Upoznaj srpske tajkune, da bi ih više voleo !!

Za Džombu kažu novine da je i veliki GOLUBAR, pa tako piše da je za neke svoje golube dobijao i po 15.000 EVRA!!!
Imali na forumu golubara (znam da ih ima) koji bi ovo mogi da objasne?
Koji su to golubi u pitanju? Kako da i mi obični počnemo da gajimo takve golube, jer to je bolje od bilo kakve berze, bilo kavog životnog osiguranja kolege Orisnog...

Čekam!

Limited011, nemoj kupovati skupe golubove.   
To ti je gore od berze, a nesto slicno kao AGBN.
Das velike pare za goluba, pocnes da ga treniras, naidje soko i pokupi ga,
i prodjes kao neki na AGBN.  Soko (ptica grabljivica) je Antonic i ostali kriminalci (politicari).

Kompanija “ALCO GROUP”, sa sedištem u Beogradu je već nekoliko godina sinonim za uspešno i stabilno poslovanje u nekoliko privrednih segmenata: proizvodnja, trgovina, turizam, projektovanje i gradnja.

Sve firme Alco grupe posluju uspešno i zapošljavaju više od 2.500 radnika. Grupa je potpuno likvidna i bez dugova. U proteklih deset godina investirano je u gradnju i u proizvodne linije preko 250 mil EUR.

Među 30 najvećih brendova u Srbiji, čak 4 pripadaju firmama iz ove grupe.

Prvi poslovi Alco grupe vezani su za trgovinu hartijama od vrednosti na tek osnovanoj Beogradskoj berzi, na otkupu i eskontu menica na teritoriji cele bivše Jugoslavije i otkupu Ruskih klirinških dugova. U vreme hiper inflacije 1994, Alco group počinje da ulaže u nekretnine. Dve godine kasnije osnovana je Alco banka, koja je 2007. prodata belgijskoj KBC Banci. Krajem 1998. "Alco grupa" kupuje na javnoj stečajnoj licitaciji fabriku "Pionir" iz Subotice. Sa zamahom privatizacije , od 2001. kupuje još nekoliko fabrika i preduzeća, od kojih je većina bila ili u stečaju ili u vrlo lošem tehnološkom i finansijskom stanju.

Danas, "Alco grupu" čine pomenuti "Pionir" iz Subotice (sa četiri fabrike), "Hissar" iz Prokuplja , "Tipoplastika" u Gornjem Milanovcu, „Alfa plam“ iz Vranja, „Forest Alfa plam“ iz Pukovca, "Intersilver" iz Zemuna, "Koštana" Vranje, FOS iz Surdulice. Zatim u oblasti trgovine poseduju beogradske kompanije "Amasis", "Jugotehna" i "Cobex", a u građevini "Naš stan".

U turizmu posluje preko lanca "A hoteli", u okviru kojih su završeni hoteli "Izvor" u Aranđelovcu i "Master" u Novom Sadu. U ovoj godini planira se otvaranje još tri nova hotela: "Park" u Vrnjačkoj Banji, "Tornik" na Zlatiboru i "Sloboda" u Šapcu.

Vlasnik Miroljub Aleksić

GORAN Perčević je u biznis krenuo sa privatizacijom nekadašnje spoljnotrgovinske firme „Interkomerc”, da bi danas imao malo poslovno carstvo na klimavim nogama (dužan je mnogim bankama, kao i Fondu za razvoj). Po zvaničnim podacima, ova kompanija ima još sedam zavisnih društava: „Intersekom Pojate” Ćićevac (proizvodnja„ flipsa”) „Interkomerc agrar” Vrbas (silosi za pakovanje brašna), „Interbriko” Nova Varoš (fabrika briketa) „Interkom Ras” Raška, mlekara „Zlatarka” Nova Varoš, „Radaković” Vršac (pakovanje soli i proizvodnja začina) i mesna industrija „Koteks” iz Surčina.

Završni računi ove grupe Perčevićevih preduzeća, koja upošljavaju ukupno 465 ljudi, pokazuju da je prošle godine ostvaren gubitak od čak 6,5 milijardi dinara, što je oko 57 miliona evra. Ukupna dugovanja ovih firmi premašuju 25 milijardi dinara (oko 215 miliona evra).

Računi Perčevićeve matične firme „Interkomerc”, kao što se može videti na sajtu Narodne banke, trenutno nisu u blokadi, s obzirom na to da su mu poverioci prihvatili unapred pripremljeni plan reorganizacije. To znači da su mu odgodili naplatu dugova ili prihvatili da potraživanja pretvore u kapital.

Vlada Srbije trenutno radi na reorganizaciji Srpske banke, odnosno njenom spasavanju, a ovaj biznismen je opet na spisku onih koji nisu otplaćivali kredite. Osim toga, u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Perčević je uz Miroslava Miškovića, Željka Mitrovića, Vojina Lazarević, Nenada Popović, Toplica Spasojevića, Nebojše Čovića naveden kao jedan od onih privrednika koji je koristio privilegije i uzimao povoljne kredite Fonda za razvoj. Veliki broj njih ih nije vraćao, među njima je i vlasnik „Interkomerca”, a njegov dug prema Fondu za razvoj iznosio je 118 miliona dinara.

Iz naftne mafije na Forbsovu listu

Najveće iznenađenje na ovogodišnjoj listi, prema pisanju zagrebačkog izdanja ovog magazina, jeste Srđan Knežević, vlasnik „Knez petrola”. Zahvaljujući eksplozivnom rastu poslovnih prihoda od čak 194 odsto (sa 121,4 na 356,9 miliona evra u 2012), ovaj biznismen je zauzeo peto mesto. Srđan Knežević je 2003. godine osnovao firmu „Knez petrol”, koja se bavila uslužnim prevozom naftnih derivata. Zatim je kupio prvi maloprodajni objekat i počeo da proširuje posao, da bi za samo deset godina postao vlasnik kompanije koja je, posle neprikosnovenog NIS-a, najveća u ovoj oblasti. Poznavaoci naftnog biznisa tvrde da mu je to pošlo za rukom uglavnom preuzimanjem manjih lokalnih pumpi na osnovu dugova. Danas ih ima oko 50.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je 2007. godine optužnicu protiv Kneževića, posle čega je osuđen na dve i po godine zatvora. Tada je označen kao član takozvane naftne mafije, jer je, kako se navodi, zloupotrebio službeni položaj tako što je petrolej prodavao kao dizel D2. Na taj način grupa se oslobađala akciza, pa se na razlici u ceni pravila ogromna zarada.

