Jugoistočna Evropa

Ringier i Axel Springer osnovali firmu za jugoistočnu Evropu

Akcionarska društva "Ringier" i "Axel Springer" spajaju svoja poslovanja u pet zemalja istočne Evrope osnivanjem novog preduzeća u kojem će imati po 50 odsto udela i sa glavnim sedištem u Cirihu.

Sa prometom od oko 414 miliona evra i ostvarenom dobiti pre plaćenog poreza od 62 miliona evra, kao i sa 4.800 saradnika, nastaje jedno od vodećih medijskih preduzeća u istočnoj Evropi.

Cilj je zajednički izlazak na berzu u roku od tri do pet godina. Zajedničko preduzeće čeka potvrdu nadležnih ustanova za borbu protiv monopola.

"Ringier AG" iz Ciriha i "Axel Springer" AG iz Berlina objedinjuju svoje inostrane aktivnosti u istočnoj Evropi i osnivaju novo društvo u kojem će svako preduzeće imati po 50 odsto udela. "Axel Springer" unosi u zajedničko preduzeće poslovanje svojih ćerki-firmi u Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj, dok Ringier unosi svoje poslove u Srbiji, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj.

ceo tekst:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/182188/Ringier-i-Axel-Springer-osnovali-firmu-za-jugoistocnu-Evropu

Evo mesta gde se mogu kačiti neke od aktuelnih stvari zarad bržeg primećivanja..

Poput one da telekom Crne gore (TECG) najavljuje dividendu od 76 centi po akciji, i pored današnjeg skoka od 8 posto to čini div yield od 20ak posto, i to u "čvrstoj valuti"

Gottwald Kranebitter: Hypo za pet godina spreman za prodaju
Autor/izvor: SEEbiz / Banka
BEČ - Austrijska banka Hypo Alpe Adria će poslije restrukturiranja koje je u tijeku ostati na pet tržišta: u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i BiH, najavio je novi šef Gottwald Kranebitter u intervjuu bečkom dnevniku Die Presse.

Ocijenio je kako je potrebno duže razdoblje od tri godine, kako je ranije najavljeno, za restrukturiranje banke koja je krajem prošle godine nacionalizirana.

Kranebitter planira da će banka za tri godine postati profitabilna, a tek poslije pet godina spremna za prodaju. Plan sanacije predan je u Bruxelles na odobrenje, krajem svibnja trebali bi započeti pregovori o detaljima, što znači da bi tek na jesen Europska unija mogla iznijeti svoj stav.

Banka će se povući iz Ukrajine, Makedonije, Mađarske, Bugarske i Njemačke, gdje ima velike gubitke, a Kranebitter očekuje da će EU zatražiti i prodaju sestrinskih firmi u Italiji i Crnoj Gori. S prodajom se, međutim, neće žuriti kao što se ranije pretpostavljalo s obzirom na nepovoljne tržišne okolnosti.

Prema njegovim riječima nova Hypo banka poslovat će na pet tržišta, što znači drastično smanjenje opsega poslovanja: od bilance vrijedne 41,1 milijarde eura ostalo bi tek nešto više od polovice. Ako sve bude po planu, prodaja restrukturirane Hypo banke za pet godina trebala bi donijeti 1,5 do 1,6 milijardi eura, koliko je država investirala u njeno spašavanje.

Mađarskoj preti finansijska kriza

BUDAPEST/BRUXELESS - Nova Vlada Mađarske nije danas uspela da smiri situaciju na finansijskom tržištu koja je dodatno pogoršana pošto je potpredsednik vladajuće partije Lajos Kosa izjavio da tu zemlju očekuje "grčki scenario".

Vrednost forinte danas je osetno pala, a mađarski ekonomisti su zbunjeni kontradiktornim izjavama nove vlade desnog centra.

http://www.seebiz.eu/sr/makroekonomija/svijet/madarskoj-preti-finansijska-kriza,80433.html

Evo, pravog teksta!
Losa vest !
Kazu da i zbog ove vesti pada evro?

:face:

Najzad se ujedinju dve crnogorske berze. 0+0=0

Takodje se ocekuje veliki ekonomski rast od najnovije ekonomske inovacije - PRODAJA DRZAVLJANSTVA.

Zapanjujuce nakaznosti i ekonomske, drustvene i jezicke deformacije na geografskom podrucju koje je najlepse na svetu i koje je kolevka naseg naroda.

FT: Balkanske zemlje među poslednjima izlaze iz krize
Tanjug

Globalna ekonomska kriza je kasno zahvatila balkanske zemlje, koje sada iz nje izlaze među poslednjima, i to vrlo polako, piše danas londonski Fajnenšel tajms.

Pozivajući se na mišljenje jednog stručnjaka za evropsku ekonomiju, dnevnik ističe da te države, za razliku od centralne Evrope koja je tešnje povezana s Nemačkom, više zavise od Grčke i Italije, kako direktno u trgovinskim vezama tako i indirektno preko vlasništva nad njihovim bankama.

