Ilirika gold

Prvi sektorski fond ILIRIKA GOLD
Društvo za upravljanje investicionim fondovima ILIRIKA DZU a.d. Beograd obaveštava
investitore da je dobilo dozvolu za organizovanje otvorenog investicionog fonda ILIRIKA
GOLD.
Prvi sektorski fond u Srbiji, ILIRIKA GOLD, organizovan kao fond rasta vrednosti imovine,
ulagaće u akcije proizvođača i prerađivača zlata i ostalih plemenitih metala (srebra,
platine, paladijuma).
Fond ILIRIKA GOLD predstavlja alternativnu investicionu mogućnost jer se vezuje za
zlato i ostale plemenite metale kao trajne vrednosti koje u svim vremenskim intervalima
održavaju stabilan rast.
Javni poziv za upis i uplatu investicionih jedinica fonda ILIRIKA GOLD počeće krajem
oktobra 2010 godine.
ILIRIKA DZU je deo regionalne finansijske grupacije ILIRIKA koja upravlja sa više od 20
investicionih fondova u regionu jugoistočne Evrope.
Vaša ILIRIKA DZU

JAVNI POZIV – ILIRIKA GOLD
Društvo za upravljanje investicionim fondovima ILIRIKA DZU a.d. Beograd sa zadovoljstvom
obaveštava sve zainteresovane investitore o početku Javnog poziva za upis i uplatu investicionih
jedinica fonda ILIRIKA GOLD.
Prvi sektorski fond u Srbiji, ILIRIKA GOLD, organizovan kao fond rasta vrednosti imovine, ulagaće
u akcije proizvođača i prerađivača zlata i ostalih plemenitih metala (srebra, platine, paladijuma).
ILIRIKA GOLD namenjen je svim ulagačima, fizičkim i pravnim, kao i domaćim i stranim licima, koji
žele dugoročnu stabilnost svoje investicije.

"Ilirika gold", prvi sektorski fond u Srbiji, organizovan je kao fond rasta vrednosti imovine, ulagaće u akcije proizvođača i prerađivača zlata i ostalih plemenitih metala -srebra, platine, paladijuma.
"Zlato predstavlja garanciju da će imovina ulagača održati trajnu vrednost koja neće biti podložna drastičnim promenama kao nekretnine, pokretne stvari, i sam novac, na kraju", izjavio je portfolio menadžer Predrag Pavićević.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/231510/Osnovan-fond-Ilirika-gold

Zlato raste a Ilirika Gold u minusu....cestitamo na prevari

Ne ulažu direktno u zlato nego preduzeća koja su u sektoru basic materials, prerada, distribucija zlata i plemenitih metala, kao i u akcije rudnika.

Ilirika Gold - Najatraktivniji fond od početka krize

Investiciona jedinica fonda Ilirika gold, najatraktivniji fond za ulaganje od početka krize, je u poslednja 3 meseca porasla za 28%, a od početka godine 9% u dinarima, a 13% u evrima. Kamate na evro depozite u bankama iznose oko 5-6% na godišnjem nivou.

"Imovina fonda Ilirika Gold je investirana u rudnike i proizvođače zlata širom sveta, samim tim imovina je u različitim valutama, što štiti investitore od deviznog rizika i preteranih oscilacija kursa dinara. Svaki građanin u ovim vremenima krize mora da ima najmanje 20% svoje imovine u sredstvima vezanim za zlato, a najbolje u jedinicama fonda koji ulaže u zlato", dodao je Predrag Pavićević, portfolio menadžer Ilirike gold investicionog fonda.

Konzervativno vs. liberalno investiranje

„Finansijski pokazatelji navode na zaključak da je u Srbiji prisutniji potrošački mentalitet naroda, kao i konzervativno razmišljanje prilikom investiranja u odnosu na liberalni princip po kome bi na kraju građanin mogao značajno da uveća svoju novčanu imovinu,” izjavio je Predrag Pavićević, portfolio menadžer Ilirike gold investicionog fonda.

