zlata tokom poslednje decenije, koje će omogućiti Vladimiru Putinu da izbegne vrtoglavo slabljenje vrednosti rublje.

Rusija će sa ovakvim zalihama zlata nastaviti da bude glavni igrač na svetskom tržištu zlata, ocenjuje britanski Telegraf.

Strah od potencijalnog izlaska Grčke iz evrozone uticao je na to da iznos kupljenog zlata dostigne 47 tona, što je porast od 19 odsto u poređenju sa prošlom godinom - piše u izveštaju Svetskog saveta za zlato.

Alister Hjuit, šef odeljenja za proučavanje tržišta u tom savetu, kaže da je evropsko tržište zlatnih poluga od "nepostojećeg" postalo "vodeće svetsko tržište za poluge i novčiće" u prvoj polovini ove godine.

Cena zlata pala je prošlog meseca na najniži nivo u poslednjih pet godina u iščekivanju da američke Federalne rezerve uskoro povećaju kamatne stope zbog jačanja privrede. Zlato se smatra sigurnim pribežištem vremenima potresa na tržištu.

Hjuit naglašava da veći broj investitora kupuje manje količine specijalnih poluga koje se razlikuju od onih viđenih u filmu "Posao u Italiji", a koje su bile na vrhuncu popularnosti u vreme evropske dužničke krize 2012.

Istraga oko nameštanja cena plemenitih metala

Švajcarski regulatori za zaštitu konkurentnosti pokrenuli su istragu protiv grupe banaka na osnovu sumnje da su dogovarale cene plemenitih metala.

Švajcarska komisija za zaštitu konkurencije (COMCO) "pokrenula je istragu protiv dve švajcarske banke, UBS i Julius Baer, te protiv Deutsche Banka, HSBC, Barclaysa, Morgan Stanleya i Mitsuija", navodi se u saopštenju COMCO.

Regulatori napominju da raspolažu naznakama da su banke "možda sklopile nezakonite sporazume o potkopavanju tržišta" u trgovini plemenitim metalima poput zlata, srebra i platine.

U COMCO konkretno sumnjaju u moguće sporazume o dogovaranju cena, posebno u vezi sa "spreadovima", odnosno razlikom između tražene i ponuđene cene. Ostali detalji nisu navedeni.

Neke od banaka pod istragom već su ove godine morale da plate povelike novčane kazne nakon što su priznale krivicu po optužbama američkih vlasti da su dogovarale referentne kamatne stope za međubankovne pozajmice na londonskom tržištu (libor).

Edit: Hajde malo po ovim reklamicam s desne strane ekran, sa mišem i klik!
Posebno gosti iz inostranstva.
Mod D.

Јагма за златом – весник новог финансијског лома
Када Кина у априлу уведе ценовник жутог метала у јуанима, Запад ће можда изгубити улогу на тржишну вредности злата
уторак, 19.01.2016. у 10:05

Јован Прокопљевић
Зла­то и сре­бро ин­ве­сти­то­ри­ма ши­ром све­та да­нас све ви­ше де­лу­ју као по­след­ње фи­нан­сиј­ско при­бе­жи­ште у не­из­ве­сним вре­ме­ни­ма. Ре­корд­на про­да­ја аме­рич­ких и ки­не­ских злат­них нов­чи­ћа, од­лу­ка Ин­ди­је да осну­је свој Свет­ски са­вет за сре­бро и на­ја­ва Ки­не да ће од апри­ла уве­сти свој стан­дард за вред­но­ва­ње жу­тог ме­та­ла у ју­а­ни­ма – слу­те но­ве про­ме­не те­ку­ћег ме­ђу­на­род­ног по­рет­ка за­сно­ва­ног на ви­ше­де­це­ниј­ској фи­нан­сиј­ској до­ми­на­ци­ји За­па­да и аме­рич­ког до­ла­ра.