Fajnenšel tajms konstatuje da u Evropi na ekonomskom planu sunce jače sija i da to budi nadu da bi evropski kontinent bar još nekoliko meseci mogao da se odbrani od hladnog vetra koji duva iz Sjedinjenih Američkih Država ili Azije.

Predvođene Nemačkom, vodeće evropske ekonomije u poslednjih nekoliko nedelja ostvaruju znatno bolje rezultate. Poljska, Češka i Slovačka su među zemljama koje su imale velike koristi od jačanja najmoćnije evropske ekonomske sile.

Britanija stoji bolje od Amerike, a privredni pokazatelji su vrlo dobri za Poljsku, Tursku i Rusiju, iako privreda te zemlje oseća posledice nedavnih suša i požara.

Privredni rast u članicama Evropske unije znatno je povećan u tromesečnom periodu do juna, a najnoviji podaci pokazuju da se stopa nezaposlenosti u Uniji nije povećala još od februara, mada je i dalje na visokom nivou od gotovo 10 odsto.

Predviđa se da će se takav trend nastaviti sve do kraja godine, pa čak i posustajanje američkog ekonomskog oporavka koje će se neminovno osetiti u drugim delovima sveta ne preti da u skorijoj budućnosti izazove katastrofu, primećuje Fajnenšel tajms.

BEOGRAD - U septembarskom izveštaju Dun&Bradstreeta (D&B) je zadržao Srbiji rejting od DB4d, što je svrstava u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja.

Po izveštaju D&B, ekonomske perspektive Srbije su slabe, iako izgleda da je srpska ekonomija na putu oporavka, najvećim delom zbog mišljenja Međunarodnog suda pravde (MSP) da se secesijom Kosova od Srbije ne krši međunarodno pravo.

Stav MSP-a, pored lošeg uticaja na političku stabilnost zemlje i njenu kandidaturu za članstvo u EU, ima negativne efekte i na srpsku ekonomiju, ocenjuje D&B.

Agencija za utvrđivanje rejtinga ocenila i da Izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koje je skupština usvojila u avgustu, predstavljaju veliki korak unazad u borbi protiv korupcije.

Greenhouse Investments Ltd iz Velike Britanije kupuje Postbank BH

Investicijska grupa Greenhouse Investments Ltd iz Velike Britanije potvrdila je namjeru preuzimanja većinskog udjela u posrnuloj Postbank BH.

Iz Greenhouse Investmentsa potvrdili su kako žele kupiti večinski udjel u sarajevskoj banci i pretvoriti je u regionalnu trgovački banku. Britanski fond namjerava preuzeti 57,2% udjela u Postbank BH od slovenskog fonda Poteza Adriatic. Poslovniportal.ba objavio je jutros kako je transakcija vrijedna oko 7 do 10 milijuna eura.

U Postbank BH 5.listopada prošle godine uvedena je privremena uprava, a prošlog je tjedna odlučeno produljiti je i u naredna tri mjeseca.

Agencija za bankarstvo FBiH obavezala je privremenog upravitelja u tom roku objaviti javni poziv svim potencijalnim investitorima za dokapitalizaciju Banke.

Ovo bi mogla biti i slamka spasa za male dioničare.

Neznam de da se udenem/nemogo da nacem/ da li radi sutra Beogradka berza.

Netrgovački dani u 2011. godini:

3. januar Nova Godina /praznuje se 1. i 2. januara, te praznični dan koji pada u nedelju, praznuje se prvog narednog radnog dana - 3.1/
7. januar
Božič
15. februar Sretenje, Dan državnosti Srbije
22 i 25. april Vaskršnji praznici
počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa
2. i 3. maj Praznik rada
/praznuje se 1.i 2. maja, te praznični dan koji pada u nedelju, praznuje se prvog narednog radnog dana-3.5./

A što bi sutra bio neradni dan?

Pitam radice, reko IKI

Ma dobro, al što si mislio da neće???
Neko objašnjenje?

Citat :

Ekonomija
Fabrike kupuju, a tvrtke i tovarne ne daju!
Da bi srpski privrednici postali vlasnici nekog preduzeća u Hrvatskoj ili u Sloveniji, moraju da ponude mnogo više od ostalih investitora i da plate takozvanu premiju zbog predrasuda koje o nama vladaju. Ovako posle nekoliko godina regionalnog iskustva danas govori biznismen Slobodan Vučićević, većinski vlasnik „Adria desižna”. Kad je pre nekoliko godina imenovan za predsednika upravnog odbora „Droge Kolinske” govorio je da ne veruje u teorije zavere, da Slovenija i Hrvatska nisu zatvorenije za srpski nego za bilo koji drugi kapital. „Možda će isti vlasnik pre da proda firmu Englezu nego Srbinu, ali ako ponudimo pola odsto više, prodaće je nama”.

Izgleda da nas "braća i u Sloveniji u u Croatiji baš NE vole !!
I treba da nas mrze, mi njih samo ignorišemo...
Izgleda da baš imaju kompleks od Srba, jedinog državotvornog naroda u ex YU?

