SVI SRPSKI LOKALNI ŠERIFI !

Lokalni moćnici u Srbiji

Ljudi u pojedinim gradovima u unutrašnjosti, bilo kao predstavnici izabrane lokalne vlasti bilo kao bogati preduzetnici ili kao pripadnici podzemlja, svojim odlukama i interesima, uz pomoć mreže poslušnika, bitno određuju sudbinu građana i mesta gde žive. Prepletanjem karakteristika pojedinih domaćih moćnika, srpski lokalni šerif izgledao bi otprilike ovako - uglavnom je to osnivač mesnog odbora stranke, poseduje firmu ili više njih kojima sponzoriše lokalni sportski klub ili je ktitor lokalne crkve. Prijatelj je sa sudijama opštinskog suda i ponekim lokalnim agentom tajne službe, obično imaju i kriminalni dosije u policiji..

Tradicionalnog lokalnog šerifa možda najbolje kvalifikuje panični strah od bilo kakvog putovanja van granica svoje sredine. Jer, ako se šerif ičega boji, to je gubitak poznatog okruženja i suočavanje sa spoljnim svetom koji ga ne prepoznaje i ne ceni njegovu veličinu - to najčešće doživljavaju kao da im se bez anestezije vade zdravi zubi.

1. Stari panonski vuk - Vršac
U Vršcu već godinama vedri i oblači direktor Hemofarma Miodrag Babić. Praktično sve u ovom gradu je u vezi sa poznatom farmaceutskom firmom, kojom Babić upravlja i posle prodaje stranom kupcu. Babić je uoči poslednjih lokalnih izbora formirao i političku organizaciju koju je nazvao Vršac - evropska regija, koja je odmah postala vladajuća u ovoj opštini. Babić se u međuvremenu dosta približio DSS pa je njegova stranka potpisala sporazum o saradnji sa premijerskom partijom, ali je malo verovatno da će Babić svoju poslovnu i političku sudbinu vezatu za učešće Koštunice u novoj vladi. Stari vuk iz Vršca dobro zna da se ne treba previše približavati vlasti, baš kao što ni leptir ne sme skroz da priđe svetlosti jer će biti spržen.

2. Konobar drma Kragujevcom
Svi će pomisliti da je aktuelni gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stefanović lokalni šerif. Međutim, Kragujevčani znaju da je njegova moć, politička i ekonomska, u opadanju. Polako ga zamenjuje lokalni moćnik s kojim je u dobrim odnosima, a to je izvesni Milija Milosavljević, vlasnik lokalne Televizije IN. Poznat je i po tome da ima nekoliko pumpi u Kragujevcu, ali i da je vlasnik građevinske firme koja sa Skupštinom Kragujevca dobija poslove nasipanja puteva po Šumadijskom okrugu. Milosavljević, inače školovani konobar, dok je boravio u inostranstvu doživeo je saobraćajnu nesreću i dobio veliku novčanu odštetu. Odatle i potiče njegov početni kapital koji se uvećavao poznanstvima s lokalnim političarima. Pre nekoliko godina je otet i za njegovo puštanje tražena je milionska suma. Policija je sumnjala da je u pitanju nameštaljka u kojoj je učestvovao i jedan poznati srpski novinar. Sada kuću u kojoj živi čuva privatno obezbeđenje. Strastveni je obožavalac automobila, a Kragujevčanima se, dok prolaze ulicom, uvek krivi vrat gledajući kako se vozi u crnom jaguaru. Ideja mu je da sagradi zgradu Opere u Kragujevcu. Široj srpskoj javnosti je postao poznat kada je na Varoškom groblju kupio parcelu za porodičnu grobnicu i isplatio milion dinara što je ujedno i najveća suma novca koja je ikada fakturisana za jednu grobnicu.