---------------------------------------



Naporan rad urodio plodom... Srđan Knežević

Vasilija Vasu Mićića.
Vasa je bio direktor Puteva Užice, preduzeća i u to vreme poznatog po obimnim radovima u niskogradnji. Onda su došle sankcije i posao sa inostranstvom je jednostavno stao.

Bar naizgled, jer se u svetu tada otvaraju formalno domicilna preduzeća u kojima je prikriveni osnivački kapital i tržišna pozicija srpskih preduzeća. Na čelo jednog takvog preduzeća u Rusiji dolazi i Vasilije.
Renome Puteva Užice lako otvara sva vrata novoosnovanim privatnim preduzećima koja prividno nemaju nikakve veze sa matičnom kompanijom. Vasilije kao dugogodišnji direktor lako uspostavlja kontakte sa svim bivšim partnerima i širi posao svog preduzeća ne samo u Rusiji već i po nekim zemljama Zapadne Evrope, severne Afrike (neizbežna Libija) i po Bliskom istoku.

U vremenima sankcija, pamte Užičani, Vasilije je živeo na relaciji Moskva - Beograd, jer je paralelno vodio oba preduzeća. U stvari, ono rusko mu je bilo važnije, jer u Srbiji jednostavno nije ni bilo para za neke veće projekte. Putevi Užice su preživljavali zahvaljujući krpljenju ranije napravljenih drumova, a tek bi se u predizbornoj kampanji neko od lokalnih političara osmelio da asfaltira pokoju novu saobraćajnicu, i to uglavnom na mufte.

Dete kupilo roditelja

Trenutak kada se prodajom akcija krenulo sa privatizacijom Puteva Užice, Vasilije je spremno dočekao. Obrćući pare društvenog preduzeća čiji je bio direktor, Vasa, naime, nije zaboravio ni sebe ni svoj džep. Danas on na svoje ime ima 22 odsto akcija preduzeća čije je interese trebalo da zastupa u zemlji i inostranstvu.

Najveći paket akcija Puteva, preko 40 odsto, poseduje kompanija Putevi sa Kipra, a njen vlasnik je niko drugi do Vasilije Vasa Mićić. Tako direktor nekadašnjeg društvenog preduzeća posle privatizacije ima bezmalo dvotrećinsko vlasništvo tog istog preduzeća. Pošteno!

Samu kiparsku kompaniju Putevi Vasa je osnovao za vreme sankcija i ona je trebalo da bude holding za sva inostrana preduzeća Puteva Užice. Kako je devedesetih bilo uobičajeno da se takva ino-preduzeća osnivaju novcem domaćih kompanija pod sankcijama, verujemo da je i u ovom slučaju istovetno postupljeno.

Malo je verovatno da bi kompanija početnik dobila bankarske garancije na iznose od više miliona dolara, koje su neophodne za ulazak u poslove niskogradnje u inostranstvu, tako da nije daleko zaključak da su Putevi sa Kipra bili samo ispostava Puteva Užice. A onda je dete kupilo roditelja.

Tako zarađenim parama Vasilije nije otkupio samo preduzeće čiji je novac uzeo, već i mnoge druge firme diljem zemlje Srbije. Juna 2007. za 108,5 miliona dinara Vasilije je kupio preduzeće za proizvodnju betonskih pragova i građevinskih elemenata Mirko Tomić iz Stalaća.
U njegovo poslovno carstvo spada i kamenolom Granit-Peščara u selu Ba kod Ljiga. Od tada seljani vele da u nebo više gledaju iz straha da iz majdana prilikom miniranja ne doleti kamenje, nego da li će biti kiše.
"Miniraju bez ikakve najave, da se bar sklonimo ako neki kamen doleti, a za oštećenja na kućama novi vlasnici majdana uopšte ne haju", kaže Tomislav Krstić iz sela Ba. "U zaseocima Pantelići i Krstići nema kuće koja nije oštećena, ali ima različitih interesa, pa mnogi ne žele da se zameraju s novim vlasnicima Granit-Peščare."

Presipačko iskustvo

Zanimljivo je da je Vasilije investirao i kada njegovo preduzeće nije moglo da naplati novac za izvedene radove u Srbiji. Tu su, verovatno, korišćeni prihodi koji su ostvarivani u Rusiji, gde je samo u Sočiju preduzeće imalo dogovorene poslove u vrednosti od pola milijarde dolara. Nekada je to bio poslovni teren društvenog preduzeća, ali su se vremena promenila. I vlasnici.

Možda je tada Vasi u pomoć pritekao mlađi brat Mića, koji je dvadesetak godina direktor i akcionar Jedinstva AD iz Sevojna.
Ovo preduzeće se bavi prvenstveno izgradnjom infrastrukture: vodovoda, kanalizacije, gasovoda i ostalog. Jedinstvo radi i gasovod za zapadnu Srbiju i dalje prema jugu. Grad Užice je sa Jedinstvom formirao preduzeće Užice Gas u kome grad ima samo 30 odsto akcija, dok je ostatak u rukama Mićine kompanije. Šta je od kapitala, konkretno, Jedinstvo unelo u ovo preduzeće nikome nije poznato, ali se veruje da je do većinskog udela došlo prebijanjem dugova sa gradskom vlašću iz posla gasifikacije Užica.

Ni u Crnoj Gori Vasilije nije prolazio ništa lošije nego u Srbiji. Njegovo preduzeće je radilo obilaznicu oko Bijelog Polja kojom je tadašnji gradonačelnik Tarzan Milošević hteo da popravi svoj politički rejting. Kako mu to nije pošlo za rukom obustavio je plaćanja Putevima Užice, pa su njegovi i Vasini odnosi zahladneli.
Nedavno je konzorcijum u kome je pored Puteva Užice bio i PZP Beograd pobedio na tenderu za izgradnju 110 kilometara severnog kraka Koridora 10 od Subotice do Kelebije i od Novog Sada do Horgoša.

Drugi učesnik tendera, konzorcijum na čelu sa hrvatskim preduzećem Hidroelektra niskogradnja, odmah je uložio žalbu na ovakvu odluku ukazujući na to da je uslovima tendera bilo predviđeno predavanje fiksne cene, a da srpski konzorcijum tek treba da svoju ponudu uskladi sa rastom cena na malo.
Kada se malo bolje pogleda domaći konzorcijum, otkriće se u njemu i Borovica transport, preduzeće koje je još devedesetih pokušalo da pravi autoput kroz Vojvodinu, ali osim preuzimanja naplatnih rampi ništa važnije nije postiglo. Ko od koga tu uči teško je zaključiti, jer kako smo već videli, ni Vasilije nije bez iskustva u presipanju iz levog u desni džep. Naravno svoj.

