Nevladine organizacije NVO

PUTIN ZA ARD Osvrnimo se na još neke zanimljive detalje u intervjuu Putina za ARD. Razgovor sa ruskim predsednikom vodio je novinar Jorg Šonenborn.

Jorg Schonenborn: Gospodine predsedniče, nisam upoznat da su se u SAD ikad događala ovakva pretraživanja i zaplene u kancelarijama nevladinih organizacija u SAD. Prema našem mišljenju termin „strani agent“, kako se ove organizacije sada nazivaju, zvuči kao nešto iz doba hladnog rata.

Vladimir Putin: Onda dozvolite da objasnim. Kao prvo, SAD imaju sličan zakon, koji je odavno na snazi. Pokazaću vam jedan dokument kojim je ne tako davno u američkom Ministarstvu pravosuđa zahtevano od nevladine organizacije da pošalje dokumente u kojima se potvrđuje da su aktivnosti finansirane spolja. Popis je veima dugačak.

Mi smo usvojili sličan zakon, koji ništa ne zabranjuje. Da naglasim ovo: naš zakon ništa ne zabranjuje niti ograničava ili bilo koga zatvara. Organizacije koje su finansirane spolja imaju pravo da se bave svojim aktivnostima, uključujući i političke. Jedina stvar koju želimo da znamo je ko prima novac i otkud novac dolazi. Ponavljam: ovaj zakon nije neka naša inovacija.

Zašto nam je danas to bitno? Šta mislite koliki je broj ruskih nevladinih organizacija danas u Evropi? Imate li neke ideje?

Jorg Šonenborn: Plašim se da nemam te informacije, gospodine predsedniče.

Vladimir Putin: Onda dozvolite da vam kažem. Jedna takva organizacija radi u Parizu, još jedna u SAD. I to je to. Postoje samo dve ruske nevladine organizacije koje rade u inostranstvu – jedna u SAD i jedna u Evropi.

Sa druge strane, 654 nevladine organizacije trenutno deluju u Rusiji, i sve su finansirane, ispostavlja se, spolja. Čak 654 organizacije, to je zaista velika mreža širom države. Tokom samo poslednja četiri meseca, otkako je novi zakon usvojen, računi ovih organizacija su se povećali za... Šta mislite, koliko novca su primili? Čak 28,3 milijarde rubalja. To je gotovo milijarda dolara.

Te organizacije uključene su u unutrašnje političke aktivnosti. Zar ne bi naš narod trebalo da bude informisan o tome ko dobija taj novac i sa kojim ciljem? Naglasio bih još jednu stvar, i želim da znate ovo. Želim da narodi Evrope, uključujući Nemačku, znaju ovo: niko ovim organizacijama ne zabranjuje rad. Samo ih tražimo da priznaju: „Da, upleteni smo u političke aktivnosti i dobijamo novac spolja“. Javnost ima pravo da zna ovo.

Nema potrebe plašiti ljude pričajući o tome da se ljudi privode, da im se imovina pleni, mada je zaplena imovine razuman potez ukoliko su ti ljudi prekršili zakone. Neke administrativne sankcije predviđene su u tim situacijama, ali smatram da je sve to prihvatljivo u civilizovanom društvu.

Pogledajmo sada koje sve dokumente naša (ruska) nevladina organizacija u SAD mora da priloži. Obratite pažnju na to ko traži ove dokumente, ko je potpisan na dnu stranice. Američka Kancelarija protiv špijunaže. Ne Kancelarija državnog tužioca, nego Kancelarija za kontrašpijunažu pri američkom Ministarstvu pravosuđa. Ovo je službeni dokument koji je dostavljen u organizaciju. Takođe pogledajte popis pitanja koja postavljaju. Ovo je demokratija?

Поводом медијског линча, прогона и отпуштања новинара и портпарола ПТЈ, Радомира Почуче, као и због срамних активности НВО сектора, које вређају све жртве НАТО бомбардовања, породице погинулих, али и осећања већине грађана Србије, позивамо вас да се у суботу у 14 часова окупимо испред седишта „Жене у црном“ Југ Богданова 18, и најавимо покретање инцијативе за доношење закона по угледу на Русију који прописује да се невладине организације финансиране од стране спољних фактора и западних амбасада, третирају као страни агенти!
СРПСКИ САБОР ЗАВЕТНИЦИ

Oni, izgleda, ne prate modu & trendovi.

Krivična dela protiv naroda i države su izbrisana iz našeg pravnog sistema. Nakon toga, aktuelnim Ustavom i Krivičnim zakonikom trend dekriminilizacije ovih najtežih KD je nastavljen.

Definicija špijunaže, po važećem KZ, ionako sužena, je već "van mode" (videti, recimo, Vikiliks dokumenta). Preemptivno se svakodnevno radi sa stranim ambasadama, organizacijama, firmama itd., itsl.

Manji je problem kada NVO, finansirane od stranaca rade za strance i bave se špijunažom, sabotažom etc. u "zastarelom" značenju. Veći je problem kad im sistem to obezbeđuje, a državna administracija pomaže, uključiv i finansiranje iz budžeta, na raznim nivoima.