3.Najmoćnije srpske izbeglice Kraljeva
Preko trideset hiljada Srba izbeglih s područja ratom zahvaćenih delova bivše Jugoslavije, Hrvatske, BiH i naročito s Kosmeta, svoja privremena utočišta našlo je u Kraljevu. Među njima su i raseljeni biznismeni Predrag Mikić i Dragan Čičić, za koje se sa sigurnošću može reći da su najbogatiji žitelji grada na Ibru, s velikim uticajem na političare, pravosudne organe, policiju... Dragan Čičić je u Kraljevo došao 90-ih godina iz Petrinje i nadomak grada, u Konarevu, podigao fabriku Drvoplast, u kojoj radi stotinak njegovih zemljaka. Čičić se u to vreme i politički angažovao kao levičar, a kažu da je njegovom privrednom usponu prilično pomogao Borislav Mikelić, levičar koji je posle dolaska u Beograd blisko sarađivao sa Slobodanom Miloševićem.
Još moćniji od Čičića je Prištevac Predrag Mikić. Izbegavši s Kosmeta, Mikić je u selu Kovanluku nadomak Kraljeva podigao fabriku Trgomen PV koja se bavi proizvodnjom i prodajom opreme za kupatila, nameštaja, građevinske i poljoprivredne mehanizacije. Pre neki dan Mikić je otvorio poslovni centar, odnosno robnu kuću, koja se prostire na oko sedamdesetak hiljada kvadratnih metara zatvorenog i otvorenog prodajnog prostora. Iako se ne pojavljuje na političkim skupovima, Mikić je najpre sarađivao s julovcima, a zatim je podržavao stranku braće Karić.

4. Tito s južne pruge
Moć neprikosnovenog vranjanskog šerifa Dragana Tomića traje još od 1963. godine od kada je na čelu Simpa. Kako je jačao, tako su i njegovi gosti iz sveta politike i biznisa bili bitniji. U Vranju kažu: Svaka vlast je vlast Dragana Tomića, večan je kao Tito. Kumu Ivanu Stamboliću okrenuo je leđa i priklonio se Slobodanu Miloševiću. Ako Tomiću za oko zapadne neki plac u Vranju, izgradnja objekta počinje, sa dozvolom lokalnih vlasti ili bez nje. Pod svojom kontrolom imao je lokalne medije i policiju, ali i posle 2000. godine. Tomić se snašao. Kao prvom čoveku uspešne kompanije Tomiću nije (bio) veliki izdatak da nameštajem oprema stanove funkcionera. Vranjanci se prisećaju jedne od poseta predsednika Srbije Borisa Tadića koji je tom prilikom izjavio: „Sledeći put kad budem dolazio u Vranje, moram tražiti dozvolu od Dragana.“ Kruži legenda da zaposleni u kompaniji i ljudi iz lokalne vlasti, prema davno uspostavljenom Tomićevom pravilu, čak i telefonske razgovore s njim obavljaju stojeći, iz poštovanja ali i iz straha.

Nastaviće se...

5. Ni manjeg grada, ni više šerifa

Iako porodica Slobodana Miloševića nije više u Srbiji, ipak u Požarevcu navode da Marko Milošević stoji kao kupac iza većine firmi koje su privatizovane. Međutim, u papirima nema traga njegovom imenu. Odlaskom Miloševića svi su pomislili da će i Požarevac zamreti, ali ispostavilo se da, za razliku od drugih gradova u Srbiji gde postoje jedan ili dva šerifa, u sedištu Braničevskog okruga postoji više od pet lokalnih moćnika. Na prvom mestu se ističe Zoran Bulatović, bivši odbornik SPS u lokalnoj skupštini i vlasnik Građevinskog preduzeća Stig. Bulatović je ujedno i vlasnik Sportske akademije Inon, istoimenog fudbalskog kluba i tržnog centra, a kako saznajemo, uskoro pokreće i lokalnu televiziju. Pored njega, na drugom mestu je Miroslav Miletić, direktor firme Bambi-Banat, bivši kadar JUL i aktuelni predsednik odbora za privredu u DS. Slede Miško Kuzmanov, suvlasnik Ugostiteljskog preduzeća Avala, diskoteke Planeta i član Liberala Srbije. Kuzmanov partner u UP Avala je i Milča Rajić, koji je ujedno i vlasnik firme Vaske import. Lokalni šerif u Kučevu je radikal Zoran Milekić, vlasnik građevinske firme De Niro.