Sam Vasilije se u prošlosti rado merio sa Bogoljubom Karićem. Oni koji ga poznaju tvrde da mu je želja da po brzini bogaćenja prestigne ovog tajkuna u bekstvu. Ako uskoro otvore privatni fakultet znaćemo da su umesto Braće Karić na scenu stupila Braća Mićić.

Za sada se, osim građevinarstva, Vasa uglavnom drži po strani od drugih, nesrodnih poslova. To mu, međutim, nije smetalo da jednom svom sinu, kome od ruke ne ide građevina, kupi HP Palisad Zlatibor. Na čelu Upravnog odbora ovde nalazimo Miću Mićića, dok su članovi podmladak, Vladimir i Danilo. Treba i deca da se uče, dok je vreme.

citat ::

Kompanija KKR je saopštila da je potpisala konačan sporazum o preuzimanju „SBB - Telemah grupe“ od kompanije „Mid Evropa partners“.

Na čelu "SBB - Srpske kablovske mreže" ostaće tim predvođen osnivačem kompanije Draganom Šolakom, koji će zadržati znatan udeo u „SBB - Telemah grupi“.

Podsetimo, Šolak je najpre osnovao firmu KDS u rodnom Kragujevcu 2000.godine, da bi tokom 2002. i 2003. godine integrisanjem kablovskih distributera širom Srbije nastao SBB, koji kasnije ulazi u zajednički posao sa Telemah grupom.

Novi tajkuni izviru iz blata, ko žabe iz bare...

Kako je propao krupni srpski biznis
Finansijske nepogode promešale karte na privrednoj sceni, pa nekadašnjih zvučnih imena više nema u javnosti



http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Grupni-portret-tajkuna/Kako-je-propao-krupni-srpski-biznis.lt.html

TS: Nedosledna politika ispitivanja porekla imovine
BEOGRAD – Transparentnost Srbija smatra da je u javnosti stvorena konfuzija o ispitivanju porekla imovine, te bi državni organi trebalo da izađu sa jasnim planovima na koji način će ova oblast biti zakonski uređena, ali i sa podacima zbog čega mehanizmi koji sada postoje nisu dovoljno korišćeni godinama.

Transparentnost Srbija je saopštila da iz izjava zvaničnika građani saznaju da će Zakon o ispitivanju porekla imovine biti izmenjen, odnosno, da je njegovo donošenje predviđeno Akcionom planom za sprovođenje antikorupcijske strategije za prvu polovinu 2015.

Međutim, ni jedno ni drugo nije istina - niti taj zakon postoji, niti se pominje u antikorupcijskoj strategiji iz 2013, navodi se u saopštenju.

Strategijom je, kako se navodi, planirano je uvođenje krivičnog dela „nezakonitog bogaćenja”, na osnovu člana 20. Konvencije UN protiv korupcije. Prema Akcionom planu, Nacrt izmena Krivičnog zakonika u tom pogledu Ministarstvo pravde trebalo je da pripremi još letos, predlog je trebalo da se nađe pred poslanicima u septembru, a do sada je već trebalo da izmene zakona budu usvojene, kaže se u saopštenju.

To bi, dodaje se, već omogućilo gonjenje u slučajevima kada postoji sumnja da imovina nekog javnog službenika premašuje njegove zakonite prihode, iako ne postoje dokazi u vezi sa izvršenjem nekog konkretnog krivičnog dela.

S druge strane, ukazuju iz Transparetnosti Srbija, Strategija ne govori ništa o primeni mehanizama provere koji postoje još od 2003. godine - Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o unakrsnoj proveri imovine i prihoda, a koji bi mogli da se primene na bilo kojeg poreskog obveznika, ne samo na javne funkcionere.

Tanjug

Swissleaks: Novac iz zemalja bivše Jugoslavije na tajnim računima

BEOGRAD - Objavljeni dokumenti banke HSBC otkrivaju da se na tajnim bankarskim računima u Švajcarskoj nalazio i novac ljudi iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, BiH, Crne Gore i Makedonije.
Kako je objavio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), u izveštajima koji otkrivaju razmere "skrivanja" novca i izbegavanja poreza preko Švajcarske spominje se i 38 klijenata povezanih sa Srbijom, od kojih najmanje pet ima srpski pasoš ili državljanstvo.

Podaci pokazuju da je novac iz Srbije prolazio kroz ukupno 93 računa, od kojih je 55 otvoreno za klijente povezane sa Srbijom između 1988. i 2006. godine.

Podataka o samim transakcijama nema, kao ni informacija da li su one povezane sa nekim nedozvoljenim radnjama.

Kako se navodi, kroz račune povezane sa Srbijom prošlo je ukupno 46 miliona dolara, a najveći ukupni iznos povezan direktno sa Srbijom kao zemljom je 11,1 miliona.

Ipak, dokumenta pokazuju da su se ljudi povezani sa Srbijom bavili mnogo većim svotama. Tako ICIJ u svom tekstu o objavljenim dokumentima navodi i da je otkriveno da su se zaposleni banke HSBC "prilično zabrinuli" zbog pojedinih transakcija iz Srbije.

Kako piše u tajnoj prepisci, banka je bila uznemirena zbog transakcije od 20 miliona evra jednog srpskog biznismena. Zaposleni su ga tada zamolili da se ponaša manje upadljivo.

"Banka mu je objasnila da se dosad nije mešala u njegove transakcije, ali da bi 'više cenila' kada bi se aktivnosti tog tipa smanjile. On je odgovorio da razume našu zabrinutost i poručio da će koristiti manje iznose", piše u dokumentu.

Srbija je po broju klijenata na 106. mestu liste, na kojoj su državljani 200 zemalja, sa 38 klijenata koji su skrivali novac na računima HSBC u Švajcarskoj dok je sa ukupno 46,6 miliona dolara 121. na listi po ukupnoj sumi.

Hrvatska je po broju klijenata 107. na listi, Makedonija 157, Bosna i Hercegovina 164, Albanija 194, Crna Gora 132. a Slovenija 146.

ICIJ je objavio seriju dokumenata koji pokazuiju kako su svetski bogataši, političari, poznate ličnosti, ali i kriminalci, trgovci oružjem i dijamantima "provlačili" i krili novac u švajcarskom delu britanske banke HSBC.

Najveći zemljoposednici u Srbiji:
Kostić oko 28.500 ha
Mišković oko 25.000 ha
Nicović oko 18.000 ha
Baltik Properti oko 10.500 ha
Todorić oko 6.000 ha

Suština je to što ovde bogati ljudi svoju akumulaciju potroše na luksuz. Čini mi se da samo ovde vlasnici firmi otimaju od svojih firmi i pretaču taj kapital u lično bogatstvo. Svuda u svetu je suprotno. Vlasnici kompanija lično bogatstvo ulažu u sopstvene biznise.