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Fabrike-kupuju-a-tvrtke-i-tovarne-ne-daju.lt.html

Hrvati podigli PDV na čak 25 odsto
Izvor: Beta
Zagreb -- Od 1. marta opšta stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) u Hrvatskoj povećaće se sa 23 na 25 odsto, odlučio je Sabor Hrvatske koji je doneo set poreznih zakona.
Uz drugi najveći PDV u Evropi uvodi se među-stopa od 10 odsto na hranu za decu, jestivo ulje i masti, za beli šećer i za isporuke vode, a od 1. januara 2013. i na hranu, piće i napitke u ugostiteljskim objektima.

U Ministarstvu finansija ocenili su da će promena PDV doneti budžetu 2,5 milijarde kuna (330 miliona evra).

Setom poreznih zakona predvidjeno je smanjenje opšte stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje od 1. maja sa 15 na 13 odsto. Uz to se od početka marta uvodi 12 odsto poreza na dividendu.

Pa komšije Madjari,pre dve godine digli s 20 na 25 posto a od nove godine na 27 posto...pošto vidim da niko ne misli da nismo najgori i da sam u manjini...samo da znate

Nismo najgori Boby i ja te podržavam.

Ova država je žilava koliko god se svi oni zajedno trudili da je opelješe.
Žilava je zato što je i poljoprivredna i industrijska i rudarska zemlja, ima i ravnice i brda i reke, ima i potencijal vode i vetra i sunca.
Samo da se ljudi slože, prestanu da glože i dele.
Dolazi vreme kada će samo "kompletne" države moći da prežive. U takve zemlje po mom mišljenju spada i naša.

C R A Z Y ::

Nismo najgori Boby i ja te podržavam.

Ova država je žilava koliko god se svi oni zajedno trudili da je opelješe.
Žilava je zato što je i poljoprivredna i industrijska i rudarska zemlja, ima i ravnice i brda i reke, ima i potencijal vode i vetra i sunca.
Samo da se ljudi slože, prestanu da glože i dele.
Dolazi vreme kada će samo "kompletne" države moći da prežive. U takve zemlje po mom mišljenju spada i naša.

PA ULEPŠAO SI MI DAN,ima nas čak dvojica

Nov servis Belexa!

Regionalni podaci
U skladu sa Pismom o saradnji u vezi podataka iz trgovanja, naredne stranice omogućavaju vam uvid u dnevne podatke i racio pokazatelje za najlikvidnije hartije sa sledećih berzi:

•Macedonian Stock Exchange
•Bulgarian Stock Exchange - Sofia
•Belgrade Stock Exchange

http://www.belex.rs/o_berzi/regionalni_podaci

En plus grupa traži 200 miliona evra za izlazak iz KAP-a
04.03.2012
En plus grupa za izlazak iz Kombinata aluminijuma (KAP) traži da joj Vlada isplati sve što je od 2005. godine uložila u podgoričku fabriku i nikšićke Rudnike boksita, što je više od 200 miliona evra.

Izvršni direktor ruske grupacije, Aleksej Kuznjecov je u intervjuu za Dan kazao da Rusi od Vlade nisu dobili zvaničnu informaciju o nameri za raskid ugovora.

"Nadam se da ćemo uspeti mirnim putem sa Vladom da se dogovorimo i spasimo KAP, to jest uradimo sve da se nastavi proizvodnja. Za to postoje dobri preduslovi jer je fabrika prvi put nakon 2006. godine profitabilna", rekao je Kuznjecov koji je i predsednik odbora direktora KAP-a.

On tvrdi da KAP redovno plaća kamate i struju.

"Prošle godine smo platili sedam miliona evra duga, za kredite gde je Vlada bila garant. Ako Vlada pokuša da nas izbaci iz sastava akcionara bez odgovarajuće naknade, podnećemo nekoliko tužbi međunarodnim sudovima", poručio je Kuznjecov.

On je podsjetio da su Rusi kupili KAP i Rudnike boksita 2005. godine i u startu su, kako tvrdi, bili prevareni i naveo da je od 2005. godine u KAP i Rudnik boksita investirano više od 200 miliona evra.

"To je bio „živ“ novac, a ne subvencije ili povlastice. Novac je utrošen za modernizaciju KAP-a i pokrivanje operacionih gubitaka fabrike i rudnika", rekao je Kuznjecov.

PODGORICA - Nekoliko hiljada demonstranata u Podgorici, posle jednočasovne povorke kraj važnih institucija, stiglo je večeras pred zgradu Vlade Crne Gore gde ponovo zahtevaju njenu kolektivnu ostavku. Ostavka vlade se traži zbog, kako je više puta ranije ocenjeno, njene nesposobnosti da savlada posledice ekonomsko-socijalne krize.

Građani su u povorci nosili transparente "Neću da me prave budalom" i "Vreme je", a na čelu su bile baklje. Iz povorke, kada je prolazila pored zgrade ANB, čulo se "Ovo nije ANB, već agencija za bezbednost Mila Đukanovića". Bilo je i uzvika "Milo lopove!" i "Lopovi, lopovi!". "Evo nas kod predsednika, ćuti i podržava!", uzvikivalo se kada su demonstranti prolazili pored zgrade u kojoj je sedište predsednika Crne Gore.