Iako investicija u fond ima mnogo više prednosti, tek se manji broj ljudi odlučuje da deo novca preraspodeli i investira i u fondove. Investicija u sektorski fond koji ulaže u plemenite metale je daleko likvidnija nego ulaganje u zlato ili u odnosu na depozit u banci. Klijent fonda može da bude bilo koje fizičko lice bez obzira na to da li ima redovna primanja ili periodična. Investitor može u svakom momentu povući svoj novac, dok je fizičko zlato dosta nelikvidno, a oročena štednja uslovljena vremenskim trajanjem. Zlatnu polugu, ogrlicu, prsten, nemoguće je delimično prodati, odnosno otkinuti delić i dati ga na prodaju. Cena takve prodaje je dosta niska i kupac bi na taj način mnogo izgubio. Takođe, zlatni nakit je od 14-okaratnog ili 16-okaratnog zlata, koje ima manju cenu od onog što analitičari objavljuju. Jedina mogućnost kupovine zlata je u polugama i to van Srbije i čuvanje na duži rok pa prodaja u celosti uz postizanje povoljne cene. Sa druge strane depozit u bankama stoji do kraja oročenja i ukoliko investitor želi da ga povuče pre vremena, ne dobija ugovorenu kamatu.

Cena zlata na svetskim berzama raste relativno ravnomerno od 1999. godine nadalje, a taj trend prate i cene akcija rudnika zlata. Razloga za rast cene zlata ima mnogo više nego što ima razloga za evetualni pad cene. Tim stručnjaka na čelu sa Pedragom Pavićevićem iz Investicionog fonda Ilirika gold, jedinog sektorskog fonda koji ulaže u zlato i ostale plemenite metale, sastavio je analizu ključnih razloga za rast i pad cene zlata, kao i vrednost akcija rudnika i prerađivača zlata.

Ključni razlozi za porast cene zlata su, prema timu stručnjaka iz Ilirike, sledeći:

• Zlato je tokom 3000 godina sredstvo plaćanja. Glavne svetske valute imale su pre nekoliko decenija podlogu u zlatu. Drugim rečima, još pre nekoliko decenija novac je bio samo potvrda o posedovanju određene količine zlata.

• Istorijski posmatrano, zlato je uvek predstavljalo zaštitu od inflacije i od potresa na finansijskim tržištima. U slučaju inflacije zlato dakle služi kao kišobran, jer njegova cena raste u skladu sa porastom cena životnih namirnica.

• Zlato je negativno korelisano sa kretanjem cena akcija ili obveznica. To znači da raspršavanje imovine investitora u zlato ili supstitute zlata, kao što je na primer sektorski fond koji ulaže u rudnike zlata, poželjan oblik investiranja, jer amortizuje pad akcija odnosno obveznica.

• Zlato odnosno akcije zlatnih rudnika povoljno utiču na kretanje imovine ulagača, jer donose stabilan i trajan prinos, za razliku od akcija drugih preduzeća.

• Zlato je nemoguće štampati poput novca, kretanje cene je ograničeno ponudom na tržištu zlata. Ponuda je sastavljena pre svega od proizvodnje u rudnicima zlata i starog zlata, koji vlasnici šalju u preradu, kao i ponude zvaničnih ustanova, kao što su centralne banke. U principu je ponuda proizvedenog zlata u rudnicima zlata 2001. dostigla svoj vrh kod godišnje proizvodnje od 2.650 tona zlata. Od tada proizvodnja u rudnicima dobijenog zlata praktično monotono pada do 2009, kad je proizvodnja dostigla 2.332 tone, a 2010. se povećala na 2.543 tone. Tokom poslednje dve godine godišnja prodaja starog zlata u svetu iznosi oko 1.670 tona godišnje. Obim prodaje od strane centralnih banaka se smanjuje. Ako su tokom 2007. evropske centralne banke prodale skoro 500 tona zlata, taj obim se tokom 2010. smanjio na nešto više od 100 tona. Ukupni saldo kupovine i prodaje finansijskih institucija u svetu je zato za 2010. godinu čak pozitivan, i to 87 tona zlata.

• Potražnju zlata pre svega čini potražnja za zlatnim nakitom. Prodaja nakita u zlatarama je pre nekoliko godina zbog sve većih cena u svetu opala, dok je tokom 2010. i pored porasta cene zlata došlo do povećanja količinske prodaje, i to od 1.760 tona 2009. godine na čak 2.059 tona 2010.