Uvek želimo nekog da prevarimo - poverioce, banke, državu... To je, između ostalog, zato što su ovde mnogi prepoznali matricu da najbolje prolaze oni koji ne plaćaju, jer smo mi 50 godina bili društvo raspodele gde su se svi dugovi u jednom momentu opraštali. Ako je isplativije kršiti zakon nego raditi regularno, onda to postaje trajna navika.

profesor Miodrag Zec

Putin "zauzdao" oligarhe

Putin je u filmu "Predsednik" rekao i pod kakvim je pritiskom bio 1999. godine kao premijer i saglasio se sa autorom intervjua da je te godine zemljom faktički upravljala grupa oligarha.

"Neki od njih, kada sam bio predsednik vlade i kada je (tadašnji predsednik Rusije Boris) Jeljcin saopštio da ću se kandidovati za predsednika, došli su kod mene u kabinet u Beli dom, seli preko puta i rekli: dakle, vi shvatate da ovde nikada nećete biti predsednik. Kažem: pa, videćemo", kazao je Putin, ne navodeći konkretno kako je uspeo da zauzda oligarhe.

"Na različite načine, različitim sredstvima", kazao je kratko.

Pisma citalaca o Z. Drakulicu, tajkunu ovdasnjem:

Postovani Drakulicu,
i ti si tako dosao do kapitala. Svi mi znamo pocetkom krize devedesetih si bio u Rusiji i bio si deo jedne domace firme i zna se da ste mahom svi na polozajim u toj firmi a zateceni u Rusiji ste dobar deo novca koji je firma zaradila prebacili na svoj racun i pokrenuli posao a kasnije vracali u delovima novac koji ste``pozajmili`` da se obrne. Drugo svi koji smo upuceni u vase poslovanje znamo kako ste i vi dobro prosli finansijski na grbaci ove zemlje i naroda. Kupovinom duga Srbije po 12 centi za dolar ste lepo zaradili dolaskom DSS-a na vlast 2000 godine. Kao deo tadasnjeg vrha te stranke vi ste taj dugo konvertovali sa drzavom po 80 centi za dolar kroz aranzman psenica, kukuruz, suncokret za dug. Preko Luke Constantza gde imate silose ste izvozili sirom sveta zito a i struju na siroko i time sebi stvarali masne extra profite- sve preko partijske DSS linije. Onda su se i vama apetiti povecali pa ste uzeli i valjaonicu i jos po nesto a vas licni fijasko se desio kupovinom austrisjke brodarske kuce i totalni fijasko sa JRB-om kad vam se deo imeprije ozbiljno urusio. Da vas podsetim vi ste sve to kupovali u vreme 2004-2008 godina ili ti vreme vladavine apsolutne DSS-a kad su se desile sve sporne privatizacije koje su bile pod Bubalom. Tako da pricati o drugima a sebe ne staviti u usta je malo bas onako naprednjacki da ne kazem.

A koliko si uzeo "posto" kada si kupio gigant NOVKABEL u N.Sadu za 120000.evra rasprodao vozni park,i najskuplje i najkvalitetnije mašine u pogonu i potom ga velikodušno prepustio svom prijatelju,da se on bakće sa viškom radne snage i da sprovodi socijalni program? I to je išlo sve na pošten način,bez mita i korupcije,kupiti onkav gigant od stotinu miliona evra za iznos koji su mogli desetak dobrostoječih i štedljivih radnika da sakupe i da ostane u njihovom vlasništvu.Muka mi od ovakvih likova,ali stvarno.
(Steva, 18. jun 2015 12:21)
Nije 120 000,00,nego 103 000,00 na 6 (šest) godišnjih rata i kupovina (nezvanično)dva stana supotpisnicima Ugovora ispred NFK.
Ono o rasprodaji je tačno ali sve po zakonu ,uz saglasnost Agencije.
Inače "Novkabel" je osnovan pre više od 90 godina i preživeo je i Karađorđeviće i Svjetski rat i komunizam i socijalizam čak je uspešno poslovao i pod sankcijama ali .....dođe đavo po svoje.

Unistio dve najvece pekare u Beogradu Klas i Beogradsku pekarski industriju....

Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do kraja septembra u Skupštinu biti predat predlog Zakona o poreklu imovine, a nacrt bi trebalo da bude gotov već u prvoj polovini tog meseca.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do kraja septembra u Skupštinu biti predat predlog Zakona o poreklu imovine, a nacrt bi trebalo da bude gotov već u prvoj polovini tog meseca,

On je rekao da svi moraju da budu pravilno oporezovani u skladu sa onom što imaju i da će bogataši morati da objasne odakle im to, ukoliko njihova prijavljena primanja za oporezivanje nisu u skladu sa imovinom.

"Ne može neko ko ima prijavljenu platu od 50.000 do 70.000 dinara, da bude veliki gazda koji ima dva poršea, ili dva velika mercedesa i 17 kuća i stanova. To za platu do 80.000 dinara ne može, pa ćete morati da objasnite kako ste to stekli", kazao je Vučić.

On je dodao da "ono što možete da objansite je sve vaše i to je sve u redu, bićemo čak i fleksibilni, ali ono što ne možete da objansite, to znači da ste uzeli na račun države i ja mislim da je to veoma pošteno" .

Jel ima neko protiv ovoga?

DRŽAVA će pokušati da reši dubiozu sa nenaplativim kreditima koje su, bez ikakvog obezbeđenja, podizali tajkuni tako što bi ovim dužnicima mogla čak i da se konfiskuje imovina - saznaju nezvanično "Novosti". O ovoj mogućnosti ozbiljno se razmišlja u vladajućoj koaliciji.

Razmatra se i opcija da se problematični krediti i dugovanja prema državnim bankama reše kroz nacionalizaciju: da država praktično uđe i preuzme ove firme. S obzirom na to da su veliki dužnici i da su pod hipoteku stavili bukvalno svaki poslovni kvadrat i zalogu na sve mašine i opremu, opravdano se postavlja pitanje i da li država planira da se, zarad nemirenja ogromnih dugovanja, prvenstveno prema državnim bankama koje su gurnute u stečaj, naplati i kroz nacionalizaciju privatne imovine tajkuna?

Inače, prema poslednjim procenama, njihovi dugovi dostižu čak 3,7 milijardi evra.