Два ба­сно­слов­но ску­па нов­чи­ћа, „злат­ни аме­рич­ки орао” и „ки­не­ска злат­на пан­да”, пу­ште­ни у про­да­ју истог да­на на два кра­ја све­та (11. ја­ну­а­ра), раз­гра­бље­ни су пред очи­ма бер­зи оме­те­них па­ни­ком због те­ку­ћег уру­ша­ва­ња це­не наф­те и стра­те­шких ме­та­ла, бе­жа­ни­је ин­ве­сти­то­ра са тр­жи­шта ак­ци­ја од Шан­га­ја до Вол­стри­та, ја­ча­ња аме­рич­ког до­ла­ра и па­да вред­но­сти свих оста­лих ва­лу­та све­та.
Пр­вог да­на про­да­је „злат­них аме­рич­ких ор­ло­ва” овла­шће­ни куп­ци су од Ков­ни­це нов­ца САД от­ку­пи­ли 75 од­сто ко­ли­чи­на ко­је су па­за­ри­ли то­ком це­лог ја­ну­а­ра 2015. „Аме­рич­ки ор­ло­ви” у об­ли­ку сре­бр­ња­ка, оти­шли су још бр­же: 11. ја­ну­а­ра аме­рич­ка ков­ни­ца нов­ца про­да­ла је ви­ше ових нов­чи­ћа не­го сва­ког ја­ну­а­ра из­ме­ђу 1987–2009. го­ди­не. 
„По­тра­жња фи­зич­ки опи­пљи­вог зла­та – ви­дљи­ва из про­да­је ко­ва­ни­ца у об­ли­ку ’аме­рич­ког злат­ног ор­ла’ – ра­сте дра­ма­тич­но и до­сти­же нај­ви­ши ни­во од фи­нан­сиј­ске кри­зе 2008. го­ди­не“, упо­зо­ра­ва Свет­ски са­вет за зла­то, удру­же­ње 18 во­де­ћих ак­те­ра свет­ске ин­ду­стри­је жу­тим ме­та­лом са се­ди­штем у Лон­до­ну.
Исто­вре­ме­но, на дру­гом кра­ју пла­не­те, Ков­ни­ца нов­ца Ки­не пу­сти­ла је 11. ја­ну­а­ра у про­да­ју злат­не и сре­бр­не пан­де те­жин­ски из­ме­ре­не не у ун­ца­ма, не­го – пр­ви пут у исто­ри­ји – у гра­ми­ма. У је­ку осет­не флук­ту­а­ци­је ки­не­ског ју­а­на, „злат­не пан­де” ис­ко­ва­не у нов­чи­ћи­ма те­жи­не од 30 гра­ма, 15, гра­ма осам и јед­ног гра­ма, пла­ну­ле су као ал­ва. 
За­што све Аме­ри­кан­ци и Ки­не­зи, др­жа­вља­ни две нај­ја­че еко­но­ми­је све­та (а за њи­ма и мно­ги дру­ги ко­ји има­ју сло­бод­ног нов­ца за ула­га­ња), ових да­на бе­со­муч­но на­сто­је да на­ба­ве зла­то и сре­бро?
Пот­по­ру те­ку­ћој јаг­ми за „фи­зич­ки опи­пљи­вим” зла­том још про­шле је­се­ни дао је Ме­ђу­на­род­ни мо­не­тар­ни фонд оце­ном да је „зла­то је­ди­на фи­нан­сиј­ска ак­ти­ва без пан­да­на”, вред­ну­ју­ћи жу­ти ме­тал из­над соп­стве­не кор­пе ва­лу­та!
Не­из­ве­сно је да ли је ММФ – одав­но сум­њи­чав у сна­гу при­вред­ног опо­рав­ка све­та – та­квим вред­но­ва­њем зла­та же­лео да учи­ни суд­бо­но­сни от­клон од нај­ја­чих па­пир­них ва­лу­та. Оно што је ви­дљи­во је­сте да свет­ске бер­зе од по­чет­ка 2016. већ тре­ћу сед­ми­цу бе­ле­же по­сто­ја­ни пад вред­но­сти све­га чи­ме се та­мо тр­гу­је, сем зла­та и сре­бра ко­ји из да­на у дан бе­ле­же ћу­дљи­ви скок и пад це­не (по­чет­ком ове го­ди­не ун­ца зла­та вре­де­ла је из­над 1.100 до­ла­ра, ју­че око 1.090, док је 17. де­цем­бра 2015. ста­ја­ла 1.049 до­ла­ра – нај­ни­же од 2009. го­ди­не). 
„Свет је у 2016. ушао зло­во­љан. Зла­то је по­но­во је­ди­но при­бе­жи­ште у вре­ме­ну ра­сту­ћих ге­о­по­ли­тич­ких на­пе­то­сти”, оце­њу­је аген­ци­ја Блум­берг.  Исти­на је: ин­ве­сти­то­ри да­нас ма­сов­но бе­же од све­га што под­се­ћа на ри­зич­на ула­га­ња, за­стра­ше­ни не­из­ве­сним ствар­ним при­вред­ним ре­зул­та­ти­ма САД, Ки­не и остат­ка све­та, исто­вре­ме­ним не­за­у­ста­вљи­вим обез­вре­ђи­ва­њем це­не наф­те и дру­гих стра­те­шких си­ро­ви­на, као и ра­сту­ћом не­из­ве­сно­шћу око на­пла­те при­сти­жу­ћих ду­го­ва, по­себ­но зе­ма­ља у раз­во­ју – чи­је укуп­не спољ­не оба­ве­зе да­нас пре­ма­шу­ју 24 би­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра. 