Učesnici protesta su prošli, kako navode, kraj "stubova sistema", a pred zgradom Vlade, predstavnik Unije slobodnih sindikata Crne Gore Janko Vučinić je rekao "Lažu svet. Neka zna Evropa da ovo nije Luksemburg na Balkanu". Vučinić je, na račun vlasti uputio i reči: "Pojeli su nam fabrike, državu i budućnost" i "oni su megalopovi". Protest pred zgradom Vlade Crne Gore i dalje traje.

BANJALUKA - Osam berzi sa prostora bivše Jugoslavije i Albanije će 29. juna u Crnoj Gori dogovoriti model povezivanja po uzoru na tržišta kapitala zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) i Južne Amerike, saznaju "Nezavisne".

U planu je potpisivanje sporazuma koji neće dovesti do stvaranja jedinstvenog regionalnog tržišta kapitala, već podrazumijeva kreiranje mreže brokerskih kuća koja bi značajno pojednostavila proceduru trgovanja i povećala atraktivnost za investitore.

Iako postoje prijedlozi da se usvoji nešto centralizovaniji baltički model koji podrazumijeva članstvo brokerske kuće sa jednog tržišta na drugom, ipak, zbog animoziteta, prvenstveno na relaciji Beograd - Zagreb, prevladava stav da se usvoji labaviji model zemalja ASEAN-a i Južne Amerike.

Sporazum bi u Budvi trebalo da potpišu Banjalučka, Sarajevska, Ljubljanska, Zagrebačka, Beogradska, Makedonska, podgorička Montenegro berza i berza u Tirani.

Milan Božić, direktor Banjalučke berze, potvrdio je da je konsultantska kuća, angažovana od agencije USAID, predložila model povezivanja o kojem će se na sastanku u Crnoj Gori izjasniti sve berze i izabrati najoptimalnije rješenje čiju bi realizaciju mogla podržati Evropska banka za obnovu i razvoj.

"Međutim, stvoriće se bolji uslovi za male lokalne investitore u regionu, jer će dobiti jedinstven servis putem kojeg se može pristupiti svim berzama u regionu uz olakšano upravljanje novčanim sredstvima na način da im se omogući stvaranje jedinstvenog računa koji bi se koristio za plaćanje angažovanih brokerskim kuća", istakao je Božić.

http://www.nezavisne.com/posao/trziste/Berze-Balkana

LJUBLJANA - U nekoliko većih gradova Slovenije danas su počele antivladine demonstracije. U Mariboru se na Trgu Leona Štukelja skupilo oko pet stotina ljudi izražavajući nezadovoljstvo političkom elitom. Demonstranti koji su prošli ulicama ističu da su "došli do kraja" i kažu: "Gladni smo!".

U Ljubljani su se demonstranti okupili popodne ispred državnog parlamenta s transparentima

"Poslanici na minimalce", "Sindikati radnicima, referendum građanima, sloboda medijima" i skandirajući: "Svi ste lopovi - Svi ste gotovi!".

Na socijalnoj mreži Fejsbuk su demonstranti su objavili da ono na šta su upozoravali pre godinu dana, polako postaje stvarnost: "Bankarsko-politička elita na brz i prizeman način preuređuje zakone i sebi podređuje institucije kako bi mogla rasprodati sve što je u Sloveniji još ostalo".

Ministar unutrašnjih poslova Gregor Virant je ocenio da su protesti u demokratskom društvu pozitivna stvar i rekao da je policija spremna da deluje protiv izazivača nemira, ali se nada da toga neće biti.

Demonstracije su danas popodne počele i u Kopru, Kranju, Murskoj Soboti, Novoj Gorici i nekim manjim mestima, a protiču bez incidenata. Ispred parlamenta u Ljubljani nije postavljena ni zaštitna ograda koje je bilo pre godinu dana.

Ars Vivendi ::

LJUBLJANA - U nekoliko većih gradova Slovenije danas su počele antivladine demonstracije. U Mariboru se na Trgu Leona Štukelja skupilo oko pet stotina ljudi izražavajući nezadovoljstvo političkom elitom. Demonstranti koji su prošli ulicama ističu da su "došli do kraja" i kažu: "Gladni smo!".

U Ljubljani su se demonstranti okupili popodne ispred državnog parlamenta s transparentima

"Poslanici na minimalce", "Sindikati radnicima, referendum građanima, sloboda medijima" i skandirajući: "Svi ste lopovi - Svi ste gotovi!".

Na socijalnoj mreži Fejsbuk su demonstranti su objavili da ono na šta su upozoravali pre godinu dana, polako postaje stvarnost: "Bankarsko-politička elita na brz i prizeman način preuređuje zakone i sebi podređuje institucije kako bi mogla rasprodati sve što je u Sloveniji još ostalo".

Ministar unutrašnjih poslova Gregor Virant je ocenio da su protesti u demokratskom društvu pozitivna stvar i rekao da je policija spremna da deluje protiv izazivača nemira, ali se nada da toga neće biti.