Zbog problematičnih zajmova odobravanih bez odgovarajućeg obezbeđenja pod katanac su otišle Agrobanka, Univerzal banka, Privredna banka Beograd, Razvojna banka Vojvodine, dok je Srpska banka "preživela" samo kao servis namenske industrije. Sve one bile su na meti udruženih tajkuna, koji su, čak, bili i akcionari pojedinih banaka kod koji su se, pod najpovoljnijim mogućim uslovima - zaduživali.

Miroslav Bogićević, vlasnik "Farmakoma", Goran Perčević, vlasnik "Interkomerca", Željko Žunić ("Beohemija"), Dragan Đurić ("Zekstra grupa") zajmili su od državnih banaka, a za otplatu garantovali jalovinom iz rudnika u "kojoj sigurno ima zlata" (Bogićević), solju i suhomesnatim proizvodima (Perčević), kozmetikom (Žunić)... U slučaju kada su polagali hipoteke, nekretnine su bile procenjivane po višestruko višim cenama od tržišnih.

Firme ovih biznismena već duže vreme su vodeće na listama prinudne naplate. Ogromna dospela dugovanja blokirala su im račune. Bogićevićeva preduzeća ovde su prednjačila sa ukupnim dugom od 13 milijardi dinara, bez kamate (stanje na dan 31. decembar 2014. godine). Sada većina njegovih firmi nema blokirane račune, ali ne zato što je dugove vratio, već zato što ih je uterao u stečaj, pa su zaštićena od prinudne naplate.

Boranija ::

DRŽAVA će pokušati da reši dubiozu sa nenaplativim kreditima koje su, bez ikakvog obezbeđenja, podizali tajkuni tako što bi ovim dužnicima mogla čak i da se konfiskuje imovina - saznaju nezvanično "Novosti". O ovoj mogućnosti ozbiljno se razmišlja u vladajućoj koaliciji.

Mosh misliti,... "ozbiljno se razmišlja u vladajućoj koaliciji"....

Zakon je vec pre X godina predvideo da moze da se ide na licnu imovinu: clan 18 Zakona o privrednim drustvima: Probijanje pravne ličnosti  !!!!

Nego opet neka zvalava demagogija...nista nisu uradili da se obracunuju sa tim kleptomanskim shljamom: chicha im preti tuzbama u Vashingtonu, Kole ugledan privrednik i dalje reaktivirao okupljanja ganga, itd.

Metastaze propasti !

Polako Matt, ništa u zemlji koja je od DS ekipe bila shvaćena kao žurka za prijatelje iz kraja i gimnazije, ne može da se desi preko noći...
Prethodna ekipa je imala 8 godina i skoro da ni jedan problem nije rešila, već se bavila tima kako da izglasa zakone koji će odgovarati Miškoviću i Djuniću!
Bar da su 20% posla koji je pred nama uradili, ali ne - oni su se zajebavali i slikali.


Da objasnim: Putin je pozvan od oligarha ruskih, kada se znalo da će on biti budući predsednik i reli su mu:
"Vama je jasno da Vi nećete biti nikakav predsedik?"
Putin: "Pa dobro, videćemo..."

I njemu je rebalo vremena da Deripasku, Hodorovskog i Abramovića itd... uvede u red!

Naravno da tajkuni neće tek tako da se predaju, ali se zna ko ima moć, samo je pitanje koliko te moći Vučić stvarno želi da primeni..

Kao što reće Putin: "Videćemo...."

Limited011 ::

Polako Matt, ništa u zemlji koja je od DS ekipe bila shvaćena kao žurka za prijatelje iz kraja i gimnazije, ne može da se desi preko noći...

Pa sta sada i ovaj prvo treba osam godina da napuni bisage, pa ce onda mozda da se bavi situacijom i resava bandite ??
Burazer, kumashin iz EMS-a, navijaci, polusvet, kleptoman postavljen (neizabran) za kradonacelnika... dno dna ekipa svakodnevno pali privatne avione i poliva champagne po Atini, grckim ostrvima i Parizu. Em pohlepni, em ne znaju nista da zavrse. Ne znam da li postoji toxicnija kombinacija.
Naravno, sve je to posledica prethodnih, to nije sporno... ali isteklo je vreme da se na njih vade. Mali je Srbistan brod, lako ga je okrenuti. A ovi ama bas nista nisu uradili, em sto su po penzosima odvalili - a brzo ce da se konsoliduje nova ekipa, nece znati sta ga je klepilo i odakle. Cudo niko ne spominje kako se mortalitet u Srbistanu pomerio: kladim se da je to statistika sa najboljim rastom !!
Pusti te glupacke price o Putinu i oligarsima, Rusiji...sta je on kao njih iskontrolisao?? Eno ih svaki sa po 2-3 privatne 767-ice po Hitrou/Zenevi svaki dan, u dzacima prenose milijarde funti kod one babuskere u Bakingem, da ih po Londonu reketiraju. Rusija je ogromna zemlja, prebogata, moze da se otima do sledeceg udara asteroida, a da se nista ne primeti !!! Zato onaj autisticni Putin i moze da glumata kao gistro zajeban je, a ove zabole,..dokle god teku potoci kesha i kapitala - trne im djokica za Putina.

Poslodavac o kom bruji planeta

Pravi direktor je onaj koji radnike stavi u istu ravan sa sobom, a turski preduzetnik Nevzat Aydin najbolji je primer takvog poslodavca koji je odlučio da dobit od prodaje firme podeli sa zaposlenima i to tolikim iznosima da će nekima promeniti život.

Nevzat Aydin, suosnivač i glavni direktor turske kompanije za dostavu hrane Yemeksepeti, odlučio je da dobit od prodaje firme podeli sa svojim radnicima. Radi se o 27 miliona dolara, od ukupno 589 miliona za koliko je Aydin svoju firmu prodao nemačkoj kompaniji Delivery Hero.

Šef je svoj potez objasnio vrlo jednostavno i radnici zaslužuju deo kolača. "Moja kompanija, koja je osnovana pre 15 godina, nije uspeh ostvarila preko noći. Svi oni su u tome učestvovali, svojim veštinama i napornim radom", rekao je Aydin za CNN.

Dobit ostvarenu prodajom šef deli sa 114 radnika, čije plate inače iznose od 1.000 do 2.000 dolara, a svaki od njih dobiće u proseku oko 237.000 dolara.

Koliko će tačno svakome od njih leći na račun, šef će, kako je najavio, odrediti na osnovu staža, pojedinačnog doprinosa kompaniji te potencijala koji svaki od radnika donosi budućnosti kompanije.

"Znao sam da šef planira da nas nagradi, ali nisam imao ni približnu predstavu o kakvom se iznosu radi. Kad nam je saopštio svoju odluku, bio je to vrlo emotivan trenutak za nas."