У тој бе­жа­ни­ји од фи­нан­сиј­ских ри­зи­ка, по­је­ди­ни гло­бал­ни ин­ве­сти­то­ри – кор­по­ра­тив­ни, др­жав­ни и по­је­ди­нач­ни – по­ка­зу­ју зна­ке упа­дљи­ве при­бра­но­сти. 
Та­ко је, на при­мер, ових да­на, во­де­ћа ки­не­ска бан­ка ИЦБЦ за скром­ну су­му ис­под че­ти­ри ми­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра пре­у­зе­ла до­ју­че­ра­шњи тре­зор Дој­че бан­ке у се­ве­ро­и­сточ­ном Лон­до­ну, у ко­ји мо­же да ста­не 1.500 то­на зла­та. Шта ће ки­не­ској бан­ци та­кав тре­зор у бри­тан­ској пре­сто­ни­ци, сем ако не­ма на­ме­ру да та­мо скла­ди­шти зла­то ко­је на­ме­ра­ва да ку­пу­је?
Упо­ре­до са по­слов­ним аспи­ра­ци­ја­ма ИЦБЦ на Остр­ву, зва­нич­ни Пе­кинг одав­но и на­ве­ли­ко ку­пу­је зла­то ши­ром све­та и упра­во раз­ра­ђу­је одво­је­ни пра­вил­ник за фор­ми­ра­ње це­не жу­тог ме­та­ла, из­ра­же­не у ју­а­ни­ма. 
Пре­ма зва­нич­ним по­да­ци­ма Пе­кин­га, Ки­на рас­по­ла­же са око 1.700 то­на злат­них по­лу­га. Уз то, Пе­кинг је, ма­хом пре­ко по­сред­ни­ка, са­мо из­ме­ђу ју­ла и сеп­тем­бра про­шле го­ди­не па­за­рио пре­ко 50 то­на зла­та у Лон­до­ну, Швај­цар­ској, Хонг­кон­гу, Аустра­ли­ји, Афри­ци...
У тре­нут­ку ве­ли­ких гло­бал­них бер­зан­ских пре­ви­ра­ња, ко­ји­ма се за са­да не ви­ди крај, злат­не ре­зер­ве исто­вре­ме­но озбиљ­но уве­ћа­ва­ју Ру­си­ја (ла­не је до­да­ла око 187 то­на), Иран (ма­хом пре­ко на­бав­ки у Тур­ској и Ује­ди­ње­ним Арап­ским Еми­ра­ти­ма), Ин­ди­ја, Ка­зах­стан...
За­пад­не бер­зе спе­ку­ли­шу да је Ки­на од 1983. го­ди­не до да­нас на тај­ним ло­ка­ци­ја­ма ускла­ди­шти­ла из­ме­ђу 3.000 и 35.000 то­на зла­та! Да ли би ки­не­ски ју­ан са та­квом (евен­ту­ал­ном) под­ло­гом мо­гао да по­ста­не бу­ду­ћа гло­бал­на ре­зер­вна ва­лу­та? Исто­вре­ме­но, ве­ли­ка свет­ска ми­сте­ри­ја је ко­ли­ко зла­та и чи­јег све има у Форт Нок­су, аме­рич­ком гло­бал­ном су­пер­тре­зо­ру од Дру­гог свет­ског ра­та. 
У ме­ђу­вре­ме­ну, Ки­на је на­ја­ви­ла да ће у апри­лу ове го­ди­не у Шан­га­ју от­по­че­ти са утвр­ђи­ва­њем це­не зла­та у ју­а­ни­ма и упо­зо­ри­ла стра­не бан­ке да ће уко­ли­ко не при­сту­пе бу­ду­ћем „фо­ру­му за зла­то” из­гу­би­ти до­зво­лу за из­воз жу­тог ме­та­ла. Ки­на је нај­ве­ћи про­из­во­ђач зла­та на све­ту и ње­гов нај­ве­ћи ку­пац. Ако Пе­кинг од­лу­чи да на свом те­ре­ну от­поч­не про­мет зла­том ис­кљу­чи­во у ју­а­ни­ма, и мо­жда са­оп­шти да има да­ле­ко ви­ше по­лу­га не­го што се зна, шта би би­ло са до­лар­ским об­ра­чу­ном тр­го­ви­не „фи­нан­сиј­ског сред­ства без пан­да­на”?
Бер­зан­ски спе­ку­лан­ти про­ри­чу да би це­на ун­це зла­та ове го­ди­не мо­гла да ско­чи на 1.400, а мо­жда и на це­лих 2.000 аме­рич­ких до­ла­ра за ме­ру од 31,1 грам.