6. Cela familija u opštinskoj upravi

U svim policijskim i izveštajima Interpola Bujanovac je označen kao centar droge. Nemaju dokaze, ne mogu čak ni da pretpostave ko su, ali Bujanovčane zdrava logika navodi na zaključak da su pravi šerifi, oni koji povlače sve konce, u debeloj senci. Njihov vidljiv izaslanik je nekadašnji politički savetnik Oslobodilačke vojske za Bujanovac, Preševo i Bujanovac Nagip Arifi, gradonačelnik Bujanovca od 2002. godine. Rođen je i živi u Velikom Trnovcu koje je Interpol nazvao narkomanskim selom. Već drugi mandat Arifi kontroliše milione evra koji stižu kao pomoć preko Vlade Srbije, ambasada i inostranih nevladinih organizacija, tako što samo on sa svojim najbližim saradnicima odobrava projekte. Poznat je po skandalima sa srpskim novinarima koje nikad ne poziva na konferencije, čak ni kada srpski političari, poput Rasima Ljajića, dolaze u zvanične posete. Ukoliko, ipak, neki srpski novinar napravi sačekušu ispred zgrade opštine, Arifi ne daje iste izjave na srpskom i albanskom. Kontrolom novca i diskriminacijom novinara kreira utisak da su Srbi nezainteresovani. Ali ni Albanci nisu ravnodušni. Zameraju mu da favorizuje svoje selo i optužuju ga za nepotizam jer je celu familiju zaposlio u lokalnoj upravi.

7. Prvi čovek sa plaćenom kaucijom

Boško Ničić, aktuelni predsednik Opštine Zaječar, bio je visoki funkcioner Nove demokratije, kasnije Liberala Srbije Dušana Mihajlovića. Poznat je kao autokrata i vrlo blizak Bugarima. Često je u poseti kmetu (gradonačelniku) Vidina, a njegovi neprijatelji optužuju ga da u susednoj Bugarskoj poseduje kuću-brod. Za njega se zna da je i prvi čovek u Srbiji koji je uz kauciju pušten iz pritvora. Kaucija od 10.000 nemačkih maraka je plaćena pre desetak godina. Oponenti mu zameraju da je u opštini napravio harem, jer je za prve ljude ispod sebe postavio sve žene da bi, kako ga optužuje opozicija, lako mogao njima da manipuliše. Predsednik je Pokreta za Krajinu, a široj javnosti je poznat po dovođenju Lepe Brene za 50.000 evra na doček 2007. godine, kao i po muškatlama koje krase centar grada. Pripisuje mu se da je suvlasnik kafića u centru grada i da posle razvoda živi u iznajmljenom stanu. Opozicija ga optužuje i da je falsifikovao budžet.