Demonstracije su danas popodne počele i u Kopru, Kranju, Murskoj Soboti, Novoj Gorici i nekim manjim mestima, a protiču bez incidenata. Ispred parlamenta u Ljubljani nije postavljena ni zaštitna ograda koje je bilo pre godinu dana.

Sve je to bez veze dok samo 500 ljudi demonstrira. Inače činjenica je, da ljudi u Sloveniji sve teže žive jer je elita sve pokrala...

Sandi Češko najbogatiji Slovenac
IZVOR: TANJUG
Ljubljana -- Najbogatiji Slovenac je treću godinu zaredom Sandi Češko, čiji se udeo od 60 odsto u Studiju Moderna procenjuje na 460,4 miliona evra.

Revija Menadžer svake godine objavljuje listu najbogatijih Slovenaca, a bogatstvo većinskog vlasnika Studija Moderna, koji poseduje dušeke Dormeo i TV prodaju Top šop, 12 odsto je veće nego prošle godine.

Od prošle godine je najviše povećana imovina supružnika Albina i Tatjane Doberšek, i to za čak 118 odsto. S procenjenom vrednošću od 274,3 miliona evra su ove godine na drugom mestu.

Glavni deo njihove imovine čini inženjersko preduzeće Inžinjering Doberšek, koje su osnovali pre 30 godina u Nemačkoj. Preduzeće ima više od 300 zaposlenih, većinom inženjera i specijalizovano je za gradnju energetskih rudarskih, vodoprivrednih i ekoloških objekata.

Treći na listi (prošle godine drugi) je Joc Pečečnik. Njegov 90-procentni udeo u grupi Elektronček, koja proizvodi i daje u najam opremu za kockarnice, procenjen je na 188,4 miliona eura, tri odsto više nego lani. Zbog uspeha u Americi, Pečečnik u narednim godinama ima velike mogućnosti za rast.

Četvrto mesto (prošle godine treće) zauzeli su supružnici Iza i Samo Login, kojima je u poslednje tri godine uspeo veliki posao sa zabavnim mobilnim aplikacijama. Vrednost preduzeća Autfi7, koje je proletos premašilo granicu od milijardu downloadova (preuzimanja) je, prema analitičarima Menadžera, 16 odsto veća. Udeo od 55 odsto koji poseduju supružnici Login vredi 146,6 milona evra. Na listi najbogatijih Slovenaca su i tri glavna akcionara tog preduzeća.

Među prvih pet je ove godine prvi put 39-godišnji Zoltan Varga iz Zreča koji je studirao u Americi i probio se među vodeće menadžere u petom najvećem hedž fondu Ork zif kepital menadžment, gde je odgovoran za azijska tržišta. U vlasništvu ima nešto više od 13 miliona akcija tog fonda, koje su krajem septembra bile vredne 110,1 miliona evra.

Nekada najbogatiji Slovenac, trgovac Mirko Tuš je ove godine pao za jedno mjesto, na osmu poziciju, ali se vrednost njegove imovine prošle godine nije smanjivala. Revija je procenu povećala za tri odsto, na 73,7 miliona evra, što je više od 13 osto vrednosti 2008. godine.

Zajednička vrednost imovine 100 najbogatijih Slovenaca je lane dostigla 3,3 milijarde evra, što je oko 14 odsto više nego prošle godine, ali još uvek 17 odsto manje nego u pretkriznom periodu 2008. godine. Od tada se na listi promenilo više od polovine imena, napisali su u reviji Menadžer.

CEAC tuži Crnu Goru i traži 600 miliona evra

Centralno-evropska aluminijumska kompanija (CEAC), deo EN Plus grupe ruskog milijardera Olega Deripaske, podnela je tužbu međunarodnoj arbitraži protiv vlade Crne Gore, kojom traži više od 600 miliona evra odštete.

CEAC je jedan od najvećih deoničara i poverilaca Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP). Ruska kompanija navodi da se crnogorska vlada mešala u proces ulaganja i time joj nanela velike štete i na kraju gubitak same investicije, prenosi ruska pravna informaciona agencija (RAPSI).

Ruska kompanija je podnela prvi zahtev za arbitražu krajem 2013. i tražila 100 miliona evra odštete. Kompanija je optužila crnogorsku vladu za kršenje prijateljskog sporazuma o poravnjanju u vezi KAP koji su potpisali CEAC i vlada Crne Gore 2010, što je kasnije dovelo do stečaja u KAP.

CEAC je predložio da se spor reši u avgustu 2013. a pošto dve strane nisu uspele da postignu uzajamno prihvatljiv sporazum o tom pitanju u roku od šest meseci kompanija je zatražila arbitražu.

Vada Crne Gore je u julu prošle godine proglasila stečaj u KAP, a u oktobru je proglašen bankrot kompanije koja je bila u ogromnim dugovima. Ukupni dugovi KAP su bili 350 miliona evra što je deset odsto BDP Crne Gore.

Vlada Crne Gore je zatim raspisala oglas o prodaji imovine KAP i prihvatila ponudu nikšićkog preduzeća Uniprom koje se bavi proizvodnjom tečnog metala.