Pravi je problem kad srpski državni funkcioneri, (en masse?), rade za strane interese, a ne retko i direktno protiv Srbije, koja ih debelo plaća.

Logikom razvojnog trenda sistemskog uređivanja ove materije, za očekivati je da će svako ko pljune, izda, proda, ponizi, špijunira, pokrade, unakazi, unakaradi i dr. državu Srbiju i njene građane, biti posebno nagrađivan i istican za primer, a na osnovu posebnog novog zakona i pod institucionalnom kontrolom nove i posebne, "nezavisne" agencije koja se finansira državnim parama?

Deluje satirično? Za početak, ne rade li mediji danas i svakodnevno, ali masovno i masivno na promovisanju baš tih "vrednosti"? Da li to rade samo mediji?

MORNAR ::

Поводом медијског линча, прогона и отпуштања новинара и портпарола ПТЈ, Радомира Почуче, као и због срамних активности НВО сектора, које вређају све жртве НАТО бомбардовања, породице погинулих, али и осећања већине грађана Србије, позивамо вас да се у суботу у 14 часова окупимо испред седишта „Жене у црном“ Југ Богданова 18, и најавимо покретање инцијативе за доношење закона по угледу на Русију који прописује да се невладине организације финансиране од стране спољних фактора и западних амбасада, третирају као страни агенти!
СРПСКИ САБОР ЗАВЕТНИЦИ

A sto samo zapadnih ambasada?

Ruske i Kineske nisu problem?

Marsovče, zato što ni Kina ni Rusi ne finansiraju ni jedan NGO u Srbiji, jednostavno zar ne?
  

Apel Skupštini Srbije - smeniti ministre koji ruše vladavinu prava
Kuća ljudskih prava i demokratije, organizacije civilnog društva, građanke i građani, zahtevaju od skupštine Srbije da pokrene proceduru za utvrđivanje odgovornosti i smenu ministara
Bratislava Gašića, Nebojše Stefanovića, Nikole Selakovića i Aleksandra Vulina.

Četiri ministra već godinama kontinuirano narušavaju pravni sistem države, ruše vladavinu prava, gaze podelu vlasti i ozbiljno ugrožavaju razvoj demokratije i vrednosti na kojima počivaju Ustav i zakoni Srbije.

Ministar odbrane Bratislav Gašić grubo je povredio zakone Srbije odbijanjem saradnje sa Zaštitnikom građana i naknadnim neodgovornim odbranama takvog poteza. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, pored činjenice da se priključio napadu na Zaštitnika građana i pokušao svesno da zvanične dokumente MUP-a predstavi kao „stavove i izjave pojedinaca“, morao je biti razrešen odmah čim se saznalo da je njegov doktorski rad plagijat.

Krađa tuđeg intelektualnog dela predstavlja nepremostivu prepreku za obavljanje javne funkcije. Ministar pravde Nikola Selaković izazvao je svojim postupcima i zakonskim predlozima
četvoromesečni štrajk advokata i paralizu pravnog sistema u zemlji.

Pored toga, razrešenje Selakovića preporučila je i direktorka Agencija za borbu protiv korupcije. Preporuke ovog nezavisnog tela moraju biti ozbiljno razmotrene i po njima bi trebalo da se postupi, ukoliko se želi uspostavljanje vladavine prava u Srbiji.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin napravio je ogroman broj zakonskih prekršaja zbog kojih hitno mora biti razrešen sa funkcije. Poslednji u nizu je
napad na Zaštitnika građana u emisiji na Studiju B 17. januara 2015.

Podsećamo javnost da je ministar Vulin morao biti smenjen i zbog pokušaja pronevere skoro 2 miliona evra iz državnog budžeta koji se dogodio u njegovom ministarstvu, kao i zbog uvođenja prinudnog rada za korisnike socijalne zaštite.

Urušavanje vladavine prava, krivična dela i pokušaj rušenja nezavisnih institucija zahtevaju hitnu reakciju Skupštine Srbije. Parlamentarna demokratija i pravna država u Srbiji nikada nisu do
kraja učvršćene. One se danas nalaze pod novim udarom, pre svega delovanjem ministara u Vladi Srbije.

Skupština Srbije dužna je da se odredi prema ovakvom ponašanju izabranih funkcionera i da pokaže da je stvarno kontrolor izvršne vlasti. Odbijanje poslanika da pokrenu proceduru za smenu četiri ministra poslalo bi poruku javnosti da vladajuća većina stoji iza
ovakvog delovanja.

Sva odgovornost danas je na poslanicima Skupštine Srbije i oni moraju da pokažu da su dostojni funkcija na koje su ih građani izabrali.
Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:
- Građanske inicijative
- Beogradski centar za ljudska prava

Nostalgija za devedesetim

To pomislim i kada ovih dana čitam kako „koalicija nevladinih organizacija za pristup pravdi i protiv diskriminacije” (čitaj Fond za humanitarno pravo, NUNS i NDNV, Sandžački odbor za ljudska prava, Labris...) traži od vlasti u Srbiji da „prestanu da napadaju organizacije civilnog društva” i da, umesto toga, hitno stave pod istragu načelnika Generalštaba Vojske Srbije, upravo kao što im je Nataša Kandić rekla.

