Specijalisti za hartije od vrednosti
Market mejkeri (market maker) su posebni i veoma poželjni učesnici u trgovanju hartijama od vrednosti. To su oni članovi berze koji ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje market mejking poslova, i koji istovremeno prihvataju uslove market mejkinga koje je ustanovila berza čiji su član. Oni sa berzom potpisuju ugovor kojim se i formalno obavezuju na obavljanje market mejking poslova. Od ostalih učesnika u trgovanju market mejkeri se razlikuju po tome što istovremeno ispostavljaju kupovne i prodajne dilerske naloge za određenu hartiju u kontinuiranom trgovanju, utvrđenu ugovorom o market mejkingu. Na nekim tržištima nazivaju ih specijalistima, a mogu se uporediti i sa trgovcima devizama, koji za istu valutu daju dvostruku kotaciju - kupovni i prodajni kurs. Za razliku od njih, market mejkeri trguju određenom hartijom od vrednosti za koju imaju dozvolu, ispostavljajući takođe dvostruku kotaciju - prodajnu i kupovnu cenu.
Pravila igre
Osnovni princip market mejkinga je da se na najlikvidnijim hartijama od vrednosti, koje su i najatraktivnije za tu vrstu poslova, maksimalno ograniči raspon, dok je nelikvidnijim akcijama omogućen veći spred kupovnih i prodajnih cena, kako bi se povećala atraktivnost za potencijalne market mejkere. Te vrednosti naravno predstavljaju dozvoljene granice, a market mejker ima mogućnost da se kreće u okviru tih granica.
Glavna odlika market mejkera ogleda se u tome što na tržištu oni služe kao katalizatori trgovanja. Istovremenom kotacijom kupovine i prodaje, oni sprečavaju da zainteresovani prodavac ili kupac na nelikvidnom tržištu dođe u situaciju da bude usamljen na jednoj od trgovačkih strana. Time oni doprinose povećanju likvidnosti na konkretnoj hartiji, a posledično utiču na porast likvidnosti i prometa na čitavom tržištu, što i jeste njihova osnovna uloga. Naravno, postavlja se i pitanje interesa i cilja samog market mejkera. Iako njegovo delovanje pozitivno utiče na likvidnost tržišta, njegovo delovanje nije filantropskog karaktera, već se motivi, kao i kod svih učesnika na finansijskom tržištu, nalaze u mogućnostima ostvarivanja profita. Za ove učesnike u trgovanju razlika između kupovne i prodajne cene, tj. spred (raspon cene), osnovni je izvor zarade, a kako bi se sprečile zloupotrebe, maksimalan dozvoljen raspon cene ograničen je postavljenim uslovima berze.
Upravni odbor Beogradske berze doneo je krajem januara odluku kojom su utvrđeni kriterijumi i uslovi za market mejking hartijama od vrednosti kao i pravila za market mejkere koji su zainteresovani za obavljanje tih poslova. Kako bi se napravila distinkcija izmedju tržišnih materijala kojima se frekventno i u velikom obimu trguje u odnosu na neaktivnije hartije, propisani su kriterijumi koji hartije svrstavaju u kvalitativne segmente. Na osnovu ostvarenih rezultata pravi se rang lista koja stavlja u uporedni pregled akcije kojima se ostvaruje visok nivo prometa, kao i akcije sa visokom frekvencijom transakcija. Klasifikacija je neophodna za određivanje likvidonosnog nivoa kom određena hartija pripada, i kojoj se u tom smislu, dodeljuju prava i obaveze za market mejkera. U zavisnosti od tog nivoa, market mejker ima različita prava u smislu veličine maksimalnog dozvoljenog spreda, i minimalne količine akcija u nalozima koje ispostavlja u knjigu naloga na kupovnoj i prodajnoj strani. To znači da atraktivnost tržišnog materijala, direktno utiče na ograničenja koja se propisuju market mejkeru.
Sa druge strane i izdavaocima hartija od vrednosti u interesu je postojanje market mejkera, pre svega zato što oni svojim delovanjem omogućavaju da se na hartiji odredi veći broj cena tokom trgovačkog dana, odnosno tokom određenog vremenskog perioda. Time se dobija veći broj referentnih cena koje određuju trenutnu vrednost neke akcije, odnosno i samog preduzeća. Povećana frekventnost trgovanja smanjuje volatilnost hartije, što znači da se dnevni skokovi i padovi kreću u okviru manjih ekstremnih vrednosti i realnije predstavljaju odnos investitora prema tržišnom materijalu. Iz tog razloga, u slučaju zainteresovanosti market mejkera za delovanje na njihovim akcijama, preduzeća su stimulisana da sa vanberzanskog tržišta uključe svoje akcije na listing A ili B (standard ili prajm market) Beogradske berze, jer vreme koje su market mejkeri u obavezi da provedu na trgovačkoj tabli raste sa nivoom tržišta na koji su uključene hartije izdavaoca. Najmanje obaveza odnosi se na hartije kojima se trguje na vanberzanskom tržištu, dok obavezna vremenska zastupljenost market mejkera raste kada je reč o akcijama na standard i prajm marketu do nivoa od dve trećine ukupnog trajanja kontinuiranog trgovanja.
Pogodnost za članove koji se opredele za vršenje poslova market mejkera ogleda se u smanjenju nivoa provizije berze, za transakcije koje obavljaju u svojstvu market mejkera, a takođe postoje i određeni vidovi zaštite market mejkera od velikog dnevnog obima trgovanja na hartiji od vrednosti. U takvim situacijama postoji mogućnost da se market mejker pre vremena povuče sa tržišta iako nije ispunio neophodnu vremensku zastupljenost u okviru jednog berzanskog sastanka.
Market mejkeri su korisni za svako tržište, jer se zahvaljujući aktivnostima ubrzavaju procesi na tržištima kapitala, povećava promet i smanjuje raspon cena na pojedinačnim hartijama od vrednosti. Sistemom pozitivne povratne sprege, povećanje likvidnosti tržišta dovodi do većeg broja hartija koje su atraktivne za poslove market mejkinga, što podiže nivo konkurencije među samim market mejkerima. Krajnji efekat je smanjivanje raspona cena i povećanje likvidnosti, od čega korist imaju svi učesnici na tržištu kapitala. Natalija Nedeljković
Izvor: Danas
Naslov: Market mejkeri 
6/8/2008, 13:12