Miro Cerar, iznenađenje slovenačkih izbora

Na parlamentarnim izborima u Sloveniji najviše glasova - 36,9 odsto - osvojila je Stranka Mira Cerara (SMC), profesora prava, novog u politici, pokazuju preliminarni podaci koje je objavila privatna POP televizija.

CERAR JE SVOJU NOVU STRANKU OSNOVAO SAMO PRE 3,5 NEDELJA!!

Na drugom mestu, sa osvojenih 19,2 odsto glasova je Slovenačka demokratska stranka (SDS), čiji šef Janez Janša služi dvogodišnju zatvorsku kaznu, prenosi Rojters.

Na trećem mestu po broju osvojenih glasova je Ujedinjena stranka penzionera Slovenije (DeSUS) sa osvojenih 9,7 odsto glasova.

Stranka odlazeće slovenačke premijerke Alenke Bratušek je sa osvojenih 4,7 odsto glasova jedva izborila ulazak u parlament.

Miro Cerar je rekao da je zadovoljan zbog pobede njegove stranke.

"Rezultat je zaista dobar, to govori da su ljudi izabrali privrženost jednoj drugoj političkoj kulturi koja neće biti razbijačka i koja će doneti izlazak iz krize i da veruju našoj stranci da je sposobna da takvu kulturu podrži", izjavio je Cerar.

Cerar je rekao da će njegova stranka o formiranju vlade razgovarati sa svima, ali da ima rezerve prema stranci Janeza Janše.

"Moramo naći pravi put, ne smemo dozvoliti da nas zavedu sva koruptivna iskustva koja donosi politika, držaćemo se predizborne kampanje da državi treba više sređenosti, jer će nam samo to omogućiti izlazak iz krize", poručio je Cerar.

Potpredsednik drugoplasirane Slovenačke demokratske stranke Zvonko Černač je naglasio da izbori nisu bili pošteni i da njihov rezultat nije legitiman.

Černač je izjavu dao u ime predsednika stranke Janeza Janše koji izdržava dvogodišnju kaznu zatvora zbog korupcije i kojem nije udovoljeno molbi da izađe iz zatvora i glasa.

"Nažalost izbori nisu bili pošteni i zato rezultat nije legitiman", rekao je potpredsednik stranke i podsetio da je Janez Janša zbog zatvora isključen iz izborne utakmice.

Ocenio je da će vlada formirana na današnjim izbornim rezultatima pre ili kasnije pasti, i rekao da je njegova stranka neće priznati, nazvavši budućeg premijera "slovenačkim Lukašenkom".

Posle prijema Hrvatske u EU, ostale zemlje Zapadnog Balkana moraće da se strpe, što bi moglo da uspori njihovu transformaciju pre nego što je valjano i počela, piše švajcarski list.

"Srbija, kao najveća nacionalna ekonomija u regionu, još muku muči sa bruto nacionalnim proizvodom, koji je niži nego pre raspada Jugoslavije", podseća “Noje ciriher cajtung".

Evropska banka za obnovu i razvoj nedavno je prognozirala da će u narednih 20 godina, ukoliko se okolnosti ne promene, od bivših evropskih komunistickih zemalja jedino srednjeevropske i baltičke države dostići 60 odsto prosecnog prihoda po glavi stanovnika koji je EU imala 2004. godine, pre širenja na istok.

Za zemlje Zapadnog Balkana taj cilj će - osim ako se ne desi čudo - ostati nedostižan još neodređeno dugo, ocenjuje "Noje ciriher cajtung", prenosi Dojče vele.

List opisuje Zapadni Balkan kao region koji karakterišu neprestani nemiri i čije se stanovništvo nada da će u okrilju EU naći stabilnost i blagostanje

Međutim, ta perspektiva je, kako piše ciriški list, veoma neizvesna.

Dnevnik podseća da je zemljama Zapadnog Balkana na samitu EU u Solunu 2003. godine obećana evropska perspektiva, ali to obećanje danas liči na prazne priče.

Svaki evropski političar oseća se obaveznim da ponovi tu rečenicu tokom posete zapadnom Balkanu, ali vera u iskrenost takvih izjava polako se gubi, navodi "Noje ciriher cajtung".

List piše i da je Hrvatska u julu prošle godine s više nezadovoljstva nego oduševljenja primljena u EU, u kojoj je još tad prevladavala prećutna saglasnost da neko vreme treba pauzirati s proširenjem.

Taj stav, prema navodima dnevnika, neće mnogo promeniti ni pocetak pregovora o članstvu sa Srbijom.

"Takvo uskraćivanje ljubavi na Balkanu ne prolazi nezapaženo", piše list i dodaje da je uticaj EU u regionu i dalje veoma veliki, a da je priključivanje Uniji jedan od retkih ciljeva oko koga su složne skoro sve politicke snage.

"Istina je, međutim, da su za osiromašeni Balkan postavljeni mnogo strožiji kriterijumi nego što su bili 2004. godine" za zemlje istočne i srednje Evrope, napominje ciriški dnevnik.