Ako sam dobro razumela, oni zapravo kažu da se NVO ne smeju kritikovati. Kao što se onda, po toj istoj logici, ne sme kritikovati ni BIRN, koji je kritiku svog manjkavog teksta unapred proglasio „napadom” na BIRN (ili, u prevodu sa sajta, BIRN „pod vatrom”).

A šta se, za vreme dok je Tom Melija bio u Beogradu, dešavalo u Sjedinjenim Državama, iz kojih smo uvezli koncept NVO? Za kim tamo zvone zvona? Nekoliko uticajnih instituta i NVO predložilo je da Amerika i NATO hitno naoružaju kijevsku vladu kako bi mogla da se odupre „ruskoj agresiji” jer, kako im tercira britanski nezavisni intelektualac Garton Eš, klin se klinom izbija a „oružje se oružjem zaustavlja”.

Za takvo izbijanje klina izjasnili su se šefovi uglednih ustanova poput Brukingz instituta i Atlantskog saveza, Flečerove škole za pravo i diplomatiju, čikaškog Saveta za globalna pitanja i Centra za novu američku bezbednost...

Svi odreda pripadaju onom što se u Americi naziva „vojnoindustrijski kompleks”: prvi je Ivo Dalder, bivši ambasador SAD u NATO, drugi je bivši podsekretar u Pentagonu, treći je bio ambasador SAD u Ukrajini, četvrti predlagač naoružavanja je bio pomoćnik podsekretara odbrane, peti bivši vrhovni komandant NATO-a za Evropu, a šesti podsekretar u Ministarstvu spoljnih poslova...

Gde je njihova Nataša Kandić? Je li na čelu američkog pandana Fondu za humanitarno pravo možda neki borac da se zvaničnici koji su dozvolili mučenje zatvorenika protivno Ženevskoj konvenciji krivično gone, ili da se procesuiraju zvaničnici koji su nezakonito prisluškivali milione ljudi?

Daleko od toga. U stvari, kada bi u Americi postojao Fond za humanitarno pravo na njegovo čelo bi verovatno došao neki američki pandan Ljubiše Dikovića.

Zato predlažem da ne krenemo odmah sa samobičevanjem. Ne bih da odmah skidamo komandanta koji je ratovao protiv NATO-a samo zato što je Nataša Kandić u njega uprla prstom. Nije prvi na koga je uprla prstom bez ijednog dokaza. I za to organizovala konferenciju za novinare, tražeći od Vojske da sama nađe dokaze protiv Dikovića. A sigurna sam da Diković neće biti ni poslednji kome će se to desiti.

http://www.politika.rs/rubrike/kolumna-nedelje/Nostalgija-za-devedesetim.lt.html

Kandićevu će odlikovati predsednica Kosova Atifete Jahjaga, a reč je o ordenu "Majka Tereza", koji se dodeljuje ljudima koji su doprineli humanitarizmu.

Ovu vest, inače, saopštio je i sam FHP, koji je na svom sajtu objavio da je Kandićeva humanitarnu medalju dobila na dan sedme godišnjice od proglašenja nezavisnosti Kosova
.
Atifete Jahjaga odlikovala je pojedince koji su dali vanredan doprinos razvoju Kosova u raznim periodima i različitim oblastima, piše na sajtu ovog fonda.

Da li je ovo moguće?

Aktivisti pokreta "Žene u crnom" danas su u Beogradu performansom "Prelazimo prag", simbolično podsetili na žrtve zločina u Srebrenici.

Performans je održan u Srebreničkoj ulici, a devet aktivista istaklo je transparente sa porukama "Poricanje, negiranje, zaborav - jednako je genocid" i "Srebrenica! Nikada nećemo zaboraviti".

Svaki aktivista je simbolično prešao drveni prag na kojem je ugraviran broj srebreničkih žrtava - 8. 372 i datum kada su pre gotovo 20 godina ubijeni.

Aktivistkinja Snežana Tabački podsetila je da "Žene u crnom" svakoga 11. u mesecu podsećaju na nevine žrtve i tako će biti do godišnjice zločina, 11. jula.

"Prelazak praga predstavlja prelazak iz faze ćutanja i negiranja u fazu prihvatanja da se zločin dogodio", kazala je Tabački.

Do sad su ovo radili jednom godisnje!!!
Sad ce to da rade svakog meseca????

Treba im predloziti da sledece godine rade svakog ponedeljka. 
Sta je poenta tako ucestalog podsecanja ?  Sta treba da se postigne ? 

Zalosno je sve to i ne treba forsirati previse od normalnog.
Najvise je stradao nevini narod (srbi, muslimani, hrvati, ... ).

Moraju i oni da opravdaju ulaganje u njih. Ta gospoda iz NVO su (čast izuzecima, ako ih ima?) u toj branši iz vrlo lukrativnih-koristoljubivih pobuda, neki naprosto da bi se zaposlili, sve ostalo je samo tlapnja i zamajavanje.

BEOGRAD - Prvi osnovni sud u Beogradu naložio je Fondu za humanitarno pravo i bivšoj direktorki Fonda Nataši Kandić da načelniku Generalštaba Vojske Srbije Ljubiši Dikoviću isplate 550.000 dinara odštete zbog objavljivanja neistinitih optužbi u publikaciji "Dosije Ljubiša Diković".