Ovaj iznos mnogima će od nas uveliko promeniti život, rekao je Nedim Nahmias, jedan od zaposlenika koji je svoju karijeru u kompaniji Yemeksepeti započeo prije 10 godina kao operater u pozivnom centru.

Kompanija Yemeksepeti jedan je od najuspješnijih turskih brendova, a posluje i u drugim zemljama, između ostalih i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji, Libanonu, Jordanu.

Šef o kojem trenutno svi pričaju svoju je odluku najpre objavio u turskim novinama Hurriet, gde je takođe izjavio i to da ostaje na čelu kompanije, kao i da ulazi u upravni odbor firme Delivery Hero.

"Verujem u timski rad i čvrsto sam uveren da uspeh ima puno bolji ukus kada se deli s onima s kojima ste ga ostvarili", rekao je Aydin.

DOŠLO VREME PRODAJE: Mišković se iseljava, Beko čeka kupca

Dva najprepoznatljivija biznismena u Srbiji u protekle dve decenije Miroslav Mišković i Milan Beko u poslednje vreme prave nove poslovne poteze koji će imati posledice i za Srbiju, ali i za funkcionisanje njihovih kompanija.

Nedavno je objavljeno da Banca Intesa potpisala ugovor o kupovini poslovnog prostora Delta holding u Ulici Milentija Popovića na Novom Beogradu, a prodaja simbola kompanije od ranih 90-tih godina već je ranije najavljivana. Kako je još letos rečeno iz Miškovićeve kompanije, Delta gradi novu kompanijsku zgradu, a do tada će zaposleni biti raspoređeni u neki od Deltinih prostora u gradu. Sam Mišković, nakon prodaje određenih biznisa, polako se preusmereva na poljoprivredu i nekretnine, pa je tako nedavno započeo izgradnju najveće zgrade u Ljubljani. Uporedo se u medijima mogu naći i spekulacije o prodaji Delta City objekata u Srbiji.

Sa druge strane, kako pišu beogradski mediji, biznismen Milan Beko pokušava da proda imovinu „Luke Beograd” i pet preduzeća povezanih s njom kako bi isplatio dug prema poveriocima.

Imovina koju je Beko oglasio za prodaju vredna je 21,5 miliona evra, a dug „Luke“ prema poveriocima oko 62 miliona evra, što je čak 20 miliona evra više nego što je Beka koštalo 40 odsto akcija ovog preduzeća pre deset godina.

Pošto biznismen nije našao način da firmu izvuče iz problema, isplatu duga pokušava da reši prodajom imovine, što je predviđeno Unapred pripremljenim planom reorganizacije (UPPR) koji je uz saglasnost poverilaca prihvaćen nakon pokretanja predstečajnog postupka, navodi se u izveštajima.

Međutim, kako saznaje Blic, to nije jedini motiv rasprodaje imovine. Naime, naš izvor blizak Beku kaže da je on posle atentata koji je preživeo rešio da postepeno smanjuje nivo biznisa u Srbiji i da ga prebacuje u inostranstvo.

Snimci iz postrojenja Industrije mesa „Matijević“ koje je bivši radnik Mihajlo Čepi objavio juče na društvenim mrežama, dostavljeni su 22. januara Tužilaštvu za organizovani kriminal.

http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/veterinarska-inspekcija-u-matijevicu_685134.html

http://www.pravda.rs/2016/02/01/snimci-iz-matijevica-predati-tuzilastvu-za-organizovani-kriminal-video/

Prijava je od strane urednika nedeljnika „Tabloid“ Milovana Brkića podneta na osnovu video snimaka i izjava sedmorice radnika koji potvrđuju priču Čepija, a za delo protiv ugrožavanja zdravlja ljudi.

Ovaj nedeljnik je priču, uz svedočenje Čepija, objavio pre pet dana, da bi snimke iz mesare sam Čepi ovog vikenda podelio putem Fejsbuka, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti.

Sem što u snimcima optužuje nekadašnjeg poslodavca da građanima prodaje pokvareno meso, on tvrdi da se to isto dešava i u drugim velikim mesarama poput Neoplante, Karneksa ili Zlatiborca, a još teže optužbe iznosi na račun veterinarskih inspektora Ministarstva poljoprivrede i tvrdi da oni bez prethodne najave ne smeju da dolaze u obilazak klanica.

Ko nije pogledao ove snimke treba obavezno da ih pogleda,ovde se nalazi pravi primer kako se postaje bogat u zemlji Srbiji i po koju cenu i naravno uz zastitu pojedinaca od strane drzave.

E sada je progovorio i autor video snimaka izvinjavajući se Matijeviću i njegovoj industriji:

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/mihajlo-cepi-izvinjavam-se-kompaniji-matijevic/bf8b2yz

Jeftino trenirani majmuni i budale oko nas. Mislim da nismo ni svesni koliko budala po glavi stanovnika na kvadratnom kilometru zivi oko nas.

Većina naših bogataša se u prvi mah bavila uslugama, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. Pre svega Miroslav Mišković. On je počeo sa trgovinom, nastavio sa bankarstvom i osiguranjem. Kada je izbila kriza, shvatili su da to nije više profitabilno.

Mišković je tada počeo da ulaže u voćarstvo. Kostić je počeo od šećerana, pa je nastavio sa prehrambenom industrijom, a sada ulaže i u bankarstvo i u turizam. To je pozitivan zaokret. Srbija ne može sebi, poput Amerike, da dozvoli da nema domaću industriju.

Miodrag Kostić je sada razgranao ulaganja, jer nijedan sektor nije sam po sebi siguran. To je smanjenje rizika. Većina naših jakih biznismena nije mnogo ulagala u realan sektor. Naruku im je išao pre svega kurs dinara. Jaka domaća valuta stimulisala je uvoz, a smanjivala konkurentnost izvoznika.

To je bila greška vlada do 2008. godine, smatra Savić. Mi smo išli na model razvoja koji je primeren razvijenim zemljama. Stimulisali smo uvoznike, a destimulisali izvoz. Neko tu nešto nije razumeo. Trošili smo za četvrtinu više nego što smo stvarali i živeli od privatizacija i zaduživanja. Zato građani danas plaćaju cenu.

Savetnik za ulaganja Mahmut Bušatlija ističe da logika kaže da se uvek isplati ulagati u industriju hrane. Ali da takvi poslove traže velike investicije. Racionalno bi bilo da se isplati ulagati u proizvodnju i poljoprivredu, kaže Bušatlija.