Jbga... kad nismo Hrvatska, koja je miljenica, bila i ostala Nemačke !!
 

Slovenija - ruska perionica novca?

U Sloveniji, prema podacima AJPESA, deluje skoro hiljadu ruskih preduzeća koja imaju ruske osnivače ili partnere u Ruskoj Federaciji, od kojih je više od 634 registrovano u srednjoj Sloveniji, ali ih je mnogo registrovano i na slovenačkom Jadranu.

Mnoga registrovana preduzeća imaju istu adresu, a za njih je posebno karakteristično da imaju jako mali ili nikakav promet, tako da se najverovatnije radi samo o fiktivnim kompanijama, piše slovenački dnevnik.

Sa druge stane, Rusi se, kako se navodi, često pojavljuju kao kupci najskupljih nekretnina.

Kancelarija Republike Slovenije za sprečavanje pranja novca je u više od polovine obavljenih ruskih transakcija pronašla da postoji sumnja o pranju novca.

Gradonačelnik Zagreba uhapšen zbog korupcije

Gradonačelnik Zagreba Milan Bandić i dvojica biznismena, uhapšeni su zbog sumnje da su izvršili više koruptivnih krivičnih dela na štetu grada, javljaju hrvatski mediji, pozivajući se na nezvanične podatke.

Policija je, po nalogu Uskoka, pored Bandića, uhapsila i predsednika Uprave Zagrebačkog holdinga Slobodana Ljubičića i vlasnika CIOS Petra Pripuza. Oni su, kako navode mediji, uhapšeni zbog sumnje da su izvršili više koruptivnih krivičnih dela na štetu grada.

Hrvati kupuju Sloveniju?

Hrvati su poslednjih nekoliko godina jedni od najjačih investitora u slovenačka preduzeća, ne samo putem preuzimanja kompanija kao što su Mercator ili Droga Kolinska, nego i kupovinom paketa deonica na Ljubljanskoj berzi.

"To nisu izolovane poslovne operacije, nego u velikoj meri strateške odluke, pri čemu učestvuje i aktuelna hrvatska politika", rekao je za slovenački dnevnik Delo poslovni analitičar, Borut Šuklje.

U opširnom prilogu Dela o stranim investitorima i njihovoj poslovnoj politici naslovljenom "Slovenija na rasprodaji", navodi se i mišljenje Mate Granića, nekadašnjeg hrvatskog ministra spoljnih poslova, koji nije potvrdio tezu da je reč o strateškom planu hrvatske politike da preuzme što više slovenačkih kompanija.

Naravno da je širenje hrvatskih preduzeća u Sloveniji posledica strategije, ali ne radi se o strategiji države, nego o strategiji pametnih pojedinaca, poput Todorića i drugih, kazao je Granić za slovenački dnevnik.

Pored toga što konkurišu za vodeće slovenačke firme na konkursima na kojima se za njih traže strateški partneri, bez obzira na to da li je reč o državnim ili privatnim preduzećima, sve se više stranih investitora, a među njima su i hrvatski, odlučuje se za kupovinu deonica slovenačkih firmi preko Ljubljanske berze.

Tako se procenjuje da stranci investiranjem preko povereničkih računa već raspolažu sa više od 350 miliona evra slovenačke korporativne imovine.

Reč je o firmama kao što su farmaceutska kompanija Krka, koncern za proizvodnju kućnih aparata Gorenje, reosiguravajuća kompanija Pozavarovalnica Sava, ali i o energetskoj kompaniji Petrol, s najvećim godišnjim prihodima, navodi Delo.

Britanska agencija Rojters objavila je članak "Hrvatska ne nalazi put do prosperiteta EU", u kojem analizira stanje Hrvatske nakon ulaska u Evropsku uniju.

Kako se ističe, država nije videla napredak kakav su ostvarile zemlje koje su u Uniju ušle 2004, kada je privreda bila u procvatu.

Priliku za napredak, smatraju u agenciji, velikim delom je propustila zbog vlade koja je preuzela vlast pre nego što je na području bivše Jugoslavije izbio rat.

"Od tada je uspostavila demokratiju, ali se bori kako bi ponovo uspostavila izgubljeno tržište, pa se morala odreći subvencionisane brodogradnje kako bi ispunila kriterijume Evropske unije", piše u članku koji prenosi "Večernji list".

Rojters navodi kako "siromaštvo nakon šest godina krize nije neuobičajeno na Balkanu, pa čak ni na zapadu Unije" i slikovito navodi da se dubina hrvatskog propadanja vidi "u odsjaju vatrometa i fanfara kojima je obieležen ulazak u EU".

S privredom koja je od 2008. do danas zabeležila pad od 13 posto, Hrvatska se nalazi odmah iza dugom opterećene Grčke, pa se spekuliše da bi država, koja još nije članica evrozone, mogla da traži finansijsku pomoć Evropske unije.

"Znaci siromaštva su posvuda, te se tako u srcu Zagreba nalaze brojni prazni poslovni prostori, što je u suprotnosti s imidžom Hrvatske kao turističkog mamca za ljubitelje plaža i ostrva", navodi se u članku.