Apelacioni sud u Beogradu odbio je žalbu Nataše Kandić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) i potvrdio presudu kojom je Fond obavezan da isplati načelniku Generalštaba Vojske Srbije, generalu Ljubiši Dikoviću, 550.000 dinara, prenela je Radio-televizija Srbije.

Dikovićev pravni zastupnik rekao je za RTS da će FHP će morati da plati odštetu zbog iznošenja neistina u Dosijeu "Ljubiša Diković", kojim je načelniku Generalštaba naneta duševna bol.

General Ljubiša Diković podneo je tužbu za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda

Načelnik Generalštaba tužbu za naknadu štete podneo je zbog povrede časti i ugleda navodima FHP o njegovom učešću u ratnim zločinima.
On je ranije najavio da će ceo iznos dati u humanitarne svrhe.

PRISEĆANJE TRINAESTO

Sredinom devedesetih godine Služba državne bezbednostiraspolagala je operativnim saznanjima da šiptarski separatistipripremaju atentat na jugoslovenskog predsednika SlobodanaMiloševića. Atentat je trebalo da izvede tajna rumunskateroristička organizacija koja se predstavljala kao „Gvozdenakolona”, a za taj posao separatisti su im unapred uplatili polovinuugovorene sume na račun filijale jedne evropske banke. Proveromje ustanovljeno da organizacija „Gvozdena kolona” od ranijefigurira kao deo mreže „Karlosove” tajne revolucionarne armije,čije su ćelije delovale u Rumuniji i Mađarskoj, pa mi je načelnikSlužbe, Jovica Stanišić, naložio da reaktiviram „vezu” koju samdržao prema „Karlosu” i  neposredno utvrdim o čemu se radi.Mada se jezgro „Karlosove” organizacije,  zbog intenzivnemeđunarodne potrage, krilo u dubokoj ilegali na sasvim drugomkraju sveta, njihov odgovor stigao je za samo nekoliko dana.„Karlos” i  operativni komandant organizacije, Johanes Vajnrih,eksplicitno su tvrdili da njihova organizacija nikada ne bi pristalada preduzme bilo kakvu  akciju prema nekom komunističkomlideru, ponajmanje prema Miloševiću. Problem manipulacije okoimena njihove organizacije nastao je zato što su od propastiIstočnog bloka, mnoge njihove ćelije u bivšim socijalističkimzemljama razotkrivene, a članovi ćelija likvidirani, pozatvarani iliprevrbovani. To se posebno odnosi na njihov rumunsko-mađarskiogranak, „Gvozdenu kolonu”, koja se pretvorila u klasičnukriminalnu organizaciju i stavila, gotovo u kompletnom sastavu,na raspolaganje obaveštajnim službama zapadnih zemalja.Imajući to u vidu, “Karlos” im je uputio  upozorenje da se neupliću u jugoslovensku situaciju, ali pošto nije mogao biti siguranda će njegova poruka biti ispoštovana, dostavio nam je spisak lica,sa pravim i lažnim imenima pripadnika te organizacije, na kojetreba posebno obratiti pažnju. Takođe nam je dostavio i podatke oproveri bankovnog računa preko kojega su angažovani  atentatoriisplaćeni. Vlasnik računa bila je fiktivna rumunska savetodavna firma, a transakcija uplate avansa izvršena  je sa  jednog odračuna „nevladine organizacije – Lekari bez granica”.Od planiranog atentata na Miloševića izvršioci su definitivnoodustali. Da li zbog „Karlosovog” upozorenja? Da li zbogsaznanja da su imena potencijalnih izvršilaca našoj Službi većpoznata?  Ili zbog toga što je „nevladinoj organizaciji – Lekaribez granica” upućena diskretna poruka  o postojanju sumnji da suumešani u terorizam? Na kraju krajeva, nije ni važno. Ipak,čitaocu moram da skrenem pažnju: „Lekari bez granica” delujupod patronatom Ujedinjenih nacija.

https://kupdf.net/download/anatomija-globalistickog_5afb4027e2b6f5b37e17a8dc_pdf

PRISEĆANJE ČETRNAESTO

Krajem 1998. godine nalazio sam se na dužnosti načelnika Obaveštajne službe Srbije. Sa ukupnom situacijom u kojoj sezemlja nalazila bio sam temeljno upoznat, međutim, moje viđenje razlikovalo se od stava koji je preovladavao i u politici i u vrhuSlužbe državne bezbednosti.

Argumentovano sam tvrdio da ćeJugoslavija biti sigurno napadnuta, a na to me je većina kolega izrukovodstva, kao i političari sa kojima sam kontaktirao, ubeđivalida se radi samo o američkoj demonstraciji sile u ciljuzastrašivanja i političkog pritiska, odnosno, da do rata neće doći.Držao sam se svoje procene i blagovremeno započeo sa pripremama ljudstva i resursa za funkcionisanje u ratnimuslovima.