Potrebne su velike investicije. Ako slušate Mlađana Dinkića i Božidara Đelića uvek se isplati ulagati u usluge. Ja verujem da sada nema nijednog tajkuna u Srbiji koji posluje sa pozitivnim kapitalom. Imovina im je manja od dugova preduzeća. To znači da pare koje su sticali nisu reinvestirali, već su ih izvlačili i ulagali u mrtvi kapital.

Odlika naših privrednika su, između ostalog, i nedovoljno obezbeđeni krediti. Prethodnih godina uzimali su pozajmice, a garantovali su imovinom koja je bila precenjena, kaže Bušatlija. Problem je bio i u iznosima kredita.

U njih su često obračunavali i sopstveni profit. Znači uzimali bi po 15 miliona evra zajma, a u posao su ulagali 10 miliona evra. Tolika investicija nije mogla da donese zaradu koja bi bila dovoljna za vraćanje ove veće sume kredita. I sve se zakomplikovalo 2008. godine. Pristup novcu je sada vrlo težak.

Specifičnost naših privrednika, tvrdi Buštalija, jeste i to što su ulagali u nekretnine i luksuznu imovinu. Kupovali su kuće u Londonu i jahte, a to se po pravilu ne isplati. Kada kupujete stan, vi nikada za njega ne možete da dobijete koliko ste uložili.

Nije reč samo o ceni nekretnine, već o obavezama koje morate da plaćate. Porez, račune. Isto je i za jahte. Pre nekoliko godina naši poznati biznismeni su ih nudili upola cene i većina nije uspela da ih proda, kaže Bušatlija.

TAJKUN VOJIN LAZAREVIĆ PRED BANKROTOM: Banke mu plene i imovinu u Albaniji!

Energetski magnat duguje čak 11,6 milijardi dinara za porez, a račun firme mu je blokiran duže od godinu dana. U Tirani je već ostao bez 15 hektara zemlje na kojoj je s partnerom iz BiH trebalo da gradi terminal za naftu i gas.

http://www.kurir.rs/vesti/biznis/tajkun-vojin-lazarevic-pred-bankrotom-banke-mu-plene-i-imovinu-u-albaniji-clanak-2178915

Nekadašnji hokejaši Andrej Jovanović i Bojan Milovanović uoči krize 2008. godine prodali su fabriku čipseva „Marbo”. Po sistemu da ne treba sva jaja držati u istoj korpi, novac od prodaje investirali su u nekretnine („A blok” pored Delta sitija), osnovali lanac brze hrane „Big pica”, uložili u sistem privatne zdravstvene zaštite „Medi grupa”. Na kraju, Andrej Jovanović postao je i partner Mid Evropa, partnerima prilikom kupovine „Dunav hrana grupe” („Bambi”, „Imlek”, „Knjaz Miloš”).

Još jedan privrednik koji je znao da oseti kada je pravo vreme za prodaju je Stanko Popović, nekadašnji suvlasnik „Viktorija grupe”, a današnji vlasnik kompanije Eliksir” iz Šapca. Poslovni prihodi njegove kompanije rastu (sa 15 na 17 milijardi dinara), a na kraju 2014. zabeležio je dobit od 262 miliona dinara. Ipak, ni Popovićevi dugovi nisu za potcenjivanje (oko sedam milijardi dinara).

Popović bi već sada trebalo da upali crvenu lampicu, jer kratkoročni krediti čine više od 90 odsto ukupnih kreditnih obaveza „Eliksir grupe”. Kad je reč o onima koji su dobro znali da prepoznaju kada je pravo vreme za prodaju, ne treba zaboraviti ni već pomenutog Miroslava Miškovića. Kada je 2010. godine prodao „Maksi” belgijskom „Delezu”, firma je bila u plusu od 18 miliona evra. Već sledeće godine kompanija je bila u minusu od 80 miliona evra.

Kasnije je „Delez” ponovo uspeo da se vrati u plus, ali je Mišković nesumnjivo dobro prepoznao momenat za prodaju. Iako je izgledalo da ga država prisiljava na taj potez, jer je tadašnji predsednik Boris Tadić u to vreme govorio kako ima nepristojno bogatih privrednika.

Kao i Stanko Popović, Mišković je novac uložio u poljoprivredu. Čini se da je agrobiznis tokom krize postao profitabilan jer kompanije koje posluju u ovoj oblasti prilično dobro stoje.

Osim Kostića, Miškovića i Popovića u poljoprivredi je prisutan i Petar Matijević. Za Matijevića je, recimo karakteristično to što uopšte nije zadužen. Na kraju 2014. godine, na primer, imao je više keša nego kreditnih obaveza. Njegovi ukupni dugovi iznosili su svega 400 miliona dinara, a na računu je imao više od milijardu dinara u kešu. Poslovni prihodi njegove kompanije prelaze 15 milijardi dinara.

U poljoprivredi uspešno posluju i neki anonimni igrači, koji se uopšte ne pojavljuju u medijima. Jedan od njih je Dušan Mojsilović iz Kragujevca, vlasnik „Agromarketa”.

Tokom proteklih godina pravu poslovnu imperiju izgradili su kragujevački „Agromarket” i pančevački „Almeks”. Trgovinska kompanija „Nelt” nastavila je trend rasta, dok se u žestokoj konkurenciji stranih trgovačkih lanaca i dalje odlično snalazi DIS.
Pravu ekspanziju poslovanja u proteklih nekoliko godina beleže novosadski „Promist” i šabačka „Eliksir grupa”, dok je među dobitnicima krize i „Amasis”, koja posluje u okviru „Alko grupe”, biznismena Miroljuba Aleksića.

Aleksić je tokom krize proširio svoj biznis pa je danas vlasnik fabrike slatkiša „Pionir” iz Subotice i „Hisara” iz Prokuplja. U njegovom vlasništvu su i „A hoteli”. Izvor u Aranđelovcu je jedan od njih. U okviru njegove grupe posluju i: „Alfa plam”, „Forest Alfa plam”, „Tipo plastika”, „Gobeks”, „Amasis”, „Jugotehna” i „Naš stan”.

Zakazane licitacije

Đorđije Nicović, nekadašnji vlasnik PIK „Bečeja“ i tri tekstilne fabrike „Prvi maj“, „Niteks“ i „Rudnik“, uskoro će ostati i bez firme „Irva investicije“. To je bila glavna kompanija njegove imperije, koja je počela da se urušava 2008. godine, kad je počela kriza. „Irva investicije“ su u stečaju, a ponude za prodaju imovine - zemlje u Crnoj Gori, akcija Komercijalne i AIK banke i „Paraćinke“, vredne 220 miliona dinara, biće otvorene početkom juna.