Lower interest rate expectations Stateside might help to prop up gold prices and support a move higher, one of the world´s largest brokers said.
'Safe haven' demand as the lower price of oil pressures producer countries also appeared to remain intact despite a rise in the euro/dollar, strategists at HSBC said in a research note sent to clients.

More significantly, the behaviour of US Treasury note yields also appeared to reflect some uncertainty among investors that global financial turbulence might impact the real economy.

"If this impacts US monetary policy, gold may be a beneficiary," HSBC said.

Pricing from interest rate futures and the flattening yield curve indicated that the likelihood of tighter monetary policy had diminished, the broker added.

So while it was conceivable that petroleum producers might be able to rally oil prices, which might remove some of the geopolitical bid from oil, HSBC believed gold was building a base from which to edge higher, although in the near-term it might trade around $1,100 per ounce.

As of 16:55GMT gold futures on COMEX for delivery in April were rising by 1.21% to $1,118.90 per ounce.

Nemačka vraća u zemlju svoje zlatne rezerve

Nemačka centralna banka, Bundesbanka, saopštila je da je prošle godine vratila u zemlju veće količine zlatnih rezervi iz sefova u inostranstvu.

"Bundesbanka je u 2015. godini nastavila sa uspešnim transferom zlata. Prošle godine je u Frankfurt prebačeno 210 tona zlata iz sefova u inostranstvu, odnosno oko 110 tona iz Pariza i nešto manje od 100 tona iz Njujorka", navodi se u saopštenju Bundesbanke.

Zlatne rezerve Nemačke su druge najveće na svetu posle rezervi SAD, a u januaru su bile "teške" 3.381 tonu, na osnovu najnovijih podataka Svetskog saveta za zlato.

Zlatne rezerve Bundesbanke su decenijama čuvane u trezorima drugih centralnih banaka - u Parizu, Njujorku i Londonu, a najveći deo zlatnih zaliha je poslat u inostranstvo tokom hladnog rata, zbog straha od sovjetske invazije.

Prema najnovijim podacima nemačke centralne banke, u sefovima američke Uprave federalnih rezervi (Fed) uskladišteno je 1.347,4 tone nemačkih zlatnih rezervi, u centralnoj banci Engleske 434,7 tona, a u centralnoj banci Francuske 196,4 tone.

Cena unce porasla za nedelju dana za više od 100$ sadašnja cena za uncu (31,5g) 1.125,3$

Zlato nastavlja da raste 1155$ za uncu

sta preporucujete kao najbolju varijantu za kupvinu fizickog zlata u srbiji?

Jedino ti ostaje oglas na recimo sajtu Kupi-prodaj....
Unca u medjuvremenu na 1178$

Centralna banka ima 17,4 tone zlata u rezervama, što je za 2,5 tona više nego pre dve godine. Zlato u deviznim rezervama služi, inače, kao zaštita od inflacije na duži rok, da osigurava prinos, omogućuje smanjenje rizika deviznih rezervi, ali i daje jemstvo poverenja u centralnu banku, posebno u vremenima krize.