Negde sredinom oktobra 1998., najavio mi se predstavnik američkeobaveštajne Službe CIA, moj stari poznanik Vilijam Džejmison,izražavajući želju da me poseti. Sastali smo se u mom kabinetu.

SaDžejmisonom je došao i Čarli, terenski operativac CIA-e, kogasam takođe dobro poznavao, a koji je inače operisao na relacijiSrbija- Bosna- Kosovo, zaklonjen iza paravana službenika Ujedinjenih nacija i funkcionera „nevladine organizacije – Lekaribez granica”. Džejmison mi je saopštio da je povučen u Lengli,jer je njegova višegodišnja misija u Jugoslaviji okončana. Sa žaljenjem je konstatovao da je rat između naše dve zemlje neizbežan, pa je zato došao da donese jednu flašu viskija, daposlednji put popijemo piće kao prijatelji, jer je pitanje dana kada će naši ljudi početi da se ubijaju.
Takođe je naglasio da ne možeda komentariše odluke svoje Vlade, ali da je iskreno nesrećan štoje uopšte došlo do ovakve situacije. Poznavajući Džejmisona imaosam utisak da govori iskreno. Za razliku od njega, Čarli je zlurado prokomentarisao da smo svi profesionalci i da moramo da se ponašamo u skladu sa političkim odlukama svojih država, pa usvemu tome ne vidi mesta “emotivnom reagovanju”. Dok smo pili piće, Čarli je izvadio GPS64 uređaj iproveravao koordinate.

Na moje pitanje šta to radi, odgovorio jeda će u predstojećem NATO napadu  zgrada u kojoj se nalazimo verovatno biti među prvima na udaru, pa zato proveravamaksimalno precizne parametre zbog činjenice da se u neposrednom susedstvu nalazi Gradska bolnica koju ne bi želelida pogode eventualnom greškom. Upitno sam pogledao Džejminsona – slegnuo je ramenima.Otpratio sam ih do ulaza. Čarli se udaljio prvi, bezpozdrava. Sa Džejmisonom sam se rukovao. Preporučio mi je da blagovremeno evakuišem ljude i opremu i poželeo puno sreće menii mojoj porodici.

O sastanku sa Džejmisonom izvestio sam rukovodstvo. Potvrdili su mi raniji stav da je u pitanju zastrašivanje i da ne nasedam na provokacije. Pet meseci kasnije zgrada Obaveštajne uprave srušena je do temelja. U seriji dokumentarnih  materijalakoje je nedugo zatim objavio NATO nalazi se i snimak kamere instalirane u vrhu krstareće rakete koja je besprekorno preciznopogodila moj kabinet. Danas se na tom mestu nalazi parking za automobile.Džejmison više nije dolazio u Jugoslaviju. Što se Čarlija tiče,negde u jeku ratne NATO kampanje, stigao mi je izveštaj jedne grupe srpskih obaveštajaca da su na povratku sa tajnog zadatka uMakedoniji, u samom graničnom pojasu sa Jugoslavijom, uočili karakteristični Čarlijev džip. Pošto na njih niko nije obraćaopažnju, obzirom na to da  su se kretali u vozilu Ujedinjenih nacija,iskoristili su priliku i pri mimoilaženju, iz neposredne blizine,otvorili rafalnu vatru iz automatskih pušaka. Izrešetani Čarlijev džip je skrenuo sa puta, međutim, ne zna se da li su Čarli i njegovi saputnici  preživeli, jer nije bilo uslova za proveru efektapogodaka. Nisam „reagovao emotivno”, što bi Čarli rekao „takonešto ne priliči profesionalcu”.

https://kupdf.net/download/anatomija-globalistickog_5afb4027e2b6f5b37e17a8dc_pdf

Beogradskog centra za bezbednosnu politiku NGO, ma ko oni bili!???

Evo šta se zamera Vladi i Državi, a i AV:

Policija nije uvek postupala profesionalno, srazmerno, politički neutralno, vodeći računa najpre o potrebama i pravima građana, navodi se u analizi.

Kriterijumi na osnovu kojih je MUP izdavao dozvole za kretanje tokom policijskog časa nisu bili propisani, zbog čega su one zloupotrebljene tokom incidenata sa paljenjem baklji.

Ljudi koji su doputovali u Srbiju uoči proglašenja vanrednog stanja često nisu obaveštavani o tome da su im izrečene mere kućnog karantina. Policijsko zlostavljanje je primećeno bar u tri slučaja, pri čemu je unutrašnja kontrola policije javno reagovala samo jednom.

Autori ističu da se Vojska Srbije angažovala na velikom broju zadataka, što je bilo značajno zbog slabih kapaciteta civilnih vlasti da samostalno odgovori na prirodne katastrofe. (???))

Ipak, koordinacija sa civilnim vlastima se odvijala neformalno i prvenstveno preko predsednika. Nijedna odluka o upotrebi Vojske nije objavljena, tako da nije jasno ko je odlučio na koje načine će ona da se angažuje.

Vojska je preuzela zadatke u oblasti javne bezbednosti za koje nema dovoljnu obuku niti jasne procedure, što se naročito pokazalo kao problem u obezbeđivanju prihvatnih centara za migrante. Pripadnici Vojske nisu bili dovoljno zaštićeni od zaraze COVID-19.