Dušan Stupar, nekada šef Državne bezbednosti u Beogradu, velikih problema imao je zbog privatizacije pančevačke „Azotare“, pa je čak bio i u pritvoru. Prodaja „Univerzal holdinga“, spoljnotrgovinske kompanije u kojoj je bio direktor od 1997, a čiji je i akcionar, zakazana je na licitaciji 10. maja. Kupci mogu da pazare zgradu od šest spratova u strogom centru Beograda, u Ulici majke Jevrosime, a početna cena je 200 miliona dinara.

Bogićević, vlasnik koncerna „Farmakom MB“, već je navikao da mu imovinu krčme poverioci. Ali Rudnik i topionicu „Zajača“ kod Loznice stečajni upravnik ne uspeva da proda više od pola godine. Nova, treća, licitacija će se održati sredinom maja, a zanimljivo je da cena, uprkos neuspešnim prodajama, nije promenjena, i dalje je 200 miliona dinara.

Neuspeh nekad vodećih privrednika odraz srpskog kapitalizma u kojem se bogatstvo stvara više političkim vezama, a manje znanjem.

Najveći proizvođač mesa u Evropi nemački “Tenis” ozbiljno je zainteresovan da kupi Industriju mesa “Matijević”, tvrdi vlasnik te novosadske kompanije Petar Matijević.

U izjavi za Blic, matijević kaže da je vlasnik “Tenisa” Klemens Tenis posetio njihovu kompaniju pre oko mesec dana. “Vrlo je raspoložen da kupi našu industriju mesa, a ja sam zainteresovan da je prodam. Sve opcije su u igri, može se desiti da mu prodam i 51 odsto kompanije, ali i manjinski udeo. Ne bojim se ni jedne, niti druge mogućnosti jer naša industrija mesa odlično radi”, rekao je on.

Na pitanje za koliko bi prodao industriju mesa Matijević kaže da cela kompanija vredi između 200 i 250 miliona evra, a da bi on bio zadovoljan i sa sumom od sto do 150 miliona evra.

Koja lafcina taj Matke, eto vredi 250 mil. eu. a dao bi i za 100 mil.    Kostic kupio Carnex za 30 od onih Iraca ako me secanje dobro služi.

citat ::

Tesla Motors ponudiće na prodaju nove akcije vredne 1,7 milijardi USD kako bi finansirao ubrzanje proizvodnje novog modela električnog automobila, s obzirom na veliku potražnju za tim vozilom.

Od kada je 2010. godine u inicijalnoj javnoj ponudi deonica Tesla prikupio 226 miliona USD, kompanija se u nekoliko navrata vratila na tržište kapitala za nabavku dodatnih sredstava. U proteklih šest godina Tesla je na tržištu nabavila oko 4,5 milijardi USD izdavanjem obveznica i akcija.

Ovo je svrha berze koju nasi tajkuni nikako ne mogu da ukapiraju, vec uporno zele da budu jedini vlasnici svojih firmi i zato sami sebe ubijaju uzinajuci kredite od banaka umesto da beskamatno dodju do novca...

Najbogatiji čovek u Srbiji je Filip Cepter, odnosno Milan Janković, čija imovina se procenjuje na pet milijardi dolara, objavio je magazin Forbs u tradicionalnoj godišnjoj listi svetskih milijardera.

Na drugom mestu je vlasnik MK Grupe Miodrag Kostić sa bogatstvom od 540 miliona dolara, a sledi Miroslav Mišković, koji raspolaže sa 520 miliona dolara, prenosi N1.

U Sloveniji su najbogatiji Iza i Samo Login, par koji je zaradio enormno bogatstvo na aplikaciji "Talking Tom Cat". NJihov imetak se procenjuje na 700 miliona dolara, a sledi ih vlasnik Ineterbloka Joc Pečečnik sa bogatstvom od 266 miliona dolara, navodi Forbs.

U Hrvatskoj je najbogatija hrvatsko-čileanska porodica Lukšić, sa neto vrednošću od 15 milijardi dolara. Nakon njih je austrijsko-hrvatski milijarder Ditrih Matešić, vlasnik "Red bula", sa bogatstvom od 10,8 milijardi dolara.

Slede vlasnik Agrokora Ivica Todorić sa 499 miliona dolara i vlasnik Atlantik grupe Emil Tedeski sa neto bogatstvom od 208 miliona dolara.

Što se Makedonije tiče, Forbs navodi da se na vrhu nalazi vlasnik Orka holdinga Jordan Kamcev sa 238 miliona dolara, a drugi je vlasnik Makstila Minco Jordanov sa 234 miliona dolara.

U Bosni i Hercegovini su najbogatiji Kenan i Damir Hastor, koji su nasledili Prevet i ASA grupu i raspolažu sa 412 miliona dolara. Iza njih je vlasnik HIFA grupe Izudin
Ahmetlić sa imetkom od 364 miliona dolara.

Zvanično najbogatiji Crnogorac je bivši premijer Tajlanda Taksin Šinavatra, koji je dobio državljanstvo te zemlje, sa imetkom od 1,61 milijardom dolara.

Na drugom mestu je porodica premijera Mila Đukanovića, koja raspolaže sa 167 miliona dolara, ali Forbs navodi da o njihovom bogatstvu ne postoje zvanični podaci.

Rusi zovu Miškovića da spasi "Rodu" i "Ideu"
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:657110-Rusi-zovu-Miskovica-u-Ideu

Blic:
ĐURIĆU NANOGICA I MILIONI Priznao zloupotrebu položaja, pa sklopio bolji sporazum nego da je UBO PREMIJU

http://www.blic.rs/vesti/hronika/djuricu-nanogica-i-milioni-priznao-zloupotrebu-polozaja-pa-sklopio-bolji-sporazum/f2g16hq

Zaprećena mu je kazna i do 10 godina zatvora, a biće izrečeno 12 meseci nošenja nanogice, bez novčane kazne. Čini se da je Dragan Đurić ubo pravu premiju!

Radi se o Veterinarskom zavodu Zemun

boban75 ::

Blic:
ĐURIĆU NANOGICA I MILIONI Priznao zloupotrebu položaja, pa sklopio bolji sporazum nego da je UBO PREMIJU

http://www.blic.rs/vesti/hronika/djuricu-nanogica-i-milioni-priznao-zloupotrebu-polozaja-pa-sklopio-bolji-sporazum/f2g16hq

Zaprećena mu je kazna i do 10 godina zatvora, a biće izrečeno 12 meseci nošenja nanogice, bez novčane kazne. Čini se da je Dragan Đurić ubo pravu premiju!

Radi se o Veterinarskom zavodu Zemun

Nije on ubo premiju, nego je podmazao tamo gde treba i koliko treba. To je nase sudstvo i takva se poruka salje mladima.