8. Čudni putevi novca u Nisu

Jovica Stefanović Nini za veoma kratko vreme uspeo je da se od gazde male niške firme Nini vine do vlasnika poslovne imperije koja danas broji najmanje sedam srpskih preduzeća. Prvo je kupio fabriku lekova Jugoremedija, da bi posle bez dinara novog uloga stekao kontrolni paket vlasništva tako što je svoja potraživanja pretvorio u akcije. Ovim originalnim izumom tri godine se bavio Savet za borbu protiv korupcije, ali džabe. Akcionari su tvrdili da je Nini samo od prodaje zaliha u Jugoremediji zaradio 11,5 miliona evra. Poznat je i kao akcionar AIK banke gde preko svojih firmi ima udeo od oko 15 odsto. Ipak, negativni rejting nije mu zasmetao da i dalje pazari srpske firme. Međunarodne poslovne veze mu nisu strane jer je uložio svoje pare i u Makedoniju, gde je ranije kupio makedonsko preduzeće za proizvodnju kozmetičkih preparata Jaka 80 iz Radoviša. Čudni su putevi kapitala, ali pošto Srbija ima preča posla od toga da se bavi i njegovim poreklom, samo se Antikorupcijski savet bavio Ninijem. Ostalo je nerazjašnjeno i zašto je Stefanović privođen u akciji Sablja u proleće 2003. godine. U medijima se pisalo da je pre neku godinu za njim bila raspisana i poternica Interpola zato što je otišao iz zemlje u vreme dok se pred Okružnim sudom vodio protiv njega postupak zbog sumnje u počinjeno delo privrednog kriminala. Rame uz rame s njim je i Grade Nikolić zvani Paša, vlasnik niške aviokompanije Nais Air, koja nikada nije zaživela, i nekadašnji suvlasnik MB banke. Poznat je i njegov sukob sa guvernerom Radovanom Jelašićem upravo oko privatizacije pomenute banke. Bavi se i vodoinstalaterskim i građevinskim poslovima, a uskoro kupuje poslovni centar u Nišu.

9. Bahato postrojavanje policajaca

Pošto je grad koji umire, u Gornjem Milanovcu šerifovanje se svodi na iskazivanje bahatosti dva bivša gradonačelnika, Aleksandra Pravdića i Milutina Prodanovića. Do 5. oktobra 2000. godine, kada je postao gradonačelnik, Pravdić je radio u Zdravstvenom centru, bavio se evidencijom lekova, vate i špriceva. Samo posle tri meseca je po partijskoj liniji kao član DSS postavljen za direktora Galenike. Ta tri meseca koristio je dnevnice i službeni opštinski auto za odlazak na sastanke DSS. Za to su protiv njega podnete krivične prijave, ali nikad nisu procesuirane. Dok je bio poslanik u vreme vlade Zorana Đinđića, Pravdićev tada maloletni sin vozio je službeni auto Vlade Srbije. Prodanović se na mestu prvog čoveka opštine zadržao dve godine, a onda je ispred DSS postavljen za direktora NIS Energogas, a sada je savetnik ministra energetike Radomira Naumova i vlasnik dva stana na Dedinju, u blizini Partizanovog stadiona. Dok je bio gradonačelnik, Prodanović je naredio da se prekine film na lokalnoj televiziji i pusti snimak političke emisije u kojoj su gosti bili funkcioneri DSS. Snimak je poslat iz TV Pančevo, čiji je urednik tada bila žena Zorana Šamija, funkcionera DSS. Sadašnji gradonačelnik Dušan Đurović, takođe član DSS, nijednu odluku ne sme da sprovede bez dozvole svojih prethodnika. Po njihovim nalozima postavlja i smenjuje direktore škola, komunalnih preduzeća i na taj način izvlače ono malo novca što je ostalo u Gornjem Milanovcu. Iako retko posećuju rodni grad, jedan dolazak Pravdića i Prodanovića se pamti. Ova dvojica šerifa posle veselja u lokalnoj kafani otišla su u zgradu policije i postrojavala policajce. Naravno, za to nisu odgovarali.