Istraživački tim BCBP ističe da je nastavljen negativan trend pritisaka i pretnji nezavisnim novinarima i aktivistima. Zabeleženo je nekoliko problematičnih hapšenja i određivanja mera pritvora, kao što su slučajevi Ane Lalić, Jovane Popović i Slaviše Pajovića.

Dodatno, navodi se da je uloga Skupštine dodatno degradirana i svela se na automatsko stavljanje pečata na odluke izvršne vlasti. Istovremeno su poslanici tretirani isključivo kao predstavnici političkih partija, a ne svih građana Srbije. Zbog toga su sporne donete odluke izvršne vlasti tokom vanrednom stanja sa stanovišta poštovanja Ustava i zakona.

Analiza pokazuje da proglašenje vanrednog stanja nije bilo neophodno radi sprovođenja odgovarajućih mera zaštite stanovništva, jer su one mogle biti sprovedene i po drugim pravnim osnovima.

Činjenica da je vanredno stanje detaljnije uređeno u Zakonu o odbrani pokazuje da je ono predviđeno zapravo kao odgovor na vojne pretnje, a ne prirodne katastrofe. Naredbe o zabrani kretanja doneo je ministar unutrašnjih poslova, iako bi ograničenja prava građana tokom vanrednog stanja morala da budu propisana uredbom Vlade uz supotpis predsednika.

U analizi se navodi da Srbija može da položi popravni test ako Ustavni sud što pre preispita ustavnost odluka izvršne vlasti, a Narodna skupština, Zaštitnik građana i unutrašnji kontrolori sektora bezbednosti, postupanje policije i vojske tokom vanrednog stanja.

Tužilaštvo i Zaštitnik građana treba da, u okviru svojih nadležnosti, preispitaju slučajeve hapšenja novinara i aktivista.

P.S.

Grupu za poglavlje 24 čine predstavnici civilnog društva, medija i strukovnih udruženja, kao i pojedinci koji se bave politikama iz ovih oblasti. Članovi grupe su:

Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Beogradski centar za ljudska prava,
Centar za evropske politike,
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije,
Centar za razvoj građanskog društva Protecta,
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila,
Drug Policy Network South East Europe,
Društvo sudija Srbije,
Grupa 484,
Južne vesti,
Praxis,
Udruženje tužilaca Srbije
Viktimološko društvo Srbije i
Centar za istraživanje javnih politika.

citat ::

Отворен конкурс за пети Безбедносни семинар за младе лидере!
Велико нам је задовољство да вас обавестимо да је конкурс за пети Безбедносни семинар за младе лидере отворен!

Већ пет година ISAC организује семинар чији је циљ едукација младих и подизање свести о савременим безбедносним изазовима са којима се као друштво и појединци суочавамо. Као и претходних година, учесницима ће бити пружена прилика да, кроз предавања и конструктивну дискусију са предавачима, прошире своја знања у области безбедносне политике.

Семинар је намењен студентима основних, мастер или докторских студија и младим професионалцима заинтересованим да боље разумеју безбедносне аспекте окружења којег су и сами део. Одржаће се у периоду од 8. до 11. октобра 2019, у хотелу Вила брег, у Вршцу.

Конкурс је отворен до 20. септембра, а више о начину пријаве и програму можете пронаћи овде.
https://www.isac-fund.org/

Više se i ne zna koliko NVO-a ima u Srbiji šta rade....

https://otvoreniparlament.rs/o-nama

Ima i spisak finansijera.....

Citat :

citat ::Отворен конкурс за пети Безбедносни семинар за младе лидере!

Pravo da ti kazem, meni tu nista nije jasno. Mislim kome je to uopste namenjeno, jel to za politicke lidere ili agente/obavestajce ili ono  "2 u 1"?

Podsetilo me na onu SNS/AV akademiju za mlade lidere. Sto je po mom shvatanju totalna glupost, jer ono sto cini lidera liderom je pre svega harizma, a to nije nesto sto se moze nauciti, ili je imas ili je nemas.

citat ::

Forum za bezbednost i demokratiju je osudio, kako navodi, neodgovorno ponašanje lokalnih vlasti Jagodine jer su prošlog vikenda dopustile organizovanje vašara, uprkos ograničenju okupljanja usled epidemije koronavirusa u Srbiji.

Mislim da će Palma baš da bude potresen i uplašen!
Još jedan od NGO-va...

Zna li neko koliko oh ima u Srbiji?

citat ::

Opravdano se postavlja pitanje diskriminacije građana starijih od 65 godina i njene opravdanosti, za vreme vanrednog stanja, navodi se u danas objavljenoj analizi Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom).

Jos jedan NGO

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je, povodom informacije o podizanju ograde na granici sa Severnom Makedonijom, da Srbija ne sme da preuzme ulogu Mađarske i da je nemoguće na taj način zaštiti granicu.

Tim Kreni-Promeni i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) pokrenuli su peticiju protiv izgradnje novog nacionalnog stadiona.

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti saopštilo je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo odluku o izgradnji nacionalnog stadiona, a da građanima Srbije nije predočena studija o ekonomskoj opravdanosti takvog poduhvata.