Agencija podseća da je Hrvatska u recesiji već šest godina i procenjuje da bi se negativan trend mogao nastaviti i 2015.

"Hrvatske političke elite ne razumeju se u ekonomiju, niti je ona ikada bila njihov prioritet", citira Rojters ekonomskog analitičara Velimira Šonju i dodaje da zapadni analitičari priznaju da ne razumeju nesposobnost Hrvatske da maksimalno iskoristi članstvo u Uniji, koja nudi više od 10 milijardi evra kroz fondove za infrastrukturne i razvojne projekte do 2020. godine.

Franak u Hrvatskoj nadjačao evro

Kurs švajcarskog franka u Hrvatskoj je premašio vrednost evra, usled pada hrvatske kune prema svim inostranim valutama.

Predlog izmena Zakona o potrošačkom kreditiranju u Sabor je upućen u utorak, a očekuje se da će biti izglasan u petak. Radi se o kontroverznom predlogu koji je naišao na neodobravanje bankara.

Iz Hrvatskog udruženja banaka poručili su kako se neće ustručavati od tužbi da zaštite svoje interese. Zapretili su da će celi slučaj, ako bude potrebno, odvesti i do Evropskog suda pravde.

Međutim, ministar pravosuđa Orsat Miljenić tvrdi da zakonske izmene kojima se fiksira kurs franka imaju uporište u Ustavu, a ministar finansija Boris Lalovac bankama je poručio da slobodno podnesu tužbe, jer za ovu Vladu poštovanje Ustava znači zaštita građana.

Fiksiranje kursa je samo je privremena mera, a Milanović je predstavnicima Udruženja Franak obećao da će uskoro biti predloženo i trajno rešenje. Očekuje se izrada modela konverzije kredita u francima u kredite u evrima ili kunama.

Iz HNB ranije je nezvanično puštena informacija da razmatraju četiri različita modeliteta pomoći korisnicima kredita u francima. U raspravu se dnapokon uključio i guverner Boris Vujčić koji je kazao da HNB ne može rešiti ovaj problem. Vujčić tvrdi da banke ne zarađuju ekstraprofite na kreditima u francima.

INA može da se oprosti od imovine u Srbiji

Hrvatska naftna kompanija INA se, bar za sada, može oprostiti od svoje imovine u Srbiji, koja se odnosi na 167 benzinskih pumpi i 11 skladišta, ukupne procenjene vrednosti od 200 miliona evra, javlja RTL.

Tom imovinom je nakon raspada Jugoslavije raspolagala kompanija Beopetrol, koju je Srbija 2003. prodala Lukoilu, prenosi RTL.

Dve godine kasnije INA, je pred sudom tražila poništenje ugovora između Agencije za privatizaciju i srpskog pandana, Akcijskog fonda, i izgubila.

INA nije pravno dobro postavila svoju legitimaciju, a to je da poništavanje nekog ugovora može tražiti samo ona pravna osoba koje je sudelovala u sastavljanju tog ugovora.

"Ovde se INA pojavljuje kao neka treća osoba koja je van ovoga", rekao je za RTL Sava Anđelković, advokat Akcijskog fonda Srbije. U INA i dalje tvrde da je privatizacija sprovedena na nezakonit način. Kažu da je postupak za povrat imovine još u toku.

"Iako je INA postupak izgubila, protiv presude je uložila reviziju na Vrhovni kasacioni sud Srbije, što je pretpostavka za kasnije eventualno obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu", navodi INA u saopštenju.

Odšteta ne bi trebalo da bude zanemarljiva. Srbija je za BeoPetrol od ruskog ulagača dobila 117 miliona dolara, a u INA tvrde da su, pored toga, ostali bez još bar 90 miliona dolara na račun izgubljene dobiti, zaključuje RTL.

EU blokira `nuklearni dil` Mađarske i Rusije

Nadzorni organi Evropske unije spremni su da iskoriste pravo veta kako bi blokirale sporazum Mađarske i ruske državne korporacije za nuklearnu energiju Rosatom, preneo je Financial Times.

Rosatom se priprema za izgradnju i održavanje dva reaktora kapaciteta 1.200 megavata u mađarskom gradu Pakš, a vrednost ugovora je 12 milijardi evra.

Pre oko godinu dana dve zemlje su potpisale međudržavni sporazum, čiji je inicijator mađarska strana i premijer Viktor Orban.

Prošle nedelje predsednik Vladimir Putin potvrdio je spremnost Rosatoma da finansira 80 odsto vrednosti projekta i rekao da mu on sam pridaje "ogroman značaj".

Odobrenje Evropske agencije za nuklearnu energiju moraju da dobiju sve članice EU koje kupuju nuklearno gorivo.

Evropska komisija takođe može da pokrene antimonopolsku istragu u vezi sa tim što je Mađarska već 80, odnosno 60 odsto zavisna od ruske nafte i gasa. Prema mišljenju protivnika sporazuma, zemlja može u potpunosti postati zavisna od ruskih energenata.