10. Vegas u Srbiji Leskovac

Leskovac je privredno mrtav grad. Kao takav nikome nije interesantan, pa Leskovčani nemaju svog šerifa. Slična situacija je i u Smederevskoj Palanci, s tim da je sadašnji predsednik opštine, kadar SPO, Radoslav Cokić prvi koji je u 17 godina dugoj istoriji višestranačja u Palanci iskoristio svoju funkciju. Uzeo je stan od oko 70 kvadrata u zakup na pet godina u užem centru grada i sada čeka odluku opštinskih vlasti da ga otkupi. Uzgred, gradi muzičku karijeru, snimio je CD sa obradama omiljenih mu izvođača Garavog sokaka i Harisa Džinovića. Cokić, inžinjer šumarstva, nije omiljen u svom gradu. Kao nestručan smenjen je 1997. godine s mesta predsednika Izvršnog veća grada, a dok je bio direktor Gradskog komunalnog preduzeća, radnici čistoće su mu izneli sto na ulicu i tako ga izbacili iz firme. Pošto drži lokalne medije, dok slušaju svog predsednika, Palančani kažu da imaju utisak da žive u Las Vegasu.

11.Ni manjeg grada, ni više šerifa u Požarevcu

Iako porodica Slobodana Miloševića nije više u Srbiji, ipak u Požarevcu navode da Marko Milošević stoji kao kupac iza većine firmi koje su privatizovane. Međutim, u papirima nema traga njegovom imenu. Odlaskom Miloševića svi su pomislili da će i Požarevac zamreti, ali ispostavilo se da, za razliku od drugih gradova u Srbiji gde postoje jedan ili dva šerifa, u sedištu Braničevskog okruga postoji više od pet lokalnih moćnika. Na prvom mestu se ističe Zoran Bulatović, bivši odbornik SPS u lokalnoj skupštini i vlasnik Građevinskog preduzeća Stig. Bulatović je ujedno i vlasnik Sportske akademije Inon, istoimenog fudbalskog kluba i tržnog centra, a kako saznajemo, uskoro pokreće i lokalnu televiziju. Pored njega, na drugom mestu je Miroslav Miletić, direktor firme Bambi-Banat, bivši kadar JUL i aktuelni predsednik odbora za privredu u DS. Slede Miško Kuzmanov, suvlasnik Ugostiteljskog preduzeća Avala, diskoteke Planeta i član Liberala Srbije. Kuzmanov partner u UP Avala je i Milča Rajić, koji je ujedno i vlasnik firme Vaske import. Lokalni šerif u Kučevu je radikal Zoran Milekić, vlasnik građevinske firme De Niro.

LEPO BI BILO DA ČLANOVI OVOG FORUMA IZ GRADOVA DILJEM SRBIJE
DODAJU JOŠ PO NEKOG OD LOKALNIH ŠERIFA!!
Ne stidite se, samo napred! Siguran sam da ih ima još!

Posto sam iz Rume mogu reci Dusan Borovica medju 3 najjaca coveka u drzavi sto se tice izgradnje puteva, definitivno je serif u gradu...prvi novac stekao svercom bundi iz poljske, devedesete godine za njega su bile bericetne bio je Arkanov pulen, bio veoma blizak sa sad haskim optuzenikom Goranom Hadzicem, prao novac na kipru i tamo je poslovao devedesetih godina, sada poseduje nekoliko firmi gde ili u opste ne isplacuje plate ili daje sa zakasnjenjima....poznat je i kao veliki ljubitelj automobila pa tako poseduje Mercedes SLS,SLR,ML 63 AMG,CL 63 AMG,Kleman,SLK 200,S 63 AMG,Ferari 360 Modena,Audi Q7 sivi i crni,Porsche Cayenne,Porsche 911 Carrera,Hamer H2 mozda sam neki i izostavio zaista je tesko primetiti sta sve kupuje....sad je postao i vlasnik brodova iz luke beograd tako da sada vrsi i transport brodom....ima jos sto sta sto se moze reci o ovom "serifu" u gradu :ww:

Ima i kamenolome u okolini Valjeva pa se svakodnevno mogu videti njegovi kamioni koji razvoze materijal.
Nego da li znas nesto o tome u kakvoj je on sada vezi sa Sremput Ruma?