Devizne rezerve NBS su na kraju decembra iznosile 11,8 milijardi evra. Najveći deo deviznih rezervi, oko 69 odsto, Srbija drži u hartijama od vrednosti u prvoklasnim i po svim standardima sigurnim evropskim bankama.

Sa zlatom se postupa mudro i konzervativno, u njemu se drži oko pet odsto deviznih rezervi, a to je ono što se Srbiji i preporučuje. Tako naša zemlja ima zlata u vrednosti od 566,3 miliona evra, u inostranstvu drži devize vredne 2,87 milijardi evra, dok je u hartijama od vrednosti plasirana 6,91 milijarda evra. Devizne rezerve komercijalnih banaka iznose 1,43 milijarde evra.

Centralna banka, ovakvom strukturom, smanjuje rizik deviznih rezervi jer nije dobro svu aktivu držati u istom obliku i na jednom mestu. A, zlato, takođe, štiti od inflacije koja u evrozoni može pojesti prinos koji NBS ostvaruje na hartije u evropskim zemljama.

Ovaj plemeniti metal se u Srbiji čuva u obliku zlatnih poluga, zlata na računima centralne banke u inostranstvu i kovanog zlata. Najveći deo je u zemlji, dok se mali deo čuva u inostranstvu. Centralna banka ga je kupovala isključivo na domaćem tržištu.

Ako se pogleda struktura zlatnih rezervi zemalja Balkana najviše plemenitog metala ima Turska - 529 tona, zatim slede Grčka sa 112,4 tone, Rumunija sa 103,7 i Bugarska sa 40,1 tonom. Makedonija raspolaže sa 6,8, Slovenija sa 3,2, BiH sa tri i Albanija sa 1,6 tona.

U svetu najviše zlata ima SAD - čak 8.133,5 tona ili 71,6 odsto ukupnih rezervi. Sledi Nemačka sa 3.384,2 tone, ili 66,4 odsto rezervi. Na trećem mestu je Italija sa 2.451,8 tona zlata, ili 65,8 odsto ukupnih rezervi.

Nemačka, dnevne cene cene zlata, poluga, dukata:
http://www.gold.de/preisvergleich,96,Dukaten.html

Negde pročitah da zlata ukupno i nema previše, kocka sa stranicama od po 20m

Evo i jedan domaci sajt samo da se uporede cene  http://www.insignitus.rs/sr/shop/

Zlato danas probilo bitan otpor na 1200,ukoliko uspe da se zadrzi  iznad 1200 to ce biti potvrda za dalji rast,izgleda da nam ponovo dolaze nestabilna vremena za hartije od vrednosti....

Kanada je potrošila sve svoje zlatne rezerve, pa je ova zemlja prvi put od 1935. godine zemlja je ostala bez zlata.
Obim zlatnih rezervi u Kanadi bio je u konstantnom padu tokom poslednjih 50 godina. Sredinom šesdesetih, kanadske zlatne rezerve premašivale su 1.000 tona. Do 1985. godine, polovina je prodata. U 2015. godini, rezerve su bile “teške” oko tri tone, a trenutno zemlja nema ni grama zlata, prenosi B92.
Prema podacima ministarstva finansija, Kanada je prodala 41,106 unci zlata kovanog novca u decembru prošle godine i još 32,860 unci zlatnika u januaru ove godine. Preostalih 21.929 unci je prodato u februaru.

Nastavak gornjeg teksta, čiji je naslov u kontradikciji sa sadržajem, a tu je i poenta:


Iz ministarstva poručuju da je sve urađeno planski i da se je ovo dugoročniji potez. Naime, država odavno planira da se oslobodi zlata kao svoje imovine.

"Ovih dana, zlato nema pravnu svrhu koja je neophodna u monetarnoj politici. Zašto biste držali zlato, osim ako se ne poštuje neka tradicija?", rekao je Jan Li, profesor na jednom Univerzitetu u Otavi.

Prema njegovim rečima postoji i bolja imovina nego što je zlato i ovo je, kaže, pametna odluka Vlade.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=03&dd=04&nav_id=1103770

Rusija kupuje zlato na veliko
MOSKVA - Centralna banka Rusije je u februaru kupila 356.000 unci zlata, čime je postala najveći kupac tog plemenitog metala među centralnim bankama sveta, piše ruski list Vedomosti pozivajući se na podatke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Ruske devizne rezerve su prošle nedelje uvećane za dodatnih 5,8 milijardi dolara, na 386,9 milijardi dolara, prenosi Raša tudej.