European Affairs Fund - AP Vojvodina
Ili na srpskom: Evropski Poslovni fond AVP
Direktor: Siniša Lazić
Plata: 431.000 din
PR fonda ima platun od 316.000 din !
Šta rade i čime se bave: http://vojvodinahouse.eu/?lang=SR

Osnovne delatnosti Fonda su stručni poslovi koji se odnose na:
Koordinaciju aktivnosti pokrajinskih institucija u procesima evropskih integracija;
Aktivnosti vezane za korišćenje evropskih strukturnih i razvojnih fondova, kao i programa tehničke pomoći EU;
Koordinaciju sa aktivnostima Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije;
Saradnju sa organima lokalnih samouprava i drugim organizacijama, telima i ustanovama koje se bave pitanjima evropskih integracija;
Saradnju sa međunarodnim i evropskim organima i institucijama;
Edukaciju u oblasti evropske integracije;
Saradnju sa naučnim institucijama i fakultetima u oblastima koje su predmet delatnosti Fonda;
Promociju zajedničkih evropskih vrednosti i ideja u sredstvima javnog informisanja, kao i kroz održavanje seminara, okruglih stolova, tribina i predavanja.

Strateški prioriteti Fonda u narednom periodu su:
- Kreiranje zajedničkih projekata sa regionalnim i drugim evropskim partnerima, po pitanju korišćenja pretpristupnih fondova EU,
- Saradnja sa ključnim evropskim i međunarodnim institucijama,
- Promovisanje evropskih vrednosti.

Kancelarija Vojvodine u Briselu
Tel/faks: +32 2 5122507
E-mail: office@vojvodinahouse.eu

Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) tužio je Srbiju Višem sudu u Beogradu, od kojeg traži da utvrdi da li je država propisivanjem mera u vanrednom stanju diskriminisala građane starije od 65 godina, izjavio je FoNetu pravni savetnik BCLJP Luka Mihajlović.

Ukoliko to bude utvrđeno, BLJP zahteva da takva odluka bude objavljena u dnevnim listovima, precizirao je Mihajlović za Fonet.

Grupa nevladinih organizacija i medija izrazila je nezadovoljstvo "izostankom reformi", koje je, kako su naveli, Vlada Srbije prihvatila da sprovede u procesu pristupanja EU, kao i "pogoršanjem poštovanja demokratskih principa i vladavine prava" u zemlji...

Saopštenje su potpisali Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, Građanske inicijative, Centar za evropske politike, "GLAS" Bosilegrad, A 11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, A1 Novi Pazar, AS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om, Asocijacija DUGA Šabac, ASTRA.

Među potpisnicima su i Beogradska otvorena škola, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za političku izuzetnost, agencija Beta, BIRODI, Centar modernih veština, Centar savremene politike, Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije, Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac - CINK, Centar za monitoring i aktivizam - CEMA, Centar za praktičnu politiku, prenosi NUNS.

Кoalicija za nadzor javnih finansija i Transparentnost Srbija uputili su Republičkom javnom tužilaštvu inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje ništavosti ugovora o izgradnji beogradske železničke stanice "Prokop", parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja, saopšteno je danas.

„Ovaj ugovor, zaključen između Republičke direkcije za imovinu i kompanije Railway City Beograd, protivan je propisima i kao takav mora biti poništen nakon odgovarajuće pravne procedure“, navodi se u saopštenju Koalicije i TS.

Građani će, u prvom koraku, dobiti 60 evra pomoći, ali ćemo posle nekoliko godina morati da vraćamo taj dug i to sa kamatom. A, plaćaće je i oni koji se nisu prijavili za ovu pomoć, istakla je za N1 Ivana Pavlović, novinarka Nove ekonomije, ukazujući da država vodi neozbiljnu socijalnu politiku i dalje dajući - svima isto.

„Zabrinjava što ovim merama, u trećem paketu pomoći, država i nakon godinu dana nije iskoristila priliku da pažljivo targetira i privrednike, ali i građane kojima je jako potrebna finansijska pomoć, kako bi im se nadoknadio finansijski gubitak koji imaju zbog smanjenog obima posla. To se i dalje ne dešava“, rekla je Ivana Pavlović.

Ona ukazuje da bi verovatno i reakcija Fiskalnog saveta koji je i do sada ukazivao da je isplata novca svim punoletnim građanima pogrešna mera – bila drugačija da je ova pmooć usmerena ka kategorijama kojima treba: penzionerima sa malim primanjima, ljudima koji su odmah izgubili posao s početka pandemije jer su radili na sivo ili sa „labavim“ ugovorima.

„Ako je u onom prvom naletu država bila zbunjena, pod pristiskom epidemije, nije mogla da razluči ispravno kome je novac potreban a kome ne – sada je već jasno da ima sektora koji su u debelom minusu. To je ugostiteljstvo, hotelijerstvo, saobraćaj… kojima treba daleko veća pomoć nego drugim industrijama koje su vrlo dobro radile u ovoj pandemiji, poput hemijske industrije, prerade i prodaje hrane, dostavnih servisa i slično. Država je međutim odlučila da opet svima podjednako podeli novac što nije dobro jer mi taj novac nemamo sada u budžetu i moraćemo da se ponovo zadužimo da bismo ga vraćali“, ukazuje Pavlović.