P.S. Ako saznas nesto o SPRU i o Rumaplast (RUPL) napisi koju rec na tim temama.
Mislim da su obadve firme bile dobre svojevremeno ali da su upale u teskoce i to ne svojom krivicom.

Sremput je sada privatizovan sa vise milionskim dugovanjima i pitanje je dana kad ce se staviti katanac na firmu, vlasnik je postao tokom privatizacije Milo Djuraskovic inace je radio u ovoj firmi kratko osamdesetih godina, Dusan Borovica ima mali udeo u ovoj firmi, nije uspeo da je kupi, zeleo je monopol nad putevima...

O Rumaplast-u za sad ne mogu nista reci ne znam, vidim da se u nekim temama spominjao Vulin o njemu mogu da kazem da je duzan 32 miliona i da je drzava poslala finansijsku tako da je propao inace iza njega je stajao neko iz vlade koji nema vise moc koju je imao, medju mocnicima Rume kruzi prica da Vojin Lazarevic zeli oranice koje poseduje Vulin inace Vojin Lazarevic je napravio nadomak Rume najsavremeniji vocnjak sa obezbedjenjem, video nadzorom....Tu nam je stigao pre zatvaranja i Andrija Draskovic zakupio je jezero Pavlovci gde je izgradio vilu, njegove namere jos niko ne zna...

Pozdrav Nemanja. Gazda Dusan je kupio i celu Dunav grupu medju njima i VPZR.U UO stavio je sebe,zatim zenu Zmijanac Nadu, te sina Vukasina, te Milana Rubezica iz Heroj Pinkija te Vukelovic Dusana i jos neke. A ovaj sin Kobal Vanja ima stalnu kancelariju u VPZR, dolazi svaki dan na posao(reci mi malo vise o njemu, i odakle mu to prezime)
Znam da su bili pre 6 godina vlasnici i Krusevacputa(nezakonito dosli do vecinskog dela)i sudski odstranjeni. Sad im je tamo ostalo jos 20% akcija. Imaju nameru da preuzmu i Backaput to jos nisu pravno regulisali(na putu su da i to rese) Reci mi malo i o njegovoj firmi Borovica transport kako su tamo ljudi zadovoljni sa gazdama. Imao sam kontakte vec sa njima i nagovestili su neke lose stvari po zaposlene.

Hvala unapred.

"Evropa postavlja sačekuše Srbiji svakog meseca"

Predsednik Jedinstvene Srbije (JS) Dragan Marković je u Paraliji gde je izjavio da "Evropa Srbiji svakog meseca postavlja sačekuše, a da je Srbija ispunila sve što je Evropa tražila".

- Nadam se da će prestati da nam podmeću i postavljaju sačekuše i uz to nam poručuju da nam je mesto u Evropskoj uniji. Pitanje je dokle će građani Srbije da izdrže i da čekaju Evropu da se smiluje - rekao je Marković na otvaranju Kancelarije JS u tom grčkom letovalištu.

On je dodao da "Evropa stalno ucenjuje Vladu Srbije sa novim zahtevima, koje nijedna država nije ispunila kada je ušla u EU".

Marković, koji je i poslanik, je Vladi Grčke poručio da "veliko prijateljstvo Srbije i Grčke treba da preraste u obostani interes".

Grci imaju interes dolaskom velikog broja turista iz Srbije, a mi Grčku pozivamo da ono što uvozi iz drugih zemalja ubuduće uvozi iz Srbije - precizirao je Marković i dodao da Grčkoj želi da se izbori sa EU i da realizuje ono što je zacrtala.

On je ocenio da "dve zemlje kroje kapu svim građanima u svetu, a Srbija se bori da joj na veliku glavu ne stave malu kapu".

Kancelarija JS u Paraliji nalazi se u glavnoj ulici koja vodi ka obali mora iz pravca Katarine. Građani Srbije se u svakom trenutku u Kancelariji mogu informisati o dešavanjima u domovini.