Međunarodne rezerve Rusije se, kako navodi RT, sastoje od stranih valuta, specijalnih prava vučenja i rezervne pozicije kod MMF-a, i monetarnog zlata.

MMF još uvek nije uključio Kinu u statističke podatke za februar, ali je kineska centralna banka izvestila da je prošlog meseca kupila 320.000 unci zlata.

Najveći prodavac zlata je bila Turska, koja je prodala oko 1,2 miliona unci, što je jednako sedam odsto od ukupnih zlatnih rezervi.

Aha,ako su sve prodali jutros.....

I Soros je sve prebacivao u zlato....

Ako je...

Globalna previranja, poput onih u italijanskom bankarskom sektoru, izbora u SAD, izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, uticala su na tražnju za zlatom, koja je skočila 141 odsto u drugom tromesečju.

To se tumači kao nastojanje investitora da nađu sigurna utočišta za očuvanje vrednosti ulaganja u vreme pojačanih geopolitičkih i ekonomskih potresa.

Ukupna tražnja za zlatom skočila je za 15 odsto u odnosu na drugi kvartal 2015. godine, objavio je Svetski savet za zlato.

Time je tražnja za "žutim metalom" u prvoj polovini godine dostigla 2.335 tona, drugi najviši nivo za taj period.

Investiciona tražnja je skočila 141 odsto, na 448 tona u drugom kvartalu, dok je tokom prve polovine godine uzletela na rekordnih 1.064 tone, stimulisana rastom cena zlata.

Ove godine Kinu trese zlatna groznica. Nesigurnost na svetskim berzama kineske ulagače okrenula je ovom plemenitom metalu. I Hongkong ponovno postaje zlatno središte. Mnogi smatraju da bi ovo mogla biti rekordna godina za zlato.

Prošlog maja Kina je iz Hongkonga uvezla pet puta više zlata nego u istom periodu prošle godine.

Cena zlata u 2016-toj se trgovala u rangu 1100-1400 dolara za uncu/ Konsolidacija oko 1250 je sada. Moze se ocekivati dalji pad zlata ako fed podigne kamatnu stopu u decembru.

ZLATO
Što se tiče trenutne situacije prvi nivo otpora (resistance) možemo očekivati na 1.307 jer je to značajan nivo od prošlog vrha 2015. a testiran je u prošlosti više puta.

Drugi nivo otpora bi mogao biti na 1.382 iz razloga što se na njemu nalaze 0.382 Fibonacci i crvena padajuća linija. S obzirom na to da je u pitanju višegodišnja trend linija ovaj nivo otpora možemo smatrati značajnijim.

U koliko Klintonka pobedi zlato će padati, što se već danas vidi, posle saopštenja FBA da nije uradila ništa kriminalno.
Ako Tramp pobedi zlato će da poleti...

Tolko o vestima koje utiču na cenu.

Ako Hilari pobedi dolar bice jak i zlato pada. Nafta isto. Skacu cene americkih indeksa i akcija americkih kompanija. Ako Tramp pobedi bice kratkorocnoh turbulencija gore dole.

Auuuu... kakav skok cene zlata, posle pobede Trampa!!
A nafta u minus!

Proci ce i ta kataklizma za mesec-dva-tri kad se panicari rasprodaju ili dokupe, sve lici na smenu vlasti tadic-vucic. jednostavno, takvi su trendovi u svetu, ista kuknjava demokrata kao kada su tadic i djilas uvideli da vise nece biti na vlasti. eto i tramp ce da zaposljava, gradi mostove, podize rast duplo...

Sirotinjo, i bogu si teska.

Ako treba izbora u srbiji, dovoljno je sprovesti ih samo u jednom selu gde nije veca familija okupljena oko favorita i dobices istu sliku srbije, a i globalno. ne bacati pare za velike izbore, iste jeftine gace se nose kako u gradu, tako i na selu.

Šta je tu čudno?
Ljud u SAD su htel promenu, dosta im je establišmenta koji nema snage ni za šta.
Sam si lepo o bjasno: DS nije imao snage ni za šta, brnul su samo za sebe, za svoje fotelje i širili "toleranciju" koja samo sputava delovanje vlade!!

P.S. moje gaće nisu jevtine.