• Investiciona tražnja (investicioni fondovi koji kupuju zlato, zlatni novac, poluge, investicioni fondovi listirani na berzi itd.) prošle godine je u odnosu na 2009. pala za 2 procenta, ali ostaje na mnogo višem nivou nego pre par godina. Pritom je potražnja za fizičkim zlatom povećana za više od 56 procenata za 713 tona, a potražnja za ETF-ovima se smanjila sa 617 tona 2009. godine na 338 tona.

• Najveće akcionarsko društvo na svetu, čija je glavna delatnost dobijanje zlata iz zlatnih rudnika - Barrick Gold - prošle godine je na jednoj od svojih prezentacija saopštilo, da vrednost celokupnog poznatog zlata na svetu, povećana za vrednost akcija rudnika zlata, iznosi samo 0,8 procenata celokupne svetske investicione imovine. Reč je o izuzetno niskom udelu, ako znamo da je vrednost ovog odnosa u prošlosti bila mnogo viša. Godine 1981. iznosila je 26 procenata, neposredno posle drugog svetskog rata 30 procenata, u vreme ekonomske depresije tridesetih godina prošlog veka 20 procenata, a 1921. godine 28 procenata. Ovi odnosi ukazuju na to da u ovom pogledu cena i obim zlata uveliko zaostaje za odnosima u prošlosti.

• Isto tako je zanimljiv podatak o odnosu između vrednosti najpoznatijeg američkog akcijskog indeksa S&P 500 i indeksa koji čine akcije rudnika zlata »Barrons Gold Mining Index«. Odnos između ova dva indeksa ukazuje na niske vrednosti, uprkos rekordnim cenama. Ovaj odnos se trenutno kreće negde na vrednosti 1. U vreme ekonomske depresije tokom 30-ih godina prošlog veka, ovaj odnos je dostizao i vrednost 4,5, a u krizama tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka i vrednost 10.

Svi investitori koji razmišljaju o investiranju u sektorski fond koji ulaže u zlato i plemenite metale treba da obrate pažnju na još nekoliko dodatnih zanimljivih podataka:

• Tokom prethodnih 10 godina u svetu je bilo iskopano oko 25.000 tona zlata. Na novootkrivenim neiskopanim zalihama i nalazištima u to vreme je otkriveno samo oko 6.000 tona.

• U Kini je prodaja investicionog zlata do 2005. bila zabranjena, a danas je još uvek delimično ograničena.

• Prenos vlastništva zlata na naslednike je u odnosu na prenos vlasništva nekretnina mnogo lakši.

• U poređenju sa tržištem akcija i obveznica, tržište zlata je relativno malo.

Trebalo bi investitori da budu upoznati i sa osnovnim razlozima koji bi mogli da dovedu do pada cene zlata.

• S obzirom na raspoložive makroekonomske podatke još nije na vidiku povećan stepen inflacije.

• Zlatom se ne mogu kupovati različita dobra, osim ako se ono ne proda.

• Cena zlata u evrima i dolarima raste već 10 godina i zato je njegova cena već iz makar trgovačko-tehničkog stanovišta »relativno visoka«.

• Tokom istorije su poznati (višedecenijski) periodi, kad je cena zlata padala.

• Zlato ne donosi kamate ili dividende i treba ga negde čuvati, što je povezano sa troškovima.
• Čuvanje se može izbeći kupovinom jedinica investicionih fondova koji kupuju zlato i zlatne rudnike.

Od ulaganja u zlato je još zanimljivije pitanje profitabilnosti ulaganja u akcije rudnika zlata. Akcije najpoznatijih rudnika zlata u prošlosti su porasle više od samog zlata. U nastavku je spisak nekoliko takvih deonica. To su: Barrick Gold (ABX), Royal Gold (RGLD), etc. Sve ove akcije se kotiraju na glavnim berzama u SAD.

ovaj fond je nastao kada je cena zlata u svetu bila na istoriskom maksimumu tako da su ulagaci vec posle dve nedelje od osnivanja fonda bili u gubitku cena zlata od tog vremena ima silazni trend i mislim da samo neka veca kriza od one iz 2008 moze zlatu da vrati na cenu iz 2011