Prošle godine punoletni građani dobili su pomoć od sto evra, jednokratno, dok se sada najavljuje isplata 60 evra, u dve rate od po 30.

„Svima je jasno da će, ovaj put, dobiti nešto niži iznos. Država je makar svesna toga da je u ozbiljnoj ekonomskoj situaciji, da se ne treba zaduživati za iznos kao prošle godine, već nešto manji. Ako znamo da će pomoć biti u dve tranše, pri čemu će druga biti u novembru, pa to sada uporedimo sa 2020. godinom kada je pomoć od 100 evra došla baš uoči izbora, građani bi mogli da zaključe da nam se smeše neki izbori pred kraj godine“, navodi Pavlović.

Drugo pitanje je, navodi – zašto je ova pomoć iznenada najavljena.

„Prošlo je samo dva meseca od usvajanja budžeta za 2021. godinu, što sugeriše o nekoj vrsti neozbiljnosti u planiranju javnih finansija. To takoše ukazuje da je nekom ‘kliknulo’ da bi iz nekih razloga bilo dobro da se građanima ponudi 60 evra, penzionerima još 50 evra, bez obzira na njihovo materijalno stanje“, ukazala je ona.

Ivana Pavlović je navela i da su privrednici, organizovani u grupama na društvenim mrežava – već zbunjeni upustvima koja dobijaju za prijavljivanje za pomoć.

„Ili su već izračunali da im se ne isplati da uzmu državnu pomoć. Pitanje je i da li će privrednici – naročito u sklopu ovih novih mera ograničenja – moći da ispune uslove koje je postavila država da se zadrži isti nivo poslovne aktivnosti kao i ranije. Mnogim, naročito malim i srednjim preduzećima, nivo poslovne aktivnosti je već manji“, upozorila je Pavlović.

Za novi „lokdaun“, kaže, ne veruje da će se desiti i da za njega ima prostora, „baš zbog neozbiljnosti u tretiranju visokorizičnih događaja i politike zatvaranja koju smo imali ranije“.

„Dobrom delu privrede je već sada jako teško i jedva opstaju u sadašnjem režimu. Pored toga, to se preliva na materijalno stanje i dobrobit građana koji jako teško žive“, zaključila je Ivana Pavlović.

„Partneri Srbija“ je organizacija civilnog društva posvećena unapređenju vladavine prava, razvoju građanskog društva i institucionaloj izgradnji u Srbiji i regionu.

Organizacija „Partneri Srbija“ danas je saopštila da je u prethodnih godinu i po u Srbiji zabeleženo 95 slučajeva u kojima je povređeno pravo na privatnost.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (Renewables and Environmental Regulatory Institute) – „RERI“ je nevladina i neprofitna organizacija, osnovano radi realizacije ciljeva u oblasti zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine i održivog korišćenja prirodnih resursa.

RERI koristi moć prava i pravnih argumenata u zaštiti životne sredine i promoviše pravo na pristup pravdi u pitanjima zaštite životne sredine kao temeljeno ljudsko pravo.

RERI okuplja advokate, pravnike, aktiviste i stručnjake u oblasti zaštite životne sredine koji veruju da su vladavina prava i odgovorna javna vlast neophodni preduslovi za zaštitu i očuvanje životne sredine.

Koalicija prEUgovor
Misija koalicije prEUgovor je da nadgleda sprovođenje politika iz oblasti pravosuđa i osnovnih prava (Poglavlje 23) i pravde, slobode i bezbednosti (Poglavlje 24) i predlaže mere za unapređenje stanja, koristeći proces EU integracija za ostvarenje suštinskog napretka u daljnjoj demokratizaciji Srbije.

Organizacije civilnog društva okupile su se maja 2013. godine u koaliciju prEUgovor na osnovu ekspertize koju su izgradile kroz dugogodišnju specijalizaciju za određena pitanja koja pokrivaju poglavlja 23 i 24.

Koalicija prEUgovor je nastala iz potrebe za sinergijom potencijala i znanja ovih organizacija u cilju bržeg i efikasnijeg dostizanja i uspešne primene evropskih vrednosti i standarda.

Glavni proizvod prEUgovora je polugodišnji nezavisni izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24. Pored toga, prEUgovor objavljuje i rEUformator - specijalizovani mesečni bilten posvećen dešavanjima u Srbiji i EU u oblastima koje pokrivaju poglavlja 23 i 24.

Отворено друштво
Отворено друштво је термин настао у социјално-психолошкој теорији развојем идеје грађанске демократије.
То подразумева рационално уређење друштвених односа, развој институција и продуктивно ангажовање људи, уз одговарајуће толерантне односе на бази поштовања личности и њихових вредности.

Отворено друштво представља идеал либерално демократског друштва у коме је власт одговорна и толерантна, а политички механизми транспарентни и флексибилни.
Држава не скрива информације од грађана и промовише људска права и слободе, као основу отвореног друштва.
Подразумева се активна партиципација грађана кроз пуно остварење грађанског друштва и невладиног сектора.